Svemirska trka, drugi deo

Svemirska trka, drugi deo

Posle devet godina su Amerikanci ponovo samostalno poslali astronaute na Međunarodnu svemirsku stanicu. To bi mogla biti najava kraja odlične saradnje sa Rusijom i povratak u svemirsku trku kakva je vladala šezdesetih.

Predsednik Tramp i potpredsednik Pens geldali su lansiranje Predsednik Tramp i potpredsednik Pens geldali su lansiranje

„Three, two, one…“ – posle devet godina, u subotu se ponovo na engleskom odbrojavalo pred jedan svemirski let. Američki astronauti Robert Benken i Daglas Harli su u kapsuli Crew Dragon na raketi Falcon 9 poleteli sa kosmodroma u Floridi kao Međunarodnoj svemirskoj stanici. „Istorija je ispisana“, objavila je NASA. U nedelju je kapsula bezbedno stigla do odredišta.

Ovo je prvi put da je let izvela privatna firma, SpaceX koju finansira Ilon Mask, vlasnik kompanije Tesla. Američka svemirska agencija NASA nije razvila sopstvenu letelicu još od jula 2011. godine. Ali, osim SpaceX, i američki vazduhoplovni gigant Boing planira letove bez posade do kraja godine, a sa posadom iduće godine.

To je svojevrsni povratak Sjedinjenih Država u elitni klub zemalja koje mogu da prebace ljude u svemir – u tom klubu su samo još Rusija i Kina.

Svet

Svet

Na protestima u SAD uhapšeno najmanje 5.600 demonstranata 23

Na protestima u SAD uhapšeno najmanje 5.600 demonstranata

Najmanje 5.600 ljudi je uhapšeno u gradovima širom Sjedinjenih Država od izbijanja demonstracija u znak protesta zbog smrti Džordža Flojda, rezultati su izveštaja koji su sačinili novinari AP na osnovu saopštenja za štampu policijskih uprava, objava na Tviteru policijskih agencija i medijskih izveštaja.

Život

Problemi sa električnim trotinetima (VIDEO) 25

Problemi sa električnim trotinetima (VIDEO)

Električni trotineti, sve popularnije prevozno sredstvo predstavlja novinu i izazov za vozače, bicikliste i pešake, pa je definisanje uslova ponašanja od presudne važnosti. Cilj bi trebalo biti uspešno i bezbedno uključenje novih učesnika u saobraćaj.

SVET

Svet

U Njujorku uveden policijski čas 23

U Njujorku uveden policijski čas

Posle višednevnih demonstracija zbog ubistva Džordža Flojda, u Njujorku je danas uveden policijskki čas koji će trajati od 23 sata do pet sati ujutro, saopštili su gradonačelnik Bil de Blazio i guverner savezne države Njukork Endrju Kuomo.

Istraživanja

Istraživanje: Bakar ubija 99,9 odsto bakterija

Joni u legurama bakra su antivirusni i antibakterijski, oni mogu ubiti više od 99,9 odsto bakterija u roku od dva sata, istakao je istraživač zaraznih bolesti na Imperijal koledžu u Londonu Liroj Maunus i izjavio da bi deset miliona ljudi moglo umirati godišnje, od bolesti za koje nema lekova.

Istraživanje: Bakar ubija 99,9 odsto bakterija 1Foto: Pixabay/PublicDomainPictures

Oko 700.000 ljudi umire svake godine od bolesti za koje nema lekova. Tokom poslednjih decenija, popis lekova koji se mogu koristiti u borbi protiv štetnih bakterija, naglo se smanjio.

Istovremeno, drugi organizmi koji uzrokuju bolesti, od gljivica, virusa ili parazita, sve više razvijaju otpornost na lekove, gotovo brže nego što ljudi mogu napraviti nove. To znači da se bolesti koje izazivaju ti organizmi sve teže leče, piše BBC.

Istraživač zaraznih bolesti na Imperijal koledžu u Londonu Liroj Maunus koji podstiče širu upotrebu antimikrobnih površina, izjavio je da bi deset miliona ljudi moglo umirati godišnje, ukoliko ništa ne učinimo.

„Površine koje svakodnevno dodirujemo mogu biti vektor prenošenja zaraze“, rekao je Maunus.

Korona virusi mogu opstati na kartonu do 24 sata, a na plastici i nerđajućem čeliku ostaju aktivni do tri dana. Neke bakterije, uključujući Ešerihiju koli i MRSA, mogu preživeti nekoliko meseci na pojedinim površinama. Iz toga je jasno kolika je važnost kontinuiranog dezinfikovanja i čišćenja površina koje često dodirujemo.

Pojedini naučnici veruju da je jednostavnom promenom teksture površina koje svakodnevno dodirujemo, moguće pobediti zarazne organizme pre nego što dospeju u ljudsko telo.

Maumus se kladi na legure bakra. Joni u legurama bakra su antivirusni i antibakterijski. Mogu ubiti više od 99,9 odsto bakterija u roku od dva sata. Bakar je efikasniji i od srebra, a potrebna mu je vlaga da bi se aktivirala njegova antimikrobna svojstva.

„Bakar je najbolji materijal koje čovečanstvo koristi već 3.000 godina. Stari Grci su koristili bakar u medicinske svrhe i prilikom kuvanja“, kaže Maunus. Bakar se danas ne koristi baš mnogo u medicinskim ustanovama. Ovo je prilično skup materijal i teže ga je čistiti zbog korodiranja.

S druge strane, mnogi ljudi ne vole ovakve materijale. Na primer, ne žele svi sedeti na metalnom sedalu u toaletu. Bakar je vremenom zamenjen nerđajućim čelikom, a zatim i plastikom koja je lagana i jeftina. S tim je došlo i do bržeg širenja bakterija. Iako ne bi bilo moguće prekriti bakrom sve površine, Maunus veruje da upotreba legura metala na ključnim mestima, kao tasteri u liftovima i ručke na vratima, može pomoći u smanjenju širenja mikroba.

Bakar se takođe može laserski obraditi kako bi se stvorila hrapava tekstura koja može ubiti veći broj bakterija. Istraživači sa Univerziteta u Indijani, koji su razvili tehniku laserske obrade bakra, otkrili su da ovako obrađen metal u samo nekoliko sati može ubiti čak i visoko koncentrisane sojeve bakterija koje su otporne na antibiotike.

Ovakvi postupci ne samo da bi mogli biti korisni za izradu ručki na vratima, već bi mogli pomoći i da medicinski implantati, kao što je zamena kuka, ređe prouzrokuju infekcije.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

 

Komentari (8)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Bivolja mokraća odležala nedelju dana u bakarnom sudu je najači srednjevekovni atibiotik. I danas je to jedino sredstvo na koje MRSA nije otporna. Postoje zapisi srednjevekovnih Medikusa gde za teške rane i kožne infekcije piše da jedino ovaj melem pomaže.

  2. Kakve veze ima korona virus,koji pominje te u članku,sa antibakterijskom delovanjem bakra.Uostalom,SZO i ne zna kako se taj virus prenosi.Ako uopšte i postoji.

Briska Gora snage 250 MW počinje 2020.

Izgradnja solarne elektrane Briska Gora snage 250 MW počinje 2020.

06.06.2019. | Komentari: 0Autor:

Solarna elektrana Plešanovskaja u Rusiji (Foto: Fortum)

Izgradnja solarne elektrane Briska Gora snage 250 MW počinje 2020.

Prva faza radova za solarnu elektranu instalisane snage 250 MW na lokalitetu Briska Gora kod Ulcinja, počeće 2020. godine, sa rokom izgradnje od 18 meseci, izjavio je Igor Noveljić, izvršni direktor Elektroprivrede Crne Gore (EPCG).

U izjavi za Vijesti, Noveljić je rekao da očekuje da bi do proizvodnje moglo doći krajem 2021. Dodaje da je u završnoj fazi osnivanje projektne kompanije (SPV), sa sedištem u Crnoj Gori, koja će biti zadužena za projekat, čija ukupna vrednost premašuje 200 miliona evra.

Vlasničku strukturu kompanije će činiti pobednici na državnom tenderu za gradnju solarne elektrane: finski Fortum i EPCG sa po 49% udela i EPC (energy performance contracting) firma Sterling & Wilson sa 2% akcija. Planirana godišnja proizvodnja solarne elektrane, nakon završetka obe faze projekta, iznosiće oko 450 GWh električne energije godišnje.

Ukupna vrednost projekta premašuje 200 miliona evra

Noveljić je precizirao da se oko 45 miliona evra ukupne vrednosti projekta odnosi na prvu fazu koja uključuje nabavku modula i celokupan obim projektovanja, nabavke i ugradnje opreme uz radove predviđene ugovorom. Vrednost investicija u prenosnu mrežu, odnosno elektroprenosni sistem Crne Gore, uključujući i izgradnju trafostanice „Bar 2“, procenjena je na oko 30 miliona evra.

Solarna elektrana Bugulčanskaja u Rusiji (Foto: Fortum)

„Korist od realizacije projekta biće višestruka za EPCG, državu, lokalnu upravu, domaće kompanije i u konačnom građane i potrošače. Samo na osnovu troškova zakupa investitor će za 25 godina predviđenog radnog vijeka elektrane u državni budžet uplatiti preko 50 miliona eura, ne računajući sve ostale predviđene naknade, poreze i troškove od kojih će se značajan dio sliti u opštinsku kasu”, rekao je Noveljić.

On je dodao da je, nakon završetka obe faze, predviđeno zapošljavanje 226 radnika, a očekuje da tokom izgradnje bude angažovano i do 1.000 radnika na gradilištu, kao i da učešće domaćih firmi bude oko 20 miliona evra.

Ugovor predstavnika države i konzorcijuma EPCG, Fortum i Sterling & Wilson za zakup zemljišta i gradnju solarne elektrane snage preko 250 MW potpisan je krajem 2018. godine.

Komentari (0)

Budite prvi da unesete komentar za ovaj clanak.

Unesi Komentar

Događaji

Environmental rehabilitation and repurposing – Platform for coal regions in transition

WEBINAR

Solarne elektrane za sopstvene potrebe

Uključite se u tok korišćenja čiste energije i poboljšajte energetsku efikasnost objekta.

Sa više od 12 godina iskustva na izvođenju solarnih elektrana, Conseko d.o.o. Beograd će Vas usmeriti kroz koncept solarne elektrane za sopstvene potrebe.

Solarne elektrane proizvode “čistu” električnu energiju, a ukoliko imate veću krovnu površinu, solarna elektrana je idealno rešenje za smanjenje vaših računa za električnu energiju. Proizvedena električna energija iz solarne elektrane će se koristiti za potrebe sopstvene potrošnje. Ova čista energija smanjuje energiju koju bi ste platili preuzimanjem iz električne mreže, čime možete ostvariti značajne uštede.Već nekoliko godina u Srbiji nema subvencija za predaju električne enegije iz solarne elektrane u mrežu. Međutim, postepeni pad cena solarnih panela, učinio je da solarne centrale od 15 do 150kW kod nas postanu ekonomski isplative i vrate ulaganje već nakon 6 godina.

Solarne elektrane mogu da obezbede 15-70% električne energije od sopstvene potrošnje, kada objekat tokom dana ima potrošnju električne energije. Posebno, solarne elektrane su veoma isplativo rešenje za pravna lica, firme.

Primer: isplativost solarne elektrane snage 8kW za pravno lice.

Solarna centrala maksimalne snage 8 kW

(odgovarajuća površina za postavljanje panela 10,2 x 5,1m)

Broj solarnih panela:

30 kom (po 275 W)

Lokacija sistema:

Na krovu zgrade ili poslovnog objekta, u okolini Beograda

Potrebna površina na kosom krovu ka jugu:

10,1 m x 5,1 m

Nabavna vrednost elektrane sa montažom:

  8.390,00 EUR (bez 20% PDV)

Cena električne energije za široku potrošnju

17,87 din/kWh VT, crvena tarifa

8,93 din/kWh VT, plava tarifa

+7,5% akciza + 20% PDV

Procenjena godišnja ušteda:
(ako u određenim mesecima imate više od 400kWh u “crvenoj” zoni, na višoj tarifi)
1390 EUR
Prosti period povratka investicije:
 6,03 godina za pravna lica

Ušteda za period od 15 godina:(bez rasta cena el. energije)

ušteda …  20.850 EUR

Isplativost investicije ulaganjem u solarnu elektranu je bolja od ulaganja novca u banku. Ukoliko tokom dana imate potrošnju energije u određenim časovima veću od 3kW (zimi ili leti), solarna elektrana za sopstvene potrebe može da Vam donese dobre uštede. Gore navedeni proračun prikazuje godišnje uštede po trenutno važećim cenama električne energije, ukoliko na mesečnom obračunu za el. energiju u određenim mesecima imate više od 200kWh u “crvenoj tarifi” pri dnevnoj potrošnji.

Primer: isplativost solarne elektrane snage 31kW za pravno lice, mali kupci

Solarna elektrana maksimalne snage 31,6kW

(odgovarajuća površina za postavljanje panela 200m2)

Broj solarnih panela:

115 kom (po 275 W)

Potrebna površina na kosom krovu ka jugu:

28,5 m x 6,8 m

Godišnja proizvodnja energije u beogradskom okrugu:

38.870 kWh

Nabavna vrednost elektrane sa montažom:

  23.150,00 EUR (bez 20% PDV)

Cena električne energije za male kupce na naponu 400V

7,973 din/kWh VT

2,233 din/kWh VT, pristup sistemu

+7,5% akciza + 20% PDV

Procenjena godišnja ušteda
po trenutnim cenama:
4250 EUR
Prosti period povratka investicije:
 5,45 godina za pravna lica

Ušteda za period od 15 godina:(bez rasta cena el. energije)

ušteda 63.750 EUR

Izgradnja solarne elektrane podrazumeva sistem ključ u ruke, sa isporukom komponenti izvođenjem i puštanjem centrale u rad.

Poreske pogodnosti

Na osnovu Zakona o PDV, za pravna lica u PDV sistemu, izgradnja solarne elektrane je oslobođena PDV. Raspitajte se više kod svog knjigovođe, ili poreskog savetnika.

Solarne elektrane Conseko

Za potrebe realizacije solarne elektrane Conseko obavlja:

  • Optimalno planiranje i projektovanje solarne eletrane
  • Isporuku visoko kvalitetnih sertifikovanih solarnih panela od polikristalnih i monokristalnih solarnih ćelija
  • Isporuku mrežnih pretvarača Fronius visoke klase, proizvedenih u Zapadnoj Evropi
  • Isporuku i montažu sistema sa obučenim tehničarima
  • Puštanje u rad solarne centrale
  • Praćenje proizvodnje sa internet sajta
  • Servis i održavanje

Trajnost solarne centrale

Solarne centrale koje izvodimo imaju preko 25 godina garantovane performanse rada. Nakon isteka 25 godina, solarni paneli zadržavaju preko 80% svojih početnih performansi.

Solarna energija pripada našoj sadašnjosti i budućnosti! Ne propustite priliku da se uključite u čiste tokove nove energetske revolucije.Za Vaše potrebe možemo da obračunamo isplativost solarne elektrane, izvršimo planiranje, projektovanje i izvedemo realizaciju kompletne Solarne centrale.http://www.conseko.rs

Nema dokaza da je koronavirus oslabio

WHO: Nema dokaza da je koronavirus oslabio

Ilustracija: EPA

NEMA dokaza da je novi koronavirus promijenio oblik transmisije ili da se promijenila težina bolesti koju izaziva, poručili su u ponedjeljak stručnjaci Svjetske zdravstvene organizacije (WHO).

“U pogledu transmisije nema promjena, u pogledu snage nema promjena”, rekla je na konferenciji za medije epidemiologinja WHO-a Maria van Kerkhove.

“Najvažnije je da se provode mjere za smanjivanje i suzbijanje transmisije”, rekla je.

Neki talijanski liječnici poručili da je virus značajno oslabio

Neki vodeći talijanski liječnici ocijenili su u nedjelju da je virus znatno oslabio, pa i da više “klinički ne postoji” u toj zemlji, što je pokrenulo polemike i negodovanja stručnjaka.

“Prije mjesec dana mogli smo čuti epidemiologe kako strahuju od novog vala krajem svibnja i početkom lipnja i od tko zna koliko zauzetih mjesta na odjelima intenzivne njege. U stvarnosti virus, klinički gledano, više ne postoji”, ustvrdio je za talijanske medije Alberto Zangrillo, ravnatelj odjela intenzivne skrbi milanske sveučilišne bolnice San Raffaele.

Novi koronavirus “sada bi mogao biti drugačiji, moć koju je taj virus imao prije dva mjeseca nije ista kao i danas”, ocijenio je za talijansku novinsku agenciju ANSA-u Matteo Bassetti, ravnatelj Klinike za zarazne bolesti u Genovi. “Očito je da je danas bolest covid-19 drugačija, klinička slika i tijek bolesti mnogo su blaži”, istaknuo je Bassetti.

Čelnik Nacionalnog zdravstvenog vijeća Franco Locatelli rekao je da je zbunjen Zangrillovim riječima.

“Samo pogledajte brojeve novih slučajeva svaki dan i vidjet ćete da virus i dalje cirkulira Italijom”, kazao je.

WHO komentirao te navode

“Dok čekamo znanstvene dokaze koji potvrđuju ovu tvrdnju, pozivam one koji su uvjereni u nju da ne siju konfuziju među Talijanima”, komentirala je Zangrillove tvrdnje tajnica ministarstva zdravlja Sandra Zampa.

Direktor prestižnog rimskog Instituta Spallanzani za zarazne bolesti Giuseppe Ippolito također tvrdi da nema dokaza da je virus mutirao ili izgubio na snazi, a Zangrillove tvrdnje odbacili su i znanstvenici sa sveučilišta u Glasgowu, Nottinghamu i Londonu.

Italija je jedna od najteže pogođenih zemlja pandemijom covida-19. Sveukupno je u toj zemlji od zaraze koronavirusom preminulo 33,7 tisuća ljudi, što je treći najveći broj mrtvih nakon SAD-a i Velike Britanije.

Znate li nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu?

Berlusconijev liječnik tvrdi da je koronavirus nestao iz Italije

Berlusconijev liječnik tvrdi da je koronavirus nestao iz Italije

Foto: EPA

OCJENA poznatog talijanskog liječnika da je novi koronavirus nestao iz Italije, odnosno da “klinički više ne postoji”, te da je došlo vrijeme da se bespotrebno prestane “terorizirati” Talijane izazvala je polemike i negodovanje vlasti i stručnjaka u Italiji.

“U stvarnosti virus više klinički ne postoji u Italiji”, rekao je Alberto Zangrillo, ravnatelj bolnice San Raffaele u Milanu, u nedjelju navečer za televiziju RAI.

Zangrillo je u Italiji poznat kao liječnik Silvija Berlusconija, bivšeg talijanskog premijera.

“Uzorci uzeti u posljednjih deset dana pokazuju apsolutno malu količinu virusa u odnosu na one uzete prije mjesec ili dva dana”, rekao je Zangrillo i dodao da je „vrijeme da prestanemo terorizirati ovu državu“.

Koronavirus je u posljednja tri mjeseca u Italiji odnio više od 33,5 tisuća života. Najpogođenija je bila regija Lombardija, u kojoj taj liječnik i radi.

“Dok čekamo znanstvene dokaze koji potvrđuju ovu tvrdnju, pozivam one koji su uvjereni u nju da ne siju konfuziju među Talijanima”, komentirala je Zangrillove tvrdnje tajnica ministarstva zdravlja Sandra Zampa.

Svaki dan i dalje novi slučajevi

Čelnik Nacionalnog zdravstvenog vijeća Franco Locatelli rekao je da je “zbunjen” Zangrillovim riječima.

Tekst se nastavlja ispod oglasa

“Samo pogledajte brojeve novih slučajeva svaki dan i vidjet ćete da virus i dalje cirkulira Italijom”, kazao je.

Ta brojka je svakodnevno varirala između 300 i 500. U nedjelju je bilo 355 novih slučajeva, većinom u Lombardiji, dok je u ponedjeljak zabilježen pad.

Direktor prestižnog rimskog Instituta Spallanzani za zarazne bolesti Giuseppe Ippolito također tvrdi da nema dokaza da je virus mutirao ili izgubio na snazi, a Zangrillove tvrdnje odbacili su i znanstvenici sa sveučilišta u Glasgowu, Nottinghamu i Londonu.

Italija se počela otvarati od početka svibnja, u želji da oživi svoje gospodarstvo što je prije moguće, posebice turizam koji bi trebao krenuti 3. lipnja, kad se otvaraju granice.

Danas je zabilježeno 60 novih smrtnih slučajeva, što je pad sa 75 koliko ih je bilo dan ranije, objavila je civilna zaštita. Zabilježeno je i 178 novih slučajeva zaraze, dok ih je u nedjelju bilo 355, prenosi Reuters.

Sveukupno je preminulo 33,7 tisuća talijanskih državljana, što je treći najveći broj mrtvih nakon SAD-a i Velike Britanije. Od početka pandemije registrirano je 233 tisuće slučajeva, dok je testirano 2,4 milijuna ljudi.

Znate li nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu?

Tajne o virusu

Koja je tajna asimptomatskih, tihih prijenosnika koronavirusa?

Foto: EPA

KAKO se kriza rasplamsavala, tako su znanstvenici otkrivali više dokaza o čudnim i zabrinjavajućim karakteristikama koronavirusa. Dok su mnogi zaraženi ljudi patili od kašlja, vrućice i gubitka okusa i mirisa, drugi uopće nisu imali simptome i nisu ni znali da nose covid-19. Istraživači kažu da je od vitalne važnosti razumjeti koliko je ljudi pogođeno na ovaj način i potiču li pandemiju „tihi prijenosnici“, piše BBC.

Kad su se ljudi okupili u crkvi u Singapuru 19. siječnja, nitko nije mogao shvatiti da će taj događaj imati globalne posljedice po širenje koronavirusa. Bila je nedjelja i jedna od službi obavljala se na mandarinskom jeziku, kao i obično. Među članovima ove kongregacije, u prizemlju poslovne zgrade, bio je i par 56-godišnjaka, koji je upravo tog jutra stigao iz Kine.

Dok su sjedali na svoja mjesta, nastavlja BBC, djelovali su savršeno zdravo pa nije bilo razloga misliti da prenose virus. U to vrijeme, stalan kašalj smatrao se najznačajnijim pokazateljem covida-19 te najvjerojatnijim načinom prenošenja bolesti. Izostanak simptoma bolesti trebalo je značiti da nema opasnosti od širenja.

Par je otišao odmah nakon što je služba bila završena. Ali nedugo potom, stvari su krenule po zlu i to na potpuno zbunjujući način. Supruga se razboljela 22. siječnja, a njen suprug dva dana kasnije. Nije to bilo veliko iznenađenje s obzirom na to da su došli iz Wuhana, epicentra epidemije. No, tijekom sljedećih tjedana, tri lokalna stanovnika također su se razboljela bez očitog razloga. Bili su to prvi i posve zbunjujući slučajevi koronavirusa u Singapuru. Otkrivanje onoga što se dogodilo dovest će do novih i uznemirujućih spoznaja o tome kako virus uspješno pronalazi nove žrtve, piše BBC.

Mobilizacija „detektiva za bolesti“

„Bili smo prilično zbunjeni. Ljudi se nisu poznavali, ali ipak su se nekako zarazili iako nisu pokazivali znakove bolesti“, rekao je dr. Vernon Lee, voditelj odjela za zarazne bolesti u singapurskom ministarstvu zdravlja. Ova nova skupina slučajeva jednostavno nije imala smisla, sudeći prema onome što se do tada znalo o covidu-19.

Tako su dr. Lee i njegovi kolege znanstvenici, zajedno s policijskim službenicima i specijalistima za praćenje bolesti, pokrenuli istragu te napravili mapu koja pokazuje tko je gdje i kada boravio. To je uključivalo i najbolja saznanja o procesu poznatom kao traženje kontakata. Radi se o sustavu koji se smatra ključnim za praćenje svih koji su uključeni u epidemiju, a Singapur je postao poznat po vještini i brzini kojom se to provodilo.

Iznenađujuće, u roku od samo nekoliko dana istražitelji su razgovarali s najmanje 191 pripadnikom crkvene zajednice i otkrili da je njih 142 bilo u crkvi te nedjelje. Brzo su otkrili da su dva Singapurca koja su se zarazila bila na istoj službi kao i kineski par.

„Možda su razgovarali ili se pozdravili tijekom uobičajenih aktivnosti u crkvenoj službi“, rekao je dr. Lee za BBC.

Bio je to koristan početak i mogao je objasniti u teoriji kako se infekcija prenijela da nije bilo još jednog ključnog faktora. Nije bilo odgovora na pitanje kako se virus prenio s kineskog para kad u to doba oni nisu imali simptome niti su znali da su zaraženi. A povrh toga postojala je još veća zagonetka. Potvrđeno je da je treća zaražena Singapurka bila 52-godišnja žena, koja nije bila na crkvenoj službi kao ostali. Umjesto toga, ona je nazočila drugom događaju u istoj crkvi kasnije istog dana. Kako je uspjela pokupiti virus?

Dokaz koji nitko nije očekivao

Istražitelji su u potrazi za tragovima pribjegli pregledu snimki nadzornih kamera od spomenute nedjelje u crkvi. I naišli su na nešto sasvim neočekivano – žena koja je nazočila kasnijoj službi, nakon što je kineski par već otišao, sjedila je na njihovim mjestima nekoliko sati nakon njih. Iako nisu imali simptome niti su se osjećali bolesno, kineski bračni par nekako je uspio proširiti virus. Možda su ga imali na rukama i dotaknuli sjedala, možda je njihov dah prenosio infekciju i završio na nekoj površini, nije sasvim jasno što se dogodilo, ali implikacije su bile goleme.

Nakon što je sve analizirao, za dr. Leeja postojalo je samo jedno moguće objašnjenje. Virus su prenijeli ljudi koji nisu ni znali da ga imaju. To je bilo otkriće važno za svijet zato što je do tada središnja poruka javnog zdravstva o koronavirusu bila da uvijek treba tražiti simptome u sebi i drugima, ističe BBC.

No, ako virus mogu širiti i osobe bez simptoma, nečujno i nevidljivo, kako se bolest uopće može zaustaviti? Dr. Lee se sjeća tog trenutka, kad je radeći u svom uredu shvatio što se događa: „Svaki put kad otkrijete nešto u znanosti, radi se o ‘eureka’ trenutku kad shvatite da ste pronašli nešto važno na temelju rada mnogih ljudi i timova.“

Širenje prije nego što se pojave simptomi

Otkriveno je ono što je poznato kao „predsimptomatski prijenos“, pri čemu osoba nije svjesna da je zaražena zato što se kašalj, vrućica i drugi uobičajeni simptomi još nisu pojavili. Uz mnoge druge, ova je studija istaknula kritično razdoblje od 24 do 48 sati prije vidljivog početka bolesti u kojem ljudi mogu biti vrlo zarazni, možda čak i najzarazniji.

Svijest o tome potencijalno je nemjerljiva, zato što čim shvatimo da smo bolesni, sve s kojima smo bili u kontaktu možemo upozoriti da ostanu kod kuće. To znači da su se oni izolirali u ključnoj fazi infekcije prije nego što su se pojavili i njihovi simptomi. No, kako se točno bolest može prenositi bez kašlja ili izbacivanja kapljica koje sadrže virus, još je otvoreno za raspravu, piše BBC.

Jedna je mogućnost da jednostavno disanje ili razgovor s drugom osobom može prenijeti virus. Ako se virus u tom trenutku reproducira u gornjim dišnim putevima, tada je moguće da se virusne čestice pojavljuju sa svakih izdisajem. Svi koji su dovoljno blizu, posebice u zatvorenim prostorima, mogu se lako zaraziti.

Drugi mogući oblik prijenosa je dodirom. Virus dolazi na ruke neke osobe i ona ga prenosi dodirom druge osobe ili kvake na vratima ili sjedala u crkvi. Koji god bio put prijenosa, virus očito iskorištava činjenicu da će ljudi biti manje budni ako nisu svjesni da su zaraženi.

Neki ljudi nikad ne razviju simptome

Ovo je još misteriozniji scenarij i onaj na koji znanstvenici jednostavno nemaju definitivan odgovor. Jedno je znati da ljudi mogu biti zarazni prije nego što se pojave simptomi, a sasvim nešto drugo znati da mogu biti zarazni i nikad ne pokazati znakove bolesti. To je poznato kao asimptomatsko, nastavlja BBC, zato što osoba služi kao prijenosnik bolesti, a sama ni na koji način ne pati. Najpoznatiji takav slučaj je Irkinja koja je radila kao kuharica u New Yorku početkom prošlog stoljeća.

Kad god je Mary Mallon bila zaposlena, od kuće do kuće, ljudi su se razbolijevali od tifusa i najmanje su tri osobe, a možda i mnogo više, umrle od te bolesti, a ona sama nije bila pogođena. Naposljetku je uspostavljena veza i bilo je potvrđeno da je ona nesvjesno širila bolest. Mediji su je nazvali Tifusna Mary, što im nikad nije oprostila, ali vlasti nisu željele riskirati pa je zadržana u pritvoru 23 godine, sve do smrti 1938.

Potkopane pretpostavke

Medicinska sestra Amelia Powell bila je šokirana kad je otkrila da je bez simptoma. U travnju je radila na odjelu bolnice Addenbrooke u Cambridgeu kad ju je nazvao liječnik kako bi joj priopćio rezultat testa. Osjećala se normalno i sigurno iza opreme za osobnu zaštitu koju je morala nositi dok se brine o pacijentima s covidom-19. Ali iznenada su sve te pretpostavke bile potkopane, jer se na njen užas pokazalo da je pozitivna.

„Bilo je nerealno, kao da slušam da je netko iz obitelji umro. Pomislila sam kako to ne može biti točno, kako ne mogu biti pozitivna ako se osjećam apsolutno dobro“, rekla je 23-godišnja Amelia za BBC.

Morala je odmah napustiti svoje radno mjesto i krenuti kući u izolaciju.

„Bila sam zabrinuta zato što sam vidjela i drugu stranu, pacijente kojima se stanje brzo pogoršava, pa sam se pitala hoće li se to dogoditi i meni. Ali nije se dogodilo ništa. Vježbala sam, normalno se hranila i normalno spavala“, objašnjava Amelia.

Trenutačno je nemoguće znati koliko skrivenih slučajeva infekcije postoji. Amelijina infekcija otkrivena je samo zato što je bila dijelom studije bolničkog osoblja. Pokazalo se da je oko tri posto od 1000 ljudi bilo pozitivno u trenutnu testiranja iako nisu imali nikakve simptome. Još veći postotak asimptomatskih slučajeva pronađen je na kruzeru Diamond Princess, koji je plovio vodama oko Japana počekom godine. Ovaj brod, koji je kasnije nazvan „petrijeva zdjelica infekcije“, imao je oko 700 slučajeva.

Istraživači su otkrili da tri četvrtine ljudi koji su bili pozitivni na testu nije imalo simptome. Otkrili su i da je više od polovice stanara jednog staračkog doma u američkoj saveznoj državi Washingtonu bilo pozitivno i nije imalo znakove bolesti.

„Ne postoji pouzdana studija“

Različite studije sugeriraju da postoji mogućnost da se broj asimptomatskih slučajeva kreće od 5 do 80 posto. Takav je bio zaključak analize prof. Carla Heneghana s Oxforda i njegovih kolega koji su proučili 21 istraživački projekt. Zaključak je, kažu oni, da nema nijedne pouzdane studije koja bi mogla utvrditi broj asimptomatskih slučajeva. Dodali su i da će mnogi slučajevi proći ispod radara budu li se na covid-19 testirali samo ljudi sa simptomima, kako se trenutačno radi u mnogim zemljama.

Rizik od „tihih prijenosnika“

Najveća briga medicinske sestre Amelije bila je ta što je možda nesvjesno prenijela virus ljudima s kojima je radila ili pacijentima koji su ovisili o njenoj skrbi.

„Ne vjerujem da sam prenijela bolest zato što su svi kolege s kojima radim bili negativni, ali zabrinjavajuća je bila pomisao na to koliko sam dugo pozitivna. Još uvijek ne znamo jesu li asimptomatične osobe zarazne ili nisu. Informacija o tome trenutačno ima vrlo malo“, rekla je Amelia za BBC.

Jedna je kineska studija utvrdila da je broj asimptomatskih slučajeva veći od onih sa simptomima. Takve osobe zaslužuju pažnju u prevenciji i kontroli bolesti, smatraju znanstvenici.

„Tamna materija“ asimptomatske infekcije

Kako bi pokušali pronaći odgovor, znanstvenici u Norwichu traže da se testira kompletna populacija u gradu.

„Asimptomatski slučajevi mogu se smatrati ‘tamnom materijom’ epidemije“, tvrdi prof. Neil Hall, ravnatelj instituta Earlham, istraživačkog centra za znanosti u životu te lider inicijative. Tamna materija ili tamna tvar je nevidljiva supstanca za koju se smatra da čini većinu materije u svemiru, a tek treba utvrditi o čemu se radi.

Profesor Hall je zabrinut da asimptomatski slučajevi zapravo mogu biti pokretač pandemije, održavajući je unatoč javnozdravstvenim mjerama.

„Ako imamo ljude koji ne znaju da su bolesni i koriste javni prijevoz ili zdravstvene usluge, to će neizbježno povećati prijenos virusa. Bilo koja intervencija koja se bazira na ljudima koji traže primarnu zdravstvenu zaštitu kada imaju simptome, bavi se samo polovicom problema“, objasnio je Hall.

