Lesoto

Marihuana, planine, i novac: kako Lesoto zarađuje za život

Farmers in the greenhouse

BBC
Firma Medigrou zapošljava oko 400 ljudi i nada se da će raširiti poslovanje po zemlji

Vlasti Lesota nameravaju da uvećaju prihode od industrijske proizvodnje medicinske marihuane koja je tek u povoju, ali BBC novinar Vumani Mkize tvrdi da se u ovoj južnoafričkoj državi kanabis prodaje van zakonskih okvira, sve brojnijim korisnicima.

Zelena prašina obavija Mamfo Tulo dok rukama sakuplja sasušene listove marihuane sa ogromne gomile na podu svog doma u veliku platnenu vreću.

Ovu sve traženiju biljku uzgaja već godinama na poljima oko živopisnog seoceta Mapotengu.

Na sedamdeset kilometara severnoistočno od prestonice Lesota, Maserua, njeno imanje je u plodnoj dolini okruženoj planinama po kojima je poznata ova zemlja.

Baš u ovom krajoliku od koga zastaje dah ljudi već decenijama uzgajaju marihuanu za rekreativne potrebe.

Mampho Thulo in her marijuana field in Lesotho

BBC
Mamfo Tulo uzgaja marihuanu bez licence

Visoka nadmorska visina u spoju sa plodnom zemljom, neokaljanom pesticidima, omogućava uzgajivačima da proizvedu marihuanu visokog kvaliteta, izuzetno cenjenu širom sveta.

Nešto bliže prestonici, radnici ustrojeni u redove borave u malo sterilnijim uslovima, u staklenicima, kako bi proizveli legalnu medicinsku marihuanu, budući da cela država pokušava da zaradi od sve veće potražnje.

Prošle godine, Lesoto je postao prva afrička država koja je legalizovala uzgoj marihuane u zdravstvene svrhe, i time pokrenula potpuno nov sektor u zemlji u kojoj privreda ne pruža puno prilika za zaposlenje.

Međutim, ova dva sveta teško da će se spojiti, pošto farmer s malim gazdinstvom ne može da priušti infrastrukturu i troškove dobijanja dozvole koje zahteva legalno bavljenje ovim poslom.

„U milosti i nemilosti švercera“

Bez obzira, gospođi Tulo, koja ima petoro dece, marihuana je vredna i unosna biljka.

„Tako zarađujemo za život… pošto je ono malo radnih mesta kojih uopšte ima rezervisano za obrazovane ljude. Oslanjamo se na marihuanu zato što nismo obrazovani“, kaže ona za BBC.

Uprkos ukidanju zabrane na uzgoj marihuane u zdravstvene svrhe, to što gospođa Tulo radi – gaji je za rekreativne potrebe – još uvek je nezakonito.


Pet stvari o Lesotu:

Men in Lesoth at dawn wearing traditional blankets

Getty Images
  • Zovu ga „Kraljevstvo među oblacima“, zato što se ova parlamentarna monarhija bez izlaza na more nalazi na visoravnima i u potpunosti je omeđena Južnoafričkom republikom
  • U ovoj zemlji se nalazi skijalište na najvišoj visini u celoj Africi
  • U tradicionalnu nošnju spadaju i Basoto ćebe kao i kupasti šešir koji simboliše planine kojim Lesoto obiluje
  • Proteklih decenija, hiljade i hiljade radnika i radnica je nedostatak prilika za zaposlenje naterao da posao nađu u Južnoafričkoj republici
  • Najunosniji izvozni proizvodi Lesota su dijamanti i voda

Ovu četrdesetosmogodišnju ženu pretnja zatvorom ne odvraća od gajenja marihuane.

„Da, znam da je nezakonito saditi marihuanu“, priznaje.

Ali, uz notu prkosa u glasu, dodaje: „Deca mi se školuju zahvaljujući marihuani. Kad nešto prodam, mogu da platim troškove školovanja.“

Navikla se na povremene policijske racije, koje se obično završe tako što joj nadležni zaplene deo uzgoja.

Man on a pony looking at the landscape

BBC
Lesotho’s high altitude and fertile soils are perfect growing conditions for marijuana

Nepristupačnost dela imanja gospođe Tulo, na strmim planinskim padinama, sprečava vlasti da joj sve zaplene.

Što se prodaje tiče, u milosti je i nemilosti švercera koji, žali se ona, nude samo mali deo vrednosti proizvoda.

„Oni zadaju cenu, jer znaju da smo očajni.

„Kupac će reći da ću dobiti 36 dolara [za vreću od 50 kilograma]. Ja sam gladna, nemam hrane, kuća prazna. Obično pristanem na tu cenu.“

Pionir u uzgoju marihuane u Africi

Novonastala industrija medicinske marihuane zaseniće prihode koji se slivaju uzgajačima koji protivno zakonu gaje male količine ove biljke.

U globalnim razmerama, medicinska marihuana je veliki biznis.

Procenjuje se da će tržište za legalno uzgajanu marihuanu vredeti 146 milijardi dolara godišnje od 2025, dok će po istim procenama medicinska marihuana činiti preko dve trećine tog iznosa, pokazuju zaključci konsultantske firme Grendvju Risrč.

Kao prva zemlja na afričkom kontinentu koja je ušla u ovaj posao, Lesoto namerava da zaradi od svog zelenog blaga ohrabrujući strane investitore da ulažu ne samo u uzgoj, već i u obradu.

U susret legalizaciji marihuane u Kanadi, BBC posećuje najveću farmu kanabisa na svetu.
The British Broadcasting Corporation

„Želimo da izvozimo gotov proizvod. Zato planiramo da uzgajamo i proizvodimo farmaceutske, prehrambrene i kozmetičke proizvode, kao i da počnemo sa farmaceutskom obradom sastojaka“, kaže Maselo Selo, pravni savetnik pri ministarstvu zdravlja, zaduženom za izdavanje dozvola za uzgoj.

Izlazak Lesota na tržište medicinske marihuane ohrabrio je i druge zemlje da se late istog posla. Zimbabve je takođe legalizovao uzgajanje, a ovu meru razmatraju i vlasti drugih afričkih država.

U Južnoafričkoj republici, Ustavni sud je prošle godine doneo istorijsku odluku i legalizovao uzgoj i korišćenje marihuane za ličnu upotrebu.

Vlada Lesota već je odobrila dozvole nekolicini stranih kompanija da uzgajaju, distribuiraju i izvoze proizvode na bazi marihuane.

Ova zemlja je uspela da privuče kanadske investitore, kojima su za proširenje biznisa idealni klimatski uslovi i niska cena rada.

Kompanija iz Toronta, Suprim Kanabis Kompani, uložila je 10 miliona dolara u Medigrou Lesoto 2018. godine, odobrivši partneru 10 odsto deonica zajedničke firme.

