Top Facebook zapis
https://www.facebook.com/24min/
Top Tvit
Satirikon na društvenij mreži
https://twitter.com/24minuta?lang=en
Kako misli utiču na zdravlje
Dr Dimitrijević: Depresija se širi kao španski grip
Izvor: Shutterstock
Depresija se širi kao španski grip, kao neverovatna infekcija, smatra klinički psiholog i psihoanalitičar Aleksandar Dimitrijević i napominje da se, u odnosu na sredinu šezdesetih godina prošlog veka, utrostručio broj osoba sa tom dijagnozom, kojima se prepisuju antidepresivi, ali i odeljenja u bolnicama na kojima se leče oboleli.
On je predočio da je depresija globalno na drugom mestu liste bolesti koje “najviše koštaju”, u smislu broja neradnih dana, cene lečenja i neproduktivnosti ljudi.
Jedan od razloga za ovu pojavu, Dimitrijević vidi u modernom okruženju i načinu života u kapitalizmu.
Prema njegovim rečima, “uslovi života su postali toliko neljudski, a depresija ključni problem kada su u pitanju produktivnost, kapacitet da radite neograničeno radno vreme i bez godišnjih odmora”.
Jako veliki broj ljudi koje sreće Dimitrijević misli da pati od depresije, dok bi on pre rekao da pate od toga što nisu našli ni jedan trenutak za sebe, što nisu pokušali da se neguju, razvijaju, ili da prosto nekoliko godina ne rade ništa.
S tim su u vezi i istraživanja koja pokazuju da osobe sa teškim poremećajima depresije bolje žive u siromašnim zemljama, nego u bogatim, u seoskim sredinama bolje, nego u gradskim. Po Dimitrijeviću, to se događa zato što su u takvim sredinama izazovi i zahtevi mnogo manji.
Deo odgovornosti za dramatičan porast obolelih od depresije, on pripisuje i medijima, koji mnogo pišu o javnim ličnostima, slavnim glumcima i umetnicima koji imaju taj problem, ali i činjenici da je to postala jedna na neki način isplativa bolest.
Kao primer, navodi “Američku klasifikaciju mentalnih bolesti”, knjigu u kojoj su opisani različiti mentalni poremećaji, pa i depresija – koja je svom izdavaču donela prihod od 18 miliona dolara. Takođe, kako napominje, tu je i veliki broj suštinski nedelotvornih lekova.
“U najboljim mogućim časopisima, mi uvek iznova imamo tekstove koji pokazuju da se rezultati istraživanja o efikasnosti antidepresiva lažiraju”, primetio je Dimitrijević.
San na najfiniji način pokazuje da li je organizam u pravilnom ritmu, ili nešto nije kako bi trebalo da bude
On tvrdi da se prikazuju kao mnogo bolji, dok je u praksi razlika između placeba i antidepresiva u nivou 30 do 35 odsto.
Dakle, kako je rekao, da li ste vi meni dali vitamin C, andol, pilulicu sa šećerom, ili ste mi dali antidepresiv – dva mozga od tri, ne prave nikakvu razliku.
Kao jedan od učesnika serije tribina “Na kafi sa psihologom”, u organizaciji Fondacije Hemofarm, Dimitrijević je izneo da se, kao psiholog, uvek bavi pitanjima kvaliteta sna kod potencijalnih pacijenata, kao i eventualnim promenama u koncentraciji.
Po njemu, san na najfiniji način pokazuje da li je organizam u pravilnom ritmu, ili nešto nije kako bi trebalo da bude.
Znaci za “uzbunu” su promene u ritmu spavanja, da li čovek može da zaspi, da li se lako probudi, da li ima noćnih mora, snova koji se ponavljaju.
“Koncentracija je najfinija mentalna funkcija i najskuplja mentalna funkcija, koja prva propada i poslednja se oporavlja”, napominje Dimitrijević.
Prema njegovoj oceni, sumnju može da pobudi činjenica da pacijent ne može da čita, da uči, da prati razgovor kao ranije, da ne može da prestane da razmišlja o nečemu za šta se zainteresuje. Ipak, ono što ističe kao sržni problem kod svih osoba sa dijagnozom depresije jeste – samopoštovanje.
U tom pogledu, navodi da je jako važno ukoliko osoba sebe više ne smatra kompetentnom, privlačnom, da li ima nekoga kome je privlačna, zanimljiva ili duhovita.
“Depresija na izvestan način, ponekad na dramatično moćan način, uništi vaše samopoštovanje, tako da postoje trenuci kada uopšte ne možete da poverujete da vredite i da će se to ikada promeniti”, zaključio je Dimitrijević.