Skupina znanstvenika iz Kalifornije vjeruje da je manjak spoznaje o tome tko prenosi virus zapravo ahilova peta borbe protiv pandemije. Prema njihovu mišljenju, jedini način da se bolest prestane širiti je pronaći sve zaražene osobe, bez obzira znaju li to one ili ne. To je bila i preporuka članova parlamentarnog Odbora za znanost i tehnologiju u pismu britanskom premijeru Borisu Johnsonu.

Oni su napisali da rizik od asimptomatskog prijenosa „ima duboke posljedice po upravljanje pandemijom“ te dodali da svakoga tko brine o ugroženim ljudima, poput zdravstvenih djelatnika ili zaposlenika domova za skrb, treba redovito testirati.

Sličan pristup, ali u većim parametrima, usvojen je u kineskom gradu Wuhanu u kojem je pandemija započela. Gotovo 6,5 milijuna ljudi testirano je u devet dana tijekom sveobuhvatnog programa osmišljenog za otkrivanje bolesti. Testirani su i ljudi bez simptoma.

Ublažavanje karantene

Kako se karantenske mjere ublažavaju i ljudi ponovno počinju koristiti javni prijevoz, vraćati se na posao ili u kupovinu, suočavanje s nevidljivim rizikom važnije je nego ikad. Trenutačno se ne može ustanoviti tko bi u gomili ljudi mogao nesvjesno nositi virus. Zato nacionalne vlade širom svijeta kažu kako je nužno da svi surađuju u naporima da se brzo pronađu i izoliraju kontakti zaraženih. Također se savjetuje da je najbolja obrana držati socijalnu distancu kad god je to moguće. A tamo gdje nije moguće, preporučuje se pokriti lice, čak i maskama kućne izrade.

Kad je američka vlada najavila ovu politiku, istaknula je spoznaje iz siječnja iz crkve u Singapuru. Logika je da se ovdje ne radi o zaštiti nas od drugih, već drugih od nas samih, zato što možda ne znamo da smo zaraženi. Mnogi zdravstveni djelatnici zabrinuti su da bi maske mogle odvratiti ljude od pranja ruku ili socijalne distance ili povećati rizik od zaraze zbog nespretnog rukovanja, ali sve više vlada uvjereno je u prednosti ove prakse.

Pokrivanje lica samo po sebi neće zaustaviti pandemiju, ali s obzirom na to koliko malo znamo o asimptomatskom prijenosu, vrijedi pokušati.

 

Znate li nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu?

Haos u Americi

Trump razgovarao s guvernerima: Morate dominirati ili ćete izgledati kao hrpa kretena

Foto: EPA

CNN javlja kako je Trump razgovarao s guvernerima 50 država SAD-a u telekonferencijskom pozivu koji je održan iz bunkera u Bijeloj kući.

“Morate dominirati ili ćete izgledati kao hrpa kretena. Morate uhititi ljude”, rekao im je u pozivu iz bunkera i dodao kako će ih prosvjednici u suprotnom pregaziti, javlja CNN.

“To se događa kada je netko slab, a većina vas je slaba”, dodao je.

Rekao im je i kako se cijeli svijet smijao kada su prosvjednici zapalili policijsku postaju u Minneapolisu.

Novinar Washington Posta Rober Costa u kontaktu je s jednom osobom koja je sudjelovala u pozivima.

Njegov kontakt mu je rekao kako je predsjednik tražio da koriste vojsku i Nacionalnu gardu u borbi s prosvjednicima.

Gradovi diljem SAD-a produljili policijski sat 

Nakon vala prosvjeda u subotu navečer zbog smrti Georgea Floyda, Afroamerikanca koji je zbog brutalne policijske fizičke sile umro tijekom privođenja u Minneapolisu, u brojnim gradovima uveden je policijski sat.

Tako su ga uveli i gradovi Los Angeles, Chicago, Detroit i Washington, dok je jugozapadna država Arizona uvela za cijeli tjedan policijski sat u državi nakon što su prosvjednici izišli na ulice i sukobili se s policijom, koja je upotrijebila suzavac i gumene metke.

Ograničenje kretanja koje će pogoditi milijune ljudi stupilo je na snagu istodobno s raspoređivanjem preko 5000 pripadnika Nacionalne garde, koji su aktivirani u 15 država i glavnom gradu kako bi dali potporu lokalnim snagama reda.

Znate li nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu?

Pravda za Tijanu Ajfon

Pravda za Tijanu Ajfon

Vaktile sam u jednom mom romanu za našu našu nekadašnju, zbog antisrpskog prideva „jugoslovenski“, blaženoupokojenu avio-kompaniju bio smislio efektan slogan – „Stisnite muda, letite JAT-om“.

Pravda za Tijanu Ajfon 1Foto: Stanislav Milojković

Nisam ni sanjao da ću doći u situaciju da smišljam slogan i za novonostalu, etnički čistu srpsku kompaniju, Air Srbiju, da ne kažem baš „čelična krila naše države“.

Ali, eto, dođoh i u tu situaciju.

Evo i slogana: „Kupite kartu za let Air Srbije da ne biste nigde odleteli i da vam nikada ne bi vratili novac za kartu.“ Evo i priče o tome šta me je navelo da „osmislim“ gornji slogan.

Moja supruga, naime, decembra meseca prošle godine kupila povratnu kartu za let Beograd-Pariz, zbog pandemijske situacije u Pariz nije odletala 27. aprila, za kad je bio zakazan let, pa je pre izvesnog vremena presavila laptop i Air Srbiji poslala mail u kome nije tražila povraćaj novca, nego zdravom razumu logičan postupak da joj već kupljena karta bude bukirana za datum koji će odrediti kad Air Srbija ponovo proleti diljem zemnog šara.

Ne lezi vraže. N. N. majka airsrbijanske invencije mojoj je supruzi promptno remailovala da novac koji je uplatila – „nije refundabilan“.

Razlog – „karta je uplaćena u decembru“. Bespredmetno je, naravno, obraćati se menadžmentu Air Srbije – zato što je sada maj, mesec u kome se ne čitaju kolumne – pak ću zato sitno pismo uputiti Airsrbijinom glavnom pilotu, glavnom stjuardu, glavnom putniku, glavnom aviomehaničaru, glavnom svemu, Visokom Vučiću Aleksandru na ruke.

G. predsedniče. Možete li vi meni – a posredno i srbskoj javnosti – objasniti kako je došlo do toga da avio-kompanija koja je pronašla idealan način profitabilnog poslovanja – naplaćuje karte, ali ne leti, ne troši kerozin i ne plaća aerodromske kase – uspela da zapadne u tolike dugove, koje – obrni okreni – iz svojih džepova opet plaćaju isti oni putnici koji su kupili karte, a nigde nisu odleteli.

Na šta vas ovakvo napred opisano AirSrbijino poslovanje podseća. 1. na poslovanje ugledne avio-kompanije, koja je u izvesnom smislu i leteće lice zemlje kojom predsedavate, ili 2. na muljavine sitnih prevaranata, provincijskih iznuđivača i šibicara sa Zelenog venca. Vita jela zelen bor, čekam brzi odgovor.

U čekanju odgovora (koji će pretpostavljam stići 23 lumburga, kad moja gospa odleti u Pariz) hajde mi da vidimo je li bilo ičega vrednog pomena tokom poslednjih nekoliko dana koja sam straćio na filozofiranje i izmišljanje novih naučnih grana.

Nakon letimičnog internet pretraživanja ustanovio sam da je najznačajniji, medijski najpropraćeniji, najkomentarisaniji, itd. događaj bio srmpopizd Tijane Ajfon, koja je u policijskoj akciji epskih razmera, zajedno sa saučesnicima i učesenicima, savatana u nekom bosanskom ćumezu, u kome je – pazite – bilo ića, pića, droge, 9.000 evra, oružja da li je bilo, ne znam.

Šta god, međutim, da je bilo, tražim pravdu za Tijanu Ajfon. Kao i Air Srbija i ona naplaćuje unapred, ali za razliku od Air Srbije, ako uslugu ne pruži, Tijana pare vraća.

Dobro jutro

Kultura

Pijanista Igor Levit počeo koncert koji će trajati 20 sati (VIDEO) 27

Pijanista Igor Levit počeo koncert koji će trajati 20 sati (VIDEO)

Nemačko-ruski pijanista Igor Levit počeo je danas koncert koji će trajati 20 sati i tokom kojeg će izvoditi samo jedno delo francuskog kompozitora Erika Satija kako bi skrenuo pažnju javnosti na sudbinu umetnika pogođenih epidemijom korona virusa.

Narodno pozorište u Beogradu počinje s radom posle tromesečne pauze zbog korona virusa

DIVLJAŠTVO

Apel Vladi da se bavi i nasiljem nad životinjama

Nakon što je maloletnik zabio ekser u glavu psu Kaji koje je potom uginulo Udruženja „Feniks“, „Nada za životinje-Riska“ i „Link plus“ su upitili hital apel Radnoj grupi Vlade da se u okviru radne grupe koja se bavi nasiljem među decom i maldima uvrsti i nasilje nad životinjama.

Apel Vladi da se bavi i nasiljem nad životinjama 1Foto: Udruženje Nada za životinje “Riska”

“Smatramo da Radna grupa mora da ima u vidu naučno utvrđenu vezu između nasilja nad životinjama i drugih oblika nasilja i da kada su u pitanju deca i mladi obezbedi obavezujuće reagovanje institucija.

Imajući u vidu da deca nisu krivično odgovorna, kao i da je  blagovremeni stručni rad sa decom počiniocima nasilja preduslov ozbiljnog i sistematičnog pristupa problemu nasilja, postupanje sistema socijalne zaštite i zdravstvenog sistema ovde smatramo ključnim”, zaključuje se u saopštenju.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

 

Vijetnam

Kako u državi s 97 milijuna stanovnika nitko nije umro od koronavirusa?

Foto: EPA

KADA je epidemija koronavirusa bila na vrhuncu, a ostatak svijeta okrenuo se prema primjerima iz Azije ne bi li pronašao najbolju strategiju za obuzdavanje širenja ove nove bolesti, najviše pažnje posvećeno je Južnoj Koreji, Tajvanu i Hong Kongu.

Ali priča jedne države prošla je ispod radara. Radi se o Vijetnamu.

Zemlja s 97 milijuna stanovnika do danas nije izvijestila ni o jednoj smrti povezanoj s koronavirusom, a jučer je imala samo 328 potvrđenih slučajeva, unatoč dugoj granici s Kinom i milijunima posjetitelja iz Kine koji dolaze svake godine.

Podatak da Vijetnam ima tako malo prijavljenih slučajeva zaraze i niti jedan smrtni slučaj još je značajniji ako se uzme u obzir da je to zemlja s niskim srednjim dohotkom i s mnogo manje naprednim zdravstvenim sustavom od ostalih u regiji. Ima samo 8 liječnika na 10.000 ljudi.

Nakon što je tri tjedna bio u karanteni, Vijetnam je krajem travnja ukinuo pravila o socijalnoj distanci. Nema prijavljenih lokalnih slučajeva zaraze više od 40 dana. Tvrtke i škole su se ponovo otvorile i život se postupno vraća u normalu, piše CNN.

Skepticima se službene brojke u Vijetnamu mogu činiti previše dobrima da bi bile istinite. No Guy Thwaites, stručnjak za zarazne bolesti koji radi u jednoj od glavnih bolnica koje je vijetnamska vlada odredila za liječenje pacijenata, rekao je da se taj broj podudara sa stvarnošću.

“Svakodnevno posjećujem odjele sa zaraženima. Znam slučajeve. Znam da nije bilo smrti”, rekao je Thwaites, koji također vodi Odjel za klinička istraživanja Sveučilišta Oxford u gradu Ho Chi Minh.

Kako je Vijetnam naizgled zaustavio koronavirus? Odgovor, prema mišljenju stručnjaka za javno zdravstvo, leži u kombinaciji čimbenika, od brzog, brze reakcije vlade nakon izbijanja epidemije u svijetu, do rigoroznog praćenja kontakata, karantene i učinkovite javne komunikacije.

Brza reakcija

Vijetnam se počeo pripremati za epidemiju koronavirusa nekoliko tjedana prije nego što je otkriven prvi slučaj u toj zemlji.

U to su vrijeme kineske vlasti i Svjetska zdravstvena organizacija tvrdili da ne postoje “jasni dokazi” za prijenos s čovjeka na čovjeka, ali Vijetnam nije htio riskirati.

“Nismo čekali samo smjernice WHO-a. Koristili smo se podacima koje smo prikupili iz drugih zemalja kako bismo znali kada i kako reagirati”, rekao je Pham Quang Thai, zamjenik šefa Odjela za kontrolu zaraznih bolesti u Hanoiu.

Početkom siječnja već su bile uvedene provjere temperature za putnike koji su stigli iz Wuhana na međunarodnu zračnu luku Hanoi. Putnici zatečeni s temperaturom bili su izolirani i pažljivo nadzirani. Do sredine siječnja potpredsjednik vlade Vu Duc Dam naredio je vladinim agencijama da poduzmu “drastične mjere” kako bi se spriječilo širenje bolesti u Vijetnam, jačajući medicinsku karantenu na graničnim vratima, zračnim lukama i morskim lukama.

23. siječnja Vijetnam je potvrdio svoja prva dva slučaja koronavirusa – kineskog državljanina koji živi u Vijetnamu i njegovog oca, koji je doputovao iz Wuhana kako bi posjetio sina. Sljedećeg dana zrakoplovne vlasti Vijetnama otkazale su sve letove prema i iz Wuhana.

Vijetnam je 1. veljače proglasio nacionalnu epidemiju – sa samo šest potvrđenih slučajeva zabilježenih u cijeloj zemlji. Svi letovi između Vijetnama i Kine obustavljeni su, nakon čega je sljedećeg dana ukinuta viza kineskim građanima. Potom je krajem ožujka zabranjen ulazak svim strancima u zemlju.

Vijetnam je također brzo poduzeo proaktivne mjere karantene. 12. veljače zatvorio je čitavo selo od 10.000 ljudi sjeverno od Hanoia na 20 dana nakon što se tamo pojavilo sedam slučajeva koronavirusa. Školama i sveučilištima, koja su trebala biti otvorena u veljači nakon praznika Lunarne nove godine, naloženo je da ostanu zatvorena

Thwaites, stručnjak za zarazne bolesti u gradu Ho Chi Minh, rekao je da je brzina reakcije Vijetnama glavni razlog njegovog uspjeha.

“Njihove akcije krajem siječnja i početkom veljače bile su mnogo naprednije nego u drugim zemljama. To im je bilo izuzetno korisno … kako bi mogli zadržati kontrolu”, rekao je.

Strogo praćenje kontakta

Od 16 do 13. veljače nije bilo niti jednog novog slučaja. A onda je u ožujku počeo novi val, kojeg su donijeli Vijetnamci koji su se vratili iz inozemstva.

Vlasti su odmah pronašle kontakte oboljelih i smjestile ih u dvotjednu karantenu.

“Imamo vrlo jak sustav: 63 pokrajinska CDC-a (centara za kontrolu bolesti), više od 700 CDC-a na razini distrikta i više od 11.000 zdravstvenih domova u općini. Svi oni sudjeluju u pronalaženju kontakata”, rekao je liječnik Pham s Nacionalnog instituta za higijenu i epidemiologiju.

Pacijent s potvrđenim koronavirusom morao je zdravstvenim vlastima dati iscrpan popis svih ljudi s kojima je bio u kontaktu u posljednjih 14 dana. U medijima i na televiziji objavljivane su obavijesti o tome gdje i kada je bio pacijent s koronavirusom, pozivajući ljude da se odmah jave zdravstvenim vlastima ako su i oni bili na tom mjestu.

Praćenje kontakata bilo je toliko detaljno da se nije odnosilo samo na izravne, već i na neizravne kontakte. Svi izravni kontakti bili su stavljeni u državnu karantenu u domovima zdravlja, hotelima ili vojnim kampovima. Neizravnim kontaktima rečeno je da moraju biti u samoizolaciji 14 dana u svojim domovima.

Javna komunikacija i propaganda

Od samog početka vijetnamska vlada jasno je komunicirala s javnošću o epidemiji, piše CNN.

Uvedene su posebne web stranice, telefonske linije i aplikacije radi informiranja javnosti o novostima i medicinskim savjetima. Ministarstvo zdravlja također je redovito slalo podsjetnike građanima putem SMS poruka.

Mobiliziran je masovni propagandni aparat zemlje, izvještavajući o epidemiji preko zvučnika na ulicama, plakata, medija i društvenih mreža. Krajem veljače Ministarstvo zdravstva objavilo je i glazbeni spot koji je temeljen na vijetnamskom pop hitu kako bi naučio ljude kako pravilno oprati ruke. Poznat i kao pjesma “pranja ruku”, odmah je postao viralan i do sada je zabilježio više od 48 milijuna pregleda na YouTubeu.

Stručnjaci dodaju i kako je prijašnje iskustvo Vijetnama s epidemijom SARS-a i ptičje gripe  pomoglo vladi i javnosti da se bolje pripreme za pandemiju koronavirusa.

“Stanovništvo puno više razumije opasnosti od zaraznih bolesti od mnogih možda imućnijih zemalja ili zemalja koje nemaju često epidemije zaraznih bolesti”, kaže Thwaites.

“Vijetnam i njegovi građani shvaćaju da te stvari treba shvatiti ozbiljno i ponašaju se u skladu s uputama vlade”, zaključuje.

Znate li nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu?

Ne ponašajte se prema nama kao prema koloniji gubavaca

Talijanski ministar: Ne ponašajte se prema nama kao prema koloniji gubavaca

Foto: EPA

PREMA Italiji se nitko neće odnositi kao prema koloniji gubavaca, izjavio je talijanski ministar vanjskih poslova Luigi Di Maio koji je obećao toplu dobrodošlicu stranim turistima ovoga ljeta i upozorio druge članice EU da ne isključuju Talijane.

Europske zemlje ponovno s oprezom otvaraju svoje granice s obzirom na smirivanje pandemije koronavirusa na kontinentu, a Italija ih za turiste planira otvoriti od 15. lipnja.

No neke članice EU razmišljaju da ne otvore granice za posjetitelje iz država koje su imale osobito velik broj slučajeva covida-19.

Grčka je, primjerice, u petak izvijestila da će svoje granice otvoriti samo građanima iz 29 zemalja, a među njima nisu ni Talijani ni Španjolci ni Britanci.

“Ne pristajemo na crne liste”

“Ne pristajemo na crne liste”, napisao je talijanski ministar vanjskih poslova Di Maio na Facebooku, najavljujući bilateralne sastanke u Rimu i u inozemstvu o slučaju Italije.

“Ako bilo tko misli da se prema nama može odnositi kao prema koloniji gubavaca, mora znati da mi na to ne pristajemo”, napisao je.

Italija je na neslavnome trećem mjestu u svijetu po broju smrtnih slučajeva od posljedica koronavirusa.

Od početka pandemije 21. veljače u toj je zemlji umrlo 33.229 osoba. Po broju zabilježenih slučajeva zaraze šesta je na svijetu s 232.248 inficiranih.

No s obzirom na to da je tijekom svibnja broj novozaraženih i smrtnih slučajeva kontinuirano padao, vlasti su postupno popustile mjere ograničenja, najstrože među europskim državama.

Znate li nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu?

EU oporavak?

Austrija se jako protivi planu Europske unije za spas ekonomije

Foto: EPA

AUSTRIJA neće u ovome obliku podržati prijedlog Europske komisije (EK) o fondu za oporavak europskog gospodarstva od pandemije koronavirusa, rekao je austrijski ministar financija Gernot Bluemel.

Komisija je u srijedu predložila instrument za oporavak od 500 milijardi eura bespovratne pomoći najteže pogođenim državama članicama i sektorima te 250 milijardi koje bi se dodjeljivale kao povoljni zajmovi.

“Austrija je uvijek spremna pregovarati, ali ovom paketu nećemo dati zeleno svjetlo”, izjavio je Bluemel za javni servis.

Dodao je da bi po tom prijedlogu Austrija u europski proračun uplaćivala dvostruko više nego sada.

“Austrijski doprinosi bi se popeli na dva posto BND-a, a to je neprihvatljivo”, istaknuo je austrijski ministar.

Štedljiva četvorka

Kancelar Sebastian Kurz je u razgovoru za njemački dnevnik Die Welt sredinom tjedna izrazio nadu da će EK izaći u susret tzv. “štedljivoj četvorki”, Austriji, Nizozemskoj, Danskoj i Švedskoj.

“Mi, ‘štedljiva četvorka’, se nadamo da će naši interesi biti uzeti u obzir. Mi želimo biti solidarni ali smo zbog naših građana koji rade naporno i koji plaćaju porez, isto tako dužni pobrinuti se za rješenje koje bi bilo pravedno”, rekao je Kurz.

Njegov koalicijski partner Zeleni protivi stavu narodnjaka. “Mislim da je velika greška što se Sebastian Kurz profilira kao predvodnik grupe zemalja koje odbijaju prijedlog EK-a”, rekla je predsjednica zastupničkog kluba Zelenih Sigrid Maurer za TV postaju ATV.

Osim plana za oporavak, EK je u srijedu predložila i revidirani Višegodišnji financijski okvir za razdoblje 2021-2027. od 1100 milijardi eura.

Predsjednik Europskog vijeća Charles Michel najavio je da će se 19. lipnja održati fizički sastanak na vrhu država članica EU-a na kojem će se pokušati dogovoriti novi višegodišnji proračun i plan za oporavak.

Da bi prijedlozi Komisije prošli moraju dobiti jednoglasnu suglasnost država članica i pristanak Europskog parlamenta.

Znate li nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu?

462 eura mjesečno najsiromašnijim građanima

Španjolska vlada davat će 462 eura mjesečno najsiromašnijim građanima

Foto: EPA

ŠPANJOLSKA vlada usvojila je uredbu o uvođenju temeljnog mjesečnog dohotka od 462 eura za najsiromašnije građane dodatno ugrožene pandemijom koronavirusa.

Pravo na dohodak imat će građani od 23 do 65 godina, vrijednost čije imovine ne premašuje 16.614 eura kada se isključe nekretnine i krediti sa sniženim kamatama.

Minimalni prihod povećavat će se s brojem članova obitelji na maksimalno 1015 eura mjesečno, a program će obuhvatiti i poticaje za pronalaženje redovnog posla, kazao je na konferenciji za novinare potpredsjednik vlade Pablo Iglesias.

Prema uredbi usvojenoj na sjednici, vlada će isplaćivati mjesečni temeljni dohodak i nadoplaćivati do navedenog iznosa postojeće prihode građanima koji zarađuju manje kako bi svakog mjeseca dobivali barem toliko, pojasnio je Iglesias.

Program bi trebao obuhvatiti oko 2,3 milijuna građana, dodao je. Vlada će za isplatu dohotka izdvajati tri milijarde eura godišnje.

Novom mjerom prosječna će se potrošnja na borbu protiv siromaštva izjednačiti s prosječnih 0,4 posto BDP-a odgovarajućih zemalja Organizacije za gospodarsku suradnju i razvoj (OECD), objavila je vlada.

Španjolska trenutno za borbu protiv siromaštva izdvaja nešto više od 0,1 posto BDP-a i time se nalazi na dnu europske ljestvice.

“Postići ćemo cilj koji smo si zadali ako ciljanim kućanstvima pomognemo da zauzmu bolje mjesto u društvu”, kazao je na konferenciji za novinare ministar socijalne skrbi Jose Luis Escriva.

Projekt temeljnog dohotka osmislili su premijer Pedro Sanchez i potpredsjednik vlade iz Unidasa Podemosa (UP) Pablo Iglesias prije nekoliko mjeseci, a pandemija je po pisanju španjolskih medija ubrzala njegovu realizaciju.

Španjolska s više od 27 tisuća smrtnih slučajeva spada među zemlje koje je epidemija koronavirusa posebno teško pogodila. Vlada je uvela stroge mjere suzbijanja zaraze sredinom ožujka pa je nezaposlenost snažno porasla, a gospodarstvu prijeti duboka recesija.

Znate li nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu?

SAD prekida sve veze s WHO-om

SAD prekida sve veze s WHO-om, Europa reagirala: “To je opasno”

Foto: EPA

EUROPSKI čelnici pozvali su predsjednika Sjedinjenih Država Donalda Trumpa da preispita svoju odluku o prekidu veza SAD-a sa Svjetskom zdravstvenom organizacijom (WHO) usred pandemije covida-19.

Trump je tu odluku objavio u petak ustvrdivši da ta UN-ova agencija nije odgovorila na dvojbe SAD-a glede njenog upravljanja krizom izazvanom širenjem novog koronavirusa koje je počelo iz Kine.

Glasnogovornik organizacije, među čijim osnivačima je i SAD, rekao je u subotu da WHO za sada nema komentara.

Europska komisija je bila rječitija. Predsjednica Komisije Ursula von der Leyen pozvala je Trumpa da preispita odluku rekavši da samo globalna suradnja i solidarnost mogu pomoći u borbi protiv virusa

Potrebna je globalna suradnja umjesto pojedinačnih napora, rekao je za novine njemački ministar vanjskih poslova Heiko Maas. On i ministar razvoja Gerd Mueller su rekli da je Trumpov potez “krivi signal u krivo vrijeme”.

Slične zabrinutosti je izrazila i švedska vlada čiji je ministar rekao da bi taj potez mogao prouzročiti znatno veći broj smrtnih slučajeva.

“Mislim da je to vrlo ozbiljno. To nosi opasnost stvaranja situacije u kojoj WHO mora smanjivati operacije pomoći siromašnim zemljama umjesto da ih širi”, rekao je švedskoj televiziji SVT Peter Eriksson, ministar za međunarodni razvoj.

Znate li nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu?

SVET

C News na srpskom

Smrt Džordža Flojda: Policijski čas u gradovima širom Amerike usled velikih nemira 21

Smrt Džordža Flojda: Policijski čas u gradovima širom Amerike usled velikih nemira

Reuters U gradovima širom Amerike uveden je policijski čas radi smirivanja nemira izazvanih smrću Afroamerikanca koga je privela policija. U mnogim mestima veliki mirni protesti pretvorili su se u nasilne tokom kojih su zapaljene brojne zgrade i automobili, a policija koristi suzavac i gumene metke. Predsednik Tramp pozvao je na smirivanje, ali je istakao da […]

Svet

Nakon burne noći u SAD danas nastavljeni mirni protesti 23

Nakon burne noći u SAD danas nastavljeni mirni protesti

U mnogim gradovima u Sjedinjenim Američkim Državama nastavljeni su mirni protesti povodom ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda u Mineapolisu, a nakon burne noći i demonstracija ljudi su počeli danas da čiste ulice.

Svetislav Basara

Stečajna pobeda

Primećujem da se Brnabić-Kasperskaja – najantipatičniji lik u plejadi Vučićevih klonova, klovnova i podguznih muva – u poslednje vreme zdravo hiperaktivirala i uskurčila. Čovek bi reko ne zna kud udara.

Stečajna pobeda 1Foto: Stanislav Milojković

Da li to ima neke veze sa dubarom – koju je u javnost lansirao obično dobro obavešteni izvor, Nedeljni Lalić – da je za mesto prvog ministra „viđen“ poljoprivredni Nedimović, to ne znam.

U suštini me baš boli Sebastian ko će biti sledeći izvođač radova stečajnog upravnika propale firme Srbija D.O.O.

Držim da Sebastian boli i stečajnog upravnika. U carstviju njegovom dibidus je svejedno ko je šta, jer su svi oni ko zapeta puška spremni da na pitanje, recimo „da li je tačno, Gorane, da je u Srbiju ušlo 400.000 zaraženih gastarbajtera i luftiguza“ ko iz zapete puške odgovore „da, predsedniče“.

Proces totalne depersonalizacije za sitne pare (kome nisu podlegli samo SNS-ovci) – i koji nije započeo Vučićevim uspenijem – toliko je poodmakao da me, ako bi Visoki „optirao“ za Nedimovića, ne bi čudilo da na Visoke reči „Branislave, srpska tradicija nalaže da srpski premijer bude lezbejka“, nema ti druge nego da menjaš pol i seksualnu orijentaciju“, Nedimović odgovorio „razumem, predsedniče, koji pol želite“.

U pripremi je mini-serijal na temu kako je došlo do toga da jedno animističko nadsaharsko pleme samo sebi prividi kao „slobodarski narod“, ali za to još nije kucnuo čas, a nije ni tema naše današnje kolumne.

Naša današnja kolumna je posvećena „svečanom proglašenju pobede nad koronom“ koje je najavila napred pomenuta Kasperskaja.

Stečajna pobeda 2

Kao i većina srpskih pobeda i ova je bila Pirova. Istini za volju ni prići „pobedama“ iz ratova 1912-1918. kada je „trijumf“ plaćen životima 58 % tadašnje muške populacije. Ali po svim ostalim parametrima gubitništva – dezorijentaciji, pomahnitalosti, gubljenju svih obzira i padanju svih veštačkih obraza – epidemija je Srbiju potukla do nogu, tačnije – pokazala je onakvom kakva jeste.

Nije, naime, Srbija rastrzana „podelama“, nego ne zna kud da udari i to ne zna ne od juče, nego od nastanka. I nije Srbija na „ivici građanskog rata“ – za to su potrebni građani – nego u stanju permanentnog rasula.

To što je još uvek na kakvom takvom okupu, najsličnijem mačjem jebalištu, nije posledica neke unutrašnje kohezije, pa čak ni pendreka, nego stoji tu gde jeste zato što je podupiru granice okolnih država. Iz istorije znamo šta biva kad se te granice zaljuljaju.

Živ nisam da sačekam TV prenos proglašenja veličanstvene pobede nad koronom – koji će, bezbeli, biti upriličeno otprilike dve nedelje uoči izbora – pa da vidim kakvu li će priredbu postaviti majke naprednjačke invencije, kakva li će se (i kome) odlikovanja uručivati, kakve li će se ode pevati strategu koji je potukao armiju vojnika veličine 10 nanometara.

Ima i predlog za završnicu. Javno vaskrsavanje dr Pulomologovića-Lupetinića, koji je – prema saznanjima Njuz.neta – bio tri dana mrtav od korone. Ako me se sete za dan pobede, sete se. Ako ne, ne.

Komentari (11)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Nekadašnja zemlja je imala manir da za diplomatu pošalje književnike kao što su Andrić, Crnjanski, Dučić, Rakić ili Rastko Petrović, a DOS-ova vlast je isto to radila sa savremenim piscima kao što su Vida Ognjenović, Kovačević, Velikić ili drug Basara.
    Svi moderni pisci su posle nastavili svoj rad, samo je jedan pisac nastavio da služi modernim okupatorima današnjice.
    Eto kako par stotina evra S. glasnika može trajno da pokvari čoveka. Ili je taj čovek odavno bio sklon padu. Ko će ga znati…

  2. Čim Vučić proglasi izbornu pobedu može odmah da uvede vanredno stanje. Jeste da se ni u redovnom stanju on ne obazire na ustav, no je lakše da se vlada po zakonu u vanrednim okolnostima kad je sve legalno i legitimno. Još kad korona ponovo ojača biće ridanja u dolini plača, kad već nema plamenoga mača da razmrsi srpski čvor, bolje reći učkur od kožnih gaća. Znate i sami šta dalje sledi.

  3. Pulmologović objavio kako njega nisu napadali ni zbog kakvih izjava nego zbog Vučića. Odmah sam se setio onog našeg klanjajućeg matematičara, koji je slično izjavio kako preko njega napadaju Vučića. Odličan način za pravdanje sopstvenih gluposti.

  4. Ovaj put odlično Baš,samo što će „Istorijsku pobjedu“ koju niko nije tako efikasno uradio kao JA,proglasiti 19.juna u podne,a odlikovanja najboljim borcima dodjelit ce Vulin.

  5. Pazi sad vamo: S(rpska)-tecajna pobeda zahvaljujuci pravu na tajnost licnosti je krupno priznaje I prihvatanje ideja o zivotu I kretanjima celog Sveta Kome je epruveta ogledno pomagalo a ne izvor prihoda. Tesko da ce nabrojani u tekstu dobaciti dalje of ponasanja slona u staklarskoj radnji.Jedno je sigurno,samo izopacena Zena moze u strahu of zivota za zivot samo svoje dece da saradjuje sa takvom spodobom sa djozlucima. Zao mije svakog opancara .kojeg moze uspesno da Vara. U Nadi ce izlaznost na parlamentarne izbore biti ispod 30 % pitam te :Jesi li se uhvatio Dana’s za fasizam Basara I arlauknuo: Preko prece,naokolo blize! Kuda idu izgubljene devojke. …☝️❣️

  6. Ne očajavaj Base, setiće te se na dan pobede pa će te imenovati za počasnog konzula u Lomabardiji.

  7. Ova kolumna izgleda kao da ju je pisao Basarin Marsovac, a ne on lično i personalno. Piše kao da se popeo na stolicu i da nema veze sa onim što se u Srbiji događa.

  8. Trebalo bi da Basara hitno ode kod doktora da vidi šta mu je sa Sebastijanom. Boli ga za vlast, kao i za opoziciju, a i onako.

  9. Bravo!
    Dobro dosao nazad dobri Basara.
    Ostani takav. Nemoj da se arcis tamo, vamo. Udri po njima.

Mi, građani sveta?

Mi, građani sveta?

Deluje kao da su pod udarom korona virusa postradali i globalizacija i kosmopolitizam.

