„Svi Srbi u jednoj državi“

NIKOLA KRSTIĆ: Od Srebrenice do Batajnice

Od hrabrog „Bolje rob nego grob“ preko megalomanskog „Svi Srbi u jednoj državi“ stigli smo do monstruoznog „Nož, žica, Srebrenica“

23. jula 2019

Srbija, koliko god se ona trudila od toga do pobegne, počiva na jednom groblju zločina koje je pravila tokom poslednje dekade 20. stoleća.

Njeno bljutavo poricanje, njena nedvosmislena odgovornost i njeno zlurado podržavanje svih osuđenih ratnih zločinaca jeste samo jedan od ključnih temelja nad kojima se stvara jedna izuzetno šizofrena situacija za ovo potonulo društvo.

Kada bismo zanemarili „matorce“, koji su ogrezli u samoobmanu i praznoglavu baljezgariju kako Srbija nije ni za šta kriva, omladina rođena tokom devedesetih godina – ali i ovi klinci nakon petooktobarskih promena, koji već uveliko postaju punoletni – su ubeđeni da je ova država samo jedna kolateralna šteta, koja nije mogla, eto, da se snađe u vihoru vremena i istorijskom vrtlogu novog milenijuma.

Da se razumemo, svi smo mi učeni od malih nogu da je ovde zlonamerni Zapad isključivo imao u interesu da Jugoslaviju raspara u što sitnije delove, da bi, dabome, mogao da vlada nad tim maleckim ruševinama od država. Tupili su nam mozak o onim najopštijim mogućim mestima: o tome kako Srbi su se uvek branili; o tome kako su uvek bili na strani pobednika; o srbijanskim stratištima, masovnim grobnicama i koncentracionim logorima; o boju na Kosovu kao najvećoj moralnoj vertikali…

Relativizovali su nam na svakom koraku partizanske podvige, a pravdali četničke zločine. Ubeđivali su nas da pravi Srbin mora da bude pravoslavac, inače nije Srbin, već neprijatelj svog naroda. Za ratove tokom devedesetih trućali su nam floskule od kojih ni danas mnogi se nisu ni milimetar pomakli, već slepo veruju u to da Srbija nije učestvovala u ratu, a da je bombardovanje bilo jer nas je svet zamrzeo iz čista mira. Moju generaciju su od malena učili kako da mrzi, ali onako, na kukavički način su nam to uvaljivali.

Jednom nam je profesor u srednjoj školi rekao da neće da čuje da koristimo reč „zarez“, jer je to, jelte, hrvatska reč. Takođe, kada sam u srednjoj rekao na času drugom profesoru da je Milošević bio diktator, on me je samo mrko pogledao i rekao mi da se više nisam usudio da to ikada kažem. Dalje, na času građanskog su nas suptilno podučavali kako su nam „Kosovo Šiptari oteli“. A na času veronauke, umesto da su drvili o veri, pričali su o zločinima koji su počinjeni nad Srbima, dok ni u jednom trenutku nisu rekli tim učenicima, balavcima običnim, da ne treba zbog toga da preziru čitave narode. S druge strane, mojoj drugarici je profesorka građanskog u osnovnoj na času objašnjavala kako je homoseksualnost bolest i kako svetom vlada gej lobi, i da su zbog toga oni danas na slobodi.

Ali, nikada niko neće ni reč reći o genocidu u Srebrenici. O masovnim silovanjima Bošnjakinja. O hororičnim iživljavanjima nad nesrpskim stanovništvom. O koncentracionim logorima po Bosni i Hercegovini i Srbiji koji su pravljeni za upravo te „neprijatelje srpskog naroda“. O proterivanju na stotine hiljada Albanaca sa Kosova.

O hladnjačama koje su prevozile njihove leševe do Batajnice. Ne brinite se, neće niko, jer ovde vlada omerta. Jer su gotovo svi u tome na aktivan ili pasivan način učestvovali. I vlast, i opozicija, i ovi koji su navijali za sukobe, i ovi koji su ćutali, i Crkva, i Akademija, i umetnici, i pesnici, i pisci, ali i one što „taj rat nije zanimao“, i oni što su došli nakon Velikih Promena. Svi su oni saučesnici što danas Srbija više liči kao da je sahranjena na Kingovom „Groblju kućnih ljubimaca“.

I onda se na kraju samo „božakamo“ što nam se sve ovo dešava. Što smo nestali sa bilo kakvog civilizacijskog koloseka. Što nas niko ne šljivi ni za pišljivi bob. Što sedimo na pomoćnoj klupi na obeležavanju veka od završetka Velikog rata. Jer smo od hrabrog „Bolje rob nego grob“ preko megalomanskog „Svi Srbi u jednoj državi“ stigli do monstruoznog „Nož, žica, Srebrenica“. Zato.

Autor je novinar

(Danas)

Podelite ovu stranicu!

Uigrani scenario?

Srpski telegraf montiranim snimcima napada KRIK

Uigrani scenario: nakon pisanja tabloida, počinje serija napada i pretnji na nezavisne novinare

23. jula 2019

Nakon što je KRIK juče objavio priču o tome da je Predrag Mali, brat ministra finansija Siniše Malog, koristio stan i automobil firme „Milenijum tim“ angažovane na brojnim državnim projektima, provladin tabloid „Srpski telegraf“ lažno je optužio novinare KRIK-a da su pratili nevenčanu suprugu Predraga Malog, potkrepljujući svoju tvrdnju snimcima na kojima nije novinar KRIK-a.

Provladin tabloid „Srpski telegraf“ je otkriće KRIK-a predstavio kao napad na predsednika Srbije Aleksandra Vučića u tekstu objavljenom na svom sajtu i na naslovnoj strani današnjih novina. Ovaj tekst „Srpskog telegrafa“ su preneli i drugi mediji – portali B92, „Kurir“, „Alo“, „Pink“.

U članku pod naslovom „Kako se realizuje plan za slom vlasti i predsednika Srbije: Vučića ruše i preko beba“ lažno se navodi da su novinari KRIK-a nevenčanu suprugu Predraga Malog „spopali nasred ulice i pratili je do ulaza u zgradu“.

Tabloid je uz tekst objavio i snimke sigurnosnih kamera koji navodno prikazuju kako je novinar KRIK-a prati. Na snimcima, međutim, nije novinar KRIK-a već nepoznata osoba koja nije deo naše redakcije.

U jutrošnjem gostovanju na televiziji „Pink“ glavni urednik „Srpskog telegrafa“ Milan Lađević optužio je KRIK da koristi „japansku metodu praćenja“.

„Japanska metoda praćenja služi da primete da ste tu, za zastrašivanje. Da li verujete da neko pošalje špijuna ili novinara, ne znam kako da nazovem ovog čoveka (misli na osobu sa snimka, prim. aut.). Neko danima uhodi majku sa bebom, zaustavlja je i pita: ‘Šta ste vi ovoj bebi?’“, rekao je Lađević iznoseći teoriju zavere da je tekst KRIK-a deo operacije „Omča“ koju sprovode zapadne ambasade sa ciljem da oslabe uticaj predsednika Aleksandra Vučića. Ovu tajnu operaciju je raskrinkala, prema rečima Lađevića, srpska obaveštajna agencija BIA.

Kampanji tabloida pridružili su se i različiti predstavnici vlasti čije reakcije su objavljene u pomenutom tekstu – Zorana Mihajlović, Goran Vesić, Miroslav Lazanski, Vojislav Šešelj, Nikola Nikodijević, Miloš Vučević, Dubravka Filipovski i Nino Brajović.