Farma za uzgoj medicinske marihuane firme Medigrou, u četvrti Maserua Makarabei, budi i nadu da će u siromašnoj lokalnoj zajednici proklijati i prilike za zaposlenja.

„Zeleni lek“

Planine su istačkane staklenicima, dok tlo podrhtava pod traktorima i pneumatskim bušilicama kako se izgradnja fabrike bliži kraju.

„Već zapošljavamo 400 ljudi, a procenjujemo da ćemo povećati broj radnika na 3,000 „, kaže direktor Medigroua, Lebo Lifoto.

„U Lesotu se marihuana i tradicionalno uspešno uzgajala, tako da je logično stvaranje pristojan biznis strukture oko onoga što se već radilo na prirodan način. Mesto na kojem smo sad nalazi se na oko 2,000 metara nadmorske visine, što je odlična sredina da bi biljka proizvodila CBD [kanabidiol] ulje visokog kvaliteta“, dodaje Lifoto.

CBD ulje je dragulj za kojim žude svi uzgajivači medicinske marihuane.

Radi se o jedinjenju koje se izvlači iz biljke, a zatim koristi u zdravstvene svrhe za razne bolesti.

Tetrahidrokanabinol (THC) je ono, pak, za čim žude rekreativni korisnici marihuane, pošto se radi o psihoaktivnom sastojku.

Sve stabljike na farmi Medigroua uzgajane su bez THC -a, kaže Kristo Moler, uzgajivač na postrojenju.

„Nas zanima samo lek, zeleni lek“, kaže on.

„Dozvole su preskupe“

Medigrou je dobio dozvolu od vlasti Lesota da započne uzgoj 2016, godinu dana pre nego što će država legalizovati mogućnost uzgoja medicinske marihuanu za sve.

Za samo 15 meseci, kompanija je ostvarila puno toga: izgradila je put, postavila komunikacione tornje, a trenutno dovršava prostorije za zaposlene u fabrici za obradu CBD ulja.

A šta će biti sa malim farmerima?

Uzgajivač voća Motiba Tamae isprva se radovao mogućnosti da proširi ponudu i medicinskom marihuanom. Međutim, dozvola za uzgoj koja košta 10,000 dolara odvratila ga je od te zamisli.

„Otkako su vlasti legalizovale marihuanu u Lesotu, mislili smo da deo zemlje odvojimo za uzgoj medicinske marihuane i proširimo ponudu proizvoda, ali je ljudima poput nas teško da dobiju dozvolu jer je skupa“, rekao je Tamae za BBC.

Vlasti su razvrstale dozvole za uzgoj marihuane u nekoliko kategorija, ali su ipak preskupe za običnog farmera.

Mamfo Tulo će, do daljnjeg, nastaviti da uzgaja ovu zabranjenu biljku, dok o biznisu oko medicinske marihuane ne zna ništa.

„Ovo je sve što znam“, kaže kroz smeh, dok privodi kraju pakovanje listova marihuane u ogromnu vreću.

„Ni od čega drugog ne bi mogla da živim.“


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk31.01.2020.

Pitanje koje sam sebi postavljam

Da li se treba provlačiti kroz život?

Za mene “Provlačiti se” nije uspeh.

Moj motiv života je viši,želim da služim i drugima.

Moje želje nisu sebične.Ja njih usaglašavam sa željama drugih.Drugim rečima moje ideje i rad su društveno korisni

Jasno sam zamislio svoj cilj.

To je “EKOLOŠKA ELEKTRANA ZA PROIZVODNJU ELEKTRIČNE ENERGIJE UZ POMOĆ SUNČEVE ENERGIJE” u  Bujanovcu.

Bespovratna-sredstva-solarnu-energiju-navodnjavanje1

Uspeću da to ostvarim i ako neznam kako.

Zračak nade je stigao od vlasnika AMAZON-a Džef Bezos CEO kompanije

petarjovanovic

Petar Jovanović

images (1)

Bujanovac je gajle golemo (GAJLE-BRIGA)

Pitam se:

Da li je moguće da se Bujanovcu sve ovo dešava?

Dezinformacije i neizvesnost,svojstvena je prostoru gde vekovima žive ljudi svih veroispovesti iz okruženja. Stiče se utisak da ništa ne stoji na sigurnim nogama.

Da li je to tako?

Ipak,stvarnost je nepoznata građanima Srbije i šire.

images (4)

Oni koji neprekidno lansiraju negativne vesti o Bujanovcu ne razumeju da je to Srbija.Na terenu tradicija se protivi neistinama i usaglašava se stvarnosti i novim vrednostima Evrope i šire.

Socijalna slika juga Srbije je poražavajuća.

Entuzijasti iz Bujanovca i Beograda  kroz rad simbolizuju jedinstvo svih građana kako bi stvorili novo stanje. Projekti se prilagođavaju stvarnosti na terenu.

Rukovodilac projekta entuzijasta

Petar Jovanović iz Bujanovca

Svet

U koferima donosili auto-delove: Gigant prkosi koronavirusu

Koventri — Britanska kompanija Jaguar land rover (JLR) je zbog koronavursa delove za proizvodnju svojih automobila iz Kine dopremala u koferima.

Izvor: Investitor.me

Foto: Epa, Friedemann Vogel
Foto: Epa, Friedemann Vogel

Iz kompanije su saopštili da bi i pored napora nabavka delova mogla biti potpuno zaustavljena za dve nedelje.

“Sigurni smo za ovu nedelju, pa i sledeću, ali za treću će nam nedostajati delovi”, kazao je direktor grupe Ralf Spet na događaju u Koventriju, piše portal Investitor.

On je dodao da su iz Kine za Veliku Britaniju leteli sa delovima u koferima.

JLR je najveći proizvođač automobila u Velikoj Britaniji s tri fabrike koje proizvode gotovo 400.000 vozila godišnje.

Plan za Zapadni Balkan

Plan za Zapadni Balkan: “Nova radna mesta i povratak mladih”

Beograd — Komesar za proširenje Oliver Varheji rekao je da Investicioni plan za Zapadni Balkan treba da dovede do otvaranja novih radnih mesta i da vrati mlade.

Izvor: Tanjug

Foto: Epa, BORIS PEJOVIC
Foto: Epa, BORIS PEJOVIC

Varheiji je rekao da Investicioni plan treba da smanji razlike izmedju ekonomija EU i regiona i dovede do privrednog rasta.

Investicioni plan je, inače, bio tema sastanka sa liderima Zapadnog Balkana, u organizaciji predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela.

Ideja Investicionog plana je da se, pored svega što već EU radi na Zapadnom Balkanu, privuku i drugi izvori, kao što su međunarodne finansijske institucije i bilateralna saradnja”, rekao je Varheji za Tanjug.