Mi, građani sveta? 1

Mnoge države sveta proglasiše unilateralne mere u borbi sa pandemijom, pa čak i one evropske ne bendajući Uniju.

Uvedene su restrikcije na izvoz medicinske i druge robe, međunarodni saobraćaj je zaustavljen, a solidarnost i kooperacija delovale su kao jalova fraza u sveopštem grabežu za testove, maske i respiratore.

Nacionalne države zatvorile su (se u) svoje granice, kao i svoje građane u nacionalne torove.

Osnovne jedinice po onim žalosnim top-listama, statistikama i grafikonima o broju zaraženih i preminulih takođe su bile države-nacije, a ne npr. regioni, gradovi ili kulture.

Oboleli građani sveta tako su postali jedino – građani svojih država. A sve to uprkos neverovatnoj, a istinitoj činjenici da koronavirus uopšte ne zna za nacionalne države i granice.

Nacionalisti i konzervativni mračnjaci u Srbiji i svetu proročki su vlažno sanjali i refleksno piškili firnajz.

Srećni i zadovoljni zbog navodnog sloma Evropske unije, liberalnog poretka, mondijalizma i vaskolikog globalizma – a u ime obnove nekakvog suverenizma i nacionalne države u dobu nakon pandemije.

Za te i takve, niko odistinski ne može da bude kosmopolita ili građanin sveta. Jer ljudi se pred krupnim izazovima radije vraćaju u okvire svoje države-nacije, i u toplinu svog sela i parohije. Iako, hvala globalizaciji, mi poodavno jesmo građani sveta, i tako se i osećamo, ponašamo, jedemo, pijemo i oblačimo, samo što to mnogima još niko nije javio.

Da li su onda globalizacija i kosmopolitizam zaista na respiratoru ili veštačkim plućima? Naravno da ne.

Prisetimo se samo empatije koju smo osećali prema lekarima što spavaju po ordinacijama sa nagnječenim obrazima od nošenja maski – bili oni iz Vuhana, Bergama ili Njujorka, svejedno.

Mi, građani sveta? 2

Ili osećanja užasa i tuge pred nagomilanim mrtvačkim kovčezima, ali i emocija zbog operskih pevača ili rokenrol svirača sa terasa, odakle god dolazili.

Da li je tada iko bio rekao ili pomislio – „Meh, to je neki kineski lekar koji pada s nogu od umora, američki penzioner kojeg pakuju u sanduk za kremaciju, te francuski operski pevač koji peva italijansku ariju sa balkona – baš me briga za njih!“.

A zašto, moliću, nije? Ako nas već toliko ubeđuju da treba da brinemo jedino za svoju državu i/ili naciju? Da volimo svoje pre svega?

U pitanju nije naivna stvar. Svi mi, ljudska bića, prirodno smo obdareni univerzalnim osećanjima empatije, samilosti, milosrđa, sažaljenja ili saosećanja.

I upravo nam to svojstvo omogućuje da proširimo svoj krug empatije i na osobe koje ne pripadaju našoj porodici ili plemenu. Prirodno smo primorani na kosmopolitizam ili na državljanstvo sveta.

I u krajnje praktičnom smislu, preporuke koje je slušao ceo (razumni) svet bile su preporuke Svetske zdravstvene organizacije.

Dakle, jedne po definiciji globalne, međunarodne i kosmopolitske institucije.

Uprkos pojedinim upadljivim razlikama, uvedene mere širom sveta zapravo su bile izuzetno slične među sobom (da, čak i u toj Švedskoj). Karantin, izolacija, pranje ruku, zabrana okupljanja, izbegavanje fizičkog kontakta i sve ostalo dobro poznato. Princip je bio isti – zato što je virus svuda isti – a ostalo behu samo nijanse.

Takođe, globalna saradnja se jeste očitala u spasonosnom značaju medicinske, humanitarne i finansijske pomoći, koja je i te kako postojala, pa i za Srbiju.

Danas je poznato (ili je pak procurilo) da u prvim nedeljama epidemije, u našoj Republici nije bilo dovoljno testova i opreme.

Bratska Kina ubrzo jeste darovala iste, a i Srbija je zatim uzvratila Italiji. Dok je i mrska EU u svojoj birokratskoj sporosti i šatro propasti, hitno poklonila milione evra Srbiji. Globalizam, a ne nacionalizam, spasio je zdravstveni sistem u Srbiji od kolapsa.

I nebrojene ljudske živote.

Globalni i kosmopolitski duh saradnje nigde nije bio očigledniji nego u nauci. Iako naučnici pripadaju raznim državama-nacijama, nauka o novom korona virusu takođe je bila kolektivni, saradnički i globalni poduhvat.

Na jednom mestu na planeti je sekvenciran genom virusa, na drugom je otkrivena struktura njegovih bodlji, na trećem enzimi za ulazak u ljudsku ćeliju, na četvrtom je testiran ovaj, a na petom i sedamnaestom onaj lek itd, sve uz međusobna čitanja i citiranja naučnih radova i istraživanja.

Znanje se nesebično širilo po globusu, i niko nije zapitkivao koji naučnik pripada kojem etničkom plemenu, već samo kakvi su mu dokazi ili joj argumenti.

Ništa novo. Rečima prosvetitelja Tomasa Pejna još iz 1778. godine: „Filozof iz jedne države ne vidi neprijatelja u filozofiji druge države: on zauzima svoje mesto u hramu nauke, i ne pita ko sedi pored njega.“

A sutra? Nakon pandemije, očekuje li nas jedan novi – stari svetski poredak? Povratak na uskogrude ili navodno prirodne okvire nacionalnih i suverenih država?

Dakle, populistički tribalizam umesto kosmopolitizma, autoritarnost umesto demokratije, prezir prema stručnjacima umesto poverenja u naučno znanje, nostalgija za prošlošću umesto nade u budućnost? Ma kakvi.

Izazovi zaista postoje, ali iste one društvene sile koje su i bile stvorile vrednosti kosmopolitizma i globalizma – a to su mobilnost, povezanost, obrazovanje, trgovina, urbanizacija, demokratija i prava čoveka i građanina – neće nestati same od sebe.

Sasvim suprotno, ljudima izolovanim po svojim stanovima i državama nedostajalo je upravo više slobode, kretanja, međusobne povezanosti, kupovine, putovanja i onog objektivnog, stručnog znanja. Kako izvrsno navodi kognitivni psiholog Stiven Pinker: „Korenje je za drveće; ljudi imaju noge.“

Neprestano zaboravljamo na to koliko je suverena nacionalna država jedna krajnje nedavna tvorevina, izmišljena zajednica i istorijska aberacija.

Hiljadama i hiljadama godina naše prirodne istorije, ljudske političke zajednice bile su jedino klanovi i plemena, te multietnička ili višenacionalna carstva.

Od Helenskog, Persijskog i Rimskog, sve do Otomanskog, Austrijskog i Britanskog. Suverene države-nacije izmišljene su tek Vestfalskim mirom 1648, a svoj vrhunac beleže u 19. veku. Takoreći juče.

S druge strane, kosmopolitizam je mnogo stariji od nacionalizama i seže sve do Aleksandra Velikog. Antički Rim je i definitivno bio svetski grad ili kosmopolis, a sebe je kosmopolitom ili građaninom sveta (a ne polisa Sinope) nazvao još Diogen u 4. veku pre Isusa. Ljudi možda i zaista osećaju veću solidarnost i bliskost sa sebi sličnima ili svojim plemenom.

Ali ne postoji ama baš nikakav prirodni razlog da to pleme bude baš – nacija, taj blesavi kuriozitet i konstrukt iz 17. i 18. veka.

Grupišemo se i solidarišemo i po polu i klasi, ali i po kvartovima (Detelinara ili Liman), naukama (prirodnjaci ili društvenjaci), zanimanjima (psiholozi ili sociolozi), te kao fanovi Bitlsa ili Stounsa, Zvezde ili Partizana, Ajfona ili Samsunga. A jedno od tih plemena kojima pripadamo jeste i ono – ljudsko.

Čak i ukoliko to (ne)vešto kriju od nas i podlački smatraju stavom koji je rezervisan samo za holivudske glumce i lepotice sa izbora za Miss.

Ne smemo da zaboravimo ni zašto nastaje savremeni kosmopolitizam. Ili otkuda uopšte sve te savremene globalističke, nadnacionalne i međunarodne institucije u napetosti sa nacionalnim državama.

Između 1815. i 1945, ili nakon Napoleonskih ratova i do kraja Drugog svetskog rata, čovečanstvo jeste bilo oprobalo svoju sreću sa međunarodnim poretkom koji je zasnovan na mnoštvu nacionalnih država.

Svaka od njih tada je slavila svoju istorijsku veličinu, gledala samo u svoje pupkove, zadnjice i uskogrude interese, i težila sticanju bogatstva i teritorija na uštrb drugih. Ako je verovati učiteljici života, i stotinama miliona pratećih ljudskih žrtava, ovo nije valjalo.

Kad smo otresli barut i usirenu krv sa uniformi u slavu države i nacije, svetski lideri nakon 1945. jesu počeli da razlabavljuju nacionalizme.

U korist univerzalnih ljudskih prava, međunarodnog prava i konvencija, te internacionalnih organizacija. A šta ćemo uraditi mi danas, kada sa pluća otresemo koronavirus?

Jer i ova epidemija jeste globalna ili poput svetskog rata. O važnosti globalne solidarnosti nasuprot nacionalističkoj izolaciji, izvrsno je za Fajnanšal tajms pisao i istoričar i publicista Juval Noa Harari.

Koji je, zahvaljujući jednoj takođe univerzalnoj ljudskoj percepciji i potrebi za kvalitetnim argumentima, upravo – globalno popularan.

Reći da su globalizam i kosmopolitizam izgubili svoju privlačnost zato što su nacionalne države tokom pandemije bile zatvorile svoje granice – isto je što i reći da su kafane izgubile svoju privlačnost zato što su bile zatvorile svoja vrata.

Ili reći da je seks prestao da bude zanimljiv zbog uvođenja mera fizičkog distanciranja! A tvrdnja da samo nacionalne države mogu da zaštite građane (od koronavirusa) je kratkovida neistina ili zlonamerna laž.

Mnoge građane sveta, pa i Srbije, kratkoročno su zaštitile i međunarodna pomoć i međunarodno znanje. Do informacija smo dolazili preko globalne internetske mreže, a do respiratora globalnom trgovinom, a ne nacionalnom privredom, seoskim zanatima ili kućnom radinošću.

Najzad, ljude će od koronavirusa dugoročno zaštititi upravo kosmopolitski i globalni poduhvati otkrivanja, testiranja i distribucije vakcine.

Centri ljudskih inovacija, znanja i kulture oduvek su bili i ostali trgovački, kosmopolitski i globalni gradovi na raskrsnicama puteva. Suverenizam i ostali parohijalni šovinizmi i nacionalizmi podjednako su anarhoni kao što su to bili i pre pandemije.

Hvala respiratorima, kosmopolitizam još diše.

Komentari (3)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Uzivam dok citam Vase tekstove, cak i sada iako se ovoga puta ne slazem. Jer ovo ipak nije analiza, vec propagandni pamflet globalizmu. Isticete prednosti, slazem se da ih ima, ali ni reci o manama, suverenizam takodje predstavljate samo u negativnom svetlu, nema pozitivnih stvari. Svet nije tako jednostavan da sve bude crno ili belo. Za Vase citaoce ovo nije dovoljno da se ubedi u neophodnost globalizma. Posle prozivljenog kolapsa sistema, postalo je ocigledno da je globalizam sistem koji kad se igra zavrsi pobedjuje jedan, svi ostali nece imati pravo da zive.Mada ova tema je toliko krucijalna da sta god mislili Vi ili ja, zivot ce se odvijati sistemom koji drugi odrede i naravno,… bice najbolji i jedino moguci.

  2. Odličan tekst, zašto ljudi u Srbiji ne razumeju, da bi bez svetskih pronalazaka, oslonjeni isključivo na domaće znanje, bili još u srednjem veku.

: Zoran Panović

11 zaključaka i 10 teza

Još iz Sočija decembra 2019. Vučić je poručio da lider Dveri Boško Obradović, nije ni Hegel, ni Lajbnic, ni Gurvič pa da svaki dan mora da ga komentariše.

11 zaključaka i 10 teza 1

Lajbnicov ‘dovoljan razlog’ je Vučićev omiljeni lajtmotiv u opservaciji svojih političkih protivnika, spoljnih i unutrašnjih, pa nije odoleo da ga ne pomene i pre neki dan u Smederevskoj Palanci na otvaranju fabrike južnokorejskog investitora.

Od Sočija, Vučić je ipak dovoljno često komentarisao Obradovića svodeći ga na ‘(neo)ljotićevca’, što je pravac dejstva režimske propagande.

Nakon katarze doživljenje u štrajku glađu na skupštinskim stepenicama, lider Dveri je odlučio da se pomeri ka centru, i prihvatio se teorijske razrade tog manevra. Dokument-traktat se pojavio pod naslovom ‘Jedanaest zaključaka za 11 dana razmišljanja u štrajku glađu’.

Tih jedanaest dana bilo je vreme samopreispitivanja, preumljenja i pokajanja. Prvi zaključak je ‘smirenje’. Bes vodi u mržnju, mržnja vodi u patnju.

Baš kao što kaže mudri džedaj majstor Joda. Ako politički prevedemo prvu tačku, to znači da na dan izbora 21. juna Boško Obradović neće predvoditi nikakve juriše da bi odbranio Ustav. Protesti će, ako ih bude, biti mirni.

To pomeranje ka centru lišeno bespotrebnog balasta opozicionog avanturizma, izvesna je i kandidatura za lidera opozicije. Ali skrušena, hrišćanska. Što je i marketinški logično i promućurno.

U drugom zaključku Obradović naglašava ‘Ne pominjati Vučića!’, jer se tako, kao u nekoj priči Stivena Kinga, hrani njegova moć i upada u njegove zamke.

Ako Vulin nije ispoštovao Vučićev moratorijum na ćutanje o Hrvatima, biće teško i opoziciji da se zauzda zbog Boškovog preumljenja i racionalne odluke da patrijarha ne gleda kao ‘naprednjaka’, iako u štrajku glađu nije imao tretman kao Toma Nikolić.

Lider Dveri ističe da građani znaju ko je Vučić, ali ne znaju ko smo mi koji pretendujemo da dođemo na vlast i na kojim osnovama bismo zasnovali tu Srbiju posle Vučića.

11 zaključaka i 10 teza 2

Stvarno bi bio red da opozicija i introspektivno dođe do samospoznaje-da konačno smanji nekulturno veliki broj stranaka i entiteta na optimalnu meru i programski ih iole kultiviše nudeći alternativnu stabilnost koju će prepoznati i spoljni faktor.

Obradović ne govori o uvođenju nekakve ‘staleške države’, već u ’11 zaključaka’ nastupa iz pozicije gotovo kultivisanog demokratskog desnog centra.

Rutinski podseća na glomaznih 30 programskih tačaka Saveza za Srbiju kojima je razrađeno novo viđenje društva, i nudi sažetiji i sugestivniji papir, lepršaviji utoliko što je lišen koalicionog usaglašavanja.

Ritualno se pominje ‘Sporazum sa narodom’, gde je dat detaljan program prelazne Vlade koja treba da promeni čitav sistem.

Zaboravlja se, podseća Obradović, da se opozicija obavezala da će podržati vladu stručnjaka na čelu sa nestranačkim premijerom oročenu na godinu dana, čiji deo neće biti niko od lidera opozicije.

Da li neće biti i monitoringa?

Ali, šta ako nestranačkom premijeru i ‘vladi stručnjaka’ posle oročenih godinu dana padne na pamet da su toliko dobri, pa oni uz podršku ‘građana’ odluče da još vladaju.

Pa im neko od lidera partija posle ‘oročenih’ godinu dana objasni da je predstava završena? Opozicija mora da nauči lekciju iz učlanjenja Ane Brnabić u SNS.

Obradović predlaže i unutrašnji dijalog same opozicije.

To bi bilo lekovito ako bi se jednom konačno prekinulo sa besmislenom podelom na građansku i partijsku sferu (nerazumevanje razlike između kritičke javnosti i političke opozicije), koja je razorila i građanske proteste nakon prebijanja Borka Stefanovića. Kao da članovi partija nisu građani.

Sa ‘smirenjem’, na temi društvenog dijaloga, pružene ruke, odbrane institucija, Ustava, zakona, medija i demokratije Obradović stvara ono što mu očajnički fali – širi koalicioni potencijal.

On smatra da za predstavnike građanskog društva ne bi trebalo da bude sporno postojanje jedne konzervativne i patriotske demokratske političke opcije u tradiciji evropskih hrišćanskih demokrata.

Pa ni za Žarka Koraća u DOS-u nije bio problem postojanje Demohrišćanske stranke Vladana Batića, pa otuda ostaje nejasno zašto Obradović nije pomenuo ovu partiju koja bi danas bila džin u Saveza za Srbiju. Ne treba zaboraviti da i Vučić na svom ideološkom ‘švedskom stolu’ ima malo Adeanuera i Angele Merkel, da su naprednjaci deo Evropske narodne partije, a Obradović u svojim tezama nije naglasio da li je cilj Dveri da i one to postanu?

Srbi ipak nemaju hrišćansko-demokratsku partijsku tradiciju, pa je otuda možda zgodnije koristiti izraubovani ali prikladniji termin – ‘domaćinska Srbija’.

Obradović smatra da konzervativna demokratska opcija može biti problem samo za starokomunističku svest zaodenutu u lažno evropejstvo i građanizam koja od 1945. do danas nepromenjeno vidi neprijatelja u svakom izražavanju vere, tradicije, nacionalne kulture, rodoljublja i nacionalnog interesa.

Iz komunističkih struktura proces konvertitstva išao je u oba pravca – i u građansko liberalni i u nacional-šovinistički. Ali, i u oba pravca nije sve bilo konvertitstvo; bilo je i prirodnog ideološkog evolutivnog puta ili afektivnog i lukrativnog prestrojavanja.

Migu li nove pijemontske Dveri centra sa svojim prioritetima postati ono što je sada najdeficitarnija roba na srpskom političkom tržištu – prozapadna demokratska desnica? Prozapadna u smislu demokratije, više nego NATO. I prosrpskim partijama u Crnoj Gori fali jedan jaka prozapadna opcija.

Obradović predlaže i dvodomni parlament, ali zaboravlja da se i ovi iz Gornjeg doma (Senata), da bi mogli vršiti dodatnu kontrolu rada Skupštine i Vlade moraju birati na izborima, a ne arbitrarnim i senzibilnim podilaženjem u balansiranom izboru ‘građanskih’ i ‘konzervativnih’ nepartijskih opozicionih ličnosti.

Bila bi senzacija kad bi se te ‘nove Dveri’ kao ‘faktor jedinstva’ održale i omasovile na centru. Danas valjda shvatamo da je u srpskim partijskim raskolima ideologija tu sporedna stvar.

Pa čak i sujete i udbaški uticaji. Problem je u tragičnoj nemogućnosti da se naprave stranke kao relativno trajne organizacije izrasle na manjoj ili većoj vrednosnoj povezanosti članova i simpatizera.

Sve ostalo su privremeni pokreti. Raskolnička kultura je manifestacija takvog pretpolitičkog stanja. I tu je matrica ista -od svetosavskih do gej pokreta.

SPS, DS i SRS, i danas možda jedine ispunjavaju elemente da su stranke. Za Đilasovu i Jeremićevu stranku su potrebna izborna iskušenje.

Za SNS ćemo videti šta su kad izgube vlast.

Da li će se održati i od frontovske preći u stranačku strukturu, ili će preći put DSS koja je od broja aktivnih članova kao Ka-Pe-Ju u ilegali, došla posle Petog oktobra do malo manje nego naprednjaci danas, pa se pogubila u raskolima i postala cenzusno rizična i na tri odsto.

Inspirativno je bilo čitati Obradovićevih ’11 zaključaka’ (bar kao Vesićev ‘program novih laburista’ za Dragana Đilasa), ali sam se zapitao da li je lider Dveri uopšte bio pročitao ‘Deset teza o Srbiji’, koje je predsednik DS Bojan Pajtić objavio kao autorski tekst za ‘Politiku’ avgusta 2014. To je bila razrada naizgled maglovitog koncepta ‘srpska Srbija’.

U smislu da DS mora da se ponovo samopotvrdi tamo gde je i ruinirana – u Srbiji. ‘Srpska Srbija’ je preduslov evropske Srbije. Poučno i za Obradovića i za Lutovca.

Ali, pazite na koga se Pajtić pozivao u autorskom tekstu: Sveti Sava, car Dušan, Karađorđe, Ljuba Davidović, Borislav Pekić, patrijarh Čarnojević, Sterija, Živojin Mišić, Crnjanski. Sve što bi i Boško potpisao.

Da je ovakav govor mogao da pročita 1992. godine, Pajtić bi sigurno bio na strani frakcije Vojislava Koštunice koja je osnovala DSS, uz obilato citiranje baš one rečenice Borislava Pekića, a na kojoj je insistirao Pajtić – kako ne treba da dopustimo da budemo uvučeni u veštačku dilemu izbora između nacije i demokratije. Zar i ova nije kao Boškova?

Pajtić kao da je tim autorskim tekstom koji je vukao udesno hteo da se ratosilja socijaldemokratije i vrati na ‘nultu tačku’ iz 1992. pre izlaska Koštuničine frakcije iz DSS.

Pajtić piše u ’10 teza’ ono što možda ‘Obradović’ propušta u ’11 zaključaka’ – o politici ‘aktivnog centra’, što je u suštini desna pozicija. Dok je, sad malo zvuči bizarno, bivši lider DS hteo SNS da predstavi kao nastavljača ‘stare’ (tadićevsko-đilasovske) DS.

Stalno insistiranje na ‘držanju za reč’ opoziciji smanjuje prostor za pragmatično delovanje. Pragmatizam je ozbiljan političko-filozofski pravac i banalno je svoditi ga na prevrtljivost. Ideje imaju vrednost prema učinku – prema koristi.

Od Obradovićevih ’11 zaključaka’ i Pajtićevih ’10 teza’ dobar politički alhemičar bi iscedio solidan ideološki destilat. Iako na srpskom političkom groblju (da upotrebimo tu metaforu Slave Đukića) već postoji ozbiljna parcela sa epitafima stranaka desnog centra. Uključujući i zombije.

Komentari (3)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Sjajan tekst! Naravno, Panović je sjajan novinar. Šteta što se neko, bar u Danasu, ne ugleda na njega. Novinarska retorika danas zvoni kao prazna šerpa, nigde razložnog mišljenja. Nažalost, podilazeći neobrazovanom plebsu srozali su se na nepodnošljiv nivo.

    1. Auuu brate, gde ti zivis? Panovic bio urednik Danasa, a ti ga otkrio!
      I to bas sad kad se uneredio do zavrat! Pilece pamcenje ?

Vesti za dobro jutro

Bezbednost kao izgovor za punjenje kase Puteva Srbije 1

Bezbednost kao izgovor za punjenje kase Puteva Srbije

Dok Zoran Drobnjak, direktor Javnog preduzeća “Putevi Srbije”, smatra da je za vozače kamiona potrebno uvesti plaćanje putarine i na Ibarskoj magistrali, auto-prevoznici u Srbiji su nezadovoljni tom inicijativom jer se njom, kako kažu, ukida mogućnost izbora kojim će se pravcem putovati i uvodi monopol.

Naslovna

SVET

Svet

Život

Korona je promenila način ishrane Nemaca 25

Korona je promenila način ishrane Nemaca

Rad kod kuće, razna ograničenja, neke nestašice, skandal u industriji mesa… Pandemija korone promenila je način života Nemaca. A to se odnosi i na njihov način ishrane.

Solarni sistemi

www.grejanje.com

Solarni sistemi

Solarna energija

EKSPERTI ZA SOLARNU ENERGIJU

Sveobuhvatan konsalting servis

Solarne elektrane

Solarno grejan je

Idejni projekat

Projekat za izvođenje

Izbor brend opreme

Izgradnja

Tehnička dokumentacija i puštanje u rad

Uputstvo za održavanje

Načini finansiranja i pristup namenskim EU fondovima

PETAR TRGOVAC 11232 Ripanj-BeogradEmail: petartravar011@gmail.com Tel: +381 11 3919681 Mob: +381695497340 Viber :+381 641196764 WhatsApp: +381653919681

EU pomogla reformu javne uprave u Srbiji

EU pomogla reformu javne uprave u Srbiji sa više od 200 miliona evra

USKORO

Kako prići fondovima za podsticaj korišćenja obnovljivih izvora energije i očuvanje životne sredine http://solarbrend.com/

Srbija je od Evropske unije (EU) u poslednjih 20 godina dobila 210 miliona evra za reformu javne uprave, izjavio je danas šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici.

EU pomogla reformu javne uprave u Srbiji sa više od 200 miliona evra 1Foto: BETAPHOTO/ UNOPS EU INFO CENTAR

„Dali smo Srbiji 210 miliona evra u proteklih 20 godina za reformu javne uprave, a 80 miliona evra samo u poslednje tri godine za sektorsku budžetsku podršku. Tu su i instrumenti poput TAIEX-a i Tvininga i mogućnost korišćenja međunarodnih organizacija poput SIGMA-e za praćenje napretka reforme“, kazao je Fabrici za TV N1.

Podsetio je da je reforma javne uprave jedan od ključnih elemenata procesa pristupanja Srbije EU i da je tokom 2014. godine stavljena u prvi plan pregovora.

„Reforma je važna iz jednostavnog razloga jer javna uprava predstavlja jasnu tačku interakcije građana i vlasti. Javna uprava znači oporezivanje, obrazovanje, zdravstvo, znači usluge koje vlada mora da pruži građanima“, rekao je Fabrici.

Prema njegovim rečima, reforma je ključni element za jednu zemlju članicu EU da ima modernu, efikasnu, transparentnu i profesionalnu javnu upravu, od čega korist mogu da imaju i građani i poslovni sektor.

„Javna uprava, koja je transparentna i brza, koja je profesionalna za sve potrebe poslovanja, izuzetno je važna, i poslednje, ali ne najmanje bitno, efikasna javna uprava Srbiji olakšava sprovođenje zakonodavstva koje će doći iz EU, kako u pogledu budućeg pristupanja Srbije EU, tako i u načinu trošenja sredstava koja EU svake godine daje Srbiji“, naveo je on.

Fabrici je rekao da je uz pomoć EU urađen niz projekata u poslednjih 10 godina radi poboljšanja elementa profesionalizacije srpske javne uprave.

„Radili smo na primer na modernizaciji javnih finansija, carinske službe, uložili smo veliki napor u digitalizaciju javne uprave, takozvanu E-upravu, ali takođe smo radili i na lokalnom nivou da imamo efikasniju javnu upravu i na lokalnom nivou“, rekao je šef Delegacije EU u Srbiji.

Kako je precizirao, u protekle tri godine pokrenut je veoma važan projekat, koji se zove Sektorska budžetska podrška, kako bi se pomoglo daljem unapređenju javne uprave.

„To je 80 miliona evra bespovratnih sredstava koje smo dali srpskim vlastima u obliku direktne podrške budžetu za unapređenje javne uprave u ovoj oblasti. Cilj nam je da imamo javnu upravu koja je efikasna, koja je transparentna i profesionalna i koja, dakle, može potpuno autonomno i nezavisno da pruža usluge građanima i firmama“, rekao je Fabrici.

Takođe, sprovedena je i obuka u oblasti javne uprave između francuske Akademije za javnu upravu i srpskih institucija.

„I poslednji sistem koji je na raspolaganju je taj da se koristi međunarodna organizacija koja je konkretno uključena u reformu javne uprave, poput SIGMA-e, koja je deo OECD-a, da pruži ekspertizu za praćenje reforme“, kazao je Fabrici.

Ministar državne uprave i lokalne samouprave Srbije Branko Ružić naglasio je da je reforma javne uprave jedan od tri stuba evropskih integracija Srbije, koja mora da bude sprovedena ukoliko se želi profesionalna i funkcionalnija upravu.

„Do sada smo već uspeli da olakšamo svakodnevni život svih građana o čemu svedoči i podatak da zahvaljujući novom zakonodavnom okviru, kroz novi Zakon o opštem upravnom postupku i elektronskoj platformi E-ZUP, više od 10 miliona puta građani nisu imali za potrebu da prikupljaju neke dokumente, govori u prilog tezi da reforma jvane uprave u punom obuhvatu daje rezultate“, naveo je on.

Podsetio je da su službenici sada u obavezi da prikupljaju sve one podatke koje su građani morali ranije da obavljaju sami, da trče od šaltera do šaltera, što više nemaju kao obavezu.

„Ono što smo takođe uveli uvođenjem E-uprave u rad, to je uvođenje niza elektronskih servisa tako da je moguće da se elektronskim putem deca danas upisuju u predškolske ustanove, u škole, pa i na fakultete, da se prijavi novorođenčad, da se produži vozačka dozvola, dakle, to su sve oni servisi koji su omogućeni uvođenjem e-uprave, a samim tim i reformisanjem celokupne javne uprave“, rekao je ministar.

Ukazao je da je reforma javne uprave dugotrajan proces, kao i da se intenzivno priprema nova Strategija reforme javne uprave za period od 2021. godine, koja će se, dodao je, „nadograditi na dragocena iskustva i na pouke koje smo do sada izvukli u procesu reforme“.

Na pitanje zašto je podrška EU važna za Srbiju i njene građane, Ružić je kao jedan ključni razlog finansijsku pomoć koju EU nesebično daje Srbiji u skladu sa kriterijumima koje ispunjava na polju reforme javne uprave.

„Takođe je važno da EU nama daje i nudi i uporedna iskustva i znanje da praktično koncipiramo, sporvedemo, koordiniramo i sinhronizujemo reformu javne uprave u skladu sa demokratskim principima i vrednostima dobre uprave koji postoje u svim razvijenim demokratijama“, zaključio je Ružić.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

 

Komentari (4)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Nazalost, javna uprava nije servis grdjana i funkcionise kao da su oni njeni robovi. EU sipa novac u nefunkcionalni i nefikasni projekt i gradjani zato imaju sumnju u namere EU i njenih cinovnika.

  2. Ko koga laze? Da bi podneo zahtev da mi se ugradi trofazno brojilo i to u centru kod Vukovog spomenik potrebno je da podnesem iz katastra da sam ja vlasnik stana. A onda dranje sada umrezeno jer se placaju takse geodetskom zavodu za katastar i elektrodustribuciji. Trenutno katastar ne radi nego sve preko notara i advokata koji vas oderu da vam izvade uverenje iz katastra.
    Pa za produzetak zdravstvene knjizice potrebno je uverenje iz maticne knjige rodjenih. To se vadi u opstini i zacudo besplatan. Lep papir sa hologramskom
    zastirom svake godine ga uzimam. I licna karta koja je na cipu morate u fotokopirnici da vam je odstampaju i platite jer nemaju citace kartica ovi iz fonda za zdravstveno osiguranje.
    Ovi nas deru sa raznim taksama i uverenjima i jos im EU daje pare za to.

  3. Hrvatska-SEDAM MILIJARDI EVRA BESPOVRATNO
    Bugarska -DVANAEST MILIJARDI EVRA BESPOVRATNO
    Rumunija-15-20 MILIJARDI EVRA BESPOVRATNO
    Srbija i ostala boranija…kikiriki,semenkeee,kikiriki semenkeee…

  4. EU…dala velike n o v c e …za reorganizaciju..osavremenji smje rada Javne uprave.
    Pare date, a kontrolaEU je očigledno izostalo , svakako ne baš i slučajno.??

Luvr se otvara 6. jula

Kultura

Luvr se otvara 6. jula 27

Luvr se otvara 6. jula

Muzej Luvr planira da 6. jula otvori svoja vrata za posetioce, saopšteno je danas, ali je poručeno da posetioci treba da nose maske i drže fizičku distancu, prenosi Rojters.

Recesija

Ekonomija

Reno otpušta 15.000 radnika 19

Reno otpušta 15.000 radnika

Franacuski proizvođač automobila Reno saopštio je danas da će u svojim pogonima širom sveta otpustiti 15.000 radnika, u sklopu plana koji predviđa smanjenje troškova od dve milijarde evra u naredne tri godine.

Kako boravak u zatvorenom utiče na naš imunitet

Korona virus i izolacija: Kako boravak u zatvorenom utiče na naš imunitet

    
korona virus

Getty Images

I dok nas ostajanje kod kuće tokom pandemije bolje štiti od zaraze, propuštanje vremena koje inače provodimo napolju može da promeni rizik od dobijanja bolesti na neke druge načine.

Poslednja dva meseca, dobar deo svetske populacije proveo je zatvoren u svojim domovima, izlazivši samo po najosnovnije namirnice. Iako je to moglo da smanji naše šanse za izloženost korona virusu, možda je imalo i manje očigledan efekat po naš imunitet učinivši nas ranjivijim za neke druge infekcije.

Ljudi su se razvili na ovoj planeti sa 24-časovnim ciklusom svetla i mraka, a naša tela su naštelovana tako da rade u sadejstvu sa sunčevim svetlom. Jedan od najočiglednijih primera ovoga je proizvodnja vitamina D u koži kao reakcija na izloženost UVB-u. Ova dnevna doza vitamina D može da pomogne da nam ojačaju kosti i zubi, ali ima dejstvo i na naše imune ćelije.