Lekovito bilje protiv depresije preporu;uju Javorka i Petar 0114061012 i 0641196764
Draža Petrović
Zakon o Đilasovom budžetu
Izvor: N1
Najvažniji događaj u novijoj istoriji Vučića i Đilasa desio se 2016. godine, kada je Vučić, prema svedočenju Đilasa, pozvao Đilasa da bude potpredsednik Vlade ili kandidat za gradonačelnika Beograda, ali je Đilas, prema svedočenju Đilasa, tu ponudu odbio.
Događaj se odigrao prema istinitom događaju jer, prema svedočenju Vučića, oni jesu tada razgovarali, ali, prema svedočenju Vučića, pričali su o nekim privatnim stvarima, koje, prema svedočenju Vučića, „nije pristojno iznositi u javnost“.
Đilas iz 2016. godine i Đilas iz 2020. godine su, faktički, jedan te isti Đilas, samo što je ovaj iz 2020. takozvani opozicioni Đilas, dok je onaj iz 2016. godine takozvani neutralni Đilas, nešto kao neutralna pavlaka, to jest Đilas koji se nije bavio politikom, već košarkom. I nije hteo da sruši Vučića, nego Špance u Evropi i Amerikance na svetu, čime je Vučić bio oduševljen, pošto je Vučić oduševljen svim ljudima koji nemaju nameru da sruše njega, već nekog drugog.
Ali, nećete verovati, taj jedan te isti Đilas iz 2016. je identičan onom Đilasu iz 2020, dakle Đilasu koji je – prema svedočenju poslanika SNS, ministara SNS i tabloida SNS – u periodu do 2012. godine opljačkao 612 miliona evra tačno u evro, pokrao pare od Mosta na Adi tačno u paru, koji je i tada imao brata Gojka, koji je i tada imao minimum oko 35 stanova, terasa, predsoblja i garaža, dok recimo, gospođa Ražnatović nije imala ni pet stanova sa garažom, terasom i predsobljem za tadašnjih 29 godine pevanja na uvce svima i svakome.
Sem toga, kada bi nekom pod nos turili sliku Đilasa iz 2016. godine i sliku Đilasa iz 2020, taj bi verovatno video neverovatno istog Đilasa, takoreći pljunutog Đilasa, sa kojim je neverovatno isti Vučić, onaj Vučić iz 2016. godine, ćaskao o razvojnim mogućnostima Đilasa, razvojnim mogućnostima Vlade Srbije sa Đilasom kao potpredsednikom i razvojnim mogućnostima Beograda sa Đilasom kao potencijalnim Vesićem.
Nagradno pitanje glasi: šta bi se desilo da je kojim slučajem onaj isti Đilas tada rekao istorijsko „DA“ umesto istorijskog „NE“, i o čemu bi se danas po ceo raspravljalo u Skupštini Srbije, najvišem zakonodavnom telu za razotkrivanje svih nepočinstava Đilasa.
Što će reći: svega ovoga ne bi bilo da je Pera otišao pravo u policiju, tačnije – da je predsednik Vučić otišao pravo u policiju i prijavio Đilasa nadležnim organima, čim je ovaj rekao historijsko „NE“. Skupština bi danas raspravljala o zakonima, a ne o Đilasu, tabloidi bi danas pisali o nekom drugom Đilasu, a ne ovom Đilasu, istorija bi otišla u potpuno drugom pravcu.
-Samo naš Đilas je dobar Đilas, samo naše Vesić je dobar Vesić i samo naša Goca Čomić je dobra Goca Čomić – glasi deviza naprednjaka, čudnih ljudi kliznog načina razmišljanja, koji bi, sto odsto, danas govorili o Đilasu kao o uspešnom biznismenu koji je otkrio čari Vučića i prešao na pravu stranu napretka.
Kao što su nekada prelazili iz četnika u partizane, tako su mnogi nekadašnji protivnici Vučića, prešli iz demokratskih četnika u naprednjačke kurtizane.
Prelazak iz četnika u partizane i iz demokratskih četnika u naprednjačke kurtizane, garant je da možete mirno da spavate sve dok se Srbija, eventualno, ne probudi. Đilas je početnički propustio tu šansu, da iz početnika pređeu partizane & kurtizane…
Onda je došla pandemija: nema više Slaninijade, manifestacije za promovisanje proizvoda od slanine; nema više Rakijade, manifestacije za promovisanje proizvoda od rakije; nema više Čvarkijade, manifestacije za promovisanje proizvoda od čvaraka, ali je zato u Skupštini Srbije otvorena Đilasijada, manifestacija promovisanja proizvoda od Đilasa.
-Čvarci od Đilasa se prave tako što se uhvati jedan Đilas, istranžira se u Skupštini, i onda se prave čvarci po tabloidima – glasi tajni recept za čvarke od Đilasa.