Oliver Varheji je naveo da je Investicioni plan za razvoj Zapadnog Balkana, pored nove metodologije pristupanja i otvaranja pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, “treći stub” novog pristupa EU politici proširenja i Zapadnom Balkanu.

On je na konferenciji “Reforma politike proširenja” u Briselu, ocenio da su velike razlike između ekonomija EU i Zapadnog Balkan “najveći problem i koren svih drugih problema”.

“Što brže zatvorimo taj rascep i stvorimo otporene ekonomije to će zemlje regiona moći brže da se pridruže EU”, kaže Varheji.

Na pitanje Tanjuga da detaljnije objasni koje oblasti će pokrivati i na kojim će se principima i fondovima zasnivati najavljeni Razvojno-investicioni plan za Zapadni Balkan, komesar Varheji kaže da se još radi na tačnom lociranju ekonomskih oblasti i mogućnosti saradnje i ulaganja u cilju privrednog rasta i otvaranja novih radnih mesta u regionu.

“Planiramo da podignemo naše doprinose i privučemo druge”, kaže Varheji.

Komesar za proširenje je kao osnovne oblasti budućeg investiranja u region Zapadnog Balkana navodi transportnu mrežu, energetiku, obazovanje kao i programe Digitalne agende i Zelenog plana.

“Jedan od najvećih problema među zemljama regiona, u oblasti trgovine, pored granica, je nedostatak transportne infrastrukture. Ako uspemo da ih već sad u potpunosti integrišemo u Panevropsku transportnu mrežu, što podrazumeva naše investicije i pravila, ceo region će dobiti mogućnost dugoročnog predvidljivog planiranja”, objašnjava Varheji.

Kada je reč o energetici, Oliver Varheji kaže da se zemlje Zapadnog Balkana pozivaju da se, koliko im sredstva to dozvoljavaju, uključe u Zelenu agenda.

EU će im, kao kaže, dodatno pomoći u oblasti obnovljive energije, energetske efikasnosti, odlaganje otpada i “svuda gde pokažu intesovanje”.

Oliver Varheji najavljuje da pomoć kroz novi Investicioni plan treba očekivati i u uspostavljanju adekvatnog obrazovnog sistema u regionu, koji bi bio kometitivan, kao i u privlačenju direktinih stranih investicija i otvaranju novih radnih mesta na lokalnom nivou.

“Tako da se radna snaga, koju je Zapadni Balkan izgubio, počne vraćati i imati budućnost u sopstvenoj zemlji”, zaključio je komesar Varheji.

Nemačka u potrazi za kvalifikovanim radnicima

Nemačka želi još više radnika s Balkana

Nemačka želi još više radnika s Balkana Izvor: Shutterstock

Nemačkoj je potrebna radna snaga i vlada ubrzava proces doseljavanja stranih stručnjaka. U Bonu je otvorena nova služba koja će koordinirati priznavanje stručnih kvalifikacija stečenih u inostranstvu.

Nemačka privreda je zavisna od doseljavanja. Savezna vlada je zato pokrenula program privlačenja stranih stručnjaka pod motom “Make it in Germany”. To je nacionalni prioritet.

“Bez stranih stručnjaka nećemo moći da održimo naše blagostanje. Ne možemo jednostavno da čekamo na te ljude, moramo da se potrudimo oko njih”, izjavio je savezni ministar rada Hubertus Hajl.

Nemački zavod za statistiku tvrdi da će se broj radno sposobnih građana do 2035. smanjiti za četiri do šest miliona. U mnogim privrednim granama vlada nestašica radne snage. Prema navodima Nemačke industrijske i trgovinske komore (DIHK), čak 56 odsto ispitanih firmi smatra da je nedostatak radne snage trenutno njihov najveći poslovni rizik.

Svaka treća nemačka firma proteklih godina zaposlila je radnike iz drugih članica Evropske unije, odnosno trećih zemalja. Mnoge firme zbog nedostatka radnika ne mogu da prihvataju nove narudžbe i trpe ogromnu finansijsku štetu.

Doseljenička zemlja

Savezna vlada je shvatila vapaje privrednika i već neko vreme pojačano radi na stvaranju pretpostavki za privlačenja stručnjaka iz inostranstva. Nakon dugotrajne debate, usvojen je Zakon o doseljavanju stručne radne snage, čime je savezna vlada priznala da je Nemačka doseljenička zemlja – i to šest decenija nakon prvog velikog talasa dolaska gastarbajtera.

Primarni cilj zakona je olakšati stranim radnicima pristup nemačkom tržištu rada – i to praktično svim privrednim granama.

“U načelu je potpuno svejedno odakle neko dolazi, najvažnije je da dokaže da želi da se integriše u neku zemlju, da želi da sarađuje i da bude deo društva. I onda nije pitanje odakle je neko, nego kako želi da se integriše”, izjavila je za DW savezna ministarka obrazovanja Anja Karliček.

Ona je u ponedeljak u Bonu, zajedno sa kolegom iz saveznog kabineta Hajlom (zadužen za resor rada) otvorila novi Centralni ured za priznavanje stručne kvalifikacije (ZSBA). Prema pisanju nemačke štampe, u toj zemlji u ovom trenutku postoji oko 1.400 raznih službi koje se bave priznavanjem stranih diploma.

Proces priznavanja do sada je bio previše komplikovan i trajao je suviše dugo, mnogo duže nego recimo u skandinavskim zemljama, SAD ili u Kanadi. A to Nemačka sebi u globalnoj borbi za najbolje stručnjake više ne može da dozvoli, čuje se iz savezne vlade. Novi ured za priznavanje stranih kvalifikacija, koji je s radom počeo početkom ovog meseca, to bi morao da koriguje.

Jednostavnija i brža procedura

Tokom obilaska radnih prostorija Ureda, Karličekova i Hajl demonstrirali su kako bi to trebalo da izgleda u praksi: osobe zainteresovane za dolazak u Nemačku najpre bi trebalo da kontaktiraju ZSBA, koji će im pomoći u pripremi kompletne dokumentacije potrebne za priznavanje kvalifikacija. Ured će im takođe biti na raspolaganju za savetovanje (putem četa, mejla ili telefonski) i on će njihove molbe da distribuira nadležnim institucijama na nivou nemačkih saveznih pokrajina.

Ali ono što na jednoj strani pomaže Nemačkoj (nova pravila doseljavanja), na drugoj strani otvara velike probleme – jugoistok Europe ne napuštaju samo najbolje kvalifikovani kadrovi sa univerzitetskim diplomama, već i negovatelji, mašinovođe, automehaničari i radnici iz drugih grana. Iz Hrvatske, Srbije ili Bosne i Hercegovine u Nemačku godišnje ode više od 100.000 radnika.