Provladin tabloid „Srpski telegraf“, iznoseći neistine o našim novinarima, ugrožava njihovu bezbednost. Tako su danas počele da stižu pretnje redakciji preko društvenih mreža.

KRIK se, podsećamo, pridržava najviših novinarskih standarda i poštuje prava osoba o kojima izveštava, kao i prava članova njihovih porodica.

Novinari KRIK-a jesu posetili zgradu u kojoj živi Predrag Mali, ali sa njegovom nevenčanom suprugom nisu razgovarali, niti je pratili. Zgradu su posetili sa ciljem da se uvere da Mali i dalje vozi „audi a6“, koji su mu ustupili biznismeni Ivan Bošnjak i Stojan Vujko preko njihove firme „Milenijum tim“, o čemu smo juče objavili i istraživačku priču. U priči smo otkrili da je Predragu Malom, osim automobila, ustupljen i stan u vlasništvu ovih biznismena, u kome je živela njegova tadašnja devojka.

Firma „Milenijum tim“ angažovana je, podsetimo, na najvrednijim državnim projektima među kojima je i „Beograd na vodi“.

Stručnjaci sa kojima smo razgovarali saglasni su da ovakav odnos između osoba bliskih ljudima na vlasti i privatnih firmi može da se tumači kao klasičan primer korupcije.

Interesantno je i to što je, mesec dana pre nego što smo objavili priču o Predragu Malom, Vučić gostujući na televiziji „Pink“ otkrio da zna na čemu novinari KRIK-a rade. Tada nas je lažno optužio da pišemo po nalogu stranih ambasada. Rekao je: „Ti zapadni pozovu ove iz KRIK-a, BIRN-a i kažu: ‘E, ajde sad pravite te priče o braći’“.

Slično se dogodilo i 2016. godine kada je tabloid „Informer“ lažima napadao redakciju KRIK-a zbog istraživanja Vučićeve imovine. Kako smo utvrdili, naše novinare su tada pratili pripadnici Bezbednosno-informativne agencije (BIA) koja je ovom tabloidu dostavljala informacije i fotografije.

Bojana Jovanović (KRIK)

Podelite ovu stranicu!

Bežanija iz Tunguzije?

Jugoistočna Evropa ostaje bez stanovnika

Iz Srbije se od dolaska Slobodana Miloševića na vlast do danas iselilo najmanje 1,2 miliona ljudi

23. jula 2019

Zemljama Jugoistočne Evrope zajednička je bojazan da su, zbog masovnog odlaska njihovih građana u inostranstvo, osuđene na biološki nestanak. Standard i plate u tim zemljama rastu, ali vrlo polako, a njihove stanovnike privlače zemlje poput Nemačke, Austrije, Italije ili Španije. Trend odlaska radnika i odliva mozgova iz regiona izaziva zabrinutost stručnjaka, političara i privrednika, od Budimpešte, do Atine.

Najviše odlaze upravo mladi, visokoobrazovani ljudi, koji su posebno atraktivni za tržište radne snage, tako da se u celom regionu već oseća manjak radne snage, piše nemačka agencija DPA.

„Mi smo država koja nestaje“, ocenio je Rumun Marijan Hanganu povodom masovnog odliva stanovništva iz jedne od najsiromašnijih zemlja EU. „Posledica je da su mnoga multinacionalna preduzeća odlučila da više ne ulažu u Rumuniju, zato što jednostavno nema radne snage“, napisao je Hanganu na sajtu svoje agencije za posredovanje u zapošljavanju.

Slično je i u susednoj Bugarskoj. „Privreda počinje da otkazuje ugovore i nove projekte, pošto nema radne snage“, priznao je na jednoj domaćoj televiziji ministar privrede Emil Karakanov.

Ponegde u regionu egzodus stanovništva je praćen očajničkim pokušajima vlasti da narod ubedi da je sve normalno. U hrvatskom selu Rusevo nedavno je okrečena zgrada škole koja ima svega četiri učenika. Ono što se ne može prefarbati, jeste činjenica da u tom selu nedaleko od Slavonskog Broda, koje je spalo na svega 310 žitelja, polovina kuća zvrji prazno, a pojedine propadaju.

Prema proceni vlade u Bukurštu, u inostranstvu u ovom trenutku živi više od dva miliona Rumuna, uglavnom u Španiji i Italiji. Egzodus iz susednih zemalja je sličan. Novi dom u nekoj od zemalja EU našlo je, prema zvaničnim podacima, više od 700.000 Bugara.

Iz Hrvatske je, prema jednoj studiji Hrvatske centralne banke, samo od 2013. do 2016. godine emigriralo 230.000 ljudi. To odgovara godišnjoj stopi emigracije od dva odsto stanovništva.

Srbiju je od 2000. godine napustilo 654.000 ljudi, pokazuju vladini podaci. Oni su se pridružili broju od pola miliona građana koji su već ranije otišli iz Srbije zbog ratova i razorne politike Slobodana Miloševića.

Grčkoj je od izbijanja teške finansijske krize 2010. godine leđa okrenulo najmanje 400.000, uglavnom mladh ljudi, pokazuju sindikalni podaci. Novi konzerativni grčki premijer Kirijakos Micotakis u više navrata je rekao da je njegov cilj da unapredi život svih Grka i da onima koji su se odselili „ponovo pruži perspektivu, kako bi se vratili“.

Čak i u Mađarskoj, koja je do sada važila za jednu od najrazvijenih zemalja regiona, globalna kriza 2008. bila je okidač za talas emigracije koji se posle 2010. naglo pojačao, ustanovila je u svojoj studiji sociolog iz Budimpešte Agnes Hars.

Samo između 2010. i 2017. iz Mađarske se odselilo 200.000 ljudi, što je najviša dinamika u nekoj od mlađih članica EU. U Mađarskoj je od 2010. premijer Viktor Orban, podseća DPA.

Jedna od najtežih posledica demografskih kretanja u Jugoistočnoj Evropi je manjak lekara i medicinskog osoblja. U mađarskom gradiću Solnoku zbog toga je privremeno morala da bude zatvorena jedinica za infektivne bolesti. Okružna bolnica u rumunskom gradu Tulčea, u delti Dunava, odnedavno nema anesteziologa – od trojice koliko ih je bilo, dvojica su dali otkaz a jedan se i sam razboleo.

Mnogi zdravstveni radnici sa jugoistoka Evrope karijeru nastavljaju u Nemačkoj, koja je zaposlila i kadrove iz zemalja regiona koje nisu deo EU. Anketa u 217 nemačkih bolnica pokazala je jasan trend da među negovateljima koji nisu poreklom Nemci prednjače oni iz BiH. Prema informacijama nemačke asocijacije bolnica, većinu stranaca koje su zaposlile bolnice su angažovale same, ili preko privatnih posrednika.

Rumunki Kristini Mihu nije bilo teško da donese odluku da ode u Nemačku. U školi u gradiću Deva, u Transilvaniji, nemački je učila kao drugi strani jezik. Kasnije su joj roditelji kao studentu medicine u Temišvaru finansirali praksu u Italiji, Španiji i u nemačkom Hajdelbergu. „Htela sam da prikupim međunarodno iskustvo“, kaže Mihu (32), specijalista interne medicine u klinici u Nirnbergu, gde živi već šest godina.