Vitamin D omogućava makrofagima u našim plućima – prvoj liniji odbrane protiv respiratornih infekcija – da ispuštaju antimikrobski peptid zvani katelicidin, direktno ubijajući bakterije i viruse. On isto tako podešava aktivnost drugih imunih ćelija, kao što su B i T, koje pokreću dugoročnije reakcije. Ljudi sa niskim nivoom vitamina D ugroženiji su od viralnih infekcija respiratornog trakta kao što je influenca.

Istraživači sada ispituju da li suplementi vitamina D uopšte mogu da smanje rizik od nekih od težih komplikacija povezanih sa Kovidom-19. Početkom meseca, Rouz Keni, gerontološkinja sa koledža Triniti u Dablinu i njene kolege objavili su podatke koji sugerišu da evropske populacije sa najvećom stopom smrtnosti od Kovida-19, uključujući Italiju i Španiju, imaju najniže nivoe vitamina D. To bi moglo da zvuči kontraintuitivno, imajući u vidu njihovu sunčanu klimu, ali smatra se da su promene u načinu života navele ove ljude da provode više vremena unutra, što je u kombinaciji sa većom upotrebnom kreme za sunčanje u tim zemljama možda bilo zaslužno za niži nivo vitamina D.

korona virus

GABRIEL BOUYS
Onima koji nisu imali pristup bašti ili dvorištu bilo je teško da dobiju dovoljno prirodnog sunčevog svetla tokom izolacije zbog pandemije

Iako bi i drugi faktori mogli da pomognu u objašnjenju stope smrtnosti od Kovida-19 u ovim zemljama, „postoje jaki posredni dokazi za vezu između vitamina D i imunih puteva za koje znamo da su važni kod Kovida, a posebno za snažne reakcije na Kovid“, kaže Keni. Prvo, vitamin D izgleda da smanjuje nivo biohemikalije koja izaziva zapaljenje po imenu interleukin-6, koja je povezana sa teškim problemima sa disanjem kod ove bolesti. Vitamin D takođe menja dostupnost istog ACE2 receptora na plućnim ćelijama koji Sars-CoV-2 – virus koji izaziva bolesti Kovid-19 – koristi da uđe u ove ćelije i izazove zapaljenje. Ukoliko je vitamina D već izmenio te receptore, onda to možda otežava virusu da zavlada čitavim telom.

Iako su neophodne nasumične kontrolisane probe da bi se potvrdio ovaj zaštitni efekat, Keni sugeriše da bi svi odrasli trebalo da razmisle o uzimanju suplemenata vitamina D tokom aktuelne krize. Ali postoji i jak argument da se doza vitamina D dobije provođenjem vremena napolju kad u mnogim zemljama budu popustile mere – naročito zato što od njega može biti i nekih drugih koristi.

Iako ne postoje konkretni podaci koji dokazuju da nas redovna vežba čini manje podložnim dobijanju Kovida-19, razne studije sugerisale su da ona pojačava našu odbranu od drugih viralnih infekcija, uključujući influencu i običnu prehladu, kao i da pojačava imunu reakciju na vakcinaciju.

Jedno objašnjenje za ove blagodeti je smanjenje stresa. „Mi znamo da ljudi koriste vežbu kao tampon za stres i vrlo je očigledno da visoki nivo hroničnog stresa nije dobar za imunitet“, kaže Nil Volš, koji proučava uticaj vežbanja na imuni sistem na liverpulskom Univerzitet Džon Murs u Velikoj Britaniji. „Dakle, ukoliko možete da smanjite vaše nivo stresa tako što ćete biti aktivni, to će onda imati pozitivan efekat na vaše zdravlje.“

Ukoliko to možete da uradite vežbajući u parku, šumi ili na nekoj drugoj zelenoj površini, utoliko bolje. Brojne studije pokazale su da izlazak u prirodu – čak i u urbani park – smanjuje brzinu otkucaja srca i krvni pritisak, kao i da normalizuje lučenje hormona stresa kortizola. Na duže staze, život blizu prirode i učestvovanje u njoj povezano je sa smanjenim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2 i prerane smrti.

Mimo veće količine fizičke vežbe i vitamina D, razne teorije pokušale su da objasne ove nalaze. Jedna je da vreme provedeno napolju može da pomogne u borbi protiv stresa i usamljenosti tako što nas dovodi u kontakt sa drugim ljudima. A onda je tu i Teorija povraćaja pažnje, što sugeriše da prirodni obrasci i kretanje lako angažuju našu pažnju, pružajući našim napetim mozgovima priliku za odmor i oporavak.

korona virus

Getty Images
Milioni ljudi nisu bili u prilici da vežbaju i dobiju vitamin D koji bi normalno dobijali na putu do posla ili škole

Takođe je, međutim, moguće da drveće direktnije utiče na naše imune sisteme – nekoliko studija sugerisalo je da nekoliko dana provedenih u šumi dovodi do povećanja broja i aktivnosti naših prirodnih ćelija ubica – imunih ćelija koje pomažu da se nađu i unište virusi i ćelije raka – u našoj krvi. Naučnici u Japanu su predložili da udisanje čestica po imenu fitoncidi, koje otpušta drveće, može da bude faktor koji doprinosi ovome. Za njih je dokazano da menjaju aktivnost ljudskih prirodnih ćelija ubica kad su bile uzgojene van tela, mada je potrebno još mnogo rada da bi se potvrdilo da li njihovo udisanje ima sličan efekat.

„U praksi, mislim da ti različiti putevi rade u sinergiji“, kaže Katarina Vord Tompson, direktorka istraživačkog centra OPENSpejs na Univerzitetu u Edinburgu i koautorka izveštaja Svetske zdravstvene organizacije o urbanim zelenim površinama i zdravlju.

„Fitoncidi možda jesu važni, ali verovatno morate neko vreme da budete potpuno uronjeni u prirodno okruženje da biste osetili njihove prednosti, dok je možda lakše doći do psiholoških koristi kao što su opuštanje i smanjenje stresa.“

Izlazak napolje mogao bi i da poboljša kvalitet našeg sna. Vreme koje provodimo zatvoreni tokom izolacije moglo je da naruši naš cirkadijalni ritam – interno generisani skoro 24-časovni ciklus u aktivnostima brojnih bioloških procesa, uključujući i san. Naš cirkadijalni ritam obično je u sinhronizaciji ili uigran sa periodom dana koji provodimo napolju preko aktivnosti jarkog svetla koje pogađa grupu ćelija osetljivih na svetlo na zadnjoj strani oka. Ove očne ćelije komuniciraju sa parčetom moždanog tkiva zvanim suprakijazmatičko jegro, koje funkcioniše kao glavni časovnik u našem telu.

„Unutrašnje svetlo je obično suviše slabo da bi istaklo neku drugu zabavu, tako da ako neko ne izlazi napolje tokom čitave nedelje, ovaj ritam se narušava, što za posledicu ima prekinut san“, kaže Marijana Figuero iz Centra za proučavanje svetla u Troju, u državi Njujork. Njena istraživanja pokazala su da kancelarijski radnici izloženi jarkijem svetlu ujutro, obično tokom šetnje do posla, primećuju da im je lakše zaspati noću, i manje im je narušen san, u poređenju s onima koji su izloženi prigušenijem svetlu. (Pročitajte više o tome zašto je prirodno svetlo toliko važno za naš san.)

vežbanje

Reuters
Osuđena na zatvoren prostor tokom pandemije, većina ljudi morala je da bude kreativna po pitanju vežbe, ali od izlaska napolje ima i drugih koristi

„Narušavanje cirkadijalnog ritma i poremećeni san povezani su sa smanjenom reakcijom imunog sistema“, kaže Figueiro. „Dakle, dok svetlo možda nema direktan uticaj na imunu funkciju, može da ostavi snažan indirektan trag preko njegove sposobnosti da uigra cirkadijalni sistem i poboljša san.“ Izloženost jarkom svetlu ujutro ima pozitivan uticaj i na raspoloženje ljudi i moglo bi da štiti od depresije.

Što se tiče toga koliko vremena morate da provedete napolju da biste osetili ove blagodeti, teško je reći. Iako je jutarnje svetlo posebno važno za sinhronizovanje cirkadijalnog ritma, optimalna sinteza vitamina D dešava se oko podneva, kad su UVB zraci na vrhuncu.

Dakle, ukoliko uslovi izolacije to dozvole, treba težiti tome da izađete napolje tokom dana najmanje jedanput, dok vodite računa o tome da održavate socijalnu distancu i pazite da ne izgorite. Sunčevo svetlo i priroda su sjajni iscelitelji, a uz to su još i besplatni.

Linda Gediz je autorka knjige Potera za suncem: Nova naučna potka sunčevog svetla i kako ono utiče na naša tela i umove

korona virus

BBC

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

 

    

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

PKB

U Privrednom sudu zaključena rasprava po tužbi bivših radnika PKB korporacije

U Privrednom sudu u Beogradu danas je zaključena rasprava po tužbi bivših radnika i penzionera PKB korporacije koji od države traže da im isplati naknadu za akcije koje im nisu dodeljene prilikom prodaje dela imovine te firme.

    
U Privrednom sudu zaključena rasprava po tužbi bivših radnika PKB korporacije 1Foto: Aleksandar Roknić (arhiva)

Advokat tih radnika i penzionera Saša Gemaljević rekao je za Betu da Vlada Srbije na zahtev suda nije dostavila original sporazuma od 1. jula 2009. godine pa je priznata kopija koju je on pribavio.

„Sudija je prihvatila kopiju, ali to nije dovoljno jer dokazi na taj način nisu izvedeni do kraja i ostavlja se prostor za žalbu i odugovlačenje postupka, što je verujem i cilj“, rekao je Gemaljević.

Tim sporazumom izmedju PKB i Direkcije za imovinu Srbije u ime Vlade Srbije se taksativno navodi šta sve od imovine tog poljoprivrednog kombinata prelazi iz društvenog u državno vlasništvo.

Do tada je 65 odsto vlasništva bilo u društvenoj svojini, a 35 odsto u državnom vlasništvu i po Zakonu o privatizaciji radnici su imali pravo na akcije u vrednosti 15 odsto tog društvenog kapitala.

Pre toga su isključeni iz prava na besplatne akcije jer su im pripadale akcije u firmi gde su zaposleni.

Gemaljević je rekao i da sud nije prihvatio predlog da se uvede privremena mera zabrane prodaje preostalih neprodatih 11.000 hektara imovine PKB do završetka spora da bi radnici mogli da po završetku spora naplate akcije.

Istakao je da je njega i predsednika Udruženja bivših radnika i penzionera Milinka Miladinovića sve vreme obezbedjivala policija kao i okupljene radnike ispred suda.

Oni su protestovali jutros ispred zgrade Predsedništva, na Andrićevom vencu i tražili prijem kod predsednika države Aleksandra Vučića, ali ih on nije prihvatio taj zahtev.

Zbog pokušaja da protestuju ispred upravne zgrade u Padinskoj Skeli 18.maja kažnjeno je njih tridesetak po 5.000 dinara.

Miladinović je rekao da mu je posle pokušaja tog protesta policija došla kući da oduzme oružje koje je predao godinu dana ranije.

Država je deo imovine, 16.785 hektara zemlje, oko 20.00. grla stoke, sve mašine i zalihe rezervnih delova, prodala firmi Al Dahra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata za 120 miliona evra.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

 

    

Komentari (1)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

 Svetislav Basara

Svet kao nevolja i vašarska predstava

Odavno nismo pričali o starim srpskim zanatima koji nikako da izumru.

    
Svet kao nevolja i vašarska predstava 1Foto: Stanislav Milojković

Dok klasični zanati jedan po jedan nestaju sa lica sveta – ko se, recimo, još uopšte seća radiomehaničara, sarača, abadžija, voskara, licidera, sodadžija, da pomenem samo neke, spisak je ogroman – stari srpski zanati i dalje cvetaju.

Osim najlošijeg, politički (naoko) najprobitačnijeg – inata – i stari srpski zanati pravljenja sranja posle kojih sledi naricanje zbog mučnih posledica i udarničkog pravljenja neprijatelja od svega i svakog, posle čega sledi naricanje da nas svi mrze i da svi rade „protiv nas“ iz dana u dan sve više napreduju.

Pre nego što pređemo na temu naše današnje kolumne prilažem poučitelni citat iz Šopenhauera, koga ovih dana ponovo iščitavam.

„Prostački sebičnjak“, piše stari Artur, „koji celokupnu stvarnost ograničava na sebe i koji druge posmatra kao puke maske i utvare, neće učestvovati njihovoj sudbini, već će svu samilost koju ima usmeriti na sebe samog i zbog toga će postati vrlo osetljiv i stalno će kukati na život.“

Sad stavite ruku na srce, vi divna podfamozna stvorenja, pa recite da li ste se možda prepoznali u gornjem opisu.

Ako slučajno niste, znajte da je to zato što ne prepoznajete ni gde vam je glava, a gde dupe.

Ni po, međutim, jada što to vi ne prepoznajete, naš problem je što to ne prepoznaju ni političari kojima je u opisu radnog mesta da razaznavaju šta je za korisno za istoriju i život, a šta ne.

Tako dođosmo i do naše teme. Elem, epidemija jenjava pa je vlada Crne Gore donela uredbu o otvaranju granica kojom nisu obuhvaćene zemlje – među njima i Srbija – u kojima broj obolelih na 1.000.000 stanovnika premašuje određenu cifru, nebitnu za našu priču.

Na aritmetičku činjenicu da je u Srbiji broj obolelih na milion stanovnika veći od propisane crnogorske kvote – može se raspravljati da li je ta cifra previsoka – naravno niko nije davao ni pet para.

Prvi su graknuli državotvorci – Brnabić-Kasperski, notorni Dačić, Zorannaha Mihajlovićeva, etc – potom su se graji da je crnogorska uredba antisrpska ujdurma pridružile novindžije, uglavnom oni koji su crnogorske vukojebine zamenile (prividno pitomijom) beogradskom vukojebinom.

Napred pomenuti, plus još neki, jednodušni su u oceni da je to „provokativno“, „nedemokratski“, a Brnabićka je ustvrdila da je to znak da „mi“ – koji to „mi“ jebo ja vas – u Crnoj Gori nismo dobrodošli.

Potom je u pogon pušten još jedan stari (možda i najstariji) srpski zanat – uvlačenja u politička dupeta pa je menadžment Aerodroma Beograd zabranio sletanje „vazduplohova“ Montenegro airlinesa u srpsku zračnu luku.

Onda su neke preduzimljive novindžije savatale neke crnogorske beogradske studente i navratile ih da ospu drvlje i kamenje na antisrpsku uredbu. A onda… Onda smo svi džumle ušli u svinjac i počeli da se valjamo u govnima.

    

Komentari (27)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Druže Basara,

    Da li si se ti prepoznao u opisu? Je l’ ti nije više muka da agituješ za svog druga AV ili ćeš se sad prebaciti kod kumčetovog brata u PSG? I, da l’ si već potrošio „zarađenih“ 100 E od svoje drugarice Ane B?

      1. Ja odgovorih , kako gosn Milos pokusava da bude duhovit , ali mu ne ide od ruke . A vi ne objaviste . Zasto !!! Koga sam uvredio ….? E…moj Danasu sa Vasim moderatorima …!

    1. Milos Ilic, tipican bot sa jogurtom u levoj a sendvicem u desnoj strani mozga. Samo grizi, brze, bolje i jace, sli cuvaj to malo zuba..

  2. Basara je sve lepo napisao o tekućim odnosima sa Crnom Gorom. Sve aktere je redno nabrojao, samo je izostavio glavne junake. Ispada da su pobrojani akteri graktali na svoju ruku. Čak se i patriotski nastrojeni Vansi tek tako odrekao prihoda, i svojevoljno umešao u naše regionalne političke brljotine.

  3. Evo, Base, ja ću da stavim ruku na srce, ako ti svoju staviš na svoje i priznaš da si se, ne samo prepoznao u opisu „Startog Artura“, nego da imaš utisak da je (sa onoga sveta) imao baš tebe u vidu kada je to napisao.

  4. Ja bih tu celu (najnoviju, ali sigurno ne i poslednju) bizarno-komičnu epizodu sa Crnogorcima sveo na jedno pitanje: šta nam je to trebalo?
    Šta je bio cilj toga? Da se još malo posvađamo sa drugim okom, kao da već nismo dovoljno?
    Ili iza svega toga nije bilo nikakvg planiranog ni željenog cilja, nego je to samo još jednom proradio naš kretenski refleks da od svega i svakoga pravimo neprijatelje jer mrski neprijatelji su nam nasušno potrebni kao odličan izgovor za svu našu neprilagođenost i nesposbnost da upristojimo i unormalimo?

  5. Iskrenu zelju autoru upucujem da, citajuci Šopenhauera, procita i da se taj cinik, mrzovoljnik i skeptik pod starost potpuno preobratio i postao zagovornikom lepote zivota. Te zato predlazem autoru da sto pre ucini isti prevrat ne cekajuci starost kao A. Š.
    P.S. Da se A. Š. informisao samo putem B.S. tekstova ne bi nikada saznao da ovde postoji neki A.V. i da je isti i autor i glavni dinamo svih nevolja pa tako i ove sa Crnom Gorom.

  6. Ja mislim da je Crna Gora mislila na jedan drugi virus mnogo zarazniji od Korone, kada je Srbiju isključila iz grupe zemalja koje mogu da je posećuju. Uopšte ne mislim i neću da kažem kako nisu u pravu.

  7. Ja mislim da je zatvaranjem aerodroma „Nikola Tesla“ za avione crnogorske avio kompanije Srbija postupila kao ono Basarino čuveno čobanče.

    1. Ja nisam shvatio da je Srbija zatvorila aerodrom “ Nikola Tesla “ za avione crnogorske kompanije . Ne znam … Neka me neko ispravi .

  8. Reagovanje srpskih političara na odluku Crne Gore ide na ruku Milu a protiv interesa onih koji su uz Amfilohija, pa vi sada smočite. Oni koji su mu ga već, da izvinete, umočili, ne moraju da ga vade i ponovo smaču.

  9. Base,svinjac je přírodní milje,ovih trideset gladnih godina vlasnika
    nase sudbine.Kozacka skupstina,saborni hrám patriJota ,recito ti govori
    da je valjanje u govnima,njihov nacin vladanja Srbadijom ,pa je obracanje
    Montenegrinima,samo slika i prilika patriJotske retorike iz septicke jame.

  10. Bravo za potpisnika Apela 88 ruža za Druga Tita!!! Ostao je dosledan koliko god glupo bilo tražiti „argumente“ tamo gde ih nema. Stari Artur je mislio na ovakve kao kolumnista, koji se, nažalost, nije prepoznao. E ovo ako objave, svaka čast!!!

  11. P.P.U mom selu kažu-„ako nemaš muku,ti je izmisli“,jerbo bez „muke“nema motiva.
    P.K.Tako je i kod DVA OKA,ako nema pretnje s’ strane ko će glasati za „odbranu otadžbine“.Za odbranu valjaju „RATNICI: a ne ovi salonci.I tako dok jedno oko namiguje drugom,rešeno pitanje KiM-a
    P.K.Deder g.Basara,pa zar Vam treba „transentendalni idealizam“ da shatate ove 65+,kad postoji autobiografija.

  12. U vezi sa Šopenhauerom, davno reče Matija Bećković: E, znao sam da se Šopen preziva Šopen al još i Hauer, prvi put čujem! Inače, komentar samog citata pomenutog Šopena pa još i Hauera. Dušan Radović je napisao, otprilike: Taj i taj ovih dana nije u BGD, otišao je na more da prodaje svoju žalosnu sudbinu, tražeći samilost za svoj slučaj. A na drugom mestu: Još jedan dan, još jedna prilika da uradite nešto za sebe ili protiv drugih. A postoji i ona poznata: Ona i ja imamo isti ukus, ona voli mene, ja volim sebe. I na kraju, ko drugi nego Duško: Ima mnogo ljudi koji sami sebi kuvaju, sami sebi peru, sami sebi postavljaju i uopšte sve sami sebi rade.

  13. Fama o političarima. Pobogu pisac, tolike si godine spr*ao u du*e a nisi ukapirao da političari nisu tu gde su zato što nešto razumeju, već da se naklate na državu i narod, da tudje arče a ne svoje, samo to znaju da rade koristiće velike sposobnosti masnog laganja i grabeži čega se domognu. Tvoji rezoni su cirkus, čak i onih par država i političara koji su po svemu gori od nas, trpaš ispred nas, btw izbegavajući da jedno slovo napišeš o najgorem medju nama, ikada, još od doba Avara i Huna nije takvog bilo..

  14. SopenRudgerHauer..
    Aman Deka Lale, jesi ti zaposlen u Sluzbenom glasniku?! Ili Mi?!
    Aman Deka Lale, jel direktor istog dzejlena trajvan tebi nadredjena? Ili Nama?!
    Dragi Nas Deka Lale, ko je do juce placipickio o zabrani kretanja Dekama i Bakama 65+, ti? Ili Mi?!
    Ko, Dragi Nas Deka Lale ceo zivot samo gleda gde da instalira trpilo, ti? Ili Mi?!
    Ko, Dragi Nas Deka Lale, svaki dan vristi ‘udri vucicu, ruka ti se pozlatila’, ti? Ili Mi?!
    Ko je, PreDragi OceNas Deka Lale turao ili metao potpis na kojekake apele u vezi em crne em gore, ti, jebo ti sebe? Ili Mi?!
    ..
    ‘Nemam vise snage da cistim bunare’ Prim. Out. Maratonci,
    ko ima, nek izvoli nastaviti niz..

  15. Ne arlaisem pacemu je wrong ak Bas poveda da Vucko bu trebal da lupa po nami s rukami i da ruke budu, pozeljno pozlacene? Na kraju dana( u sumrak, ne) batina je legalno( brez testa) izasla iz raja( srp. djennet), te , sledstveno, ima sva prava( incl. Ustav) da bude, ne primenilo se, aplicirana na pucanstvo u zakonkoj meri( 100 evr. sljaga po glavi punoletnih Srbalja). Amin.

Vesti

Podkasti su nov način da mediji u Srbiji dopru do publike

Predstavnik Ajreks-a: Podkasti su nov način da mediji u Srbiji dopru do publike

Predstavnik međunarodne organizacije Ajreks (IREX) Ajvan Trač izjavio je danas da su i za tradicionalne i za nove medije u Srbiji „podkasti“ nov način da dopru do publike, a doprinose i razvoju medija.

    
Predstavnik Ajreks-a: Podkasti su nov način da mediji u Srbiji dopru do publike 1Foto: Pixabay/ TheAngryTeddy

Trač, direktor Projekta jačanja okruženja za održivost medija Agencije SAD za međunarodni razvoj (USAID), koji sprovodi IREX (International Research & Exchanges Board), rekao je na onlajn konferenciji „Razvoj podkasta u Srbiji“ da je jedan od ciljeva pomoć medijima da se razvijaju uz primenu inovacija i da nalaze nove načine finansiranja.

„Podkaste su pokrenule i medijske kuće kao što su Danas, BETA, Fonet, Vreme, portal Pištaljka. Oni doprinose diversifikaciji i sve većoj profesionalizaciji ponude na tržištu podkasta“, kazao je Trač.

U okviru Projekta jačanja okruženja za održivost medija (USAID Strenghtening Media Systems Project) razvijeni su platforma Podcast.rs, na kojoj je i podkast agencije BETA „Važno je da znaš“, kao i danas predstavljene aplikacije za njeno korišćenje na IoS i Android platformama.

Trač je naveo da je projekat započet pre godinu dana, kada su okupili „podkastere“ da vide šta može da bude urađeno na jačanju razvoja te forme u Srbiji i dodao da pokretanje „podkasta“ treba da postane održivo i profitabilno i za tradicionalne i za nove medije.

„Tu je reč o povezivanju kreatora, tehnologije, biznisa, partnera iz različitih aspekata oko medijskog tržišta. Impact Hub, Projekat jačanja okruženja za održivost medija USAID-a i IREX imaju zajedničku misiju i viziju u podržavanju održivih modela za demokratizaciju medija u digitalnoj ekonomiji“, rekao je Trač.

„Podkast“ je nova medijska forma koja obuhvata decentralizovani audio sadržaj koji je široko dostupan putem interneta. Postao je jedan od najbrže rastućih segmenata tržišta i neizbežan format velikih medijskih kuća, ali i izvor informacija i zabave za čak do 70 odsto stanovništva u mnogim zemljama.

Zahvaljujući platformi Podcast.rs koja okuplja više od 70 domaćih i regionalnih „podkasta“, mnogobrojne skušaoce, kreatore i ljubitelje te forme, domaći „podkasti“ od danas su dostupni i putem mobilnih aplikacija za IoS i Android platforme.

Uz nove aplikacije, na onlajn konferenciji predstavljeni su i globalni trendovi i uspešni domaći primeri „podkasta“, a predavanje je održao stručnjak Erik Nuzum koji je pomogao globalni proboj „podkasta“ kao što su Invisibilia i TED Radio Hour.

Nuzum je „podkasterima“ u Srbiji rekao da nikako ne odustaju, iako je domaće tržište i dalje veoma malo.

„Dobri podkast autori imaju dve stvari zajedničke: nešto važno što žele da ispričaju i strast koja ih vodi da to stalno rade“, rekao je Nuzum.

Jedan od osnivača udruženja „Podkast podrška“ i pokretača inicijative Podcast.rs Vladimir Radinović pozvao je domaće oglašivače da se oprobaju u reklamiranju u domaćim „podkastima“, jer im to daje priliku da dođu do verne publike sa veoma specifičnim interesovanjima.

Onlajn konferencija o razvoju „podkasta“ u Srbiji organizovana je u okviru skupa „ReCap“ (Regional Capital Market) 2020 koji Impact Hub organizuje 25. do 29. maja.

„Podkast“ je „digitalna audio-datoteka“ dostupna na internetu za preuzimanje na računar ili mobilni uređaj. Obično je to serija zvučnih fajli, za slušanje, nalik kratkim radio-emisijama, uz mogućnost pretplate. Izraz „podkast“ je spoj naziva „iPod“ (prenosivi uređaj firme „Epl“ za emitovanje slike i zvuka) i termina „Broadcast“ (emitovanje).

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

 

    

Komentari (1)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Previranja u DS-u

Previranja u Demokratskoj stranci u izbornoj i pandemijskog situaciji

Institut Batut nije odobrio sednicu GO 31. maja

Nezadovoljni članovi Demokratske stranke odustali su od održavanja Glavnog odbora u nedelju, 31. maja, jer iz Instituta Batut nije stiglo obaveštenje da li je iz zdravstvenih razloga bezbedno održavanje sednice kojoj bi prisustvovalo više od sto ljudi.

Institut Batut nije odobrio sednicu GO 31. maja 1Foto: FoNet/ Zoran Mrđa

Oni napominju da im nije jasno zbog čega odobrenje nije stiglo, uprkos obrazloženju da bi sednica bila održana u Sava centru i da svi članovi GO DS ne bi ni prisustvovali, već bi putem video-linka pratili i učestvovali u radu sednice.

„Ostaje nam da čekamo 21. juni i da se nadamo da Zoran Lutovac, predsednik Demokratske stranke, neće po četvrti put odložiti sednicu Glavnog odbora“, poručuje grupa nezadovoljnih demokrata.

„Mi smo u leru, saglasnost Batuta za održavanje GO DS, iako je to neshvatljivo, nismo dobili. S obzirom da smo ozbiljni ljudi odustali smo od održavanja te sednice“, kaže demokrata Slobodan Milosavljević.

Dodaje da je neprimereno to što je Lutovac Glavni odbor zakazao na dan izbora i to u velikoj sali Skupštine opštine Stari grad, koja je ujedno i glasačko mesto.

Nezadovoljne demokrate ističu i da su neke druge članice Saveza za Srbiju za 21. juni zakazale svoje glavne odbore i da sumnjaju da tada i neće biti ozbiljne diskusije, već da će okupljanje više biti manifestaciono u znak negodovanja protiv lažnih izbora, koji se tog dana održavaju.

Milosavljević nije siguran ni da će u tom novom terminu biti održana sednica, jer, kako kaže, početak i kraj svake priče je da Lutovac nema većinu ne samo u Glavnom odboru, već i u stranci i da iza sebe nije ostvario bilo kakav rezultat.

S druge strane demokrate koje su uz Lutovca tvrde da suprotstavljena strana broji petnaestak ljudi i da su svi oni viđeni na jednom mestu kada su čekali da Aleksandra Jerkov izađe sa saslušanja u policiji.

Na pitanje može li GO DS da bude održan u opštini Stari grad u danu kad ta opština postaje glasačko mesto, Dušan Kostadinović, predsednik IO DS, kaže da velika sala koja je rezervisana za glavni odbor DS fizički nema veze sa glasačkim mestima i to je dogovor predsednika opštine Stari grad i predsednika DS.

On potvrđuje da će sednica tada zasigurno biti održana, jer se zbog izbora očekuje i otopljavanje bezbednosno-zdravstvenih mera zbog virusa korone.

Kostadinović potvrđuje da je za subotu, 30. maja, zakazana sednica Izvršnog odbora komisije na kojoj bi sedmoro članova Statutarne komisije trebalo da se izjasni o disciplinskom postupku koji se protiv njih vodi zbog kršenja Statuta.

Reč je Srđanu Sandiću, Draganu Raduloviću, Milanu Ivanoviću, Suzani Bojković, Mirku Šoću, Filipu Isailoviću i Dejanu Kranjčeviću.

Predsednik IO DS nije želeo za Danas da komentariše kakva će odluka protiv njih biti doneta, ali kako Danas saznaje niko neće biti isključen iz stranke, već će biti izrečena mera suspenzije na članstvo u DS od šest meseci do godine dana.

U DS kažu i da za vreme Zorana Lutovca niko nije isključen iz stranke i da će tako i ostati.

Suprotstavljena strana u DS, međutim, tvrdi da je Zoran Lutovac i prilikom pokretanja disciplinskog postupka protiv članova Statutarne komisije ponovo prekršio Statut, jer je taj postupak, za svakog člana ponaosob, morao da pokrene opštinski odbor iz kog on dolazi, a ne IO.

„Kako su svi opštinski odbori to odbili – Pančevo, Zemun…, dali su Kostadinoviću da završi posao. Sve procedure su ovde prekršene. Statutarnu komisiju bira Skupština stranke i njih niko nije mogao da razreši do sledećeg sastanka tog tela. To je vladavina prava kakvu Lutovac zamišlja“, tvrde nezadovoljne demokrate.

Dodaju da će Lutovac na kraju da počisti iz stranke sve one koji mu se na bilo koji način suprotstavljaju i da je sva prilika da Glavni odbor DS neće biti ni održan jer Lutovac nije obezbedio većinu.

Zoran Lutovac za Danas kaže da je u Glavnom odboru apsolutna većina onih koji podržavaju politiku rukovodstva.

„Uostalom oni su za tu politiku glasali ogromnom većinom i niko nije na organima stranke podneo zahtev za preispitivanje tih odluka. U DS postoji ogromna većina koja je za bojkot i manjina koja je za izlazak na izbore. Bojkot izbora DS ne odgovara režimu, zato on preko medija pod svojim uticajem daje veliki prostor „sukobima u DS“. Ti pritisci nas samo uveravaju u ispravnost odluke o neučestvovanju na lažnim izborima i ja mogu garantovati da će DS poštovati javno datu reč i ostati uz građane u bojkotu lažnih izbora“, napominje Lutovac.

Dodaje da je sednica GO odložena za 21. juni, jer se nisu stekli zakonski uslovi da se GO održi 31. maja.

Napominje da bi bilo kakav skup, van zakazanog GO DS 21. juna bio nelegalan. Lutovac podseća da osim što po zakonu ne može da se održi Glavni odbor DS 31. maja, već je i poverenica Foruma penzionera koji broji deset članova GO apelovala da se Glavni odbor odloži zbog zdravstvene bezbednosti članova.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

 

Recesija je neminovna

Gospodarstvo eurozone moglo bi se smanjiti od osam do dvanaest posto

Foto: EPA

GOSPODARSTVO eurozone vjerojatno će se ove godine smanjiti između osam i 12 posto jer zemlje-članice čeka težak oporavak od pandemije koronavirusa, izjavila je u srijedu predsjednica Europske središnje banke (ECB) Christine Lagarde.

Stvarna konačna brojka bit će unutar raspona onih predviđenih “umjerenim” i “nepovoljnim” scenarijem, poručila je Lagarde u izravnom videoprijenosu webinara.

“Povoljan” scenarij je zastario, istaknula je.

ECB objavio novi pandemijski program

Gospodarstvo eurozone smanjilo se 3,8 posto u prvom kvartalu, najsnažnije od 1995. godine kada su se počeli prikupljati podaci, podsjeća Dpa.

Sjednica Upravnog vijeća ECB-ja održat će se 4. lipnja, kada će uz odluke o monetarnoj politici ECB objaviti i ažurirane prognoze rasta i inflacije u eurozoni

U ožujku je ECB objavio novi pandemijski program kupnji imovine vrijedan 750 milijardi eura s ciljem lakšeg prevladavanja rizika povezanih s pandemijom koronavirusa, podsjeća Dpa.

Članica upravnog vijeća ECB-ja Isabel Schnabel nedavno je u razgovoru za Financial Times (FT) poručila da je ECB spreman pojačati instrumente monetarne politike budu li to tražile ažurirane procjene gospodarskog rasta i inflacije, koje će objaviti idućeg tjedna.

„Vidimo li da se situacija pogoršava i procijenimo li da su potrebni dodatni poticaji, ECB će biti spreman pojačati sve raspoložive alate kako bi postigao zadani cilj stabilnosti cijena”, izjavila je Schnabel u razgovoru za FT, objavljenom na mrežnim stranicama ECB-a.