Da li je nemačka vlada svesna šta to znači za tržišta rada u tim zemljama, pitanje je za ministra Hajla:

“Mi smo sklopili nekoliko bilateralnih sporazuma, na primer da ne povlačimo negovatelje iz medicinske branše iz onih zemalja kojima su ti radnici potrebni. Ipak, mislim da je neophodno da postoji sloboda kretanja, jer ako to dobro organizujemo, onda profitiraju obe strane, i to onda na kraju krajeva učvršćuje i naše odnose.”

Dobro za Nemačku, loše za Balkan?

Prvog marta ove godine u Nemačkoj stupa na snagu novi Zakon o doseljavanju stručne radne snage. Njime bi trebalo da se olakša dolazak u Nemačku i potraga za poslom svim kvalifikovanim radnicima iz zemalja koje nisu članice EU. Ubuduće neće više da važi pravilo prema kojem su u prednosti za neko radno mesto automatski građani EU. Jedan od regiona na koji tradicionalno najviše “ciljaju” nemački poslodavci jeste Zapadni Balkan. Radnici iz tog regiona imaju dobru reputaciju u Nemačkoj.

“U prošlosti smo dobili veoma puno upita sa Zapadnog Balkana, to je jedan od regiona koji su veoma važni za nas, zato što tamo pronalazimo vrlo dobru, kvalifikovanu, stručnu radnu snagu, a s druge strane ima dosta ljudi koji znaju nemački jezik, što je od ogromne pomoći u poslovnoj integraciji”, kaže za DW Torsten Rolfsmajer iz Saveznog zavoda za zapošljavanje.

Motivacija za odlazak pritom nisu samo veće nemačke plate (veći su i troškovi života), već i korupcija, loša perspektiva i često manjkava vladavina prava u zemljama porekla. Prema navodima OEBS, samo je Srbiju između 2000. i 2015. napustilo oko 650.000 ljudi – skoro desetina ukupnog stanovništva. Slično je i u drugim zemljama regiona.

Među njima je veoma mnogo mladih, visoko-obrazovanih kadrova – iza kojih ostaje velika rupa na domaćem tržištu rada, a to i pojačava demografski problem. S druge strane, novac koji novi gastarbajteri šalju iz inostranstva, pomaže u održavanju socijalnog mira u njihovim zemljama porekla.

Da li u Srbiji postoji kultura slušanja?

Zašto je slušanje važno?

Slušanje kao sposobnost da fokusiramo pažnju na auditivne podražaje je važan aspekt našeg života i značajno utiče na njegov kvalitet u svim segmentima.

Zašto je slušanje važno? 1Foto: Pixabay/StockSnap

Sa druge strane, umeće slušanja je poseban kvalitet i predstavlja jedan od osnovnih preduslova za uspostavljanje dobre komunikacije sa drugim ljudima.

Naš kapacitet za slušanje u velikoj meri određuje našu ličnost i naročito dolazi do izražaja u međuljudskim relacijama i u tome kako nas ljudi doživljavaju.

Sastav ljudi koje privlačimo ili odbijamo, kvalitet naših veza i odnosa i sklonost ka dobrim ili pogrešnim procenama i izborima samo su neki od aspekata međuljudskih relacija koji direktno zavise od toga da li slušamo druge ljude.

Kad je u pitanju komunikacija sa drugim ljudima, slušanje predstavlja proces pažljivog praćenja onoga što nam neko govori.

Kada istinski slušamo, ne reagujemo na druge podražaje i ne bavimo se paralelnim aktivnostima. Potpuno smo posvećeni onome što druga osoba govori, saopštava ili deli sa nama. Stav tela je miran, pažnja fokusirana, sluh izoštren, a um otvoren.

Ljudi koji ne slušaju druge najčešće nisu svesni da je to njihova osobina. Drugi ljudi ih interesuju uglavnom kao platforma za njihov nastup, kao publika koja sluša, tapše i gleda sa ushićenjem, ali ne i kao ravnopravni sagovornici koje žele i da čuju.

Upravo zbog odsustva slušanja i interesovanja za druge, često se dešava da ih ljudi izbegavaju, da osećaju odbojnost prema njima i da ih ne žele u svom društvu jer ne žele da „statiraju“ u razgovoru i da budu samo u ulozi nečije publike.

Zašto je slušanje važno? 2
Foto: Pixabay/Free-Photos

Frederik (Fric) Salomon Perls, jedan od osnivača Geštalt terapije, psihijatar i psihoanalitičar, ljude koji ne slušaju opisuje kao osobe koje neprestano pričaju i koje očekuju da ih svet sluša, a koje rečenice drugih ljudi koriste samo kao odskočnu dasku za svoje doskočice.

Opisujući nekompletnu ličnost i navodeći „rupe“ kao njene osnovne karakteristike, Perls kaže da je najgora rupa koju može da zamisli ona kada osoba nema uši.

Ti ljudi ne slušaju glasove svoje okoline ili u najboljem slučaju izdvajaju samo sadržaj i zadržavaju se na praznom intelektualnom nivou, navodi on.

Ako neko ne sluša šta mu govorimo i ne prima poruke koje mu šaljemo, izostaće i očekivana reakcija.

Svako od nas različito reaguje kada ga osoba kojoj se obraća ne sluša.

Iskustvo neslušanja možemo da opišemo kao pokušaj da nešto napišemo hemijskom olovkom za koju sekund kasnije utvrdimo da „ne piše“ – neprijatno smo iznenađeni što ne klizi kroz papir kako smo očekivali, već grebe i ne ostavlja željeni trag.

Ovo iznenađenje je i trenutak odluke – neki je odmah ostave i traže drugu, dok drugi nastave da ponavljaju iste poteze i podebljavaju linije u nadi da će ipak uspeti da zapišu ono što su hteli i da će ta olovka ipak „propisati“. Da će uz dodatni napor, uspeti da ostave trag koji su nameravali, makar i reljefno, ako ne kroz mastilo.

Isto važi i za nas i naše ponašanje u odnosu na ljude koji nas ne slušaju kada im se obraćamo.

Kada nas neko ne sluša imamo dva izbora – da nastavimo da se trudimo oko te osobe ili da pronađemo drugu osobu sa kojom ćemo moći da zadovoljimo svoje potrebe.

Često se dešava da nismo svesni upravo ove mogućnosti – da imamo izbor. Imamo izbor da biramo i ljude i svoje ponašanje.

Zašto je slušanje važno? 3
Foto: Pixabay/_Alicja_

Jedan od razloga zbog kojih se neki od nas ne sete da imaju izbora vuče svoje korene iz perioda kada smo bili mali i apsolutno zavisni od ljudi pored kojih smo odrastali.

Nezavisno da li su imali sluha za nas ili ne, oni su bili jedini kojima smo mogli da se obratimo kako bismo zadovoljili svoje potrebe.