Mihu kaže da je pored bolje zarade, jedan od motiva za odlazak iz Rumunije bila i sveprisutna korupcija, koja joj je smetala, iako je nekada bilo još gore. Ona kaže da nemačko zdravstvo, pored bolje opremljenih bolnica, ima još jednu crtu koja joj se dopada, a to je da se „u Nemačkoj znatno više razgovara sa pacijentima“.

Istovremeno u Rumuniji, zbog problema sa radnom snagom, preduzetnici pokušavaju da dovedu radnike čak i sa Dalekog istoka. Vlada je ove godine odobrila kontingent od 20.000 radnika iz zemalja koje nisu članice EU. To je nedavno bilo i tema bilteralnih razgovora sa Pakistanom. Marijan Hanganu, međutim, smatra da je taj kontingent samo „kap u moru“, pošto je Rumuniji potrebno najmanje 300.000 radnika.

Saradnja sa pečalbarima sa Dalekog istoka često puca zato što mnogi od njih ne podnose rumunsku klimu ili hranu, kaže saradnica Hanganua, Andrea Tartačan. „Sada, barem u građevinarstvu, pokušavamo da angažujemo radnike iz Tadžikistana. Oni su robusniji od Vijetnamaca, pošto Tadžici dolaze iz stepe“, kaže Tartačan.

„Gastarbajtere“ zapošljava i Bugarska, iako ne i iz tako egzotičnih krajeva kao Rumunija. U crnomorskim kupalištima kelneri i sobarice su, pored ostalog, iz Ukrajine, Belorusije, i Moldavije.

Čini se da Zapad svojom politikom podstiče iseljavanje. Na krajnje siromašnom Kosovu nemački ministar zdravstva Jens Špan nedavno je posetio srednju medicinsku školu u kojoj se obrazuju kadrovi za – Nemačku. I reprezentativna nemačka gimnazija u Prizrenu smatra se lokomotivom za odliv mozgova. U svakoj generaciji do 30 maturanata dobije ponudu da školovanje nastavi u Nemačkoj, a od tih maturanata malo koji se kasnije vratio na Kosovo.

Sa stanovišta Instituta za istraživanje tržište rada (IAB) u Nirnbergu, Nemačka ima koristi od doseljenika iz jugoistočne Evrope. Herbert Briker iz tog instituta kaže da bi bez njih u oblastima kao što su građevinarstvo, medicinska nega ili gastronomija bilo problema, pošto kandidata Nemaca za te poslove gotovo da i nema.

Briker tvrdi i da je, prema saznanjima IAB, perspektiva dobrog posla na Zapadu podstakla želju za obrazovanjem u zemljama istočne i jugoistočne Evrope i da je u njima znatno porastao broj akademskih građana.

Takvim ocenama oštro se protivi Tado Jurić, politikolog i stručnjak za demografiju na Katoličkom univerzitetu u Zagrebu. On smatra da Nemačka svoje demografske probleme ne sme da rešava imigracijom sa jugoistoka Evrope. Ocenivši da „nije fer da Nemačka spasava sebe na račun svih nas“, Jurić je zatražio da se problemom „nefer migracija“ pozabavi i EU.

(Beta/Euractiv.rs)

Podelite ovu stranicu!

Blato za intelektualce

Nema adekvatne javne reakcije na prljavu kampanju u režimskim medijima protiv profesorke Ekonomskog fakulteta Danice Popović

Blato za intelektualce koji kritikuju SNS

U poslednje vreme na srpskoj političko-intelektualnoj sceni javlja se sasvim nov fenomen: vladajuća struktura pokušava da na svaki način diskredituje vodeće kritičare iz intelektualnog sveta, obično na najprizemniji način.

Foto: Medija centar

Doskora se vlast oglušavala o mišljenje kritičara, čime je pokušala da umanji važnost kritike po principu psi laju, karavan prolazi. Ali, sada je praksa promenjena: na kritičare se ide đonom. Tako su, na primer, meta skorašnjih prljavih difamirajućih kampanja postali Dana Popović, Miodrag Majić i Jovo Bakić.

Cilj kampanje uvek je ubijanje renomea kritičara vlasti sa moralnog stanovišta, čime se pokušava ubiti i njihov stručni autoritet, pa time automatski i diskvalifikovati njihova kritika konkretnih poteza vlasti. Logika iza ovih kampanja je da ništarija nikada ne može biti u pravu, jer je gone nečasni motivi.

Ovakva kampanja svakako ne može imati uspeha u akademskoj zajednici i među ozbiljnim ljudima, pošto se ne zasniva na ozbiljnoj kritici od strane ozbiljnih ljudi, već na plitkim uvredama koje izriču problematični likovi (setimo se šarma i uverljivosti pojedinih poslanika, kao Marijana Rističevića). Kampanja uvek cilja na običnog birača, na onog koji već glasa za Vučića i SNS, ali koga vladajuća struktura čuva da se ne predomisli i ugrozi opstanak na vlasti. To je ona tiha većina koja se uglavnom informiše preko RTS-a i Pinka…

Kampanje koje SNS organizuje preko režimskih medija i tabloida imaju za svrhu blaćenje intelektualaca sa integritetom i profesionalnim ugledom i plašenje svih ostalih, kako bi se ugušio glas kritike u Srbiji.

Ovde bih se bliže osvrnuo na slučaj Danice Popović, profesorske Ekonomskog fakulteta u Beogradu, koji je najmanje poznat. NJoj se podmeću dve stvari, one najgore: da uzima pare za polaganje ispita (korupcija) i da krade tuđa autorska dela (plagiranje). NJu je iz čistog mira na tribini o akademskoj čestitosti, koju je ona vodila, napao jedan student tvrdeći da ona nema prava da govori o čestitosti budući da neke studente ispituje u kabinetu, bez javnosti, čime je sugerisao korupciju.

Kažu i da je učinio pokret stavljanja novca u džep. Na višestruki Daničin zahtev da potkrepi svoje tvrdnje (ko, gde, koliko?), student je odgovarao da je to čuo na fakultetu i da ima prava da prenosi ono što se priča bez ikakve provere. Ni kasnije, tokom disciplinskog postupka, nije prihvatao, ili nije shvatao, obavezu onoga ko javno dovodi u pitanje čast nekog drugog da argumentuje svoje tvrdnje. Disciplinska komisija ga je kaznila strogim ukorom.

Isti student podneo je prijavu protiv Danice Popović i za plagijat prevoda jednog inostranog udžbenika, koga je ona, sa kolegama, prevodila i u prvom i u drugom izdanju. Besmislenost ove optužbe jasna je iz same studentove prijave, pošto nije ni pokušao da argumentuje optužbu (citat – citat), već je samo fotokopirao par desetina strana i prepustio članovima komisije da mozgaju šta je hteo da kaže. Postupak je u toku.

Elem, iz nedostatka ikakve argumentacije ili dokaza kod obeju optužbi očigledno da nije ideja organizatora kampanje da se na ozbiljan način dovede u pitanje rad Danice Popović, već samo blaćenje preko medija, za šta argumenti uopšte nisu potrebni. I to je izvedeno. Na čelu je bio Tanjug, za njim RTS, Studio B, Politika, tabloidi. Svi oni snimaju i naširoko prenose studentove izjave kojima i dalje blati profesorku Popović, kao da je taj disciplinski postupak protiv jednog studenta na jednom fakultetu veliko političko pitanje Srbije danas, važnije od sudbine Kosova.