Kada je u pitanju Program kupnje imovine u pandemijskoj krizi, to znači da smo spremni prilagoditi njegovu vrijednost, ali i strukturu i trajanje, kazala je Schnabel, referirajući se na 750 milijardi eura vrijedan program sanacije posljedica pandemije.

“Spremni smo reagirati na nove podatke koji će stizati”, poručila je dužnosnica ECB-ja.

Znate li nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu?

Da Europa preuzme više odgovornosti

Merkel želi da Europa preuzme više odgovornosti u svijetu u vrijeme krize

Foto: EPA

NJEMAČKA kancelarka Angela Merkel pozvala je Europu da preuzme više odgovornosti u svijetu i izrazila žaljenje što su odnosi sa Sjedinjenim Državama drugačiji od željenih, posebice u pitanju zaštite okoliša.

“Moramo se jako potruditi u vezi ovog izvanrednog izazova novog koronavirusa, ali želim i nešto više, da Europska unija, posebice u vrijeme krize, pokaže globalnu solidarnost i preuzme više odgovornosti”, izjavila je kancelarka Merkel u govoru pred Zakladom Konrad-Adenauer.

Njemačka preuzima predsjedanje EU-om

Njemačka će od Hrvatske 1. srpnja preuzeti šestomjesečno predsjedanje Europskom unijom. Merkel, koja odlazi s funkcije 2021., govorila je o glavnim prioritetima EU do kraja godine, usred zdravstvene, gospodarske i socijalne krize.

“Pandemija će izazvati intenziviranje sukoba i postojećih problema na brojnim mjestima i predstavljat će izazov za sposobnosti Europske unije u pogledu vanjske i sigurnosne politike”, objasnila je. “To je razlog više za obranu vrijednosti EU, a to su solidarnost, demokracija, sloboda, zaštita dostojanstva svakog čovjeka”, istaknula je Merkel.

“Europa može izaći iz krize jača nego prije”, dodala je ona nekoliko sati nakon što je Europska komisija predstavila plan oporavka od 750 milijarda eura, koji trebaju usvojiti države članice.

Kaže i da je strateški interes dijalog s Kinom

“Najvažniji partner Europe su Sjedinjene Države, ali partnerstvo je različito od željenoga, posebice u pogledu zaštite okoliša”, rekla je.

Kancelarka je također ocijenila da je “strateški interes” EU dijalog s Kinom, bez obzira na trenutačne događaje u Hong Kongu, gdje prema njezinom mišljenju mora i dalje vrijediti načelo “jedne zemlje, dva sustava”.

Odnos s Rusijom bi također trebao “okupirati” predsjedništvo njemačkog predsjedanja, rekla je Merkel.

Ona je optužila Moskvu da hibridnim sredstvima podržava marionetske režime na istoku Ukrajine i da napada zapadne demokracije, među kojima Njemačku.

Znate li nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu?

Koji crni nacionalni javni servisi?

BIRODI pozvao televizije u Srbiji da prestanu da emituju stranačku propagandu

Biro za društvena istraživanja (BIRODI) pozvao je danas sve televizije sa nacionalnom i regionalnom pokrivenošću, a posebno Radio-televiziju Srbije i Radio-televiziju Vojvodine, da slede primer TV N1 pri uređivanju „izborne hronike“.

    
BIRODI pozvao televizije u Srbiji da prestanu da emituju stranačku propagandu 1Foto: Pixabay/Tmeier1964

BIRODI predlaže da TV-kuće, umesto emitovanjem propagandnih sadržaja, ispune te emisije odgovorima predstavnika izbornih lista na pitanja koja će pomoći građanima da odluće da li će i za koga će glasati na parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima koji su u Srbiji 21. juna.

BIRODI je 17. maja tražio od Regulatorne agencije za elektronske medije (REM) da spreči pojavu „partijskih kamera“ – prikriveno reklamiranje izbornih lista u izbornom bloku u TV-dnevnicima, kada učesnici na izborima, umesto saopštenja, medijima dostavljaju svoj predizborni propagandni video-sadržaj koji nije proizvod medija.

U izveštaju na internetu BIRODI navodi da se time krši Član 47. Stav 2. Zakona o elektronskim medijima kojim se od emitera zahteva da obezbede slobodno, istinito, objektivno, potpuno i blagovremeno informisanje.

Uređivački kolegijum N1 je danas odlučio da promotivni materijal učesnika na izborima ne emituje u svojim informativnim emisijama, već će umesto toga od 3. juna javno postavljati svakodnevna pitanja na koja učesnici izbora mogu da odgovore tako što će toj televiziji dostaviti snimljene izjave.

„TV N1 je prvi medij koji od 2012. godine, od kada ukazujemo na ‘fenomen partijskih kamera’, prihvatio naš predlog i ovim postupkom samo potvrdio nalaze BIRODI monitoringa da je to televizija koja svojim izveštavanjem o političkom sistemu u Srbiji pokazuje kako treba da postupa medij koji se opredelio da radi u javnom interesu“, ocenio je BIRODI u saopštenju.

Dodali su da će primere „partijskih kamera“ dostavljati REM-u kao primer kršenja zakona, a dostavljaće i strukovnim udruženjima kao primere kršenja Kodeksa novinara i nadzirati postupanje.

 

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

 

    

Komentari (1)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Bravo za N1. Primer kako bi trebao da radi pravi javni servis. RTS je na žalost negativan primer kako ne treba da izgleda nešto što se zove javni servis. Bojkot!

SVET

UŽIVO Pratite povijesno polijetanje, NASA i SpaceX uskoro šalju astronaute u svemir

UŽIVO Pratite povijesno polijetanje, NASA i SpaceX uskoro šalju astronaute u svemir

SPACEX, privatna kompanija multimilijardera Elona Muska, trebala bi večeras s Floride lansirati dvojicu Amerikanaca u orbitu, što bi bio prvi let NASA-inih astronauta s američkog tla nakon devet godina.

Italija zabilježila novih 117 smrtnih slučajeva od korone, nešto više nego jučer

Italija zabilježila novih 117 smrtnih slučajeva od korone, nešto više nego jučer

U Italiji je broj smrtnih slučajeva povezanih s koronavirusom u srijedu bio 117 što je povećanje u odnosu na utorak kada je umrlo 78 osoba, izvijestila je služba Civilne zaštite te zemlje koja je potvrdila i kako je povećan broj novozaraženih jer ih je u srijedu bilo 584, a dan ranije 397.

srijeda 27.5.2020.
Anketa pokazala: Svaki šesti mladi radnik izgubio je posao tijekom pandemije

Anketa pokazala: Svaki šesti mladi radnik izgubio je posao tijekom pandemije

SVAKA šesta mlada zaposlena osoba izgubila je posao tijekom pandemije koronavirusa, pokazala je anketa Međunarodne organizacije rada (ILO).

srijeda 27.5.2020.
VIDEO Rojevi skakavaca poharali Indiju: "Bio je to oblak skakavaca, na tisuće njih"

VIDEO Rojevi skakavaca poharali Indiju: “Bio je to oblak skakavaca, na tisuće njih”

NAJEZDA ogromnih pustinjskih skakavaca pogodila je sjeverozapad Indije, javlja AFP.

srijeda 27.5.2020.
Bogati Rusi zbog korone sve više lete privatnim avionima

Bogati Rusi zbog korone sve više lete privatnim avionima

NEKE privatne aviokompanije bilježe porast potražnje za letovima nakon što su imućni Rusi odlučili otputovati na Zapad zbog zdravstvene krize u kojoj su vlasti uvele stroge mjere i obustavile komercijalne letove.

srijeda 27.5.2020.
Europska komisija za oporavak gospodarstva predlaže 1850 milijardi eura

Europska komisija za oporavak gospodarstva predlaže 1850 milijardi eura

EUROPSKA komisija (EK) predložila je u srijedu instrument za oporavak gospodarstva od koronakrize vrijedan 750 milijardi eura te Višegodišnji financijski okvir (VFO) od 1100 milijardi eura.

srijeda 27.5.2020.
Dolar blago ojačao, kineski juan pod pritiskom

Dolar blago ojačao, kineski juan pod pritiskom

DOLAR je blago ojačao u srijedu na međunarodnim tržištima, a juan oslabio prema dolaru na najnižu razinu u gotovo devet mjeseci uslijed opreza ulagača koje brine odgovor SAD-a na predloženi kineski zakon o sigurnosti za Hong Kong.

srijeda 27.5.2020.
Rumunjski biskup ponovio Uskrs za one koji su ga propustili zbog pandemije

Rumunjski biskup ponovio Uskrs za one koji su ga propustili zbog pandemije

RUMUNJSKI biskup Teodosije ponovio je sinoć uskrsnu misu za one koji joj nisu mogli prisustvovati u travnju zbog izolacijskih mjera uvedenih u pandemiji covida-19.

srijeda 27.5.2020.
Renault, Nissan i Mitsubishi morali mijenjati partnerstvo kako bi opstali

Renault, Nissan i Mitsubishi morali mijenjati partnerstvo kako bi opstali

PROIZVOĐAČI automobila Renault, Nissan Motor i Mitsubishi odlučili su raspodijeliti proizvodnju po regijama i tipovima vozila kako bi smanjili troškove i lakše prebrodili krizu koju je prouzročila pandemija koronavirusa.

srijeda 27.5.2020.
Kraljica dopustila premijeru Johnsonu rekreaciju u vrtovima Buckinghamske palače

Kraljica dopustila premijeru Johnsonu rekreaciju u vrtovima Buckinghamske palače

BRITANSKA kraljica Elizabeta II. dopustila je premijeru Borisu Johnsonu da vježba na posjedu Buckinghamske palače, tvrde novinski napisi u srijedu.

srijeda 27.5.2020.
Grčka u prvom valu turista očekuje Nijemce, Ciprane i Izraelce

Grčka u prvom valu turista očekuje Nijemce, Ciprane i Izraelce

GRČKA će od sredine lipnja dopustiti ulazak putnika iz dvadesetak zemalja, uključujući Njemačku, Cipar i Izrael, i njihovi državljani neće morati u karantenu, otkrili su u srijedu vladini izvori naglasivši da prve turiste očekuju upravo iz te tri zemlje.

srijeda 27.5.2020.
U Južnoj Koreji 40 novozaraženih koronavirusom, najviše u sedam tjedana

U Južnoj Koreji 40 novozaraženih koronavirusom, najviše u sedam tjedana

JUŽNA KOREJA danas je izvijestila o 40 novih slučajeva zaraze koronavirusom, najvećem broju novih slučajeva unazad sedam tjedana.

srijeda 27.5.2020.
U SAD-u od korone umrlo preko 100.000 ljudi, u svijetu više od 350.000

U SAD-u od korone umrlo preko 100.000 ljudi, u svijetu više od 350.000

BROJ umrlih na svijetu od koronavirusa prešao je 350.000 i sada iznosi 350.531, javlja Sveučilište John Hopkins. Broj slučajeva zaraze bliži se 5,6 milijuna.

srijeda 27.5.2020.

Evropa

Cipar kaže da će platiti sve troškove odmora turistima koji obole od koronavirusa

Cipar kaže da će platiti sve troškove odmora turistima koji obole od koronavirusa

CIPAR poručuje da će pokriti troškove odmora u toj zemlji svima koji budu pozitivni na koronavirus nakon što je posjete.

Njemačka od 15. lipnja dopušta građanima da putuju u druge zemlje EU

Njemačka od 15. lipnja dopušta građanima da putuju u druge zemlje EU

NJEMAČKA će od 15. lipnja ukinuti upozorenje da se zbog epidemije koronavirusa ne putuje u 26 zemalja članica EU.

srijeda 27.5.2020.
Gospodarstvo eurozone moglo bi se smanjiti od osam do dvanaest posto

Gospodarstvo eurozone moglo bi se smanjiti od osam do dvanaest posto

GOSPODARSTVO eurozone vjerojatno će se ove godine smanjiti između osam i 12 posto jer zemlje-članice čeka težak oporavak od pandemije koronavirusa, izjavila je u srijedu predsjednica Europske središnje banke (ECB) Christine Lagarde.

srijeda 27.5.2020.
Europska komisija predstavila plan za spas ekonomije. Što to znači za Hrvatsku?

Europska komisija predstavila plan za spas ekonomije. Što to znači za Hrvatsku?

PREDSJEDNICA Europske komisije Ursula von der Leyen danas je u Bruxellesu predstavila prijedlog europskog budžeta do 2027. godine.

srijeda 27.5.2020.
Njemačka kemijska industrija očekuje pad prihoda zbog koronakrize

Njemačka kemijska industrija očekuje pad prihoda zbog koronakrize

NJEMAČKA kemijska i farmaceutska industrija očekuju pad proizvodnje i prihoda u 2020. godini povezan s posljedicama koronakrize, objavilo je udruženje VCI.

srijeda 27.5.2020.
Europska komisija za oporavak gospodarstva predlaže 1850 milijardi eura

Europska komisija za oporavak gospodarstva predlaže 1850 milijardi eura

EUROPSKA komisija (EK) predložila je u srijedu instrument za oporavak gospodarstva od koronakrize vrijedan 750 milijardi eura te Višegodišnji financijski okvir (VFO) od 1100 milijardi eura.

srijeda 27.5.2020.
Nijemci na Googleu za turističku sezonu najviše pretražuju Hrvatsku

Nijemci na Googleu za turističku sezonu najviše pretražuju Hrvatsku

NIJEMCI u posljednjih 90 dana i posebice u zadnja dva tjedna na Googleu ključnim riječima poput kuća za odmor, kampovi ili godišnji odmor puno više pretražuju Hrvatsku nego Španjolsku, Italiju ili Grčku, pokazalo je istraživanje agencija Arbona.

srijeda 27.5.2020.
Francuzi iz rječnika izbacuju engleske izraze

Francuzi iz rječnika izbacuju engleske izraze

FRANCUSKA je najavila popis alternativnih riječi za pojmove na engleskom jeziku, poput ‘clickbait’, ‘podcast’ i ‘deepfake’, a Odbor za obogaćenje francuskog jezika (CELF) objavio ga je u službenome vladinu biltenu, prenosi BBC.

srijeda 27.5.2020.

BiH

U BiH stiglo još neupotrebljivih respiratora iz Kine

U BiH stiglo još neupotrebljivih respiratora iz Kine

VLASTIMA Bosne i Hercegovine danas je isporučena donacija medicinske opreme iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) u kojoj je uz testove za koronavirus te zaštitnu opremu i 40 respiratora namijenjenih bolnicama.

srijeda 27.5.2020.
U BiH 14 novih slučajeva zaraze, svi dolaze iz istog grada

U BiH 14 novih slučajeva zaraze, svi dolaze iz istog grada

U KLINIČKOM centru Univerziteta u Sarajevu u protekla 24 sata na koronavirus testirana su 234 uzorka. Pozitivno ih je 14 i svi su iz istog grada.

srijeda 27.5.2020.

BBC

BBC News na srpskom

Korona virus: U Srbiji preminula još jedna osoba, Latinska Amerika epicentar zaraze 21

Korona virus: U Srbiji preminula još jedna osoba, Latinska Amerika epicentar zaraze

Getty ImagesSituacija se pogoršava u Latinskoj Americi Latinska Amerika postala je epicentar pandemije virusa korona dok se u najvećem broju evropskih zemalja smanjuje broj obolelih. U Srbiji je u poslednja 24 sata preminula još jedna osoba, dok je registrovano još 48 zaraženih. Sjedinjene Američke Države se približavaju brojci od 100,000 žrtava pandemije, a Latinska Amerika […]

Politička kaljuga

olitika

Dijalog

Bibi na klupi 15

Bibi na klupi

Pored zauzimanja pete fotelje premijera – izraelski “kralj Bibi” je seo i na optuženičku klupu u jerusalimskom Okružnom sudu.

Neproverena uputstva za ishranu

Autofagija Nela Bunčić

Foto: Privatna arhiva

Nisam profesionalni sportista, ali mogu da se deklarišem kao profesionalni rekreativac, jer od sporta pomalo živim, a intenzitet treninga mi je često previsok. Od malih nogu se bavim sportom i bez ikakve lažne skromnosti mogu reći da su mi kondicija i snaga na zavidnom nivou. Poslednjih osam godina se intenzivno bavim trčanjem i fitnesom, a iza sebe imam desetine istrčanih polumaratona i Njujorški maraton, tako da u toku jedne nedelje imam od pet do sedam treninga, a najčešće tri puta nedeljno radim treninge snage i stabilizacije i tri puta nedeljno trčim (u proseku istrčim 25km za nedelju dana). Razumete zašto me je zaintrigirala priča o autofagiji Novaka Đokovića, pa sam odlučila da svoje mišljenje o njegovom načinu ishrane stvorim na sopstvenom iskustvu.

Pravila su bila sledeća:

Jede se u periodu od 10 do 18 časova, tokom ostalih sati se pije samo voda.

Ne jedu se šećeri, crveno meso, mlečni proizvodi, gluten (znači hleb i pekara nisu na mapi).

Jede se puno voća i povrća, žitarica, po malo belog mesa i malo više pirinča i krompira.

Ne piju se nikakvi sokovi (osim ceđenih) niti bilo kakav alkohol.

Pogledala sam pravila i nisu mi delovala tako strašno, a i vodila sam se mišlju ako sam već mogla da trčim četiri sata bez prestanka, pa onda mogu sve. Tako sam počela “Đoković dijetu” puna entuzijazma.

Prvi dan

Bio je utorak, dan kada treniram od 7 do 8 uveče i planirala sam da se taktički najedem do 6 popodne tako da mi posle treninga ne bude frka. Trening sam na kraju odradila punog stomaka, jer nisam bila sigurna da će me ovsena kaša, rižoto sa ćuretinom, salata i voće držati sitom narednih 16 sati. Ipak, preživela sam.

Autofagija Nela Bunčić
Ovsena kaša sa voćem; Foto: Nela Bunčić

Drugi dan

Sreda, dan kada ujutru oko 8 sati idem na trčanje, ali je prethodno veče i to jutro padala baš jaka kiša i nije bilo realno odlaziti na trčanje (kada me već niko ne juri). Ujutru sam prošetala psa i stomak je već počeo da mi krči, ali sam se napila vode i otišla na posao. Zanimljivo je da sam u periodu od 10 do 18h uvek na poslu i da mi baš u 10 ujutru počinje kolegijum na kom naravno nije ni malo kul da jedem, pa je moj prvi realan obrok uvek bio oko pola 12, a do tada su moja creva tužno zavijala. Prošla je i sreda, bez mnogo nervoze, jer tog dana nisam trenirala.

Treći dan

Četvrtkom uvek treniram kao i utorkom, uveče od 7 do 8, ali pošto u sredu nisam istrčala,morala sam to jutro da odradim i trkačku distancu. Nakon istrčanog kruga oko Ade, 7,7km, produžila sam na svoje dnevne obaveze. Došlo je i tih 10 sati i početak kolegijuma, a moj organizam je već spržio više od 1.300 kalorija i to na prazan stomak. Kada samo počela da jedem, mislim da sa tom radnjom nisam prestala do 18h. Grickala sam bezglutenske grickalice, banane, orahe, trešnje, dehidrirani pirinač… I dalje sam bila gladna, jer nikako nisam mogla u tom vremenskom periodu da raspodelim mojih 5-6 obroka koje inače imam tokom dana. Odradila sam i večernji trening, a uspavanku su mi pevala moja creva, jer sam potrošila preko 2.900 kalorija tog dana (imam sat koji mi meri sve, pa i potrošnju kalorija).

Autofagija Nela Bunčić
Foto: Nela Bunčić

Četvrti dan

Ovo je bio dan kada nisam uspela da se izborim sa manjkom energije. Petkom ujutru uglavnom trčim, nisam htela zbog nekog eksperimenta da žrtvujem mojih sat vremena duševnog mira na trčanju. Iz kreveta sam jedva izašla, umor se prožimao kroz svaki mišić, ligament, tetivu u mom telu. Krenula sam da trčim sa najboljim drugom kog sam sve vreme terala da uspori, jer nisam mogla da izvučem naš standardni tempo. Planirala sam da to jutro istrčim 10 km, ali već posle 5 km počelo je da mi se vrti u glavi, ali nisam odustala. Kada smo prešli šesti kilometar, rekla sam mu da imam osećaj da ću se onesvestiti, na šta mi je on rekao “stajemo na 7 km, samo nemoj da mi padneš, posle ne mogu da te podignem koliko si teška”. Došli smo i do sedmog kilometra, najsrećnijeg sedmog kilometra u mojoj trkačkoj karijeri. Na kolegijumu mi je koncentracija bila kao kod zlatne ribice, jer sam u glavi imala samo jednu misao – HRANA!

Prvi put u životu sam doručkovala ručak: pileće belo meso sa kikiriki puterom, grilovane pečurke, grilovano povrće i batat krompir, ali to nije bilo dosta, već sam na dehidrirani pirinač mazala med. Tog dana sam radila intervju u gradu i planirala sam posle toga da opet ručam, međutim kada sam završila intervju i pogledala na sat, već je bilo 17:30, a u mojoj blizini nije bilo prodavnice ili restorana u kom bih mogla na brzaka naručiti nešto zdravo bez svih onih gore navedenih namirnica. Odlučila sam se za kikiriki u ljusci i ubacila se u stanje mirovanja kako bih preživela do sutra kada su me čekala dva treninga do 11h, jedan trening trčanja od 15km i trening snage. Već je pala noć kada mi se opet vrtelo u glavi i znala sam da nema šanse da sutra istrčim ni 3 km, a kamoli da odradim sve isplanirano i tako je došao kraj “Đoković dijeti”. Uradila sam nešto što radim samo kada sam na odmoru – spremila se i u 10 uveče otišla u piceriju da napunim rezerve glikogena za sutra ujutru (sutradan sam lagano istrčala 15km dobrim pejsom i odradila trening od kog i danas imam upalu).

Autofagija Nela Bunčić
Foto: Nela Bunčić

Verovali ili ne, za četiri dana zlostavljanja organizma nisam uspela da smršam ni jedan jedini gram.

Pročitaj i:

Autofagija kao način ishrane je skroz u redu za neaktivne ili slabo aktivne ljude, verovatno i za Đokovića koji ima tu mogućnost da sve prilagođava svom načinu života. Meni nije prijala, tačnije bila mi je neodrživa jer sam osećala ogroman pad energije tokom dana. Ukoliko niste Novak Đoković, moj savet je da se pridržavate starog pravila: doručak pojedi sam, ručak podeli sa prijateljem, a večeru daj neprijatelju i na to dodajte još dve užinice i malo više fizičke aktivnosti i sigurna sam da ćete biti prezadovoljni sobom!

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Vaš komentar

Hongkong

Policija Hongkonga upotrebila suzavac protiv demonstranata

Policija Hongkonga upotrebila je danas suzavac protiv prodemokratskih demonstranata okupljenih ispred parlamenta.

Policija Hongkonga upotrebila suzavac protiv demonstranata 1Foto: Beta/AP/ Kin Cheung

Parlament treba da se izjasni o zakonu kojim se kriminalizuje nepoštovanje kineske nacionalne himne.

Ako zakon o himni bude usvojen, svima koji budu vredjali kinesku državnu himnu, biće zaprećena novčana kazna od 5.237 funti i zatvorska kazna do tri godine.

Policija je rasterala oko sto demonstranata koji su skandirali parole tokom pauze za ručak u komercijalnom kvartu Central.

Predlog zakona o himni usledilo je nakon što je Kina predložila kontroverzni zakon o nacionalnoj bezbednosti, što je ponovo pokrenulo proteste u Hongkongu.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

 

Anksioznost

Zašto se javlja anksioznost i kako je prepoznati?

Strah i anksioznost predstavljaju sastavni deo života i iako su to neprijatne emocije, ona su često i korisne – omogućavaju nam bržu procenu situacije opasnosti u kojoj se nalazimo i pripremaju nas za brzu reakciju „bori se ili beži“.

Zašto se javlja anksioznost i kako je prepoznati? 1Foto: Pixabay/Quinntheislander

Povremeno osećanje anksioznosti kao reakcije na različite situacije, kao što su razgovori za posao, polaganje ispita, iščekivanje rezultata, nova iskustva i slično, normalna je reakcija i sa njom se svi susrećemo.

Međutim, kada osoba oseća anksioznost koja je toliko učestala i/ili intenzivna da je remeti u svakodnevnom funkcionisanju, tada je u pitanju patološka anksioznost, odnosno mentalni poremećaj koji potrebno lečiti, piše za Stetoskop.info psiholog Žarko Petrović.

Šta je anksioznost?

Anksioznost se najčešće definiše kao nedefinisani strah ili strepnja. Međutim, za razliku od straha koji se uglavnom odnosi na očiglednu pretnju, anksioznost se odnosi na anticipaciju pretnje, odnosno „osećaj da će se nešto loše desiti“. Zato se ona često naziva i slobodno lebdeći strah.

Kada je anksioznost iracionalna ili patološka, odnosno kada se javi anksiozni poremećaj, tada ne postoji racionalan izvor straha ili izvor postoji, ali je anksiozna reakcija intenzivnija i učestalija u odnosnu na ono što je uobičajeno.

Anksiozni poremećaj dovodi do toga da osoba počinje da izbegava određena mesta, situacije ili entitete (osobe, životinje, predmete) ili da u njihovom prisustvu oseća ekstreman nivo neprijatnosti ili uznemirenosti.

Zbog toga, ovaj poremećaj remeti osobu da normalno funkcioniše i može značajno ugroziti kvalitet života.

Anksioznost je najčešći mentalni poremećaj i može pogoditi osobu bilo kog uzrasnog doba, a procenjuje se da 30 odsto osoba pati od anksioznog poremećaja u nekom trenutku života.

Ovaj poremećaj se češće javlja kod žena.

Zašto nastaje anksioznost?

Kao i u slučaju većine drugih mentalnih poremećaja, i u slučaju anksioznosti ne postoji jedinstven uzrok, već je reč o kombinovanom uticaju genetskih faktora i faktora sredine.

To znači da postoje osobe koje se rađaju sa osetljivijim nervnim sistemom, što se može uočiti već kod beba koje su reaktivne, često plaču, lako se uznemire i slično, ali pojava anksioznog poremećaja će u velikoj meri zavisiti od iskustva osobe, pa je bolje govoriti o mogućim okidačima anksioznosti.

Faktori rizika za pojavu anksioznosti

  • Trauma: Deca i odrasli koji su doživeli neku traumu (zlostavljanje, nasilje, saobraćajna nesreća, smrt bliske osobe itd) ili su prisustvovali traumatskom događaju, u većem su riziku da razviju anksiozni poremećaj u nekom trenutku života.
  • Stres izazvan bolešću: Osobe koje su teško bolesne mogu razviti anksioznost kao rezultat brige o mogućim komplikacijama i ishodu lečenja.
  • Ličnost osobe: Određeni tipovi i crte ličnosti, koje se razlikuju od osobe do osobe, kao što su recimo neuroticizam i osetljivost povezane su sa većom sklonošću anksioznim reakcijama.
  • Drugi mentalni poremećaji: Anksioznost se često javlja u sklopu drugih mentalnih poremećaja, kao što je recimo depresija.
  • Anksioznost u porodici: Osobe koje imaju članove porodice ili rodbine koji pate od anksioznog poremećaja i sami češće razviju ovaj poremećaj.
  • Droga i alkohol: Zloupotreba droge i alkohola može izazvati ili pogoršati anksioznost, a anksioznost je i čest pratilac apstinencijalne krize.

Aktuelna istraživanja se bave i utvrđivanjem veze između anksioznosti i određenih delova mozga čiji poremećen rad može biti uzrok ovog poremećaja kod nekih osoba.

Simptomi anksioznosti

Anksioznost može imati različite oblike. Zapravo postoji više različitih poremećaja anksioznosti:

  • Generalizovani anksiozni poremećaj
  • Socijalna anksioznost/fobija
  • Fobije
  • Panični poremećaj
  • Agorafobija
  • Anksioznost izazvana medicinskim stanjem
  • Anksioznost izazvana zloupotrebom supstance

Glavno obeležje anksioznosti su strah i prekomerna briga. Osim toga, najčešći simptomi anksioznih poremećaja su:

  • Osećaj nervoze, nemira i tenzije
  • Doživljaj nadolazeće opasnosti
  • Osećaj slabosti i umora
  • Teškoće u koncentraciji
  • Poremećen san
  • Nemogućnost kontrole brige
  • Izbegavanje određenih mesta i situacija
  • Doživljaj krivice
  • Doživljaj neadekvatnosti

Osim navedenih simptoma, za anksioznost su karakteristični i telesni simptomi: lupanje srca napetost mišića znojenje kratak dah vlažni i hladni dlanovi pritisak u glavi glavobolja vrtoglavica doživljaj gušenja bol u grudima

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

 

Nemačka ukida putna ograničenja

Foto: EPA-EFE/FOCKE STRANGMANN

Nemačka vlada želi da ukine putna ograničenja za turiste iz 31 evropske zemlje od 15. juna ukoliko situacija u vezi s koronavirusom nastavi da se poboljšava u Evropi.

Pored 26 nemačkih partnerskih zemalja u Evropskoj uniji, ta mjera se odnosi na Britaniju i četiri države članice Šengenske zone slobodnog putovanja – Island, Norvešku, Švajcarsku i Lihtenštajn.

Te su preporuke navedene u nacrtu političkog dokumenta pod nazivom “Kriterijumi za omogućavanje unutarevropskog turizma”, koji bi nemačka vlada mogla usvojiti u sredu.

Nemačka je do sada objavljivala putna upozorenja za regije koje su opasne po život, uključujući ratne zone kao što su Sirija i Avganistan.

Ukidanje putnih ograničenja dalo bi početni signal za prekogranična putovanja tokom leta u Evropi upravo u vreme turističke sezone.

“Oživljavanje turizma bitno je i za turiste i za nemačku turističku industriju, kao i za ekonomsku stabilnost zemalja koje su turističke destinacije”, navodi se u nacrtu dokumenta Saveznog ureda za međunarodne odnose.

Putna upozorenja biće zamenjena pojedinačnim putnim savetima u kojima se ukazuje na rizike u svakoj zemlji pojedinačno, prenosi dpa.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Svet

Kineski grad i nakon koronavirusa želi kontrolirati i ocjenjivati građane

Kineski grad i nakon koronavirusa želi kontrolirati i ocjenjivati građane

TIJEKOM vrhunca pandemije koronavirusa u Kini upotreba takozvanih digitalnih ili QR kodova postala je popularna opcija za praćenje zdravlja građana.

Studija: U Brazilu bi do kolovoza moglo biti 125.000 mrtvih od koronavirusa

Studija: U Brazilu bi do kolovoza moglo biti 125.000 mrtvih od koronavirusa

BRAZIL bi se do početka kolovoza mogao suočiti sa zabrinjavajućim rastom broja smrtnih slučajeva prouzročenih koronavirusom kojih bi do tada moglo biti 125 tisuća, zaključci su studije koju je izradilo Sveučilište u Washingtonu.

utorak 26.5.2020.
Korona je u Španjolskoj odnijela 27.000 života. Sutra počinje 10-dnevna žalost

Korona je u Španjolskoj odnijela 27.000 života. Sutra počinje 10-dnevna žalost

ŠPANJOLSKA vlada proglasila je desetodnevnu nacionalnu žalost od srijede za žrtve koronavirusa, koji je odnio više od 27.000 života u toj zemlji.

utorak 26.5.2020.
Europa se polako otvara, svi čekaju 15. lipnja: "To će biti Dan D za turizam"

Europa se polako otvara, svi čekaju 15. lipnja: “To će biti Dan D za turizam”

PONEDJELJAK, 15. lipnja, europski je Dan D za turizam uoči ljetne sezone, komentirao je talijanski ministar vanjskih poslova Luigi Di Maio najavljeni datum ponovnog otvaranja zemalja EU nakon tri mjeseca izolacije zbog pandemije koronavirusa.

utorak 26.5.2020.

U Rusiji po zvaničnim podacima umrlo 100 lekara

Bum privatnih testova na korona virus

Bum privatnih testova na korona virus u Beču

Na privatnom tržištu u glavnom gradu Austrije velika je potražnja za testiranjem na korona virus, kažu u predstavništvu Beča u Beogradu.

Bum privatnih testova na korona virus u Beču 1Foto: predstavništvo Beča u Beogradu

Testiranje košta 140 evra po osobi, a potražnja je i pored cene veoma velika.

Ljudi koji mogu sebi da priušte testiraju se da bi izbegli neprijatnosti karantina nakon boravka u inostranstvu.

U bečkoj opštini Donauštat trenutno je postavljen kontejner ispred jedne laboratorije gde se privatna lica mogu testirati ukoliko plate. Ljudi dolaze na svakih deset minuta da se testiraju a razlozi su različiti.

Ona je naša negovateljica tokom 24 sata i sledećeg vikenda želi da zameni smenu zato joj je potreban test“, objašnjava žena ispred kontejnera za testiranje.

Ja sam doputovao iz Švajcarske i morao bih da budem dve nedelje u karantinu. Ovako bolje da platim i proverim“, objašnjava čovek koji je tek doputovao iz inostranstva.

Potvrda o negativnom testu važi četiri dana.

Ali ne smete zaboraviti, test pokazuje trenutno stanje. Možete danas biti negativni, jer se virus u organizmu još nije proširio, a za dva dana ste pozitivni“, objašnjavaju u laboratoriji.