To je razlog što su neki od nas odabrali da budu uporni i da ne odustaju, jer upornost je bila jedina nada da će nas ti ljudi ipak čuti.

A pošto smo se tokom vremena navikli na neslušanje, postalo nam je normalno da ostajemo pored ljudi koji nas ne slušaju, i da ulažemo dodatno vreme i trud kako bismo pridobili njihovu pažnju.

Razvili smo refleksno i nesvesno ponašanje koje se automatski aktivira kada nas neko ne sluša – mobilišemo se za borbu i osvajanje pažnje te osobe, razvijamo taktike i istražujemo pristupe.

Na taj način držimo sebe u poziciji da naša dobrobit zavisi od nečijeg sluha za nas. Tako propuštamo da vidimo sebe kao odrasle ljude koji imaju sve alate i kapacitet da se pobrinu za sebe.

Vanredni napor oko nekoga ko nas ne sluša imao je svoju funkciju kada smo bili mali i zavisni od sposobnosti i afiniteta drugih ljudi.

Sada, kada imamo mogućnost da biramo ljude oko sebe, takvim ponašanjem potkopavamo svoje samopoštovanje i samopouzdanje i usporavamo svoj lični rast i razvoj.

Zašto je slušanje važno? 4
Foto: Pixabay/MabelAmber

Svoju kreativnost rasipamo na arhaična ponašanja koja nam ne donose napredak i kojima se držimo u mestu, umesto da isprobavamo nove načine ponašanja, istražujemo ko smo i pomeramo granice.

Sloboda izbora znači da možemo da vežbamo svesnost – kako ljudi reaguju kada im se obraćamo?

Da li nas slušaju ili je njihova pažnja fokusirana na nešto drugo?

Da li prepoznajemo kada nas neko ne sluša? Da li prepoznajemo kada nas neko sluša?

Kako reagujemo kada primetimo da nas osoba kojoj se obraćamo ne sluša – da li od nje odlazimo ili ulažemo dodatni napor da bi nas ta osoba čula?

Kako se osećamo u društvu ljudi koji nas slušaju, a kako u drštvu onih koji nas ne slušaju?

Sloboda izbora znači mogućnost da eksperimentišemo sa novim izborima i novim ponašanjima koji su u skladu sa tim kako se osećamo.

Možemo da odemo od ljudi koji nas ne slušaju i da to bude naša svesna odluka koju ćemo vežbati.

Sloboda izbora znači da imamo mogućnost da biramo koje ćemo relacije produbljivati ili prekidati u zavisnosti od toga da li nas osoba kojoj se obraćamo sluša ili ne.

Možemo da istražimo sa kojim ljudima nam je lako biti, bez dodatno uloženog napora i strategije oko opstanka te relacije.

Da li možemo da budemo to što jesmo i da upravo zbog toga nekome budemo važni i značajni?

Ako možemo, onda smo najverovatnije iskusili kako izgleda ljubav, prihvatanje i pripadanje, a ako nam to zvuči nepoznato, možemo upravo odatle da krenemo. Od toga da u relacijama sa ljudima budemo ono što jesmo.

Neki od nas se ne trude oko hemijskih olovaka koje ne pišu. Jednostavno ih zamene za one koje pišu. I to je cela količina vremena i energije koju ulože i koja im je realno potrebna da reše taj problem. Izbor je na nama.

Autorka je psihoterapeut, klinički psiholog i geštalt terapeut

Izvor: www.gestalt.org.rs

Amazon u borbi za očuvanje planete

Bezos osniva fond za zaštitu životne sredine

Jedan od najbogatijih ljudi na svetu i CEO kompanije Amazon Džef Bezos osnovao je fond za podršku naporima očuvanja životne sredine.

Bezos osniva fond za zaštitu životne sredine 1Foto: EPA-EFE/MICHAEL REYNOLDS
„Bezos Environmental Fund“ ima budžet od čak deset milijardi dolara, a pružaće podršku istraživanjima novih vrsta energije, kao i projektima očuvanja tropskih šuma i Antarktika. Takođe, radiće se na osnivanju parkova zaštićene prirode.
Prošla godina je bila najtoplija u istoriji, a na Antarktiku je izmerena temperatura od čak 18 stepeni celzijusa što je najveća ikada izmerena. Ovim tempom, naučnici procenjuju da do 2070 godine neće više biti leda na polovima, što će dramatično uticati na klimu u svetu.

Turizam u svetu obara rekorde

Gardijan: Turizam u svetu obara rekorde, ali kako i dokle

Turizam u svetu je u porastu, i 2018. godine – po podacima Svetske turističke organizacije (World Tourism Organization, UNTWO) – zabeležen je rekord od 1,4 milijarde međunarodnih turističkih dolazaka, što je porast od šest odsto u odnosu na 2017, piše londonski list „Gardijan“.

Gardijan: Turizam u svetu obara rekorde, ali kako i dokle 1Foto: Beta/AP/Andrew Medichini

Turizam igra sve važniju ulogu u globalnoj ekonomiji te je 2018. doneo oko 1,7 milijardi dolara, ili oko dva odsto ukupnog globalnog BDP-a.

Godine 1950. u svetu je bilo svega 25 miliona međunarodnih turističkih poseta, 1970. je taj broj porastao na 166 miliona, a 1990. godine na 435 miliona.

Rast jeftinog medjunarodnog avio-prevoza učinio je putovanje pristupačnijim, recimo od Londona do Diseldorfa cena avionske karte je čak niža cene dnevne karte za londonski gradski prevoz.

Vanredni profesor ekonomije na Univerzitetskom koledžu Londona (UCL) Nikodim Sumilo rekao je za „Gardijan“ da je rast globalne turističke industrije delom posledica rasta digitalnih usluga – „onlajn recenzija“ i onlajn rezervacija koje su smanjile cene, te više ljudi češće putuje.

Odgovor na pitanje koja su najpopularnija odredišta, po UNWTO-u, jeste da četiri petine turista putuje unutar regiona u kojem živi. Ipak, dugoročni trend je da Evropa prednjači po prekomorskim posetama, te je samo prošle godine primila 713 miliona posetilaca.

U čitavom svetu, Francuska prednjači, a slede Španija, SAD, Kina i Italija. Velika Britanija je sedma najposjećenija zemlja sveta.

Francuska je 2017. godine dočekala 90 miliona posetilaca, od čega gotovo 70 miliona iz drugih evropskih zemalja. Drugoplasirana Španija imala je 82 miliona turista, SAD su na trećem mestu sa 77 miliona, slede Italija sa 58, Meksiko i Velika Britanija sa po 39, Nemačka sa 37, Tajland sa 36, Turska sa 32 miliona gostiju.

Prošle godine putovanja u Severnu Afriku porasla su za 10 odsto, a turizam u podsaharskoj Africi i na Bliskom istoku takođe raste, jer raste potražnja za „nekonvencionalnim odredištima“.