Jadna Politika stavila je i naslov „Student sa prosekom 10 na disciplinskoj komisiji“, želeći da izazove simpatije čitalaca prema izvanrednom mladiću koga maltretiraju. I tako, student svakom prilikom dobija prostor u medijima kao da je neka TV zvezda, dok profesorku Popović zaobilaze.

Ne čudi da nijedan od pomenutih medija nije pozvao Danicu Popović i zatražio izjavu o tome šta se zaista zbilo i kako ona vidi stvari. Kao da joj je kampanja već presudila. Ali je za čuđenje da se ni nezavisni ili opoziciji skloni mediji nisu bolje pokazali. Osim jednog bledunjavog teksta u Nedeljniku, ne znam da je neko drugi do sada propatio aferu i ocenio njen sadržaj i karakter. Kao da je Danica zaista sumnjiva, pa da se sačeka rasplet. Tada će ipak biti kasno, a opreznost ovde nije razumna već kukavička, pošto se iz aviona vidi o čemu se radi.

Danica Popović je bila oštar kritičar i ranijih vlada, onih demokratskih, što znači da nije „žuti“ kolumnista koji je sada izvučen da grdi naprednjake i njihovu vladu. Da je politički neutralna pokazuje i sadašnje ćutanje opozicije o njenom slučaju, odnosno izbegavanje da se stane u odbranu čestite Danice Popović i slobode javne reči i javne kritike vlasti.

Ne bih da zvučim patetično, ali se ovde prisećam Solženjicina. Na pitanje zašto su se dogodili sovjetski gulazi, sa desetinama miliona pobijenih, on je jednostavno rekao: nismo dovoljno voleli slobodu.

Autor je ekonomista

Povezani tekstovi

Postanite član Kluba čitalaca Danas i na taj način podržite nezavisno novinarstvo.

Danas postoji sa ciljem pravovremenog i istinitog izveštavanja dostupnog svim građanima. Kupovinom Danasa, pretplatom ili članstvom u Klubu čitalaca omogućavate nam da ostanemo samostalni i potvrđujete da u Srbiji ima mesta za slobodno novinarstvo!

Više od dve decenije nismo poklekli pred trendovima opšte tabloidizacije, senzacionalizmom i komercijalizacijom sadržaja. Bili smo zabranjivani i prozivani. Ništa nije moglo da nas spreči da objektivne vesti objavljujemo svakog dana. Nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici.

Zato želimo da se oslonimo na vas, naše čitaoce.

Ukoliko želite da i ubuduće nastavimo sa radom kao i do sada i još kvalitetnije, kupite Danas i postanite deo Kluba čitalaca Danasa za 990,00 dinara mesečno!

Komentari (10)

* Sva polja su obavezna

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Dr Danica Popovic da uzima novac za ispite i da plagira knjigu? To je kao da kazete da je Putin pretsjednik USA.
    Pretostavljam da je ovo „osveta“ Sinise Malog za analizu njegovog doktorata od strane dr Danice Popovic, koja je uzor i naucnog i etickog pristupa.
    I jos nesto, zasto se ne navede ime i prezime studenta koji je podneo ove optuzbe? Ako se to uradi bice sve jasnije.

    Napred profesorka, niko Vam ne moze nista nauditi, a ni oduzeti. Drugima moze.

  2. pa jel ispituje u kabinetu ili ne?! jel prevodi udzbenike ili pise svoje?! meni je novo da profesori prevode udzbenike, prvo to rade izdavaci, drugo nek ih citaju i profesori i studenti na engleskom, mislim ako ta originalna literatura nije na kineskom, recimo.
    malo vise profesionalnosti mora da postoji, pogotovo od onih koji se prepoznaju kao lideri pa javno govore..mislim smesno ispadne kao u poslednjem Utisku profesor drzi slovo o losem sistemu a ispostavi se da on na svom fakultetu stvara nesredjen sistem jer studenti ne mogu u razumnom roku da poloze njegov ispit…

    1. Пишете несувисле ствари. Много уџбеници су преведени са енглеском и убудуће ће се преводити са овог језика. И срећом да је тако јер има сјајних књига! Никада не бих препоручио својим студентима ону литературу на страном језику за коју не бих желео да и на српском језику. Проблематично би било да преведени рад приказује као свој или да је на неки други начин кривотворила туђ рад, или се огрешила о ауторска права. Овако је ствар сасвим легитимна и за студенте и српску културу врло корисна.

  3. Ово је пример за многе назадне радикалне студенте или било кога , нарочито у не образованој Србији , али дивној Отаџбини , са много ипак нормалним људима , да крену фронтално са вређањем и омаловажавањем поштено школованих , знаних , паметних , зарад само свог интереса и некаквог успеха …ово нам показује да код нас НИКАДА неће разум победити ово монструозно доба , од 1990. па на овамо све је горе и горе !

  4. Mislim da je interes profesorke Popovic da se u ovom slucaju ne izlaze javnosti previse, pa je zato i ovaj tekst, kao i pomenuti u Nedeljniku, sustinski protiv nje.

  5. Autor teksta nista nije bolji od vladajucih. Hoce da sudi na osnovu necijih zasluga. Profesorka se prema studentima odnosi arogantno i neprofesionalno. Profesorka nije napisala udzbenik. Profesorka nema radove u uglednim naucnim casopisima. Profesorka je potpisala prevod pok. profesora Babica (Izdanje Ekonomski fakultet, 2019). Da, profesorka pise zanimljive i zapaljive kolumne, ali ne pise naucne radove. Profesorka kritikuje vlast, ali ne pise naucne radove. Profesorka zanimljivo prica, ali ne pise naucne radove.

  6. Nije bas umesno stavljati u istu ravan Popovicku sa Majicem i Bakicem, kao sto se to cini u ovom tekstu. Za Majica i Bakica znamo o cemu se radi, a oko Popovicke nam nije jasno. Nju napao student, onda ona studenta, i tako redom.

  7. Kada je pre nekog vremena došlo do (već zaboravljenog) incidenta u Narodnom pozorištu između glumca i balerine, razne (tabloidne) novine su napisale da je Tanasije Uzunović ošamario (?) balerinu D.K.
    Sa jedne strane puno ime i prezime a sa druge samo inicijali.
    I u ovom tekstu, objavljenom u novini sa velikom profesionalnom reputacijom, u kojoj se mnogi trude da maksimalno poštuju novinarski zanat, potkrala se slična omaška: znamo ime profesorke ali ne i studenta.
    Po mome mišljenju nedopustivo i nedostojno reputacije Danasa.
    Ako neko iznosi ozbiljne optužbe na račun drugog, tome se ne može dopustiti da se sakrije u anonimnost!
    Zato vam predlažem da u buduće u Danasu obe strane budu zastupljene na isti način, ili da ovakve tekstove, makar oni bili i lični stav – ne objavljujete!

Nataša Mićić

SNS revidira istoriju i abolira ratne zločince

Sve smo iscrpljeniji pozicijom Srbije na raskrsnici. Zvanična politika je i verbalno i faktički napustila evropski put i nema nameru da nastavi u pravcu navedenom u ekspozeu premijerke i kandidovanom na parlamentarnim izborima.

Foto: FoNet/ Zoran Mrđa

Danas su, pored zatrovanog javnog prostora, drastične polarizacije društva i nedostatka dijaloga unutar institucija, na velika vrata vraćene vrednosti koje su obeležile devedesete. Jer, Srpska napredna stranka ponovo revidira istoriju raspada Jugoslavije i abolira ratne zločince.