Grad Beč dnevno testira između 1.500 i 2.000 ljudi na korona virus. Do sada je u gradu ukupno testirano 92.920 građana.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

 

Komentari (2)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Aman bre ljudi, cemu ovakve lazi. Sticajem okolnosti moj sin zivi i radi kao lekar u Becu, i iz prve ruke javlja da tamo nikakvog korona cirkusa nema. Od pocetka krize je na snazi oprezan pristup, primena svih mera za zastitu gradjana i to je to. Nema cirkusa tako pozeljnih za tabloidno novinarstvo u nasoj Srbiji.

    1. Sticajem okolnosti i ja radim u Austriji i to u jednoj privatnoj laboratoriji ali ne u Beču i mogu vam reći da otkako imamo test na antitela ( gde se odmah vidi da li je neko imao virus ili ne ) ljudi stoje u redu od sedam sati ujutru i skoro polovina analiza otpada na ovaj test. Eto tako je ovih dana kod mene . A radimo testove i na onaj stari SARS i uzimamo briseve od potencijalno zarazenih osoba na COVID 19. A za mere ste donekle u pravu, jer je vecina prihvatila sve mnogo tiše i razumnije jer je možda i vlast postupila blaže. A da su političari i ovde lagali i pričali gluposti to jesu, jer je to očigledno matrica na svetskom nivou. Pozdravite Doktora (mislim ozbiljno, nije ironija).

INDEX VESTI

Britanski ministar zdravstva: Remdesivir je dosad najveći korak u liječenju korone
KORONAVIRUS

Britanski ministar zdravstva: Remdesivir je dosad najveći korak u liječenju korone

BRITANSKI ministar zdravstva Matt Hancock rekao je danas da je antivirusni lijek Remdesivir vjerojatno najznačajniji korak dosad u liječenju pacijenata oboljelih od covida-19.

Cipar je zabranio letove iz Švedske. Hoće li to učiniti i druge zemlje?

Cipar je zabranio letove iz Švedske. Hoće li to učiniti i druge zemlje?

USKRAĆIVANJE slobode kretanja Šveđanima preko granica nordijskih država koje se oporavljaju od pandemije koronavirusa predstavljalo bi političku odluku za koju nema opravdanja u zdravstvenoj situaciji, kazala je u utorak švedska ministrica vanjskih poslova Ann Linde.

utorak 26.5.2020.
Mađarska 20. lipnja ukida izvanredno stanje

Mađarska 20. lipnja ukida izvanredno stanje

MAĐARSKA 20. lipnja planira ukinuti izvanredno stanje uvedeno zbog epidemije koronavirusa.

utorak 26.5.2020.
Putin otkrio kad će se održati parada povodom Dana pobjede

Putin otkrio kad će se održati parada povodom Dana pobjede

RUSKI predsjednik bio je prisiljen 9. svibnja odgoditi slavlje.

utorak 26.5.2020.
Afganistan će osloboditi 900 talibana, traži produljenje primirja

Afganistan će osloboditi 900 talibana, traži produljenje primirja

AFGANISTANSKA vlada zatražila je od talibana produljenje trodnevnog prekida vatre koje ističe u utorak navečer te istovremeno najavila oslobađanje 900 pripadnika te pobunjeničke skupine.

utorak 26.5.2020.
Češka, Slovačka i Mađarska dogovorile ograničena putovanja svojih državljana

Češka, Slovačka i Mađarska dogovorile ograničena putovanja svojih državljana

MAĐARSKA se pridružila dogovoru Češke i Slovačke po kojemu državljani tih zemalja mogu slobodno putovati u te tri europske zemlje, ali uz vremensko ograničenje, tvitao je u utorak češki premijer Andrej Babiš.

utorak 26.5.2020.
Kineska tvrtka ulaže 64 milijarde eura u tehnološku infrastrukturu u Kini

Kineska tvrtka ulaže 64 milijarde eura u tehnološku infrastrukturu u Kini

KINESKI tehnološki div Tencent najavio je da će u sljedećih pet godina uložiti 500 milijardi juana (64 milijarde eura) u tehnološku infrastrukturu u matičnoj zemlji, uključujući računalstvo u oblaku, umjetnu inteligenciju i kibernetičku sigurnost.

utorak 26.5.2020.
Danska očekuje najveći pad ekonomije od Drugog svjetskog rata

Danska očekuje najveći pad ekonomije od Drugog svjetskog rata

DANSKA ekonomija ove godine se suočava s najvećim padom od Drugog svjetskog rata, kao rezultat globalnih mjera zbog koronavirusa.

utorak 26.5.2020.
Hrvatska među zemljama EU s padom proizvodnje mlijeka u ožujku

Hrvatska među zemljama EU s padom proizvodnje mlijeka u ožujku

PROIZVODNJA mlijeka u Europskoj uniji porasla je u ožujku unatoč krizi uzrokovanoj pandemijom koronavirusa, a Hrvatska je bila u manjinskoj skupini zemalja koje su bilježile njezin pad, pokazuje izvješće Eurostata.

utorak 26.5.2020.
U Sloveniji nema novozaraženih u protekla 24 sata, umro još jedan pacijent

U Sloveniji nema novozaraženih u protekla 24 sata, umro još jedan pacijent

U SLOVENIJI u posljednja 24 sata na 754 testiranih nije zabilježen nijedan slučaj novooboljelog od koronavirusa, a u bolnicama je još samo devetero oboljelih od covida-19, objavila je u utorak slovenska vlada.

utorak 26.5.2020.
Kineske vlasti žele proširiti primjenu zdravstvenih aplikacija, raste otpor javnosti

Kineske vlasti žele proširiti primjenu zdravstvenih aplikacija, raste otpor javnosti

LOKALNE kineske vlasti žele proširiti primjenu zdravstvenih barkodova, koji su odigrali ključnu ulogu u suzbijanju koronavirusa u zemlji, no te najave izazvale su bojazan za privatnost i sigurnost osobnih podataka.

utorak 26.5.2020.
Bazilika rođenja Isusova u Betlehemu ponovno je otvorena

Bazilika rođenja Isusova u Betlehemu ponovno je otvorena

BAZILIKA rođenja Isusova u Betlehemu, izgrađena na mjestu gdje se prema kršćanskoj predaji rodio Isus, u utorak je ponovo otvorena, nakon više od dva mjeseca otkako je zatvorena zbog epidemija novog koronavirusa.

utorak 26.5.2020.
Istraživanje: Klimatske promjene na dnu oceana sedam puta brže nego dosad

Istraživanje: Klimatske promjene na dnu oceana sedam puta brže nego dosad

DUBLJI slojevi oceana zagrijavaju se sporijom, ali dramatičnijom brzinom nego njihova površina, što upućuje na tmurnu budućnost dubokomorske faune, pokazalo je novo istraživanje.

utorak 26.5.2020.

EU

EU

Njemačka vlada od 15. lipnja ukida putna upozorenja za zemlje EU-a

Njemačka vlada od 15. lipnja ukida putna upozorenja za zemlje EU-a

NJEMAČKA vlada planira od 15. lipnja ukinuti upozorenja za putovanja u europske zemlje, koja su uvedena sredinom ožujka kao dio mjera borbe protiv pandemije koronavirusa, javlja u utorak Njemačka izvještajna agencija (Dpa).

utorak 26.5.2020.
Europske zemlje počinju otvarati granice

Europske zemlje počinju otvarati granice

ZEMLJE diljem Europe počele su s ublažavanjem mjera restrikcije koje se tiču putovanja te se pripremaju za povratak domaćih i stranih gostiju.

utorak 26.5.2020.
Predsjednici njemačkog i francuskog parlamenta pozvali na otvaranje granica u Europi

Predsjednici njemačkog i francuskog parlamenta pozvali na otvaranje granica u Europi

PREDSJEDNIK francuskog parlamenta i njegov njemački kolega pozvali su u utorak na otvaranje što je prije moguće granica između europskih zemalja, nakon što su one bile više tjedana zatvorene zbog pandemije koronavirusa.

utorak 26.5.2020.
Talijanski "prvi pacijent": Kad sam se nakon 3 tjedna probudio, dočekale su me uvrede

Talijanski “prvi pacijent”: Kad sam se nakon 3 tjedna probudio, dočekale su me uvrede

MATTIA Maestri, takozvani “prvi pacijent” talijanskog dijela epidemije koronavirusa, progovorio je o svom iskustvu.

utorak 26.5.2020.
Johnson se žuri pokrenuti ekonomiju, u lipnju otvara tisuće trgovina

Johnson se žuri pokrenuti ekonomiju, u lipnju otvara tisuće trgovina

VELIKA Britanija u lipnju će otvoriti tisuće dućana i trgovačkih centara, najavio je u ponedjeljak premijer Boris Johnson, predstavljajući hodogram olakšavanja mjera uvedenih radi sprečavanja širenja koronavirusa.

ponedjeljak 25.5.2020.

EU preporučuje aplikacije za praćenje kontakata: “Moraju biti anonimne i dobrovoljne”

EU preporučuje aplikacije za praćenje kontakata: “Moraju biti anonimne i dobrovoljne”

Foto: EPA

ZEMLJE Europske unije moraju surađivati pri uvođenju aplikacija za praćenje kontakata zaraženih koronavirusom kako bi ih građani mogli koristiti širom Unije, poručila je europska povjerenica za zdravstvo uoči vrhunca turističke sezone.

„Moramo osigurati brzo i učinkovito prekogranično praćenje kontakata, što zahtijeva i blisku koordinaciju”, istaknula je Stella Kyriakides u ponedjeljak na videokonferenciji ministara zdravstva EU-a.

Sve moraju biti sigurne, anonimne i dobrovoljne

Interoperabilnost je ključna jer omogućuje da se građane upozori na moguću zarazu gdjegod se u EU nalazili i koju god aplikaciju koristili, pojasnila je europska povjerenica za zdravstvo.

Sve aplikacije moraju biti sigurne, anonimne i dobrovoljne, naglasila je Kyriakides.

Usprotivila se prijedlozima o izdavanju potvrda o imunitetu, ustvrdivši da dokazi o imunitetu nakon zaraze koronavirusom još nisu dovoljno jasni.

Umjesto toga, članice EU-a „trebale bi i dalje inzistirati na mjerama sprječavanja infekcije, poput održavanja fizičkog razmaka“, smatra Kyriakides.

Njezina upozorenja vremenski su se poklopila s raspravama zemalja EU-a o otvaranju međusobnih granica uoči vrhunca turističke sezone u razdoblju od srpnja do kolovoza.

Turizam izravno i neizravno ima 10 posto udjela u bruto domaćem proizvodu (BDP) EU-a, procjenjuje Europska komisija.

Znate li nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu?

Svet

Svet

Federika Mogerini izabrana za rektorku 23

Federika Mogerini izabrana za rektorku

Koledž Evrope postavio je bivšu šeficu evropske spoljnopolitičke službe Federiku Mogerini sa svog novog rektora, objavljeno je danas.

Život

Egipat: Dolinski hram kralja Kefrena 25

Egipat: Dolinski hram kralja Kefrena

Neću raspredati o večnim građevinama, jer toliko toga već ima na papiru o njima, ali privukla mi je pažnju jedna stvar.

Siromaštvo na sve strane?

Pokrenuta platforma za pomoć i razmenu informacija o najranjivijim grupama u Srbiji

Inicijativa za ekonomska i socijalna prava A 11 saopštila je danas da je pokrenula onlajn platformu koja će omogućiti prikupljanje i razmenu informacija o stanju i potrebama pripadnika najugroženijih grupa i pojedinaca na području Srbije.

Pokrenuta platforma za pomoć i razmenu informacija o najranjivijim grupama u Srbiji 1Foto: Inicijativa A11 (arhiva)

Platforma „Dojavi“ omogućava komunikaciju izmedju organizacija, volonterskih grupa, donatora i pojedinaca koji su kroz svoj rad upoznati sa specifičnim problemima na terenu sa kojima se suočavaju različite ugrožene grupe kako bi se informacije o potrebama ugroženih razmenjivale, a pomoć onima kojima je neophodna bila blagovremena.

Nakon registracije i prijave, svaki korisnik platforme može videti koje su potrebe različitih kategorija stanovništva, razvrstanih po gradovima i stepenu hitnosti, ili uneti podatke do kojih je došao, a koji ukazuju na ugroženost određene grupe.

Inicijativa je pozvala aktere koji se bave pružanjem pomoći ili poseduju informacije o ugroženosti pomenutih kategorija stanovništva da podatke koje imaju unesu u bazu platforme kako bi se vremenom izgradila jedinstvena lista koja će se svakodnevno ažurirati u skladu sa postojećim potrebama.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

 

LIČNI STAV

Obrnuti predznaci vremena

Utorak, dan utisaka o Utisku nedelje u kome su ovoga puta, zdesna nalevo, gostovali Srbijanka Turajlić, Boškić Obradović i Milica Kralj.

Obrnuti predznaci vremena 1Foto: Stanislav Milojković

Od hrpe ponuđenih utisaka momentalno sam se opredelio za Vučevo obraćanje desetinama televizora/monitora, za koje sam nešto bio načuo, ali ga do nedelje uveče nisam video, da bih se – kad sam ga konačno video – prekrstio i rukama i nogama.

Vučićevo obraćanje televizorima izdaleka me je podsetilo na high tech varijantu Sporazuma s narodom, inače jednom od ključnih tema Utiska.

Naravno, s „obrnutim predznakom“.

Pomenuti ugovor su nasumično potpisivali ljudi iz naroda, dočim su (wanna be) izvršioci ugovornih radnji ostali nepotpisani, nevidljivi (i ničim obavezani).

U slučaju obraćanja televizorima davalac obećanja je bio (koliko toliko) stvaran dočim je oduševljena masa bila fiktivna, možda i kompjuterski generisana, kao u jednom distopijskom filmu – koga sam poodavno gledao i na koga me je obraćanje takođe podsetilo – u kome se stvarnim ljudima obraća kompjuterski generisan vožd. Vidite li vi – sve obrnuti predznak do obrnutog predznaka.

Bilo je predvidivo (a šta to u Srbiji nije predvidivo) da će najveću pažnju javnosti privući prvo Boškićevo pojavljivanje u javnosti nakon podužeg „strogog posta“, iz koga je, kako vožd Dveri reče, izvukao određene duhovne pouke, od kojih se meni kao autsajderu najupečatljivijom učinila – mada ne znam da li je do Obradovića doprla – pouka koju mu je uputio Nj. S., a koja glasi – nemaš ti, momak, visinu za Tomu Nikolića.

I Boškić je obrnuo predznak, tj. čurak.

Svečano je pred kamerama obećao Srbijanki Turajlić da ubuduće neće bacati anateme (i drvlje i kamenje) na muželožnike i Sapfine kćeri, mada mu ja, ruku na srce, ič nisam poverovao, prečesto Boškić okreće čurak da bih to učinio, ali, takođe ruku na srce, nije usamljen u toj za opoziciju srbsku uobičajenoj raboti teoretskog tumaranja iz jedne krajnosti koja im se učini probitačnom u drugu koja im se učini još probitačnijom.

Iako niko u studiju nije bio pijan – mada su svi izgledali kao da jesu – najtrezvenija je ipak bila Turajlićeva, koja je Oliveri i saučesnicima u biranju utiska podastrla nekoliko racionalnih razloga zbog kojih je malčice bolje izaći na izbore nego – hajde da se poslužim adžuvanskom metaforom – doći u poziciju furundžije koji se hvali da ide negde da bi bio aktivno nagužen.

Učinilo mi se da se i ljuta bojkot hanuma, Olivera, na momenat našla na ivici izbornog presalduma, ali se na kraju ispostavilo da me je utisak prevario.

Bilo kako bilo nije me prevario utisak da su sve opozicione „opcije“ te večeri predstavljene u studiju Nove S tehnološki inferiorne i tragično anahrone u odnosu na Vučića i SNS koji – ma koliko to i meni zvučalo apsurdno – idu ukorak sa duhom vremena i najnovijim dostignućima u globalnoj industriji masovne kretenizacije.

Tako vam je pa smočite, što reko naš narod.

Komentari (8)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Hej pisac zaboravio si da kazes udri AV ruka ti se pozlatila, jer to je kao još jedna tehnološka novina, pored zastarelih masnih laži, obmana, uzurpacija, neopevanih kradja, ubiti pticu instituciju, sve do jedne, majmunisanje naroda, mali šengen sa Albanijom, ha… Ima testa bar za 2-3 knjige, ali ne, okomilo se to na Utisak i Olju (opet) i na čačanskog profesora književnosti Boška (opet) da mu dokaže kako je mali, manji od Tome. I opozicija manja od sebe same. Voli pisac da piše o malim stvarima i više ne krije svoju poziciju ulizice AV-a sve dok taj ima podršku nemaca i nekih EU.

  2. Vučić se jedino i bavi masovnom kretenizacijom. U paničnom strahu od gubitka vlasti, on prihvata sve što mu medijski hećimi kažu, makar u svemu tome ispao smešan a narod i država unazadjeni.

    1. Ne, nego se Vučić bavi samo dokretenizacijom, jer je narod ovdašnji odavno kretenizovan, mnogo pre rodjenja prvorodjenog.

  3. Bivsi pisac se drzi lakih meta: onomad je napadao pokojnog prosvetitelja, pa pokojnog pisca. Pod stare dane skupio je hrabrosti pa se ostrvio na poluzivu opoziciju; sve je brzi jaci i bolji a i hrabriji

  4. Moj najjači utisak (ne nedelje, nego još od čuvene „Fame o biciglistima“ do danas) je da Basara pogrešno upotrebljava pridevske zamenice „koji“ (primenjuje se kada su u pitanju stvari i neživi pojmovi) i „koga“ (primenjuje se na živa bića). Evo, i ovoj kolumni, piše o filmu KOGA je davno gledao, umesto KOJI je davno gledao-.

  5. „Prvo Boškićevo pojavljivanje u javnosti“, zvuči mi kao naslov poznate pripovetke Laze Lazarevića (ne, ne radi se o bolnici) „Prvi put s ocem na jutrenje“

  6. A kada će vlada da raspiše licitaciju za ta sad već polovna predsednikova ogledala i vidu tv ekrana? Da čekam ili da pokušam, da se unapred dogovorim sa bata Andrejom?

    Dijalog

    Dva kombajna i tri traktora 15

    Dva kombajna i tri traktora

    Čitam danas u Danasu da penzioneri PKB organizuju proteste tražeći akcije koje nisu dobili a oni misle da su zaslužili. Izvinite, zaboravio sam da se predstavim.

Boško Obradović

Jedanaest zaključaka za 11 dana razmišljanja u štrajku glađu

Za 11 dana strogog posta na stepeništu ispred Doma Narodne skupštine, koji u hrišćanskoj tradiciji i praksi znači vreme za samopreispitivanje, preumljenje i pokajanje, došao sam do sledećih 11 zaključaka na osnovu ovog dragocenog duhovnog i političkog iskustva.

Jedanaest zaključaka za 11 dana razmišljanja u štrajku glađu 1Foto: FoNet/ Aleksandar Barda

Smirenje. Za 11 dana štrajka glađu izgubio sam 7-8 kilograma i mnoge iluzije o sebi i drugima. Patrijarh Irinej je u pravu. To je bio najpametniji potez koji sam uradio u poslednje vreme jer sam stao i smirio se. Osetio sam da sam počeo da mrzim ljude iz vlasti. Da je otišlo predaleko i da će svaki sledeći korak biti još gori. Iako mislim da je gnev protiv ove vlasti bio opravdan, iako smo branili Ustav i zakone od ustavorušitelja, iako je dozvoljeno svim demokratskim sredstvima ustati protiv nedemokratske vlasti, postavlja se pitanje kuda nas vodi ovaj opasni scenario neprestanog daljeg međusobnog konflikta. Svoj poslanički mandat počeo sam pre četiri godine provodeći noći u RIK-u da bih odbranio izbornu volju građana i sprečio izbornu krađu. Mandat sam završio protestujući i štrajkujući glađu na stepenicama ispred Doma Narodne skupštine braneći Ustav i ustajući protiv izmene izbornih zakona 40 dana pred izbore i organizacije nedemokratskih, zdravstveno nebezbednih i protivustavnih izbora zakazanih za 21. jun. Probao sam sve od parlamentarnih do vanparlamentarnih političkih metoda. Nema protesta u poslednje četiri godine na kome nisam bio. Kao najbolje slike iz štrajka ostaju fotografija zavađenog naroda ispred Skupštine koga razdvaja Žandarmerija i besramno saopštenje nepoznatog autora sa RTS.

Ne pominjati Vučića. Ne hraniti njegovu moć. Ne igrati po njegovim pravilima. Ne upadati u njegove zamke. Ne učestvovati u laži i ne davati legitimitet takvom sistemu laži i rijaliti šoua. Prikočiti, zastati, smiriti se. Ne dozvoliti da te mržnja obuzme. Ne produbljivati podele i sukobe. Ne podsticati atmosferu građanskog rata. Biti drugačiji, ne biti kao oni. Pružiti ruku, ljudski, hrišćanski i demokratski. Pozvati na smirivanje tenzija i dijalog. Uglavnom sve su priče o vlasti ispričane. Građani znaju ko je Vučić (hteli to da priznaju ili ne), ali ne znaju ko smo mi koji pretendujemo da dođemo na vlast i na kojim osnovama bismo zasnovali tu Srbiju posle Vučića. Ne učestvovati na izborima. Pustiti ga da se igra sam. Spremati ozbiljnu alternativu. Ne menjati samo vlast, već ceo sistem.

Govoriti o sistemu. Vučić ne vlada sam, iako je u Srbiji na vlasti lični režim. Niti jedna njegova diktatorska i protivzakonita ideja ne bi bila moguća da nema onih koji su spremni da je sprovedu: u njegovoj partiji i svim drugim strankama vladajućeg režima, u medijima, policiji, tužilaštvu i sudovima, na svim nivoima državne uprave i lokalne samouprave… Ovde nije dovoljno da se samo promeni vlast – ovde je neophodna promena kompletnog političkog sistema koji je ogrezao u kriminal i korupciju. Stvar je mnogo složenija od Vučića. On je simbol korumpiranog političkog sistema koji traje 30 godina. Vlast se menja, ali sistem ostaje. To mora da se promeni.

Predstaviti svoj program. Voditi računa najpre o sebi. Ko smo mi? Šta je naš program? Šta je rešenje za Srbiju posle korone i Vučića? Čime to garantujemo? To su pitanja o kojima treba mnogo više da brinemo u budućnosti i da tražimo načine da odgovore predstavimo građanima. Nije tačno da opozicija nema politiku i program, već nema gde da ih predstavi. Sami smo krivi što i to malo vremena što imamo na medijima, kao i sve druge svoje opozicione aktivnosti nismo posvetili našem programu već Vučiću. Šta Dveri imaju da kažu o poreskoj reformi u korist svih porodica? Kako zaštititi pravo na privatnost? Kako sačuvati životnu sredinu? Kako pomoći domaćeg privrednika umesto stranu multinacionalnu kompaniju? Kako vratiti poštovanje prosvetnom radniku? Kako favorizovati prave diplome i stručne ljude mimo svake politike? Kako obezbediti održivu domaću poljoprivredu proizvodnju, siguran otkup i garantovane cene?

Ponuditi garancije. Savez za Srbiju je ponudio 30 programskih tačaka u kojima je razrađeno novo viđenje društva u svim ključnim sferama. Kroz „Sporazum sa narodom“ dat je detaljan program prelazne Vlade koja treba da promeni čitav sistem. Stalno se zaboravlja na ova dva programska dokumenta u kojima je sve definisano. Zaboravlja se da se ujedinjena srpska opozicija obavezala da će podržati vladu stručnjaka na čelu sa nestranačkim premijerom oročenu na godinu dana, čiji deo neće biti niko od lidera opozicije. Zadatak ove vlade biće resetovanje političkog sistema u Srbiji i profunkcionisanje nezavisnih državnih institucija, u cilju trajnog uspostavljanja uslova za demokratske izbore i smenjivost vlasti na njima.

Prevazići podele. Da bismo zaustavili ovu opasnu atmosferu deoba i mržnje u kojoj živimo pod ovom vlašću već osam godina – moramo sprečiti dalje podele i sukobe. Moramo početi da razgovaramo i da se dogovaramo oko bazičnih demokratskih vrednosti. Ako to u startu nije moguće sa predstavnicima vlasti jer oni od toga beže – onda to moramo učiniti između sebe u opozicionoj javnosti, a onda naći načina da se u to uključe javne ličnosti, strukovna udruženja, nepolitičke nacionalne institucije poput SANU i SPC, dijaspora… Moramo iskoračiti iz začaranog i zatvorenog kruga dnevne politike i međustranačkih obračuna u prostor komunikacije sa političkim neistomišljenicima i poštovanja tuđeg i drugačijeg mišljenja.

Sabrati se oko vrednosti. Postoje bazične demokratske vrednosti oko kojih svi možemo da se saberemo bez obzira na naše druge ideološke i političke razlike. To su: poštovanje Ustava i vladavina zakona, neselektivan rad tužilaštva i sudova, isticanje značaja javnosti i odgovornosti, zaštita ljudskih prava i slobode medija, slobodni i pošteni izbori kao uslov smenjivosti vlasti, podela vlasti, borba protiv kriminala i korupcije, stroža kontrola trošenja budžetskih sredstava na svim nivoima vlasti, podrška nezavisnim i regulatornim telima da se oslobode partijskog uticaja, lustracija kao sudska odgovornost za kršenje zakona, ispitivanje porekla imovine i oduzimanje nezakonito stečene imovine, socijalna solidarnost i obeštećenje državnim merama oštećenih građana,…

Naučiti se razgovoru. Za predstavnike građanskog društva ne bi trebalo da bude sporno postojanje jedne konzervativne i patriotske demokratske političke opcije u tradiciji evropskih hrišćanskih demokrata. To može biti problem samo za starokomunističku svest zaodenutu u lažno evropejstvo i građanizam koja od 1945. do danas nepromenjeno vidi neprijatelja u svakom izražavanju vere, tradicije, nacionalne kulture, rodoljublja i nacionalnog interesa. Dakle, nacionalna politička opcija je normalna i opšteprihvaćena svuda u Evropi i svetu kao deo političkog života, kao i vlasti, i ne vidimo razloga da tako ne bude i u Srbiji. S druge strane, ta nacionalna politička opcija ne sme biti ekstremistička i nasilna već demokratska, ne sme ličiti na pseudoradikale i pseudonaprednjake već na hrišćanske demokrate i konzervativce u Evropi. Ona mora da napravi trajni otklon od lažnog nacionalizma, kafanskog patriotizma, busanja u prazna patriotska prsa, sukobljavanja sa drugim i drugačijim…

Novi društveni ugovor. Za vreme štrajka glađu dobio sam ogromnu podršku i od političkih neistomišljenika. To obavezuje. To pred nas iz Dveri stavlja novu vrstu odgovornosti da budemo faktor jedinstva, a ne podela u našem društvu, i da garantujemo ostvarenje demokratskih vrednosti, slobode medija i građanskih prava na drugačije mišljenje. To znači potpuno suprotan politički stil od aktuelne vlasti. Po tome će naš moderni konzervativizam biti čuvar poretka i Ustava. To bi bio ustavni i pravni patriotizam.

Nove političke ideje. Krajnje je vreme da se otvori javna rasprava i o novim političkim idejama koje nikako da dođu na dnevni red, a mogu biti osnov za pronalaženje dugoročno održivih demokratskih mehanizama i suverene demokratije: dvodomni parlament kao potreba da Gornji dom (Senat) vrši dodatnu kontrolu rada Narodne skupštine i izvršne vlasti (mogu da zamislim i smatram opravdanim da se tu čuje glas društvene svesti, savesti i saveta od strane istaknutih predstavnika različitih društvenih profesija, primera radi glas jednog Vladimira Kostića, Milene Dragićević Šešić, Biljane Stojković, Milice Kralj, Nikole Koja, Dušana Teodorovića, Biljane Lukić, Vlada Georgieva, Tatjane Vojtehovski, Srđana Škora, Mila Lompara, Dejana Mirovića, Marinka Vučinića, Koste Čavoškog…),

reforma izbornog zakonodavstva i novi izborni sistem u kome bi konačno moglo da se glasa za ime i prezime bez obzira da li proporcionalnim putem na otvorenim stranačkim listama, u većinskom izbornom sistemu ili nekom od brojnih mešovitih modela iz uporedne evropske i svetske prakse,

direktna demokratija koja bi omogućila veći broj referenduma kao oblika neposrednog narodnog izjašnjavanja na svim nivoima odlučivanja: od mesne zajednice i načina kako će se trošiti naš porez od imovine, preko lokalnih samouprava i pokrajina do Republike,

otvaranje pitanja državnog uređenja i takmičenja u prednostima između republikanskog i monarhističkog oblika vlasti. Veliki broj evropskih monarhija sigurno nije slučajan i možda bi trebalo razmisliti zašto se tako velike i uspešne države nisu odrekle ovog državnog uređenja, pa makar ga svele i na ceremonijalnu instituciju za poštovanje tradicije.

Drugi – to sam ja. Kako pronaći simfoniju između poštovanja ustavnosti i zakonitosti i neophodnih društvenih reformi i napretka – pitamo se već nekoliko decenija. Oprezno. Upravo nam u tome može pomoći konzervativna politička misao, koja ne znači očuvanje starih društvenih obrazaca po svaku cenu, već postepeno i mudro usvajanje novih. Bez otvaranja procesa društvenog pomirenja, dijaloga i dogovora nemamo šansi za elementarni opstanak srpske demokratije. Potrebna nam je nova kohabitacija između različitih političkih uverenja kao imperativ poštovanja tuđeg mišljenja i slobode izražavanja. Bez hrane se može – ne može se bez slobode! I nema sopstvene ličnosti bez drugih.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

 

Komentari (1)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Da, treba koristiti svako učešće u medijima za promociju programa a ne trošiti retko i dragoceno vreme na Vucica. Svaka podrška Bosku kao čoveku.

Marinika Tepić

Tepić: Prijavila sam Interpolu „nestanak“ republičkog javnog tužioca Zagorke Dolovac

Potpredsednica Stranke slobode i pravde (SSP) Marinika Tepić prijavila je jutros Interpolu „nestanak“ republičkog javnog tužioca Zagorke Dolovac jer je po njenim rečima, nemoguće da neko ko prvi treba da reaguje na brojne afere u Srbiji, svojevoljno nestane.

Tepić: Prijavila sam Interpolu "nestanak" republičkog javnog tužioca Zagorke Dolovac 1Foto: Beta/Milan Obradović

Ona je novinarima u Skupštini Srbije kazala da je generalnom sekretaru Interpola Jurgenu Stoku poslala službeni dopis na engleskom jeziku u kom ga obaveštava da je republički javni tužilac Srbije nestao.

„Povremeno je Zagorka Dolovac bila vidjana u restoranu ‘Gondola’ u Novom Sadu ali sam sklona da verujem da ni to nije činila svojom voljom. Nemoguće je da takvo lice pred institucijom koja predstavlja usko grlo u Srbiji, svojevoljno nestane pred ovakvim aferama i skandalima koji muče našu zemlju“, kazala je potpredsednica SSP.

Navela je da obraćanje kancelariji Interpola u Beogradu smatra prevazišlim jer je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović „u koordinaciji“ s tom kancelarijom, a do danas, kako je navela, ništa nije preduzeo da pronađe Zagorku Dolovac.

Tepić: Prijavila sam Interpolu "nestanak" republičkog javnog tužioca Zagorke Dolovac 2

„Očekujem hitnu reakciju i da se svi uključe u potragu za Zagorkom Dolovac jer na njen odgovor čeka ubistvo Olivera Ivanovića, ubistvo Stanike Gligorijević na naplatnoj stanici Doljevac, čeka Aleksandar Obradović iz afere Krušik, nelegalni objekat na Pančićevom vrhu“, navela je Marinika Tepić.

Podsetila je da je pre četiri meseca „odnela na noge“ republičkom javnom tužiocu „kutije sa dokazima“ o tim aferama ali i dodala da do danas traje „muk“ iz te institucije.

„Postoji mogućnost da neko od građana zna nešto više o republičkom javnom tužiocu, pa ih pozivam da se jave ako imaju te informacije. Ja ću svakog dana zvati republičko javno tužilaštvo na početku i na kraju radnog vremena da proverim da li se Zagorka Dolovac pojavila na svom radnom mestu“, dodala je potpredsednica Stranke slobode i pravde.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

 

Komentari (44)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

    1. Ne borac, već preletač, jer je promenila 5 stranaka za 8 godina, čime je apsolutni rekorder na našoj političkoj sceni, čak veći od Branislava Lečiča.

    2. Svakog opozicionara koji izjavi nesto da bi nekoga hapsio, odma za predsednika, ajde odlucite se koga cete na kraju staviti….

  1. A jesi prijavila i optužbe Novaka Filipovića na tvoj račun?Možda si priavila Marka Bastaća?Sigrno si prijavila i kokoške iz Morovića?Ženo imaš li ti mozga?Ponašaš se kao dete kad mu neko uzme cuclu.

  2. Samo napred Tepicka, imam i ja mnostvo informacija i materijalnih dokaza u velikoj pljacki u streljackom savezu naletece mete Srbije i sve je prijavljeno i zataskava se u ministarstvu omladine i sporta a krivicne prijave su u 2.javnom tuzilastvu u Beogradu! Poslacu i Vama pa da ih tetamo!