Kompanija za lokalni prevoz „Uber“ je 2018. godine rangirala najposećenija mesta sveta. „Empajer stejt bilding“ u Njujorku je zauzeo prvo mesto, a slede gradski „Toranj slobode“ i „Toranj CN“ oba u – Torontu. Tek posle njih su se plasirali Trijumfalna kapija i Ajfelova kula u Parizu, kao poslednji medju pet najboljih.

Bakingemska palata, jedina britanska atrakcija medju „Top 15“, tek je sedma, i to ispred Berlinskog zida, Vatikana, Diznilenda i – egipatskih piramida.

Broj turista koje daje neka zemlja rezultat je visine prihoda i veličine stanovništva, beleži „Gardijan“.

Porast bogatstva Kine rezultirao je ogromnim rastom turizma Kineza u inostranstvu, što ih je pretvorilo u najveće svetske turiste. Kineski turisti su 2017. godine ostvarili 143 miliona putovanja u inostranstvo, a slede ih Nemci (92 miliona), državljani SAD (87.8 miliona) i Britanci (74.2 miliona).

Poredjenja radi, Poljaci su imali 47 miliona turističkih putovanja, turisti iz Maroka, Alžira i Zimbabvea zajedno imali su 11 miliona turističkih putovanja, koliko i Australijanci koji zbog udaljenost svog kontinenta vaće za slabe putnike.

Po podacima britanske Službe za statistiku, Britancima su omiljena odredišta Španija, Francuska i Italija, a zatim SAD.

Turizam ubrzano raste i u Rusiji, čiji je broj turista porastao za 16 odsto prošle godine. Francuska i Australija su sve važniji igrači, s rastom od 10 odnosno devet odsto.

Ipak, horde pijanih turista iz neprekidnog niza prepunih aviona mračna su strana turizma koja masovno uništava i znamenita mesta i tamošnje ljudske zajednice.

Turisti su odgovorni za velike količine plastike za jednokratnu upotrebu koja zagađuje obale i ugrožava divlje životinje, lovci na suvenire razbijaju korale i druge prirodne znamenitosti, a ponegde i spomenike, da bi koji komad odneli za uspomenu.

Dok su zaagušen saobraćaj i prenatrpanost dobro dokumentovani propratni efekti turizma, Sumilo ukazuje i na intenzivan pritisak turista na bolnice i javni prevoz, a čak su ponegde javne službe nesposobne da snabdevaju lokalno stanovništvo.

Profesor Sumilo naglašava poguban uticaj kuća za odmor na lokalne zajednice: prazne tokom većeg dela godine, one smanjuju ponudu stanova za lokalno stanovništvo, ograničavaju ekonomski rast i vode stalnom poskupljenju nekretnina.

„Kada govorimo o putovanjima i turizmu, razmišljamo o plažama, odmaralištima i znamenitim pejsažima“, rekla je za „Gardijan“ profesorka turizma i međunarodnog razvoja na Univerzitetu u Brajtonu Marina Noveli.

„Ali obično ne razmišljamo o politici korišćenja javnog prostora, o socijalnoj pravdi, o ravnopravnosti polova, smanjenju siromaštva, o upravljanju životnom sredinom ili o uticaju koji epidemije ili sukobi mogu izazvati u turističkim odredištima“, rekla je ona za „Gardijan“.

Po Klaudiju Milanu, iz Škole za turizam „Ostelea“, u Barseloni, prekomerni turizam je delimično posledica opšteg rasta mobilnosti. Povećana medjunarodna putovanja dovela su do porasta broja stranih studenata, radnika-migranata, građana koji su vlasnici po dva sezonska doma. On je naglasio i ulogu neoliberalizma, za koji kaže da gradove „pretvara od mesta života u turističke destinacije“.

Takođe je za nekontrolisani rast turizma okrivljen porast broja aplikacije za kratkoročno iznajmljivanje stanova i kuća. Prošlog meseca, deset evropskih gradova je poslalo zajedničko pismo EU tražeći borbu protiv sajta „Airbnb“. Ta kompanija je već dugo kritikovana jer doprinosi nestašici stanova na tržištu, poskupljenju nekretnina i raseljavanju lokalnih stanovnika.

Prošlog meseca, živopisni belgijski grad Briž je najavio da će zabraniti oglašavanje dnevnih izleta, ograničiće broj dolazaka turističkih brodova-hotela i promeniti režim njihovog pristajanja da bi smanjio gužvu tokom vikenda.

Taj grad koji je na Listi svetske baštine organizacije UNESCO, doživeo je rast turizma u protekle dve godine od čak 28 odsto, te gradonačelnik Dirk De Fov sumnja u sposobnost grada da se dalje nosi s rastućim brojem turista. „Moramo više da ograničimo priliv turista da Briž ne bi sasvim postao Diznilend“, rekao je on.

Prošle godine je još jedan svetski spomenik UNESCO, Dubrovnik, najavio ograničenje dolazaka brodova za krstarenje. Pošto su drevne uličice postale prenatrpane, ograničen je broj turista u starom gradu, kao i broj stolova i stolica ugostiteljskih radnji i suzbijena je ulična prodaja suvenira koja je privlačila turiste.

Sledeći stope popularne Majorke, Rim – koji godišnje ugosti 15,2 miliona turista – nedavno je najavio borbu protiv neuvidjavnosti turista: borbu protiv pijanstva i razuzdanog ponašanja i zabranu šetnje gradom u kupaćim gaćama.

Pariz je počeo da skida bezbrojne „zavetne“ katance koje su parovi zaljubljenih turista kačili na ograde mostova jer su njihovom težinom ograde oštećene, a estetika mostova pokvarena.

Međutim, takve ciljane mere možda nisu dovoljne. Profesor Milano kaže da je za smislenu promenu turističke industrije najpre potrebno promeniti način shvatanja turizma.

„Turizam se uglavnom meri samo po broju međunarodnih dolazaka, ali potrebni su novi pokazatelji“, kaže Milano. „Na primer: Da li ima rodne ravnopravnosti u turističkoj industriji? Zašto su direktori uglavnom muškarci? Da li su poslovi u turizmu pristojni? Šta je sa životom lokalnih stanovnika? To kako definišemo i razumemo turizam, jeste političko pitanje“, ukazao je on.

Iako turizam može izgledati kao savremena pojava, arheološka iskopavanja su dokazala da su rane civilizacije, kao što su Feničani, Maje i dinastija Šang, putovale ne samo radi trgovine, nego i zbog radoznalosti.

Rana hodočašća, poput onih u Meku i na budističke lokacije, neki su od najranijih primera putovanja da bi se posetila popularna mesta.