Međutim, nije samo problem to što se SNS, nakon mimikrije i nelagode koju je izazivala lažnom evropskom retorikom, vratila na njenu prirodnu stranu istorije. Ta joj strana, očigledno, više prija. Nevolja je što se nasuprot takve politike, koja sigurno vodi ka izolaciji, ako ne i težim posledicama, većinom nalaze političari koji kao alternativu nude to isto ili nešto još gore.

Dakle, ne samo da dele vrednosti o „zlom i naopakom Zapadu“ i evroskepticizam, već su, takođe, i ravnodušni prema ratnim zločincima, ne priznaju genocid, a pregovore o rešavanju pitanja Kosova nazivaju izdajom.

Nakon prekida briselskih pregovora i predsednikovih beskonačnih govora, iz kojih se može izvući zaključak da on nema ni volje, a ni snage da razvezuje kosovski čvor, potpuno je jasno da će glavno pitanje sledećih izbora biti: Hoće li Srbija nastaviti pregovore sa Evropskom unijom?

Nažalost, istraživanja predviđaju negativan odgovor. Na primer, prema poslednjem istraživanju BIRODI-ja, na pitanje za koga biste glasali kada bi ove nedelje bili održani parlamentarni izbori na kojima bi učestvovale sve partije, opredeljeni glasači su odgovorili: SNS 52,7 odsto, SZS 15,8 odsto, SPS 6,3 odsto, Građanski front 5,5 odsto, SPAS 4,3 odsto, PSG 4 odsto, LDP 3,3 odsto, SRS 2,4 odsto i dr.

Dakle, oko 90 odsto je onih koji su nas tokom vlasti udaljili od EU, zatim onih koji otvoreno imaju nameru da to isto urade kada dođu na vlast, pa onda onih koji neće otvoreno da se deklarišu da li su za pregovore sa EU i na kraju onih koji i kada bi bili na vlasti nemaju ambiciju da se u godinama koje dolaze bave ovim, za njih, nebitnim pitanjem.

Uzimajući u obzir da istraživanja, inače, ne isključuju moguća precenjivanja i potcenjivanja, ali i da taj okvir statističke greške od 2 odsto danas predstavlja ozbiljan izazov za svaku proevropsku partiju, može se dogoditi da svi poslanici u budućoj skupštini budu izrazito protiv Evrope.

Ipak, iako je evropski put ugrožen, naredni izbori su nova šansa za ostanak Srbije na tom putu. Kao prvo, usprotivimo se pričama kako možemo sami ili na svoj način jer je to čista utopija. Dalje, zapitajmo se da li je vreme da prestanemo da se kockamo sa dvosmislenim politikama? Da li danas bilo koji glasač SNS-a zna hoće li Vučić potpisati sporazum sa Kosovom ili ne? Da li je Radulovićev glasač očekivao da će DJB danas biti pobornik politike Dveri?

Šta kaže danas demokratski glasač na činjenicu da mu stranka nestaje u zagrljaju igrača iz senke koji su otvoreno protiv Zapada i vole Putina više od Srbije, a javno osuđuju svoje stranačke prvake? Imamo li i dalje vremena da dajemo glas nekom novom Preletačeviću ili eko-patrolama koje od posečenih stabala ne vide u najavi opasnost za „posečenu budućnost“.

U XXI veku je definitivno potrebno uložiti dodatni napor da se raskrinkaju sve vrste politikanata, da se politika ne doživljava kao pomodarstvo i da se suzbijaju populizam i kult ličnosti. Nasuprot ozbiljnijim civilizacijama, koje takođe plaćaju danak ovim trendovima, ali čiji društveni sistemi imaju neuporedivo više potencijala najpre da amortizuju, a potom i isprave greške, mi za to već odavno nemamo vremena.

Zato, lamentiranje nad realnošću frazama „zarobljena država“, „oteta država“ i „medijski mrak“, bez istovremenog insistiranja za nastavak i ubrzanje pregovora sa EU i Kosovom zaludan je posao.

Presudno je važna i nikad nije bila vrednija svaka podrška politici koja, bez uslovljavanja, na pitanje: „Jesmo li za Evropu?“, uvek ima odgovor: „DA“. I tačka. Dakle: za Srbiju na Zapadu, bez kalkulisanja; Srbiju koja ne prekraja, već ruši granice; Srbiju koja ne deli, već ujedinjuje; za Srbiju koja poštuje ljude.

Autorka je poslanica LDP-a u Narodnoj skupštini Srbije i predsednica Političkog saveta LDP-a

Upoznajte Milicu Ranković

Upoznajte Milicu Ranković

Ne znam koliko je vaskolikoj Srbiji poznato, ali u Šapcu se svakog radnog dana, u podne, organizuju protesti protiv Nebojše Zelenovića, gradonačelnika ovog grada. Do sada je organizovano više od 50 takvih protesta.

Protesti su osnovno ljudsko pravo, barem ih ja tako doživljavam. Malo mi, priznajem, smeta to što se ti protesti organizuju pod sloganom i „hodalicom“ na kojoj piše – Vučiću, oslobodi Šabac. Priznaćete da je glupo da predsednik države „oslobađa“ neki grad. Na taj način ne samo da priznaju da su nesposobni, ti naprednjaci šabački i traže pomoć supermena, već i pokazuju svu svoju nemoć kopirajući građanske proteste koji su, doduše, malo zanemoćali tokom letnjih meseci.

U velikoj meri pokazuju i svu surovost naprednjačke filozofije u Srbiji, jer su pored toga što su u obavezi da obezbeđuju za doček stranih predsednika i mitinge svog šefa, sad su u obavezi da po kiši i vrućini obezbede i nekoliko desetina svojih članova za protest u sred radnog vremena, ali ne i sendviče. Na tim protestima svakodnevno se za mikrofonom smenjuju direktori javnih ustanova i preduzeća u Šapcu koja se nalaze pod republičkom upravom – bolnica, Elektrodistribucija, Pošta, Telekom, Nacionalna služba za zapošljavanje, razni fondovi…

Ne znam kako pravdaju te izostanke usred radnog vremena. Možda su na odmoru, možda uzmu slobodne dane, a možda ih jednostavno boli uvo, jer je njihova partija iznad svakog pravila i zakona u Srbiji i dužni su njoj da služe i da se pravdaju. I da se ne lažemo, na tim mestima se nalaze samo zbog toga što ima je ta partija to omogućila. Ali, da polako dođem do suštine. Ne beše to davno kada se Prvorođeni latio pera i napisao autorski tekst u kojem je opoziciju optužio da deli narod u Srbiji na elitu i prostake pripisavši sve zlo ove Srbije njoj na njena nejaka pleća.

Biće, međutim, da nije baš tako kako su to lepo složili neki igrači u glavi našeg Prvorođenog da su naprednjaci fini i normalni, a opozicija odvratna, da vređa i da deli Srbiju. Stigosmo tako do Milice Ranković, gradske odbornice SNS u Skupštini grada Šapca i jedne od govornica na protestu „Vučiću, oslobodi Šabac“. Ta žena je usred radnog vremena, u centralnoj gradskoj ulici, u kojoj ima puno dece, obraćajući se gradonačelniku Šapca i gradskoj vlasti, izrekla sledeće bisere:

– „Mi imamo hohštaplere jedne najobičnije“; „Oni su obično – ništa“; „Oni treba, svi zajedno, da idu u te kese sa đubretom i da se izbace iz ovog grada“; „Skote jedan, bezobrazni i nevaspitani“; „Taj jadni čovečić“; „Sramu jedan bezobzirni, idi iz ove države“; „Marš iz ovog grada i ove Srbije“; „Izlazite napolje iz naše države, iz našeg grada“; „Možete da idete kod Šiptara“.