  3. Bravo Marinika. Na farsu ste odgovorili farsom i to jeste jedan od nacina da se iskaze bunt. Ovakve budalastine koju nam vlast (ne)servira, zaista nisu mogli smisliti ni Nusic ni Jonesko. Sa psihopatom na celu klinike, bolest polako obuzima sve nas.

  4. Ova osoba koju trazi Marinka mi je odnekud poznata i cini mi se da je nekada primala platu u Vrhovnom sudu Srbije, ali sa sigurnoscu tvrdim da se ni tada, kao ni sada nije mijesala u svoje zvanje i nije htjela da smeta vladarima. Marinka, mozda je ona u Srbiji i u tom slucaju je ne mozes pronaci, jer srpski MUP ne saradjuje sa INTERPOLOM. Prijavi je Kinezima ili KGB -U, oni znaju gdje je.

    1. Ma šta pričaš ti, mi da ne sarađujemo sa Interpolom, ne bismo sprečili Kosovo da bude u njega. Sarađujemo sa njima. Ne lupaj gluposti. A sudinica ako se spremala da osudi sve navedene zločine, onda ne verujem da će se više pojaviti nažalost. Držim palčeve. Videćemo šta će biti.

    1. pa vidis li da bi se ljudi udruzili i sa crnim djavolom samo da se resimo ove
      posasti i lakrdije od vlasti i to i treba da je pravi cilj…

    1. Slobodanka, Tepić sramno proziva javnog tužioca, a nije vam sramno što se isti taj javni tužilac ne oglašava pored ovih silnih afera? Kakve su to budalaštine od komentara….

Tenis na čekanju

26.05.2020 | 15.05

“Da nije Rafe, Rodžer bi se povukao pre pet godina”

Autor

Fransisko Rođ, jedan od trenera Rafaela Nadala, kaže da članovi Velike trojke motivišu jedan

Tenis

26.05.2020 | 12.20

Nadal otkrio tajnu uspeha Velike trojke

Španac Rafael Nadal otkrio je šta misli o novoj generaciji u tenisu, koja je tajna uspeha Velika trojke i kako se postepeno vraća u trenažni proces.

Rafael Nadal

Getty Images/Hector Vivas

Drugi teniser sveta nedavno je počeo sa treninzima, posle skoro dvomesečne pauze uzorkovane koronavirusom.

“Moramo da smanjimo rizik od povreda na minimum. Ne provoim na terenu više od sat i po, a ima dana i kada ne treniran. Pomalo je dosadno trenirati bez konkretnog cilja”, rekao je Rafa.

Da nije bilo suspenzije sezone, ove nedelje počelo bi takmičenje na Rolan Garosu. Nadal je u Parizu trijumfovao 12. puta.

“Ako neko uspe da veže 81 pobedu na šljaci i osviji više od 12 titula u Parizu, biću srećan, to bi bilo pozitivno za tenis. Svojevremeno, niko nije verovao da će neko osvojiti više Slemova od Samprasa. Nekoliko godina kasnije nas trojica smo imali više od 14. Svestan sam da da će teško neko da uradi isto što i ja na Rolan Garosu, ali verujem da neko hoće”.

Prošle godine Rafa je u finalu pobedio Dominika Tima, pa je upitan šta misli o mladoj generaciji u tenisu.

“Mladi su već tu. Bore se, osvajaju važne titule. Nisu još došli do Gren slema, jer mi još igramo. Nadam se da će ta borba još da traje”.

Na kraju je Španac otkrio šta je to što izdvaja njega, Novaka Đokovića i Rodžera Federera.

“Možemo da pričamo o tehničkim stvarima, ali najvažnija je ljubav prema tenisu koju nas trojica osećamo. Bez toga, ništa ne bi bilo moguće. Zbog nje konstantno napredujemo, prilagođavamo se, usavršavamo. Želja i strast prema onome što radimo. Svako ima svoj stil, svoje motive, ali svi smo mogli da napredujemo kroz sve ove godine i zato smo tu gde jesmo”.

Teniska sezona suspendovana je do avgusta.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

a zato toliko traju.

Rafael Nadal, Francisco Roig

Matthew Stockman/Getty Images

Federer je u karijeri osvojio 20 Gren slem titula, jednu više od Nadala i tri više od Novaka Đokovića.

“Novak, Rodžer i Rafa zajedno su u toj trci i inspirišu jedan drugoga. Da nema Rafe, verovatno bi Rodžer prestao da igra tenis pre pet godina. Čine jedni druge boljima, a ambicije su im visoke. Nekada vidim Rafu kako osvoji turnir iz Serije 250 i toliko je srećan, a ima toliko Slemova. Svi oni vole da pobeđuju, svi imaju takvu želju“, kaže 52-godišnji Rođ, nekada 60. teniser sveta.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ukupno je Federer osvojio 103 trofeja, Nadal 85, a Đoković 79.

Psi mogu da nanjuše koronu

nauka

Kako psi mogu da nanjuše koronu

Prva ispitivanja u Finskoj iznenadila su naučnike – psi su brzo naučili da namirišu zarazu korona-virusom. Kako omiljeni četvoronošci mogu pomoći u borbi protiv pandemije?

Uspeh je bio zapanjujuć – nakon nekoliko sedmica treninga, psi su skoro bez greške mogli da razlikuju miris urina osoba koje su pozitivne na korona-virus. „Bilo je fantastično videti koliko brzo su naučili da prepoznaju novi miris“, rekla je Ana Hilm-Bjerkman sa Univerziteta u Helsinkiju gde je sprovedena ova pilot-studija.

Finski stručnjaci su objavili da psi identifikuju „miris korone“ jednako pouzdano kao standardni PCR tekstovi koji se primenjuju svuda u svetu. Na redu su dodatne studije i, ako sve bude u redu, primena u praksi. Slične obuke pasa sprovode se i u Velikoj Britaniji i Francuskoj.

Još nije jasno koja supstanca daje urinu karakterističan miris. Korona-virus ne uzrokuje samo plućne tegobe, već izaziva oštećenja u bubrezima i drugim organima i to, kako se pretpostavlja, menja miris urina.

Traže samo jedan miris

Psi kao detektori bolesti – to nije ništa novo. Već dugo se zna da mogu da pomognu u ranom otkrivanju raznih tipova tumora ili Parkinsonove bolesti – pre nego što to može da otkrije ijedan lekar. „Prema jednoj studiji, psi mogu da prepoznaju rak dojke sa verovatnoćom od 93 odsto, a rak pluća sa 97 odsto“, kaže Luka Baret koja vodi Nemački centar za obuku pasa kao asistenata.

Psi imaju oko milion puta bolji njuh od ljudi. Dok čovek ima oko pet miliona ćelija čula mirisa, jazavičar ima 125 miliona, a nemački ovčar čak 220 miliona. Psi brzo dišu kroz nos – tristotinak udaha po minutu – i osim toga prostorno razlikuju mirise.

Najpogodnije rase za ovakav trening su labradori i ostali retriveri, koker-španijeli i razne vrste ovčara. Na treningu se jedan pas obučava samo za jedan određeni miris – droga, eksploziv, novac, vatreno oružje ili neka bolest.

Jedna potraga u Hamburgu Jedna potraga u Hamburgu

Trening se odvija po klasičnom principu nagrađivanja. Kada pas priđe posudi u kojoj je recimo znoj osobe sa određenom bolešću, nagrađuje se hranom. Tako se uči da uvek traga za tim mirisom.

Pomoć na aerodromima?

Iako su psi dokazani pomagači, kao profesionalci češće rade za vojsku i policiju, ali retko u medicinskim ustanovama. Kod zagovornika klasične medicine i posebno ljudi iz branše zdravstvenog osiguranja psi nisu omiljeno sredstvo.

Luka Baret se nada da će, ako se saznanja iz Finske potvrde, psi moći da pomognu makar na mestima gde je veliki promet ljudi, recimo ispred fudbalskih stadiona ili na aerodromima. „Ako pse provedete pored reda putnika koji čekaju, oni mogu da razlikuju zdrave od zaraženih“, kaže ona. Potencijalno zaraženi bi onda recimo mogli da budu poslati na klasičan test.

Takođe, psi bi mogli da pronjuškaju zgrade koje su ispražnjene zbog korone, a zatim dezinfikovane, poput staračkih domova ili bolnica. Tu bi onda život mogao da se vrati tek kada psi daju zeleno svetlo.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Povezani sadržaji

Deutschland Coronavirus Fahrrad-Boom

Biciklom protiv korone 18.05.2020

Nemački prodavci bicikala beleže neočekivanu navalu, a proizvođači ne stignu da naprave dvotočkaša koliko se poručuje. Moderni modeli sa baterijom ili obični od tristotinak evra – sve ide kao alva. Razlog je logičan…

Deutschland | Corona-Proteste

Protivnici mera ne traže debatu nego istomišljenike 25.05.2020

Širom sveta protiv mera za suzbijanje pandemije protestuju oni koji veruju u zavere, a ne veruju u vakcine. Politika i mediji bi trebalo da se tome suprotstave opušteno, ali samouvereno, piše novinar DW Hans Pfajfer.

Symbolbild Homeoffice

Odjednom može sve što „nije moglo“ 18.05.2020

Deo borbe protiv pandemije je rad od kuće za sve one čiji posao to dozvoljava. Osobe sa invaliditetom u SAD su se godinama borile za fleksibilni rad, a onda je korona pokazala poslodavcima da je to itekako moguće.

Najbolje rasa pasa za porodicu

Psi za porodicu

Alesandra Ambrosio s porodicom; Foto: BACKGRID / Backgrid USA / Profimedia

Rešili ste da proširite svoju porodicu novim, četvoronožnim članom? Divno. Ipak, imajte na umu da neće svaka rasa psa biti raspoložena da se igra s decom, da sluša više ljudi, da deli pažnju…

Veterinari savetuju da pri izboru psa imate na umu temperament određene rase, veličinu psa, kao i njegovu energičnost, kako bi mogao da se bez velikih poteškoća uklopi u vaš životni stil, a za sajt Pet Md preporučili su deset rasa koje se najbolje uklapaju u porodično okruženje.

Zlatni retriver

Zlatni retriveri su inteligentni, društveni i odani, izuzetno strpljivi i nežni sa decom. Brzo usvajaju pravila i lako uče. Ostvaruju čvrstu vezu sa vlasnikom, a njihov nepogrešivi instinkt se pali svaki put kad osete bilo kakav problem. Umerena fizička aktivnost im je dovoljna da ostanu u kondiciji, a igre sa lopticom neće nikada odbiti.

Labrador retriver

Nije čudno što su labradori jedna od najpopularnijih rasa na svetu. Razigrani su, pouzdani, strpljivi i odani, a njihova blaga narav, visok nivo inteligencije i potpuna privrženost vlasniku čine ih idealnim porodičnim psima. Umeju da istrpe i grublje dečiji igre na koje nikad neće odgovoriti agresijom. Velike su maze, ali i dobri čuvari koji neće dozvoliti da se neko nepoznat približi deci.

Pudla

Pudla, često navođena kao najpametnija rasa, dobra je i za porodicu. Ali ne svaka “kategorija”. Patuljaste pudlice nisu dobar izbor jer imaju tendenciju da ispolje agresiju ili ljubomoru ako se osete zapostavljeno ili u senci deteta. Standarda pudlica je potpuno drugačijeg temperamenta, uvek prijateljski nastrojena i raspoložene za igru.

Irski seter

Prepoznatljiv po bakarnoj boji dlake, Irski seter je razigran, energičan, voli da je u blizini ljudi, a uživa u igranju sa decom, iako ne toleriše grube igre male dece nenaviknute na pse. Zahteva dosta fizičke aktivnosti, voli da trči, treba mu puno prostora, pa se ne preporučuje porodicama koje žive u stanu.

Vižla

Vižle su mirne, nežne i verne. Traže mnogo fizičke aktivnosti i brzo će izmoriti aktivnu decu, ali uživaju da provode vreme i u zatvorenom prostoru sa ukućanima. Željne su pažnje, vole da ugađaju ljudima i lako uče nove trikove.

Njufaundler

Ogromne njufaundlere zovu i “psima dadiljama”, jer im je urođeno da obožavaju decu, nežni su, tolerantni i vrlo zaštitnički nastrojeni prema njima. Najviše odgovaraju porodicama sa velikim dvorištem, ali bitno je da budu u domu, uz porodicu. Odlični su plivači i poznati su brojni hrabri poduhvati ove rase u kojima su spasili živote ljudi u vanrednim situacijama.

Škotski ovčar

Setite se Lesi i biće vam jasno zašto je škotski ovčar morao da bude na ovoj listi. Kao i na filmu ova rasa je vrlo privržena. Lako se dresiraju, brzo uče i vrlo su inteligentni. Zaštitnički su nastrojeni prema ljudima koje vole, naročito prema deci.

Bul terijer

Iako su etiketirani kao agresivni, bul terijeri su zapravo odgajani da budu verni pratioci ljudi. Zloupotreba ove rase dovela je do negativne reputacije, ali njihova priroda je da budu prijateljski nastrojeni kako prema odraslima tako i prema deci. Tolerantni su i imaju visok prag za bol. Traže dosta igre, ali pružaju neizmernu ljubav, dobri su čuvari i umeju da zaštite decu.

Bigl

Bigl se dobro uklapa u domove sa aktivnom decom, snažne je građe i uvek spreman na igru, a pametan i veseo dobro će se slagati i sa ostalim ukućanima. Međutim, ako pas nije navikao od malena na druge životinje, budite oprezni jer ih može juriti i posmatrati kao plen.

Buldog

Buldozi su psi čvrste, zdepaste građe koji mogu da odole i grubljim igrama manje dece. Tolerantni su i druželjubivi, ali nemaju baš puno energije, pa se nemojte iznenaditi ako vaš buldog usred igre reši da malo legne i odrema. Dobro podnose život u svim prostorima pa i malim stanovima. Nisu zahtevni ni naporni i dobro se slažu sa drugim ljubimcima.

Pročitajte još:

Van kategorije: Mešanci

Mešanci mogu da budu najbolji mogući izbor za sve kategorije, a ako ste rešili da prošetate do nekog azila i pronađete psa koji po energiji odgovara vašog porodici, imajte na umu da veći i psi srednje veličine  mnogo bolje prihvataju decu nego mali. Izbegavajte pse koji podsećaju na čivave ili pekinezere jer njihov temperament može biti problematičan. U svakom slučaju, ključno je da se od prvog dana postavite kao “glava porodice”.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

5G MREŽA

Švedska dobila prvu javnu 5G mrežu

Foto: EPA

ŠVEDSKA je dobila prvu javnu mobilnu mrežu nove generacije (5G), objavila je grupa Tele2 pretekavši tako u posljednjim metrima utrke konkurentske tvrtke Teliju i Ericsson, prema medijskim izvješćima.

Potrošači u Stockholmu mogu tako od nedjelje pretraživati internet 5G brzinom dok će oni u Göteborgu i Malmöu morati pričekati do 24. lipnja.

Nakon toga će Tele2 mrežu postupno širiti i na ostatak zemlje

Većina pametnih telefona još nema kapacitet za 5G brzinu. Mreža nove generacije omogućuje brzinu internetskog pretraživanja od jednog gigabita po sekundi, što znači da je čak četiri puta brža od današnje 4G mreže, podsjeća Tele2.

Tvrtka je 5G mrežu aktivirala dan prije konkurenata Telije i Ericssona, koji to planiraju napraviti u ponedjeljak, piše list Dagens Nyheter.

Znate li nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu?

Kažnjavanje volksvagena ne prestaje

Stigla presuda za Dieselgate: Njemački sud presudio protiv Volkswagena

Foto: 123rf, Tagesschau

SAVEZNI sud pravde (Bundesgerichtshof) iz Karlsruhea, najviše pravosudna institucija Njemačke, presudio je da kupci Volkswagenovih automobila koji su bili manipulirani od proizvođača imaju načelno pravo na odštetu.

To je prva presuda u tzv. Dizel-skandalu koji je prije nekoliko godina uzdrmao njemačku autoindustriju, a u kojem se pokazalo da je Volkswagen namještao rezultate testiranja svojih navodno ekološki podnošljivih vozila.

Volkswagen je tužio kupac njihovog VW Sharana, koji je vozilo platio 31.500 eura, te tražio puni povrat plaćenog. Sud je odlučio da proizvođač može obračunati koliko je automobil korišten te za taj iznos umanjiti odštetu. Prema podacima Volkswagena, ova tvrtka je suočena s još 60 tisuća sličnih tužbi bijesnih mušterija u Njemačkoj.

Tužitelj je dobio odštetu u iznosu od 25 600 eura, dakle za višegodišnje korištenje vozila mu je uračunat u osnovi simboličan iznos od 600 eura.

Ovom presudom je, dakle, otvoren put da se tisuće kupaca Volkswagenovih vozila naplate u odštetnim procesima protiv koncerna, prema kojem Bundesgerichtshof nije bio milostiv u pročitanoj presudi. U njoj se govori o namjernom višegodišnjem zataškavanja i varanju kupaca.

Tužitelj je pak argumentirao da je vjerovao reklamama VW-a, u kojima se tvrdilo da su njihova dizel vozila čista i ekološki prihvatljiva, što se pokazalo kao laž kada je u jesen 2015. puknula afera Dieselgate. Da treba dobiti odštetu presudila je i niža sudska instanca, no obje strane su se žalile na tu presudu pa je slučaj došao na Savezni sud pravde. Volkswagen se pak branio argumentacijom da je automobil bio upotrebljiv kroz cijelo vrijeme korištenja, pa kupcu nije nastala nikakva šteta, bez obzira na manipulacije s tehnikom automobila.

Današnjom presudom je pravosudno raščišćavanje Dieselgeatea tek započelo. Već u srpnju se u Karluruheu očekuju rasprave u sljedeća tri slučaja u kojima je Volkswagen tužen nakon što se otkrilo da su lažirali testove o performansama svojih automobila.

Treba napomenuti da se ove presude ne odnose na dogovor Volkswagena i 240 tisuća kupaca kojima je koncern već platio odštetu u direktnoj nagodbi.

 

Znate li nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu?

Crna Gora prva “korona free” država u Europi

Crna Gora prva “korona free” država u Europi

Foto: EPA

CRNA GORA danas, 68 dana nakon prvog zabilježenog slučaja koronavirusa, nema više zaraženih covidom-19 na svom teritoriju, čime je postala prva “korona free” država u Europi, prema podacima crnogorskog Instituta za javno zdravlje.

U Crnoj Gori već 20 dana uzastopno nema potvrđenih novih slučajeva infekcije. “Od jučerašnjeg presjeka stanja, analizirano je 140 uzoraka među kojima nije bilo novih slučajeva infekcije. Također, u Crnoj Gori u ovom trenutku nema ni aktivnih slučajeva infekcije novim koronavirusom”, priopćeno je iz crnogorskog Instituta, pošto se i drugi nalaz posljednjeg oboljelog pacijenta pokazao kao negativan.

Crnogorske zdravstvene vlasti ranije su priopćile da će proglašenje kraja epidemije biti kada ukupno 28 dana ne bude zaraženih.

“U praksi i među strukom je uobičajeno da se epidemija jedne zarazne bolesti odjavljuje kada tokom trajanja dva prosječna vremena inkubacije nije bilo novoregistriranih slučajeva obolijevanja koji su se zarazili na jednom teritoriju. U ovom slučaju, znači, radi se o situaciji da se tokom 28 dana nitko virusom nije zarazio u Crnoj Gori”, priopćeno je iz crnogorskog Instituta za javno zdravlje

Oni su pojasnili da se za neki teritorij obično kaže da je “slobodan” (free) od određenih zaraznih bolesti kada nema registriranog novoobolijevanja u određenom vremenskom periodu. “Termin ‘korona free’ je više kolokvijalni, a ne stručni izraz za označavanje da na nekom teritoriju nema obolijevanja. Idealno bi bilo da nema ni virusa, što je u okolnostima kada registriranih slučajeva ima u okruženju gotovo nemoguće održati i sačuvati”, priopćeno je iz Instituta.

Crna Gora posljednja je europska zemlja u kojoj je potvrđen koronavirus, 17. ožujka. Od tada su oboljele 324 osobe, oporavilo se 315 osoba, dok je devetero pacijenata preminulo.

Za 70 dana izolacije, zbog kršenja mjera zaštite od zaraze kazneno je procesirano 1768 stanovnika Crne Gore, koji su u dobrotvorne svrhe morali uplatiti ukupno 106 tisuća eura.

Znate li nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu?

Index vesti

Srpski epidemiolog: Ako ćete ljetovati vani, idite u Hrvatsku, Crnu Goru ili Bugarsku

Srpski epidemiolog: Ako ćete ljetovati vani, idite u Hrvatsku, Crnu Goru ili Bugarsku

EPIDEMIOLOG Zoran Radovanović savjetovao je građanima Srbije da, ako baš moraju ići na ljetovanje u inozemstvo, izaberu neku od susjednih zemalja te među njima naveo i Hrvatsku.

ponedjeljak 25.5.2020.
Crna Gora prva "korona free" država u Europi

Crna Gora prva “korona free” država u Europi

CRNA GORA danas, 68 dana nakon prvog zabilježenog slučaja koronavirusa, nema više zaraženih covidom-19 na svom teritoriju, čime je postala prva “korona free” država u Europi, prema podacima crnogorskog Instituta za javno zdravlje.

nedjelja 24.5.2020.

Ekonomija

Za kredite za likvidnost javilo se 4.600 firmi sa tražnjom za 800 miliona evra

Privredu tek čeka nelikvidnost

Banke već uveliko primaju zahteve preduzeća za kredite za likvidnost za koje će garantovati država, a do sada se prema podacima Udruženja banaka Srbije prijavilo 4.600 firmi.

Privredu tek čeka nelikvidnost 1Foto: Bojan Cvejić

Ova mera je vrednosno najveća u paketu mera podrške privredi pošto su banke izdvojile dve milijarde evra, a za koje će država garantovati sa oko 600 miliona evra. Do sada je vrednost zahteva za kreditima dostigla 800 miliona evra, odnosno 40 odsto ukupnog fonda.

Zajmovi za likvidnost su namenjeni malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima, a među prijavljenima je do sada 32 odsto malih, 33 odsto mikropreduzeća, 24 odsto preduzetnika i 11 odsto srednjih preduzeća.

„Krediti su namenjeni preduzetnicima, mikro, malim i srednjim kompanijama. Iskustvo pokazuje da su ova preduzeća najviše na udaru krize. Kada je proglašen moratorijum, oni su se gotovo u potpunosti odlučili na zastoj u otplati kredita i drugih obaveza prema bankama. S druge strane, kod velikih preduzeća situacija je drugačija i dobar deo njih odlučio je da obaveze ispunjava prema rokovima definisanim pre izbijanja pandemije kovida 19. To sugeriše da je kod velikih pravnih lica likvidnost u manjoj meri dovedena u pitanje. Različite su sume za koje apliciraju preduzeća različite veličine, te je tako u grupi srednjih preduzeća prosečan traženi kredit u vrednosti od 780.000 evra, kod malih pravnih lica 170.000 evra, kod mikro preduzeća nepunih 48.000, a kod preduzetnika nešto manje od 28.000 evra“, kažu u Udruženju banaka Srbije.

Krediti iz garantne šeme se odobravaju na rok do tri godine, a sa grejs periodom od devet do 12 meseci.

Takođe su određene i kamatne stope. Za kredite u dinarima kamatna stopa je jednomesečni Belibor plus 2,5 odsto. Pošto je Belibor 0,92 odsto to znači da u ovom trenutku dinarski kredit koša 3,4 odsto godišnje.

Krediti u evrima nose kamatnu stopu koja se sastoji od tromesečnog euribora i marže od tri odsto. S obzirom da je euribor sada negativan, kamatna stopa iznosi 2,7 odsto.

Ovakvu meru je već doneo veliki broj zemalja, a Veroljub Dugalić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu i nekadašnji generalni sekretar Udruženja banaka, ističe da su oni bili neophodni.

„Velike kompanije su mogle lakše da se snađu, ali mala i srednja preduzeća će imati probleme da obezbede likvidnost. To nisu veliki krediti pojedinačni i ne verujem da će previše opteretiti preduzeća, pogotovo što su kamatne stope na istorijski niskim nivoima. Mislim da će mnogi još zatražiti ove kredite kod svojih banaka, a naravno to će zavisiti i od projekcija svakog od preduzeća“, smatra Dugalić.

Zoran Vujović iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika takođe kaže da su krediti za likvidnost i te kako potrebni firmama i da će ih se sigurno mnogo više javiti, pošto je to tek stupilo na snagu.

„Prvi deo mera bio je da se zadrže zaposleni, a drugi deo je spasavanje firmi od bankrota, da se povežu pokidani konci i na strani ponude i na strani tražnje“, kaže Vujović ističući da je nelikvidnost permanentni problem naše privrede.

I Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku očekuje da će broj preduzeća koji će zatražiti ove kredite biti mnogo veći i da će dostići i do 15.000 preduzeća.

„Dobar deo firmi je do sada radio smanjenim kapacitetom ili uopšte nije ni radio, već su poslali ljude na plaćeno odsustvo ili kolektivni godišnji odmor. Tek sada menadžeri firmi razgovaraju sa kupcima i partnerima i prave kalkulacije. Za sada oseti se pad narudžbina. Nema putovanja u inostranstvo, svi sajmovi su otkazani, a to znači da nema novih poslova za drugu polovinu godine ili za sledeću godinu. Mislim da će preduzećima tek trebati pare, kada im u narednim mesecima manjak prihoda postane hroničan“, ocenjuje Rajić dodajući da privrednici očekuju manju tražnju do kraja godine od 15 do 25 odsto u zavisnosti od delatnosti kojom se bave.

Neke industrije kao što je energetika imaju jako mali pad i nastavljaju sa investicijama, ali zato proizvodnja mašina, kućnih aparata, sve vezano za avio-industriju među kojima su i neke naše IT kompanije koje rade kao podizvođači, razne delatnosti koje su vezane za saobraćaj ne očekuju tako brz oporavak na nivoe od pre krize.

Takođe, ističe Rajić teško su pogođeni turizam, sport i kultura koji sa povezanim granama čine 21 odsto BDP-a EU, a mnoge naše firme rade za evropske kompanije iz ovog sektora. On ukazuje i da uzrok pogoršanja likvidnosti kod nas može ovog puta da dođe i iz EU.

„Do sada su rokovi plaćanja od firmi iz EU bili 30 do 35 dana i firme koje su imale preko 30 odsto prihoda iz izvoza smatrale su se stabilnim. Sada se rokovi produžavaju na 60 dana i takve firme kojima kasne uplate mogu da upadnu u problem likvidnosti“, napominje on dodajući da je kod nas rok plaćanja 130 do 140 dana.

Što se tiče kredita za likvidnost Rajić ističe da će u narednim mesecima još mnoga preduzeća tražiti ove zajmove, ali da ima mnogih i koja će oprezno tome pristupiti.

„Iz iskustva sa kreditima za likvidnost iz prethodne krize videli smo da su banke gledale da ove kredite prvo daju najstabilnijim prihodima i sa najmanje rizika. Jeste da sada država preuzima deo rizika, ali politika banaka je da preuzmu što manje rizika. Pre krize je u Srbiji bilo oko dvadesetak hiljada firmi poželjnih klijenata, ali sada sa krizom ima ih možda oko 13.000“, kaže Rajić.

On ističe i da firme kod zaduživanja imaju na umu i sve ostale obaveze koje ih očekuju naredne godine.

„Privrednike očekuje teška naredna godina. Čeka ih odloženo plaćanje poreza i doprinosa, odloženo plaćanje poreza na dobit, eventualno odloženo plaćanje zakupa prostora, pa još ako su imali i neke druge kredite nakon što prođe moratorijum, pa u zavisnosti od posla redovne obaveze mogu porasti sledeće godine za 25 do čak 40 odsto. Naša preduzeća na žalost imaju male marže i teško će to podneti. Ono što čujem je da veliki broj firmi ojačava službe prodaje u nameri da nađu nove kupce, nove narudžbine, nova tržišta“, kaže Rajić.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

 

BIRODI: Metodologija REM-a nije dobra

BIRODI: Metodologija REM-a nije dobra

Biro za društvena istraživanja (BIRODI) saopštio je danas da metodologija Regulatornog tela za elektronske medije (REM) za analizu sadržaja izveštavanja emitera nije u skladu sa međunarodnim standardima ODIHR, Venecijanske komisije i Direktorat za ljudska prava Evropske komisije, kao ni sa praksama, koje se poštuju u izborno-posmatačkim misijama.

BIRODI: Metodologija REM-a nije dobra 1Foto: Beta/Miloš Miškov

U saopštenju se navodi da je BIRODI, pri izradi Pravilika koji reguliše postupanju javnih servisa u tokom izborne kampanje, zahtevao primenu navedenih međunarodnih standarda, ali to nije usvojeno.

To se, pre svega, odnosi na analizu tonaliteta – pozitivan, negativan i neutralan, prilikom izveštavanja o akterima u izbornom proces. Dosadašnji monitorinzi BIRODI pokazuju ne samo izostanak medijskog diverziteta i balansa, već i dominaciju Aleksandra Vučića, koji se pojavljuje ne kao kandidat za narodnog poslanika, već kao marketinški akter, dodaje se u soapštenju.

Vučić je istovremeno predsednik stranke i Republike, a član 29 Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, kojim se reguliše „funkcionerska kampanja“, predviđa da je predsednik Srbije izuzet od funkcionerske kampanje, pa je on jedini javni funkcioner koji može da se bavi legalno takvom kampanjom.

Biro smatra da je fenomenološki opravadano meriti medijsku zastupljenost Vučiča kao predsednika Srbije, jer njegova dominantno pozitivna prisutnost u toj funkciji utiče na formiranje stavova birača da glasaju za izbornu listu na kojoj je on izrazito vidljiv akter, a stranka čiji je predsednik je u drugom planu.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

 

Lični stav

Dijalog

Halo, revizore 15

Halo, revizore

Evo prošlo je mesec dana kako je nevladina ekspertska organizacija visokog renomea Transparentnost Srbija pozvala Vladu da objavi ključne informacije o svim državnim nabavkama od uvođenja vanrednog stanja.

Zoran Radovanović

Odgovor profesoru Goranu Belojeviću na tekst  “Prvi sam tražio uvođenje vanrednog stanja” (Danas, 23. maj)

Rvanje sa posledicama nepripremljenosti za pandemiju

Mom uvaženom kolegi epidemiologu i dragom prijatelju, Predragu Konu, omaklo se da me stavi u pogrešan kontekst kad se obračunavao sa čaršijskim aberima.

Rvanje sa posledicama nepripremljenosti za pandemiju 1

Obojici nam je bilo jasno da je to nenamerno, ali, kako je prenela žuta štampa, „društvene mreže su eksplodirale“. Ignorisao sam ostale listove, pa sam, s puno nelagode, reagovao u Danasu. Morao sam, mada svestan da će mnogi seiriti i želeti da se umešaju.

Znam da je bolje da se ne oglašavam, jer iritiram vlasti i njihove pristalice, pa i jedan, nekad ugledni dnevni list tendencioznim pitanjima pokušava da me prikaže kao usamljenika bez podrške u naučnom svetu. Postoje, međutim, činjenice koje treba braniti.

Imam puno razumevanje za bezobziran način kojim je predsednica Vlade manipulisala Belojevićevim imenom. Ipak to ne znači da je on u pravu.

Nije tačno da je „smrtonosna zarazna bolest … uzrokovana nepoznatim agensom“, jer je, samo desetak dana nakon što se saznalo za njeno postojanje, potpuno razjašnjena struktura prouzrokovača, a već krajem januara virus je mogla da preuzme bilo koja laboratorija u svetu.

Takođe odudaraju od istine navođene stope smrtnosti (Srbija je peta od 10 zemalja, sa stopom višom od citirane), ali o njihovoj pouzdanosti, naporu da se dostignu i dugotrajnosti efekta biće prilike da se raspravlja na stručnim skupovima.

Jedino se slažemo da su svi potezi Kriznog štaba bili „adekvatni“, ali ne zato što su bili idealni, već zato što su bili iznuđeni našim katastrofalnim položajem.

Kao dokaz razmera naše nepripremljenosti može da posluži poređenje sa Slovenijom: ta zemlja je prvi slučaj zabeležila 4, a mi, bar zvanično, 6. marta. Do 15. marta, kada nam je uvedeno vanredno stanje, uradili smo samo 283 testa (48 pozitivnih), a Slovenci 6.253 testa (247 pozitivnih). Naš zakasneli start naterao nas je na neuobičajeno radikalne (ali nužne) mere i učinio je da imamo stopu obolevanja 3-4 puta veću od proseka zemalja u regionu.

Sledstveno, u pravu je predsednik Vučić da sada, kad su drugi odahnuli, ekstenzivno testiramo, ali je rvanje sa posledicama kazna za prvobitne grehe.

Svaka epidemija je koliko medicinski toliko i politički problem. Ipak kolega Belojević ide predaleko kad strahuje kako bi „poslanik Obradović“ reagovao na naredbu ministra Lončara o uvođenju vanredne situacije „usred predizborne kampanje u Srbiji“.

Prvo, ministar zdravlja samo predlaže tu meru, a uvodi je Vlada. Drugo, ministar odbrane je predložio još radikalniju meru, vanredno stanje, pa je „poslanik Obradović“ ostao miran. Treće, ne mogu da verujem da narušavanje predizborne kampanje nije dozvoljeno Lončaru, a dozvoljeno je šefu njegove partije.