Vanredni profesor međunarodne istorije u Londonskoj školi ekonomije Pol Stok nalazi temelje savremenog turizma u „Grand turovima“, kako se zvala moda velikih putovanja bogataša, koja je počela u 17. veku. Engleske aristokrate su putovale uvek istom rutom po Evropi: počevši od Pariza, preko juga Francuske, zatim u Italiju, i preko Nemačke nazad u Englesku.

Izveštaji iz tog doba pokazuju da su mnoge turističke aktivnosti „Grand tura“ slične današnjim: sakupljanje suvenira, opijanje i razuzdano bančenje, čak i „seksualni turizam“.

Za bogataše je to bio i oblik dokazivanja zrelosti, te su na ta putovanja mahom išli sasvim mladi, odmah po završetku školovanja, slično kao što je i sada.

Teško je odrediti kada su se ti obrasci razvili u čistu industriju, ali Tomas Kuk, osnivač popularne turističke kompanije, svoju prvu turu je organizovao 1841. godine. On se smatra „ocem savremenog turizma“, a njegova kompanija danas ima multimilionski prihod, zaključuje „Gardijan“.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

 

Famozno

Sretenju u pohode

Predlažem kolegijumu Rotopalanke da posle novinskog istraživanja „zašto ne znamo himnu“, u jednom od sledećih brojeva objavi tematski blok – pod naslovom „zašto ne praznujemo državni praznik, Sretenje“ ili – Rotopalankinoj trogatelnosti primerenije – „Sretenju u pohode“.

Sretenju u pohode 1Foto: Stanislav Milojković

Vaistinu, od reustanovlenija praznika naovamo ni jedan Dan srpske državnosti ni po čemu se, osim po neradnosti, nije razlikovao od bilo kog drugog dana.

Stvar je sasvim drugačije stajala sa SFRJotovim Danom Republike, 29-im novembrom. Sve dok krajem osamdesetih nije nahrupio rogonja, „dvadesetdevetog“ je sve pucalo od prazničnosti, iako su još u ono vreme (sedamdesete) tada vrlo popularni ezoteričari i numerolozi na tribinama u bifeu Rupa i kafanama Kolarac, Bosna i Zora (Manjež je bio sastajalište hipika) dokazivali da je broj „29“ rđav znamen i da će stvar završiti u teškom pičvajzu.

U međuvremenu sam zaboravio eksplikaciju kobnosti numere „29“, ali se pokazalo da su ezoteričari (bar na papiru) bili u pravu, mada moja malenkost, poslovično sklona preterivanja, drži da su u SFRJotu svi brojevi bili kobni. Hoću da kažem: kada je jednačina pogrešno postavljena, svi brojevi su pogrešni, nadam se da razumete šta hoću da kažem.

Dobro de, nije da se baš niko ne obraduje Sretenju, Vulin se, recimo, sve od sreće udara šapicama o grudi, ne zna naprosto kud udara, ali šta je tu praznično, pitam ja vas, Vulin ni radnim danom ne zna kud udara, osim, naravno, kad mu se naredi kud da udari.

Nešto malo svečarskog duha osete (i pokažu) i srećni dobitnici visokih sretenjskih odlikovanja, ali i ta je sreća pomućena strepnjom da će Teodorović na njihovu adresu poslati tvit: „(upisati ime) nemoj posle da bude samo sam primio odlikovanje“.

Dosta je bilo zajebancije. Prelazimo na ozbiljne stvari. Ozbiljnost shvatanja himne i državnog praznika proporcionalna je ozbiljnosti himnine i praznikove države. Ako je država, u datom slučaju Srbija, „zarobljena“ – kako se to odnedavno umodilo reći – logično je da oni koji se (ne bez razloga) osećaju zarobljenima (a ti su većina) ne daju pet sitnih para za državinu himnu i državni praznik.

Manjina pak koja državu drži u zarobljeništvu himnu poje i Sretenja, slavi poglavito iz računice koja u (retkim ) slučajevima donosi ferari, u (češćim) kilo janjetine, a (u najčešćem) sendvič. Eto, uzgred, zašto su nam državni praznici „smenjiviji“ od vlasti, a jedva nešto dugovečniji od imena ulice (trenutno) Svetogorske.

A šta tek reći o mestu rađanja – cinik bi rekao zločina – srpske državnosti, Marićevića jaruzi ( koja je, kako čuh, na javnom servisu poetski preimenovana u Marićevića lug) na kome naši državnici (svih boja) ne smeju da se pojave u strahu od linča razularenih „patriotskih“ bandi, pa – iz bezbedonosnih razloga – svečane govorancije drže u Orašcu. Ne (po meni primerenijoj) kafani, nego u selu.

Komentari (4)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne komentare. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Druže Basara,

    Bravo i čestitam ti. Uspeo si da potkačiš aktelnu vlast i hvala ti na tome. Doduše, nisi smeo da pomeneš svog prijatelja Vučića nego Aleksandra Julina, ali dobro. Poklonu se u zube ne gleda.

    1. Glasaci aktuelne vlasti: 80-100
      Glasaci (pristalice) opozicije: 101-110 (max 120)
      Ljudi kao gospodin Basara: 120 – …
      Prvi u drugi su zavedeni, samo je pitanje koliko je potrebno truda da ih zavedete.
      Treci nisu skloni tome da ih išta zavede (misle svojom glavom).
      To ne mora uvek da bude ispravno, ali to ne menja cinjenicu da su uspeli sami da misle.
      O onom promilu koji upravlja prvim dvema grupama (pa i njihovm liderima), ja ne mogu da cenim.
      Oni su iznad magicnih 146.

    2. Sve tresu…bas je bio neprijatan i jedak. Dok je ovakvih „napada“, potrajace jos 88 godina. Ali, Beba Popovic dozvoljava samo izuzetne prozivke, kao sto je Vulin, inace „socijalista“, najgori i najomrazeniji predstavnik vlasti, uz nekakvu konkurenciju Vesica, Mitrovica, Vucicevica i Milana Antonijevica

  2. Ko uspe da napise komentar pre Milosa Ilica treba ga nagraditi besplatnim citanjem Danas-a dve godine dana !

Subvencije za čist vazduh

Za čist vazduh: Subvencije za električna vozila, milion stabala, zid sa mahovinom

Na sastanku Radne grupe za zaštitu vazduha u Srbiji, kojim je predsedavala premijerka Ana Brnabić, rečeno je da je u planu da Beograd za sedam godina u gradskom prevozu više nema nijedan autobus na dizel gorivo, već bi, u tom periodu, trebalo da svi budu zamenjeni električnim ili autobusima sa hibridnim motorima.

Za čist vazduh: Subvencije za električna vozila, milion stabala, zid sa mahovinom 1Foto: BETAPHOTO/ VLADA SRBIJE/ SLOBODAN MILJEVIĆ/ DS

Кada je reč o putničkim automobilima, Vlada će do kraja februara obezbediti uslove za subvencionisanu kupovinu električkih i hibridnih vozila, saopšteno je iz Vlade.