Radi se o citatima, dostupim na YouTube, koji su brzo postali viralni i verno preneti tako da za gramatiku i pravopis odgovornost snosi Milica Ranković. Elem, otera Rankovićeva sve one koji ne misle da Srbija krupnim koracima, ali polako, hita u bolju budućnost u tri lepe šargarepe. A ko je Milica Ranković? Iz poštovanja prema jednoj svešteničkoj odori, neću ovde napisati ono što zna ceo Šabac i okolina, to u ostalom i nije važno, ali važno je nešto drugo.

Za Milicu Ranković svi u Šapcu znaju da je završila trogodišnju srednju školu, u vreme kada se srednje škole završavaju, a neki zli jezici tvrde da je ponavljana jedan razred u osnovnoj školi. Ono što svi u Šapcu ne znaju to je – koju je školu završila u međuvremenu, pošto je pre nekoliko meseci postala savetnik u šabačkoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje. Nešto ste se iznenadili, začudili? Zvuči poznato? Slika i prilika naprednjačke Srbije.

Iskreno, moram da priznam da se ja te žene plašim. Ona kada bi sutra bila u prilici da odlučuje i bilo čemu u Šapcu, verujem da bi tuđu krv prolivala. Ta i takva danas rečima proteruje ljude iz Šapca i mogu samo da zamislim šta bi radila da sutra pobedi na izborima. A naprednjaci su čudna sorta, tako da očekujem njen dalji napredak. Kada je pre neku godinu jedan moj kolega iz Šapca otkrio da je jedan od poverenika SNS u Šapcu dr Aleksandar Pajić nešto muljao na Fakultetu za fizičku kulturu, u vezi sa svojim polaganjem ispita iz plivanja i otvoreno iskazao nevericu da dotični uopšte zna da pliva, taj doktor odbojke je iz Srednje medicinske škole u Šapcu avanzovao na mesto pomoćnika ministra za obrazovanje, a sada je isto neki savetnik u tom ministarstvu.

Zvezdana je budućnost Milice Ranković, garant, samo da Prvorođeni malo bolje čuje za nju. A mi koji se ne slažemo sa ovakvim sistemom vrednosti i vlasti moramo ozbiljno da se zamislimo nad sudbinom ove zemlje i da reagujemo veoma brzo i odlučno, jer ako to ne budemo uradili, te Milice Ranković će izvesno biti budućnost Srbije.

#izVucicemose

Komentari (4)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Nije ni čudo što u Šapcu pobedjuje suprotna opcija.
    Takvi će Vučiću doći glave,
    ne „elita koju prezireš“, Vučiću,
    već ove tvoje spodobe koje učiš agresivnosti, a onda će ti se sve to lepo vratiti kao model ponašanja.

  2. Koliko znam, njen muž je sveštenik.Vidim to i iz Vašeg teksta.Ima li u pravoslavnoj veri određeno lice,ili „ekipa“ koja se bavi isterivanjem đavola, ili kako to katolici kažu- egzorcizam?Naravno ovo pitanje je upućeno njenom mužu, a ne piscu teksta

  3. Opozicija bi trebala da radi na nacrt plana „sta posle?“ i da obeca gradjanima da ce unutar prvih 10 dana da razresi duznosti svih zaposlenih u Javnim ustanovima koji su u sred bela dana „protestovali“ i „mitingovali“ o drzavnom trosku. Zapisujte imena i zakone koje krse. Nek se zna, takvi vise nece preletati nego ce od sada moci da rade samo kod privatnika. A za krupnije prekrsaje bice i krivicno odgovorni. Nek tuze drzavu ako im zasmeta. Dok proces stigne na red ocistice se i pravosudje i krenice lustracija imovine. Damo i gospodo vreme je za konkretne mere. Pokazite detaljan plan kako ce se drzava ocistiti da se zna za sta se glasa.

  4. Nemam nista protiv da setaju posle radnog vremena ili vikendom, ali za vreme radnog vremena kada primaju platu od para koje svi mi dajemo u drzavnu kasu. Cist kriminal od strane nazadnjaka.

Boris Džonson

Boris Džonson: Kako je 0,4 odsto birača izabralo novog premijera Britanije

Maj 2015. godine

Getty Images

Boris Džonson je novi lider Konzervativne stranke, što znači da će automatski postati i premijer Velike Britanije.

Džonson na čelo vlade dolazi nakon što je za njega glasalo 160 hiljada članova njegove stranke.

Kako je moguće da tako malo ljudi odabere lidera zemlje u kojoj se 46,8 miliona ljudi registrovalo za glasanje na poslednjim izborima?

Odgovor leži u osobenom političkom sistemu Velike Britanije. U ovom sistemu je dozvoljeno da premijera postave oni koji plaćaju 25 funti godišnje članarine u Konzervativnoj stranci.

Zašto je glasalo samo 160 hiljada ljudi?

Ostavka Tereze Mej na mesto premijerke i predsednice konzervativaca nije dovela do vanrednih izbora jer je stranka već bila na vlasti.

Sledeći korak bio je da članovi partije izaberu naslednika Tereze Mej.

Prema poslednjim zvaničnim podacima objavljenim u martu 2018. godine, stranka je imala 124 hiljade članova.

U prethodnih 12 meseci, više od 30 hiljada ljudi pristupilo je Konzervativnoj partiji, pa je ukupan broj birača 160 hiljada.

Kontroverzna karijera novog britanskog premijera u manje od tri minuta.
The British Broadcasting Corporation

Izbor novog lidera stranke odvija se u nekoliko faza. Nakon što se objavi lista kandidata, sledi nekoliko krugova glasanja kojima se izbor sužava na dva kandidata.

Glasaju samo poslanici konzervativaca koji su ovog puta izabrali nekadašnjeg gradonačelnika Londona Borisa Džonsona i aktuelnog šefa diplomatije Džeremija Hanta.

U tom trenutku, uključuju se svi članovi Konzervativne partije koji glasove šalju poštom.

Ipak, tih 160 hiljada ljudi predstavlja svega 0,34 odsto biračkog tela Velike Britanije.

Boris Džonson osvojio je 92,153 glasa, naspram 46,656 glasova Džeremija Hanta.

Iako je u prošlosti bilo pritužbi na ovakav način izbora, veoma je uobičajeno da novog britanskog premijera bira njegova stranka.

U poslednjih pola veka, četiri od osam premijera birale su njihove stranke, a ne celo biračko telo.

Ovo je delom uslovljeno samim britanskim političkim sistemom u kome stranke mogu lako da smene šefove vlada, za razliku od predsedničkog sistema poput onog u Sjedinjenim Državama.

Demografija

Publika na konferenciji torijevaca

AFP
Članovi Konzervativne partije, poput ovih iz publike, mahom su stariji i manje raznoliki od celokupne populacije Velike Britanije

Članstvo političke partije ne predstavlja zemlju.

Čak 97 odsto članova Konzervativne partije su belci.

To znači da su „etničke manjine koje čine deset odsto britanskog stanovništva, značajno manje zastupljene među konzervativcima“, smatra profesor Tim Bejl sa Univerziteta kraljice Marije u Londonu.

„Članovi Konzervativne stranke su imućniji od većine birača“, dodaje on i kaže da je njihova prosečna starost 57 godina.