Posebno je sporan stav da „samo u snovima“ ministar zdravlja može „da zatvori sve granice Srbije i da uvede policijski čas“. Pa, to je zakonsko ovlašćenje iza kog u vanrednoj situaciji stoji Vlada!

Sumnja li moj kolega da bi Vučić to opstruirao? Neka onda jasno izrazi uverenje da bi predsednik stavio svoju sujetu iznad interesa zemlje.

Dođosmo do tvrdnje „da su neophodne nabavke daleko efikasnije obavljene u uslovima vanrednog stanja“. Zakonski, između stanja i situacije u tom pogledu razlike nema.

Veruje li zaista moj kolega da postoje Vučićevi i Lončarevi ljudi sa tašnama punim para iz crnih fondova i da su jedni uspešniji od drugih?

A novembra 2009. vanredna situacija nije proglašavana sve dok nisu bili pripremljeni papiri za prihvatanje tenderske ponude o tri miliona vakcina. Upravo sam to oklevanje zamerao tadašnjem ministru zdravlja: kad je situacija redovna, potrebni su tenderi, a vanredna situacija omogućuje direktno ugovaranje.

Autor je epidemiolog, profesor Medicinskog fakulteta u penziji

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

 

Evropski dan parkova

Evropski dan parkova – poziv da više brinemo o prirodi

Evropski dan parkova obeležava se danas, 24. maja pod sloganom „Zdravi parkovi, zdravi ljudi“, sa ciljem da se istakne njihova uloga ne samo u očuvanju naših prirodnih resursa, već i u očuvanju ljudskog zrdravlja.

Evropski dan parkova - poziv da više brinemo o prirodi 1‚‚Zdravi parkovi, zdravi ljudi” Foto: Promo plakat

Zaštićena područja širom Evrope, i u našem regionu, iskoristiće ovaj dan kao poziv posetiocima da se vrate u parkove koji su ponovo otvoreni za javnost.

Parkovi i zaštićena područja pružaju brojne benefite kao što su očuvanje biodiverziteta, staništa biljaka i životinja, dobrobiti po lokalnu zajednicu i društvo u celosti. Boravak u prirodi neophodan je čoveku zbog obnavljanja njegove fizičke i mentalne energije, a zbog stalnog povećanja površine urbanih sredina od velike je važnosti stvoriti više prilika da građani borave u prirodi.

„Pozivamo sve posetioce zaštićenih područja da u narednim mesecima iskažu posebno poštovanje prema prirodi, zaposlenima u zaštićenim područjima, kao i prema drugim posetiocima. To se, osim poštovanjem opštih mera koje propisuju nacionalne i lokalne vlasti, može postići i detaljnim planiranjem poseta, izbegavanjem rizičnih aktivnosti u parku, kao i održavanjem fizičke distance na najposećenijim prirodnim atrakcijama. Posebno bih istakao potrebu odgovornog odnosa prema prirodi kroz princip – ‘ne ostavljam ništa iza sebe’, odnosno odlaganjem otpada na propisani način”, ističe izvršni direktor Parkova Dinarida Zoran Mrdak, u saopštenju.

Odgovorno ponašanje prema prirodi ove godine promoviše se pod sloganom “Zdravi parkovi, zdravi ljudi”, jer jedino očuvani parkovi mogu doprineti očuvanju i čovekovog zdravlja.

„Samo očuvani parkovi i zaštićena područja nastaviće da pružaju brojne ekosistemske usluge, u koje spadaju i benefiti po ljudsko zdravlje. Zbog toga je neophodno obezbediti njihovo adekvatno finansiranje koje će potom biti usmereno ka poboljšanju upravljanja parkova i razvijanju održivih aktivnosti. Jedna od mogućih aktivnosti svakako je edukacija, jer su parkovi svojevrsne učionice na otvorenom, koje omogućavaju fizičko distanciranje u situaciji kada je i dalje neophodno poštovati mere za očuvanje javnog zdravlja”, izjavio je menadžer WWF-ovog programa za zaštićena područja Marko Pećarević.

Evropski dan parkova obeležava se od 1999. godine kao inicijativa Federacije nacionalnih parkova Evrope, u znak sećanja na proglašenje prvih nacionalnih parkova u Evropi u Švedskoj. U Srbiji se obeležava od 2001. godine.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

 

Kad dolazi drugi talas?

Korona: Kad dolazi drugi talas?

Dok se polako popuštaju mere uvedene zbog korona-virusa, Svetska zdravstvena organizacija upozorava da SARS-CoV-2 „možda nikada neće nestati“. Zabrinutost od drugog, a možda i trećeg talasa infekcija raste.

Korona: Kad dolazi drugi talas? 1Foto: FoNet/AP

U početku je izgledalo kao da će život veoma dugo da nam se odvija iza zatvorenih vrata, možda čak i do kraja letnjeg raspusta. Ali, onda se situacija odjednom promenila i vrata su se otvorila pre nego što se mislilo. U Nemačkoj, Španiji, Grčkoj i drugim zemljama ukinute su najrestriktivnije mere. Ali, raste zabrinutost da bi planetu mogao da zahvati drugi talas infekcija.

Već sada se pojavljuju prvi predznaci drugog talasa ovog novog korona-virusa: Kina i Rusija beleže nove infekcije, a čak i u Južnoj Koreji, koja je nakon prvog talasa bila hvaljena zbog uspešnog suzbijanja širenja epidemije, ljudi se ponovo inficiraju virusom SARS-CoV-2.

Drugi talas manjeviše neizbežan

„Ovaj virus bi mogao da se razvije u još jedan endemski virus u našim društvima. Možda nikada neće nestati“, rekao je Majk Rajan, direktor Zdravstvenog programa za hitne slučajeve Svetske zdravstvene organizacije (SZO) na konferenciji za štampu.

Ni drugi virusi, na primer HIV, nisu jednostavno nestali, kaže Rajan. Ali, naučnici su razvili lekove koji virus drže u šahu i zaraženom omogućavaju život u koegzistenciji sa patogenom. Veoma malo virusa je iskorenjeno, poput virusa velikih boginja.

Svi drugi virusi su i dalje među nama. Ako pogledamo unazad vidimo da drugi talas jedne pandemije može da bude mnogo gori od prvog.

Špnaski grip Došao da ostane

Španski grip 1918. došao je u tri velika talasa i kako se procenjuje, odneo 50 miliona života. Pandemija je počela u martu 1918. Vrhunac je dostigla tokom drugog talasa krajem iste godine. Centri za kontrolu i prevencije bolesti (CDC) u Sjedinjenim Državama polaze od toga da je drugi talas odgovoran za najviše smrtnih slučajeva u SAD (zemlji u kojoj je, kako se pretpostavlja, virus i nastao). Početkom 1919. je došao treći talas i trajao je do sredine te godine. Virus verovatno nikada nije u potpunosti nestao.

Prema jednoj studiji iz 2006. svi slučajevi influence A – infleunce koja pogađa ptice i sisare – od pandemije španskog gripa su „uzrokovani naslednicima virusa iz 1918.“

Nema međunarondih standarada za drugi talas

Kako bi se umanjio rizik od izbijanja novog talasa infekcija, Svetska zdravstena organizacija savetuje u ažuriranoj strategiji za COVID-19 od 19. aprila da se popuštanje mera vrši „postepeno“, „bazirano na evidenciji i dokazima“.

„U idealnom slučaju, između pojedinčanih faza bi trebalo da se napravi pauza najmanje dve nedelje (vreme inkubacije COVID-19). Tako bi bilo dovoljno vremena da se reaguje na odgovarajući način“, navode u SZO.

O tome, međutim, u Nemačkoj nema ni govora. Škole su počele drugu fazu otvaranja samo četiri dana nakon što je počela nastava za više razrede; dakle, bez savetovanih dve nedelje pauze.

Nemačka vlada je za popuštanje mera odgovornost prebacila na savezne pokrajine i opštine. Ukoliko se dogodi da se u jednom regionu u toku jedne nedelje zabeleži 50 infekcija na 100.000 stanovnika, trebalo bi da se ponovo uvedu stroge restrikcije.

No, ovih 50 slučajeva na 100.000 stanovnika su samo brojke. Jer, čini se da nema jedinstvenog globalnog standarda za to šta zapravo znači drugi talas epidemije ili pandemije.

„Drugi talas“ nije utvrđen pojam, kaže Kristijan Lindmajer, portparol SZO u svom pisanom odgovoru na upit DW. „Taj pojam se odnosi (samo) na nova izbijanja zaraze, koja dolaze nakon što je broj zaraženih počeo da opada. Isto važi i za ‘treći‘ talas.“

„Ako bolest u zemljama traje na niskom nivou, i ako nema dovoljno kapaciteta za istraživanje i identifikaciju žarišta, onda postoji opasnost da će bolest ponovo izbiti.“ To posebno važi tamo gde se kreću mase: u velikim gradovima, u izbegličkim kampovima i mestima, na kojima ne postoji mogućnost da se održi društvena i fizička distanca.

Ranije nego što se mislilo

Sada, kada na severnoj hemisferi počinje leto, a Grčka i Španija se uprkos virusu nadaju turistima, drugi talas bi mogao da nas pogodi ranije nego što se mislilo. To su podaci studije koja je objavljena u aprilu u medicinskom časopisu The Lancet.

Veliki talas novih infekcija doveo bi i do novog talasa restrikcija.

„Upravo to pokušavamo da sprečimo. Nadamo se i verujemo u to da će Nemačka, Koreja i druge zemlje biti u situaciji da suzbiju žarišta. U pojedinim slučajevima, na subnacionalnom nivou, morale bi možda da se sprovedu konkretne mere kako bi smanjile određene načine prenošenja virusa“, kaže Majk Rajan iz SZO.

Kako stvari stoje, možda ćemo ipak morati da još jednom odlažemo naše odmore.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

 

Komentari (3)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Kako će izgledati život nakon pandemije ovoga virusa? To više neće biti život, .Taj život je likvidiran nakon jednog iznenadnog i brutalnog atentata i pljačke naših osnovnih životnih vrednosti. To više nikada neće biti ni nalik nečemu što smo naučili da nazivamo „životom“, koga smo do sada mirno i podrazumevajući živeli. Nastavićemo da „budemo živi“ na neki ponižavajući način, poput invalida, obeščašćeni, pogorelci sa ogromnom rupom na duši i da vežbamo svakodnevno, ne kako se leče posledice pandemije nekakvog jebenog virusa, nego kako da zaboravimo silovanje, kako postojati posle iživljavanja nad našim dušama i slobodom. Nakon te brutalne pljačke, bićemo gorki , svesni da nam nevidljivi i nepoznati lopovi, opljačkano više nikada, ali nikada neće vratiti. To život više ne može biti, njega su preoblikovali u bizarnu čekaonicu za smrt.

  2. Zanimljivo, niti jedan tekst nigde nisam procitao na temu „ako ne bude niti jednog talasa vise“. A, sanse da ga bude su jednake sansama da ga ne bude. Kao sto postoje „vrsni strucnjaci“ od doktora koji uporno tvrde da ce biti drugog talasa (samo i jedino na temelju pretpostavki), tako postoje ozbiljni, renomirani doktori koji tvrde da drugog talasa uopste nece biti. Naravno, ponavljam, nigde to ne mozemo da procitamo. Jedini smisao jeste plasiti narod, servirati im sto strasnije vesti (po mogucnosti i kada otvore frizider), tako ih drzati u mentalnom ropstvu + prodavati im „potrosni materijal“ po desetostruko vecim cenama.
    Prijatan dan i „pamet u glavu“.

  3. Svetska zdravstvena organizacija ocigledno forsira pricu o drugom talasu jer je ukljucena preko finansiranja Bil Gejtsa u proizvodnju njegove vakcine za koju se nece znati sta sadrzi. Zato se i dalje pravi panika sa tim drugim talasom da bi se prikazalo da se nema vremena za testiranje Gejtsove vakcije vec da je ljudi treba sto pre primiti i neispitanu. Nadam se da im to nece uspeti jer dosta je pametnih i uspesnih naucnika u celom svetu kojima je jasno o cemu se tu radi i koji je cilj bio ove pandemije.

BBC

BBC News na srpskom

Lana Del Rej: „Ne veličam zlostavljanje" 21

Lana Del Rej: „Ne veličam zlostavljanje“

Getty ImagesPevačica kaže da je iskrena i optimistična po pitanju veza koje su se loše završile Lana Del Rej se brani od optužbi da su stihovi njenih pesama antifeministički. Putem Instagrama je kritikovala spisateljice koje su je napale da veliča zlostavljanje. Rekla je da stihovi njenih pesama često govore o realnim emotivno nasilnim odnosima i […]

Aleksej Kišjuhas

Mi, kiborzi?

Kao nuspojavu pandemije kovida 19, pravo iz devedesetih, dobili smo i povratak Bila Gejtsa u budućnost i popularnu imaginaciju.

Mi, kiborzi? 1

Ovaj legendarni suosnivač Majkrosofta, milijarder i filantrop postao je vodeća zvezda tekućih teorija zavere, daleko prešišavši 5G mrežu, Džordža Sorosa, Jevreje, masone, Iluminate, Bilderberžane i ljude-reptile.

Za par meseci, Gejts je u medijima kao tvorac novog koronavirusa bio zaveraški spomenut čak 1,2 miliona puta, što je za trećinu više od naredne zavere po popularnosti (spomenute 5G).

I sad, prema ovim zaumnim zlomislima, Bil Gejts nastoji da – mikročipuje sve ljude na svetu.

To jest, da preko vakcine implantira nekakve čipove u ljudska tela, a koji bi mu omogućili da prati, nadzire ili čak kontroliše stanovništvo planete.

Dosadne činjenice su takve da on baš nikad nije ni predložio ni finansirao implante za bilo kakvo nadziranje i kontrolisanje. Ali, koga još danas briga za činjenice?

Ono što zaveraška ekipa sa alufolijom na glavi koristi za svoje pseudoargumente jeste jedna pilot-studija naučnika sa MIT iz 2019, a koju je (kao i hiljade drugih) bila finansirala Fondacija Bila i Melinde Gejts.

I fondacija koja izdašno, hrabro i humano finansira globalnu vakcinaciju ili to neko spašavanje miliona ljudskih života.

U ovoj studiji, spekuliše se o tehnologiji koja bi ostavljala nevidljivi trag na koži vakcinisanim osobama, radi efikasnijeg registrovanja onih koji jesu i onih koji nisu prokuženi od zaraznih bolesti.

Sve to zato što nedostatak standardizovanih medicinskih kartona otežava praćenje(opa!) imuniteta ljudi širom sveta, a posebno iz Trećeg sveta.

Jer zaista, ko od nas tačno zna od čega jeste ili nije vakcinisan kao dete, i gde mu je uopšte medicinski karton? U tom smislu je i sam Gejts govorio o potrebi za digitalnim medicinskim kartonima ili identitetima (nalik na naš lični Fejsbuk profil, samo o zdravlju).

Studija je bila teorijska, razmatrana tehnologija pasivna, i u njoj nema ni reči o nekakvom uređaju za praćenje lokacije ili ponašanja, zlo i naopako.

Bio bi to otprilike kao onaj analogni ožiljak ili pečat koji na ramenu već nosimo svi mi rođeni kao Jugosloveni, i koji je nam je ostao od BSG vakcine protiv tuberkuloze. Samo – nevidljiv, osim pod infracrvenim svetlom.

Ali džabe: fekalija je pogodila ventilator.

Jer Bil sa Melindom mu Gejts hoće da nam ubaci nekakav čip pod kožu! Kašljucavi Windows XP, prokleti Word, mrski Excel ili odvratni PowerPoint, šta li? Za pojedince sa religijskim softverom instaliranim u glavu, u pitanju je ništa manje od satanskog Žiga Zveri iz novozavetnog Otkrivenja Jovanovog (13: 14-18).

Mi, kiborzi? 2

Ko bi, dođavola, pomislio da je jedan kratkovidi štreberko, bez fakulteta ali sa podosta novca na računu – personifikacija Sotone lično?

Za mnoge narajcane prepisivače koji su bežali sa časova matematike, fizike i informatike, Gejts to očigledno jeste.

Međutim, za one koji su skloniji naučnoj fantastici, a ne verskom fundamentalizmu, cela ta izmišljena drama sa mikročipovanjem predstavlja jednu drugačiju vrstu pretnje.

I opasnost da će ljudi tada postati – kiborzi. Čekajte, šta?

Kiborg je pojam nastao još davne 1960, od prvih slova iz sintagme ibernetski organizam (kib-org).

I odnosi se na ljudski organizam ili organsko telo koje je sjedinjeno sa nekakvom tehnologijom, veštačkim komponentama, sintetičkim materijalima i slično.

Drugim rečima, kiborg nije robot, već čovek-mašina.

Dakle, ljudsko biće, ali sa poboljšanim ili unapređenim fizičkim karakteristikama uz pomoć tehnologije. A što mnogima romantičarski deluje distopijski i zastrašujuće.

Prisetimo se samo šoka sa pratećom nevericom kad u prvom Terminatoru (1984), Švarceneger pocepa kožu sa podlaktice da bi bioskopskoj publici pokazao svoj skelet od hromiranog čelika.

Da li nas to onda očekuje kiberpank budućnost nalik na Blejd Raner (1982), sa trajnim mrakom i kišom, sveprisutnim neonskim reklamama, društvom kojim vladaju zle korporacije, i bez jasno vidljive granice između mašina i ljudi?

Pa, biće da je ta budućnost već uveliko stigla.

Jer, evo vesti koju nam niko nije saopštio: Svi smo mi već postali kiborzi. Ali, nije to ništa loše. Nisu li već kiborzi svi oni ljudi sa ugrađenim pejsmejkerom?

Dakle, osobe sa veštačkim uređajem ili mašinom koja se (još od 1958) ugrađuje u ljudsko telo da bi strujom stimulisala rad biološkog srca? Svake godine implantira se oko milion ovakvih uređaja u ljude, pardon, kiborge.

Zatim, šta su ljudi sa slušnim aparatima, veštačkim protezama umesto udova, ili veštačkim mrežnjačama u oku, ako ne – kiborzi?

Od devedesetih se u ljude ugrađuju i neurostimulatori ili pejsmejkeri u glavi, koji implantiranim elektrodama stimulišu određene delove mozga (npr. kod obolelih od Parkinsonove bolesti). Sve ove mašine u telima poodavno spašavaju, olakšavaju i poboljšavaju ljudske živote.

A kiborzi smo i svi mi ostali, živi i zdravi.

O tome je u svom kultnom Manifestu Kiborga, još pre 35 godina, pisala istaknuta američka sociološkinja, feministkinja i posthumanistkinja Dona Haravej.

Biti kiborg ne znači samo nositi pejsmejker u grudima, protezu od čelika umesto kostiju na nogama ili pak Gejtsov mikročip od silicijuma ispod kože.

Mi postajemo kiborzi i kada naprosto – obujemo sportske patike. Tada na svojim stopalima takođe nosimo jedan tehnološki produžetak za udove koji poboljšava naše biološke performanse, zar ne?

Dodatak koji je od laganog sintetičkog materijala, sa vazdušnim đonom, i koji omogućuje da hodamo ili trčimo brže, jače i bolje nego što je to prirodno ili bosonogo.

Naravno, i osoba na biciklu ili u automobilu jeste spoj čoveka i mašine (nazvana ozačem), a koja prevazilazi biologiju i ostvaruje jedno sasvim neprirodno ubrzanje onog prirodnog kretanja.

Invalidska kolica su naši točkovi, a avioni naša krila, koje takođe biološki nemamo i nismo ih prirodno evoluirali.

Da bismo zaista bili kiborzi, ne trebaju nam ni veštačke i visokotehnološke mrežnjače u oku. Dovoljna su i puka kontaktna sočiva, pa i obične naočari na nosu.

Jer i one su precizni optički ili tehnološki dodatak našim telima, a zbog kojeg vidimo oštrije i bolje na daljinu ili blizinu.

Kao kiborzi, ne moramo da budemo Stiven Hoking koji je govorio posredstvom tehnologije. Dovoljno je da komuniciramo mobilnim telefonom.

Jer i ova je mašina učinila da nam se glas čuje mnogo dalje od prostornih i bioloških ograničenja uha i grla. Mi smo kiborzi i svaki put kad progutamo aspirin kad nas boli glava.

Sjedinjujući naša tela i njihovu prirodnu biohemiju sa sintetičkim lekom, mi takođe veštački popravljamo svoje unutrašnje (blago)stanje.

A, pornići i rijalitiji su nam svedok, popravljamo te karakteristike i silikonskim implantima po grudima, usnama ili zadnjicama.

Dakle, od bazične ishrane i reprodukcije, preko lečenja, transporta, informisanja i zabave, sve do hodanja, gledanja i izgledanja, doslovno ne postoji niti jedan aspekt modernog života i ljudskog tela koji nije posredovan tehnologijom.

Veštačko đubrivo?

Industrija hrane i lekova? Plastična hirurgija? Komunikacija na daljinu? Veštačka oplodnja?

Pa šta je onda još jedan silicijumski mikročip ili integrisano kolo u našim telima? Ništa posebno.

U modernim društvima, odnos između ljudi i tehnologije postao je toliko blizak i intiman da više zaista ne možemo da podvučemo crtu gde tačno prestaje čovek, a počinju mašina, silikon ili silicijumski čip. Pogledajmo u fotografiju nekog Aboridžina kao polugolog i bosog lovca-sakupljača iz Australije.

I uporedimo je sa fotografijom (post)modernog urbanog čoveka za računarom i sa kesicom čipsa na stolu, a koji na svom telu nosi patike, kontaktna sočiva i ručni sat, sa upaljačem, lekom za glavobolju i mobilnim telefonom kraj tela.

Zar ovaj drugi junak tada ne izgleda kao jedan hibrid tehnologije i biologije? Ili kao istinski kiborg iz budućnosti koji je nepojamno unapredio sopstveno telo i njegove sposobnosti, u poređenju sa našom prirodom?

Koja je onda suštinska razlika između zloglasnih čipova i običnih – Najki? Samo to što su prvi pod kožom, a drugi na koži na stopalima? Mikročipove koji uživo prate, beleže, čuvaju (i sam bog ili priroda znaju kome šalju) podatke o našem kretanju, navikama i ponašanjima već uveliko nosimo sa sobom.

U džepu u mobilnom telefonu, bez kojeg više i ne izlazimo na ulicu. Tada nema baš nikakve potrebe da invazivno trpamo prateće mikročipove ispod kože. I zato je krajnje besmislena, koliko i lažna, teorija zavere o Gejtsovom mikročipovanju populacije vakcinom. Svi smo mi odavno hibridi tela i tehnologije, prirode i tehnike, organizma i mašine.

Mi, kiborzi, jesmo postbiološki automati, amalgami mesa i metala, dopadalo nam se to ili ne.

I napretkom tehnologije, neprekidno dodajemo nove proteze svojim telima zbog kojih vidimo jasnije, govorimo dalje, čujemo bolje, hodamo duže, računamo lakše, pamtimo tačnije i mislimo brže, kupujući nove modele patika, automobila i mobilnih telefona.

I sve je to sasvim u redu.

Za Haravej i posthumaniste, upravo su mašine te koje npr. mogu da doprinesu oslobođenju žena, kada one zaista postanu postbiološki organizmi.

Zbog čega u Manifestu Kiborga i poručuje sledeće: „Radije bih bila kiborg, nego boginja“ (misleći tu na Majku Prirodu), te da valja ostvariti intenzivni i orgijastički užitak sa mašinama. Mi, kiborzi, hrabro brišemo zastarele granice između javnog i privatnog, uma i tela, genetike i učenja, biologije i kulture, životinje i mašine, prirodnog i veštačkog.

Ne brinimo onda previše zbog digitalnih čipova, mašina ili drugih sintetičkih uređaja u našim organizmima, ili onima izvan njih kao veštim dodacima našim telima.

Nije to ništa novo i neobično.

Kiborzi svih zemalja, opustite se.

Komentari (10)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Prema autoru, svi pronalasci tokom istorije čovečanstva su upotrebljeni samo i uvek na korist čoveka! Da li je moguća tolika naivnost? Autor je potrošio previše vremena i karaktera na primere brojnih pronalazaka i tehničkih dostignuća koja su unapredila život. Pri tome je ostao slep na primere zloupotrebe nauke. Nemam nameru da trošim vreme i prostor navodeći takve primere. Ali navodim nešto drugo: fašističku cenzuru koja se sprovodi na YT, Guglu i drugim mestima. Pri tom je bitno i ko se cenzuriše. Brojni ugledni stručnjaci iz oblasti medicine, sociologije, filozofije, politike…. I ostavljam autoru da sam pretraži ta imena i posluša (sa slobodnih platformi) šta su rekli. Pomenuću samo jednog čoveka koga su pokušali da počiste sa interneta: Nikitu Mihalkova! Da li autor stvarno misli da je Mihalkov potpuno zabludeo, da ne kažem poludeo?

  2. Nije sporno da smo kiborzi.Mi smo to od dana kad smu uzeli u ruke neko pomagalo, štap, da bi lakše hodali ili se branili od mnogih gladnih strvorenja.
    Sporno je samo to šta će biti konačan rezultat.
    Ako čovek ne prepusti svom organizmu da se poboljšava i usavršava, već to radi izmišljanjem pomagala, biće da je odabrao pogrešan put.
    Za ilistraciju ovog stava je najubedljiviji slučaj maratonca Abebe Bikila iz Etiopije koji je pobedio na olimpijadi u Tokiju pretrčavši tih 42 km potpuno bos.
    Sve ima kraj pa i čovek . Baš zato treba se opustiti i dati na volju mozgu da prkosi Tvorcu.

  3. Ono sto mene zbunjuje, kao teologa, jeste da verni narod u Srbiji vidi Sotonu u Bilu Gejtsu, a ne vidi Sotonu u „kapetanu“ Draganu, „Legiji“, „Arkanu & C“, „opasnim momcima/patriotama“, „politicarima“, „naoruzanju“… Obozavaju ubice, dilere droge, kriminalce & nasilnike i, u isto vreme, smatraju da je to pravedno i bogougodno?! Slicno je i sa vernim narodom u Svetu, koji se divi nekom drugom svom olosu… Cudno je to! Ja sticem utisak da je, obrnuto – da je Satana zaposeo sve, prethodno pobrojane „pravednike“ i njihove slepe vodje…

  4. Uz svu dobru volju Gejtsa, nameru, strah može biti opravdan. Ima ljudi (previše), koji bi hteli da iskoriste sve. Manipulacija ljudima je vekovni san. Ostvarivan potpuno ili delimično religijom,nacionalizmom,fašizmom, željom za kapitalom itd. Kontrola svega ovoga je upitna. Dobro se sećam 91 kada sam dobio vakcinu u armiji u Brčkom. Pokupi nas doktor (neću dati njegovu nacionalnost) dade nam par vojnika neke vakcine,niti gde upisa,bukvalno u hodniku. Posle sam 40%slabiji,neotporniji.

  5. Aktuelno, super. I opet pitanje kolicine koriscenja ljudskog mozga. Zar je zaista lakse poverovati i razglabati neogranicen broj vremena o nesuvisloj ljudskoj propagandi shvacenoj i u samom izvoru kao nesuvislu pa obogacenu vakcinom? Zar u ovim pitanjima u inter prostoru ne postoji nijedno zasto? Cemu? Sta ce njemu bilo sta vise od akcije kakve takve zastite dece i ostalih kroz vakcinaciju? Sva druga ispoljavanja prema laboratoriji u drugoj teritoriji u saradnji sa drugim strucnjacima, ukazuje na jadno stanje stanovnistva sveta koja prilaz ovoj temi ovako vide. Kretanje stanovnistva je danas kibord. Da li ce postati jos veci ili ne pa cak i ne zavisi od tog stanovnistva. Cak je i smesno „osvestiti“ se o dogadjaju kroz podatke koji u vecini mogu znaciti vlasniku. Jos jedan zametak izma u svojoj sustini. Trazenje ljubavi u onom drugom uz okrivljivanje, sto se ne poseduje, onog treceg. Kocnica kretanja je upravo pravo vremeno shvatanje uzroka. Rigidan deda, i sam potomak rigidnog dede, koji pruza sva znanja o zivotu, drustvu, pruza visoke skole, ali avaj blokirao je socijalnu i emotivnu inteligenciju. Ostalo je to sustinsko zarobljeno u nekom vremenu sa neprekidnim zalom za njim, ne dozvoljavajuci slobodan put napred. Taj pomenuti nema nikakvog razloga da se bavi monstruoznoscu i cackanjem. Kakav bi on bio da ne ide napred. Jer samo napred je sustina emotivnog i socijalnog bica a to je sloboda, Ona se ne moze uhvatiti i naklapati o njoj. Ona se zivi.

  6. Dragi Aleksej, BRINEM!
    Brinem zbog iskoriscavanja, a jos vise zbog zloupotreba svih tih tehnologija stvorenih na osnovu naucnih dostignuca koja bi trebalo da budu KORISNA za SVE nas na planeti Zemlji.

  7. Samo napomena, Terminator skida kožu sa podlaktice da Majlsu Dajsonu i njegovoj ženi pokaže metalni skelet i da je u stvari kiborg u T2, 1992 godine, ne u T1 Samo kažem, a i gledao sam i jedan i drugi preko 30 puta sigurno, možda i više

  8. Sve je to lepo i krasno dok su pomagala privremena ili mehanička. Kritična granica, ona koje se narod pribojava, jeste pomagalo (npr. neuralink) koje utiče na moždane procese, na raspoloženja i misli. To je korak dalje od algoritama i „kolačića“ koji nas obavijaju familijarnim internet sadržajima i reklamama. Pomisao da neko može pomoću tehnologije da nam promeni tok misli ili utiče na voljno ponašanje jeste ta crta koja se ne sme preći. Sloboda unutar sopstvenih misli jeste poslednja granica slobode. Da li ćemo je sačuvati?

Može li se bez termoelektrana na ugalj?

Može li se bez termoelektrana na ugalj?

Zbog pandemije je osetno opala i potrošnja električne energije u Nemačkoj. Pa ipak, sprema se puštanje u pogon nove termoelektrane na ugalj. I to bez obzira na najave da će se prestati sa korišćenjem tog energenta.

Mnogi pogoni prekinuli su proizvodnju zbog pandemije, pa neki distributeri beleže pad potrošnje električne energije i do 20 odsto. Ipak, baš ovih nedelja očekuje se puštanje u rad nove termoelektrane „Datteln 4“ – na ogromno nezadovoljstvo zaštitnika životne sredine.

„Onaj ko u 2020. pušta u pogon novu termoelektranu na ugalj, taj se ponaša neodgovorno i ignoriše ono što nauka zna o klimi“, tvrdi Liza Geldner iz organizacije „Grinpis. „Sa termoelektranom ’Datteln 4’ povećava se emisija gasova koji uzrokuju efekat staklene bašte. Umesto nove termoelektrane, potreban nam je masovni porast korišćenja obnovljivih izvora energije.“

-pročitajte još: Ugalj sa Balkana truje čitavu Evropu

Naravno, kad je „Datteln 4“ počeo da se gradi 2007, niko nije ni slutio da će izbiti ova pandemija. A i na ugalj se još uvek računalo. Doduše, sve elektrane kompleksa „Datteln“ građene su za korišćenje kamenog uglja, tako da su stare elektrane – prva je izgrađena 1964. – isključene još 2014. Ali ova nova, koja ubrzo počinje s radom, ima kapacitet koji je više nego tri puta veći nego sve tri stare elektrane zajedno. A vanredna dozvola da se ona dovrši izdata je uz najavu da je taj pogon daleko „čišći“ nego što su bile stare elektrane. Ali baš zbog efikasnosti elektrane „Datteln 4“ ona će verovatno mnogo da radi, što podrazumeva da će tokom životnog veka elektrane biti emitovano 10 do 13 miliona tona ugljen-dioksida.

Pogledajte video 03:01

Pet sela nestaje zbog površinskog kopa

„Datteln 4“ će sagorevati antracit koji će biti dopreman iz uvoza – naime, svi rudnici kamenog uglja u Nemačkoj već su zatvoreni. Istovremeno, aktivisti za zaštitu životne sredine ljute se zbog toga što se i dalje istrajava na korišćenju mnogo manje efikasnog lignita – koji će se i dalje eksploatisati i u površinskom kopu u Severnoj Rajni Vestfaliji. Zbog toga će, inače, morati dam bude uništeno još pet naselja. Uprkos svim protestima i obećanjima političara, koncern RWE planira da eksploatiše još najmanje 900 miliona tona lignita do 2038. godine – što neminovno znači i nove milione tona ugljen-dioksida.

Da li nam je ugalj uopšte potreban?

Organizacija za zaštitu životne sredine „Grinpis“ zatražila je od nemačkog Instituta za ekonomska istraživanja (DIW) da sastavi studiju koja bi pokazala da li Nemačka pod tom pretpostavkom uopšte može da ispuni ciljeve dogovorene u Parizu kako bi se otopljenje Zemlje ograničilo na najviše 1,75 stepeni Celzijusa. Odgovor Instituta bio je potpuno jasan: ne može.

Ali nemačka pokrajina Severna Rajna Vestfalija i njen premijer Armin Lašet (CDU) i dalje ne odustaju od eksploatacije i korišćenja lignita. S druge strane, aktivisti upozoravaju da se pokrajinska vlada pritom poziva na zastarele podatke i istraživanja koja su sprovedena između 2012. i 2015, a po kojima postoji potreba za eksploatacijom uglja.

No i bez korone, potrošnja energije već odavno pada: mašine su efikasnije, izolacija je bolja i, što je najvaž