To neće biti jedine mere za poboljšanje kvaliteta vazduha u prestonici Srbije, pošto se planira izgradnja još jednog zvučnog zida sa mahovinom, pored postojeća dva, i to na potezu od Studentskog grada ka Centru Sava, razmatra se umanjenje poreza na imovinu za gradjane koji žive u energetski efikasnim zgradama i umanjenje doprinosa onima koji planiraju da grade takvu vrstu zgrada.

Na sastanku je rečeno i da se očekuje da Beograd bude lider ostalim gradovima Srbije na tom polju.

U planu je i raspisivanje tednera za uspostavljanje prevoza rekama, tendera za nabavku 520 autobusa na gas u narednih pet godina, da se na 190 hektara gradske površine zasadi milion stabala.

U okviru projekta Pametni gradovi na više od 300 raskrsnica u Beogradu biće ugradjeni adaptivni svetlosni sistem koji sam reguliše dužinu zelenog svetla u zavisnosti od gustine saobraćaja.

Кada je reč o individualnim ložištima, kotlarnicama i toplanama na mazut i ugalj, koje domaćinstva i gradovi u zemlji koriste za grejanje, premijerka Brnabić je rekla da bi bila izuzetno zadovoljna ukoliko ih do 2025. godine više ne bi bilo, jer bi to značilo da su i gradjani i privreda prešli na druge vrste goriva, koja su ekološki prihvatljivija.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

 

Komentari (34)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne komentare. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

      1. Ovde publika nisu oni oni koji znaju da racunaju i misle. Takvi se proteruju i progone jer su opasnost za rezim. Obraca se nepismenima, umno poremecenima i zivotno nesposobnima jer to je njihova publika.

  1. „Кada je reč o putničkim automobilima, Vlada će do kraja februara obezbediti uslove za subvencionisanu kupovinu električkih i hibridnih vozila, saopšteno je iz Vlade.“
    Ovo kao da je pisao Superhik, da pomogne bogatima….
    A da spuste poreze i cene , povećaju plate da i običan narod kupi novo vozilo….

  2. Vazduh će postati mnogo čistiji kad Alesandar Vučić i ovaj fikus, zajedno sa svojom pljakaškom bandom odu u zatvor, za sva nedela, pljačke i krađe koje su napravili za ovih 7-8 godina.

    1. Najveci zqgadjivaci Amerika. Kina. Indija i ko zna ko jos ne.reaguju niti ih zanima. Samo trlaju a mi sacica jada mi spasavamo svet. E naucnika gorivo kod njih dupli jeftinije a plate imasju 8 do 10 puta vece. Koje zamasjavnje naroda i zqglupljivanje. Iato kao sa aubvencijama. Strqncima sve a nasima nista.

    1. Zbog ovakvih teletabisa sve pametno ode iz zemlje. Prvo urnisali vozače koji imaju vozila na gas kojekakvim taksama i nametima a zapad subvencioniše, drugo gase trolejbuske linije, subvencioniše prljave tehnologije pritom uništavaju ći plodnu zemlju za gradnju tih fabrika

    2. Nista od toga nece biti dok su ove stetocine na vlasti. Papagaj ponavlja predizborna obecanja. To moze biti samo ‘ludom radovanje’. Hranimo decu i unuke i saljimo ih u svet. Srbija se popraviti nece.

  3. Milion stabala na 190 hektara je jedno drvo na 1.9 kvadratnih metara, to jest jedno drvo na 1.38mX1.38m. Malo gušće nego jedno drvo na svakih metar ipo. Gusto…

  4. Milion stabala na 190ha u prevodu znači jedno stablo na 1,9m2. Da li neko u Vladi zna da računa ili mislite da su građani toliko glupi da ne znaju da podele dva broja.
    Subvencionisanje kupovine električnih automobila nije ništa nego presipanje para od siromašnih ka bogatima i predstavlja katastrofalnu meru.
    Umesto što se nada da će do 2025 građani sami prestati da lože, trebalo bi zabraniti loženje u užem centru grada, ko hoće tamo da živi ne može da loži, ili neka se preseli na periferiju.

  5. Dodji u Pancevo pa vidi kako se uz medijsku pompu sadi desetak stabala a samo par ulica dalje sece stotinu starih stabala da se napravi mesto naprednjackim investitorima,da ih ne nazovem pravim imenom.

  6. Beograd je sa ovoj idiotskom vlascu lider u otimacini svega. Pretpostavljam da nista nije bitno kao Beograd..I uglavnom se ovde radi o beogradu..Beogradjani nezasiti zeljni svega sto je tudje tako se I na vlasti ali I na ulici ponasaju…Dakle to je uzrok svog zla na Balkanu…I to se nekada promeniti nece..Ovaj recidivism metastaze je zahvatio Srbiju kojoj vise nista ne moze pomoci..Srbija je pokojna

  7. Što ne daju subvencije i za putnička vozila na tng i metan. Ona manje zagađuju nego hibridi, a dostupna su i većini građana.

  8. Samo vi, ako ste ozbiljni, skinite carinu i porez na hibridna i elektricna vozila kao i akcize na CNG i TNG inace nista od kupovine istih.

    1. A gde bi se punili hibridi i el-vozila.Nego,čujem da tamo jedan hoće da ti smeni 70% ministara,ostaćeš bez vlade,a Vesić čeka iza ćoška,čim posadi ona stabla.

  9. Milion stabala za pet godina, to je 1.825 dana. Znači treba da sade 548 stabala dnevno! To je čak i za Vesića naučana fantastika, hahaha!

  10. Staviti ‘Srbijasume’ na listu teroristickih organizacija.
    Memorandum na secu sume u Vojvodini,do daljneg.
    Vojska I policija da se rasporedi na granicu takozvanog Kosova.
    Gasifikacija Srbije,pod hitno.
    Gospodja Brnabic nema kapacitet.

  11. Šta je, bre, ovo? Vesić, Brnabič, Radojičić… ko je ovde gradonačelnik?Kalif umesto kalifa, premijeR, doktor li je… izlomiše se oko milion stabala!

  12. Milion stabala u 5 godina? Znaci 550 dnevno, svaka cast! Treba tu 100 ljudi minimalno zaposliti i tehniku jim dati. A i rasadnici moraju da naprave toliki broj stabala, bice para za sve, izgleda.BTW, hocete jih poceti saditi vec odmah, ili cete jih saditi zadnji mesec pre isteka tih 5godina?

  13. Zašto je grejanje stana na gas 3 puta jeftinije od daljinskog grejanja? Zašto?, to je jedino što ova „nadrilekarka“ treba da otkrije i time bi već pola problema rešila.

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com