Kada se bira novi premijer Velike Britanije, onda se glas mladih, siromašnih i nacionalnih manjina slabije čuje.

DO NOT DELETE – DIGIHUB TRACKER FOR [49083137]

NUNS: Brutalni pritisci na novinare KRIK-a

NUNS: Brutalni pritisci na novinare KRIK-a

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) upozorilo je danas da su napadi tabloida i državnih funkcionera na istraživački portal KRIK, još jedan u beskrajnom nizu, kako je navedeno, brutalnih pritisaka na novinare poslednjih godina, koji su zasnovani na lažnim i tendecioznim tvrdnjama, kao i da su nakon tih optužbi upućene pretenje novinarima KRIK-a preko društvenih mreža.

Foto: Logo

NUNS je naveo u saopštenju da su napadi na KRIK zasnovani na „iskonstruisanim optužbama“ i pružio punu podršku novinarima te redakcije u daljem radu na razotkrivanju kriminala i korupcije.

„Tabloid Srpski telegraf objavio je danas članak pod naslovom ‘Kako se realizuje plan za slom vlasti i predsednika Srbije: Vučića ruše i preko beba’, u kojem se lažno optužuju novinari KRIK-a da su nevenčanu suprugu Predraga Malog spopali nasred ulice i pratili je do ulaza u zgradu“, navodi se u saopštenju.

NUNS je istakao da je Srpski telegraf uz tekst objavio i snimke sigurnosnih kamera koji navodno prikazuju kako novinar KRIK-a prati nevenčanu suprugu Malog, ali na snimcima, kako saopštavaju iz KRIK-a, nije njihov novinar već nepoznata osoba koja nema veze sa redakcijom.

„Uz to Milan Lađević, glavni urednik ‘Srpskog telegrafa’, gostujući na TV Pink, na osnovu zloupotrebljenih snimaka sa sigurnosnih kamera i lažnih tvrdnji, optužio je KRIK da koristi ‘japansku metodu praćenja’ i da je deo nekakve tajne operacije ‘Omča’, koju navodno sprovode zapadne ambasade sa ciljem da sruše Aleksandra Vučića i SNS sa vlasti“, navodi se u saopštenju.

NUNS je kazao da su se optužbama da su novinari KRIK-a državni neprijatelji potom pridružili i funkcioneri Zorana Mihajlović, Goran Vesić, Miroslav Lazanski, Nikola Nikodijević, Miloš Vučević i Dubravka Filipovski.

Povezani tekstovi

Mala revolucija

Mala revolucija

Možda je tačno to što kaže arhitekta Dragoljub Bakić da je zlo u politici i javnom prostoru prevršilo svaku meru.

Ali, tačno je i da se Srbija i pored toga ipak promenila nabolje. Mnogi se sa tako dva očito suprotstavljena zaključka neće složiti i reći ne može biti i jedno i drugo. Sve to međutim zavisi od ugla gledanja.

Ako raširimo taj ugao u blisku prošlost, zapitajmo se, kada se desilo nešto slično akciji grupe „Samoodbrane“ protiv govora mržnje Vojislava Šešelja. Prva javna akcija ove grupe intelektualaca bilo je fotografisanje uoči početka protesta „1 od 5 miliona“ sa novinarkom Danasa Snežanom Čongradin.

Ta slika odaslata u javni prostor ima gotovo revolucionarnu važnost. Mesto na kome je nastala – stepenice na ulazu u Narodnu skupštinu – upravo je ono koje je Šešelj označio u svom govoru. Rekao je da bi tenkovskim gusenicama gazio one koji ometaju ulazak poslanika. Šešelj je time ciljao na proteste opozicije na tom mestu, pošto je prethodno izvređao novinarku Danasa zbog teksta o Srebrenici, a nakon toga i poverenicu Brankicu Janković zato što je to vređanje osudila.

E pa setimo se kako je bilo u bliskoj prošlosti. Da li se neko samoorganizovao i došao da izvede bilo kakav simbolički gest kada je Šešelj potezao pištolj u holu Skupštine, ili na studente? Ili u vreme ratnog stanja na Kosovu kada je njegov telohranitelj prebio advokata Nikolu Barovića, a Šešelj cinično rekao „okliznuo se na koru od banane“? Koliko puta je ranije, sem pojedinačnih javnih istupa, neko smesta, koliko u roku kraćem od sedam dana, reagovao na Šešeljeve ispade na sličan način? Da stane pored onog koga Šešelj vređa i napada tako da svi (koji žele) to mogu da vide? Koliko, a da to nisu organizacije specijalizovane za zaštitu ljudskih prava, za koje se svima čini da im je prosto u opisu posla da rade takve stvari. Intelektualce ljudi doživljavaju u širem opsegu slobode, samim tim i njihov gest.

Dramski umetnik Rale Milenković ističe da „Samoodbrana“ nema nameru da se bavi politikom, jer nije zbog toga ni nastala, niti su njeni osnivači ljudi u godinama u kojima bi se trebalo baviti politikom. Namera je da nađu i podrže nove ljude koji se ne bi na iskvaren način bavili politikom. I to su pomalo revolucionarne reči. Jer, dosad je važilo da su intelektualci ljudi koji podržavaju postojeće političare, a ne buduće.

Povezani tekstovi

  • 17. aprila 2019.
    Redakcijski komentar
  • 30. maja 2019.
    Redakcijski komentar
  • 29. marta 2019.
    Redakcijski komentar
  • Sistem će se „ispraviti“ kada građani Srbije odluče da na čelne funkcije države (predsednik i vlada) više ne biraju ljude koji su došli preko Drine, ili su im roditelji tamo rođeni. Ti ljudi, iako su Srbi, ne osećaju Srbiju kao svoju zemlju već kao prostor za pljačku. Nažalost, ali istorija Srbije to pokazuje!

Glumac i reditelj Radoslav Rale Milenković izjavio je:

Milenković: Bojkot – ne da se oslabi Vučić već raskrinka ludilo u kome živimo

Glumac i reditelj Radoslav Rale Milenković izjavio je u Novom danu da suština neformalne grupe Samoodbrana nije stvaranje političke stranke ili pokreta, objašnjavajući da je reč o grupi pojedinaca koja je odlučila da založi svoj ugled i čestitost kako bi „ohrabrila ljude da budu slobodni“.

Foto: Printscreen/ N1

Milenković je rekao da je grupu ljudi okupila želja da pokušaju da se vrate teme društvenog uređenja, funkcionisanja institucija, situacija u kulturi i obrazovanju kako bi svakodnevni život građana bolje funkcionisao.

„Da bi sačuvali zdrav razum u ovom društvenom kontekstu i svakodnevnici koja je prepuna nastranosti i ludila“, kaže on.

Prema rečima Milenkovića, neminovno je da se teme, koje navedena grupa pokreće, dešavaju u političkom kontekstu, ali da sama suština nije politička.

„Mi smo odlučili da, kao pojedinci sa svojim biografijama, založimo ugled i čestitost da ohrabrimo ljude da budu slobodni. Da pokušamo da ovo društvo učinimo makar mrvicu plemenitijim, makar mrvicu nade da damo ljudima da će jednom stvarno moći na izborima da se bira odgovorna vlast koja će snositi posledice za ono što čini“, kaže Milenković i ponavlja da ne treba niko od njih da očekuje izbornu listu jer toga, kako kaže, sigurno neće biti.

Odgovarajući na pitanje o odnosu elite prema vlasti, Milenković kaže da je važno šta najumnije glave u društvu misle.

Dodaje da u autorskom tekstu predsednika Srbije postoji nerazumevanje odnosno Milenković kaže da se ne radi o tome da li elita treba nekoga da podrži „ma kako neko bio nesrećan što ga ne vole svi“.

„Radi se o tome da političari ne razumeju da je njihova odgovornost da podržavaju elitu. Ako je stvarno elita, ako imate vrhunske stručnjake u nečemu, onda morate iskazati strahopoštovanje, a ne da ga prezirete zato što je kritičan prema vama. To znači da vi onda ne razumete zašto mi vas plaćamo“, rekao je Milenković.

Političari, dodaje on, ne razumeju šta je njihov posao – misle da je njima izbornim rezultatom dato da rade šta hoće.

Komentarišući mogućnost bojkota izbora od strane većeg dela opozicije, Milenković naglašava da je on apsolutno za tu opciju.

„Zato što mora da se prekine ta simulacija da stvari funkcionišu. Za mene nije bojkot da oslabi (Aleksandra) Vučića. Mora se učiniti besmislenim, mora se raskrinkati to foliranje da stvari funkcionišu. Mora da se raskrinka bezumnost, ludilo u kom živimo“, smatra on.

Milenković dodaje da bojkot možda nije koristan za mnoge, ali ističe da je za njega to najrazumnije.

„Pustiš da igra sam utakmicu i da mu dve lopte daš – jednu loptu (Nenad) Čanak, (Čedomir Jovanović) Čeda i ovi okolo što kao simuliraju, da igraju, driblaju, daju golove… Ako ništa, i oni, ali pre svega mi ćemo znati da to nije bila utakmica“, kaže on.

Milenković smatra da treba „onemogućiti laž da su se desili demokratski izbori“.

„Moramo biti oslobođeni ovog otrova kojim smo kontaminirani, inficirani, koji nam se ubrzgava na zenice, na pore nam se godinama ubrizgava otrov neukusa, prostakluka, nasilja, pohlepe, gramzivosti, koji se alibira izbornom voljom“, zaključuje Milenković.

  • Bravo g.Milenkoviću. Pustite ih da igraju sami sa sobom utakmicu. Ako mogu neka je dobiju. Posle utakmice videće se pravi rezultat. Podrška Vama i Vašoj grupi.

      1. kojih izbora,kakvih izbora?Zarobio je institucije,zarobio televizije sa sa nacinalnom frekfencijom,placaju nasim parama tabloide i lokalne televizije koje krse kodeks i lazu ,zloupotrebljavaju REM i javna preduzeca ,prete i ucenjuju gradjane likovi u crnim dzipovima ,placaju glasace i ucenjuju otkazom i to nazivas izborima.Pa budi realna dok je vucic bio opozicija nije se skidao sa televizije,gostovao je i kod olje ,i kod cosica i na rts i na prvoj svuda bre a sad opoziciju mozes da cujes samo na you tube-u dok mediji lazu i sprovode propagandu sns-a.Svi skolovani i obrazovani ljudi su protiv ive vlasti.Za sns glasaju mahom penzioneri i ljudi koji gledaju pink,hepi i rts.Stanje nikad gore u drzavi,za 7 godina vlasti samo smo nazadovali osim na makro ekonomskom planu jer su gradjani podneli najveci teret otimanjem penzija,umanjenjem plata,povecavanjem poreza na imovinu,pdv,akciza i goriva,struje,vode,gasa ,oteli su novac i od trudnica .Njihove kabadahije prebijaju ljude,pale kuce i prete novinarima,ljupkaju i volkaju zaposlene zene…Dok na drugoj strani grle se sa klintonom i srederom,placaju blera za savetnika,ulaze u vladu sa haradinajem i dali su kosovu pizivni broj,primili ih u MOK i FIFA ,potpisali briselski sporazum a nista zauzvrat nismo dobili.Okupio je oko sebe najgore ljude iz prethodne vlasti poput vesica,malog,rasima,cede,dinkica,zorane,dacica,palme,pupsa koji su od 2000te na vlasti ili vise a zale se na proslu vlast.Dug drzave porastao za 7 godina vise nego za 12 god. vladavine demokrata i sad je 25 milijardi a bio je 15 kad je tadic otisao.Samo glup covek veruje ovoj vlasti

  • Господин Миленковић је у праву.Ова друштвена политичка конфузија мора престати.Држава која није способна да донесе Закон о пореклу имовине од 2000.г.је доказ да оваквим темпом промена нећемо доживети ни ми ни наша деца да се ослободимо ланаца партиског комунизма у коме смо живели 55 година а који политичке партије са привредним олигарсима користе у своју корист и на штету свих грађана Србије.Докле ?

    1. Право је изненађење прочитати да неко помиње Закон о порјеклу имовине. Нажалост то нису само послједице самоуправног експеримента. Не вјерујем у исправност подјеле на тзв Прву и Другу Србију. Иако ни подјела на већинску и мањинску Србију не даје праву слику она ипак открива један предполитички модел који је утицајнији. Предполитички јер политика је (полис) достигнуће урбаног друштва. Тај готово већински модел је заснован на доминацији мита не само над историјом него и над стварношћу. Он као једино мјеродавно политичко препознаје црквено и увек тежи за тим стањем које је просто реплика Османлијске управе где је од институција постојала само црква а једини политички програм био Косовски завет. Зато он по својој природи оставља широк простор за дахије, штавише, кроз турбе фолк ортодокс туркс одушак показује своју природу дахијског копилета, а не воли добар рокенрол.

  • Supruga i ja uvek, nakon svakog gostovanja na TV N1 Raleta Milenkovica, konstatujemo da su njegovi nastupi prepuni tople, domacinske, energije koja neovratno curi iz sroskog drustva.

  • Sve je ovo lepo receno ali trenutna garnitura na vlasti i ne pokazuje neku preteranu zelju za time da im izbori budu legitimni…Vi morate da pokrenete novi talas u drustvu i motivisete ljude da se ovom ludilu stane na put…to nije lako ali neko to mora da uradi ili ce nam proci dvadeset godina zivota gledajuci ovu gamad kako nam kradu taj isti zivot

    1. A koje doneo ovaj trenutno važeći izborni zakon. I dok im je išao u prilog bio je dobar a sada im ne valja. Kada su bili na vlasti opozicija se bunila a njihov odgovor je bio ko gubi ima pravo i da se ljuti e sada se točak okrenuo. To su tada trebali da misle ali oni su mislili da će večno ostati na vlast isto kao i ovi sada

  • Odlazim iz Srbije polako se pakujem prvo na tri meseca pa na dve godine pa nadalje, ne vredi ovde više kasno je za sve. Tuga koliko smo propali.

  • Kada bi ovako studiozno razmišljali o drugim problemima u ovoj državi i ujedinili se a ne kritikovali samo jedni druge,ova država bi tek procvetala!

  • načelo 1 . Sam čovek ništa ne može da učini, dok se nekom ne priključi
    2 . Organizovani građani mogu mnogo da doprinesu da se stanje menja
    3 . Da bi inicijativa dobila podrški, tranzicionih gubitnika, mora da se obezbedi pravnu zaštitu za ljide koji iznose sve devijantne primere u javnost. Time bi je oslobodila javna reč koja je ključna za pokretanje učmale energije ogromnog broja gubitnika.
    P;S;
    Potrebna veština je umeti aktivirati princip nade u bolje sutra.
    Potencijal je ogroman ali nema dešifranta koji će javno rećo KAKO !?

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com