Te je ona supergrozna naprednjačka supervećina u Skupštini ovih dana umesto o predlogu Zakona o budžetu razmatrala o predlogu Zakona o Đilasovom budžetu. Tako je bar izgledalo, jer se naprednjaci i ne razumeju tolko u državni budžet, kolko se razumeju u Đilasov budžet. O njemu sve znaju do poslednje pare.
Pa je rasprava bila otprilike ovakva:
-Đilas je opljačkao skupštinu i pokrao nam sve poslanike opozicije tako da sada nemamo ni jednog – rekao je, valjda, prvi naprednjak.
-Takve bi trebalo da proteramo na Goli otok, ali da ga nazovemo Gojkov otok, po Đilasovom bratu – rekao je drugi naprednjak.
-Ja bih Đilasa oterao u tri lepe, a oterao sam ga u 612 miliona lepih. Za svaki milion koji je opjačkao po jedanput – rekao je treći naprednjak.
-Nema bitke nema rata dok ne srušimo Đilasovog brata – rekao je četvrti naprednjak.
-Otkrio sam danas da odličnom baratam Đilasovim bratom – rekao je peti naprednjak.
-Kad skinemo Đilasa sa vlasti, onda ćemo moći da vladamo ko ljudi – rekao je šesti naprednjak.
-Ja ne znam za tu Seku, ali Đilas je veća Seka Persa od Seke – rekao je sedmi naprednjak.
-Nije dasa ko glasa Đilasa – rekao je osmi naprednjak.
-Je l’ znate vi da je Đilasov brat, bre, kupio franšizu za restoran Franš, sad može s tom franšizom da otvara Franšove gde oće. A samo jedan je Franš! – rekao je deveti naprednjak.
I to je trajalo do u nedogled, sve dok neko nije rekao da bi bilo zgodno da glasaju. Pa je Skupština na kraju jednoglasno usvojila Zakon o Đilasovom budžetu za 2021. godinu, po kome je Đilasov budžet 612 miliona opljačkanih evra, 35 opljačkanih stanova, terasa, predsoblja i garaža, i opljačkan Most na Adi. A garantovano će još nešto uskoro opljačkati, pa će rebalans Đilasovog budžeta biti na dnevnom redu Skupštine već prvom sledećom prilikom.
Ajd u Đilasove pare da se kladimo!
Lukašednku se vidi kraj
Veliki prosvjed protiv Lukašenka u Bjelorusiji, uhićeno 135 osoba
BJELORUSKA policija privela je 135 prosvjednika koji su sudjelovali u nedjeljnim demonstracijama, izvijestila je bjeloruska grupa za zaštitu ljudskih prava Viasna-96 (Proljeće 96.), dok se nastavljaju višetjedni prosvjedi, čiji sudionici traže ostavku predsjednika Aleksandra Lukašenka.
Bjelorusiju, državu s oko 9.5 milijuna stanovnika, koju Rusija vidi kao tampon-zonu prema NATO-ovim članicama, potresaju masovni prosvjedi još od 9. kolovoza, kada su održani predsjednički izbori na kojima je pobijedio Lukašenko. Njegovi protivnici tvrde da je glasanje bilo namješteno i traže Lukašenkovu ostavku.
U glavnome gradu Minsku i u ostalim bjeloruskim gradovima u nedjelju je održano više od 120 mimohoda. U nekima je sudjelovalo nekoliko desetaka prosvjednika, a u nekima njih više stotina, objavili su lokalni mediji.
Neki su prosvjednici isticali bijele zastave s crvenom prugom po sredini, koje su simbol oporbe, izvikujući “Živjela Bjelorusija”.
Oporbeni čelnici su rekli da je u Bjelorusiji od početka prosvjeda u kolovozu do danas privedeno više od 30.000 ljudi.
Lukašenko je na vlasti već 26 godina.
Europska unija uvela je zabranu putovanja te je zamrznula imovinu gotovo 50 bjeloruskih dužnosnika, izražavajući tako neslaganje s održavanjem izbora za koje Zapad tvrdi da su namješteni, kao i zbog Lukašenkova obračuna s protivnicima.
Znate li nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu?
Korona ubija
Kratke vesti o koroni
Zoran Kesić
Humoristička tvitomanija
Zoran Kesić: @24minuta od sledeće sezone na Nova S https://t.co/ZJnsaceJ91 pic.twitter.com/atBFo8W8Q0
— TV NOVA S (@tvnova_s) December 29, 2019
TV NOVA S-TWITTER
Kratke vesti na tviter nalogu
Zoran Kesić: @24minuta od sledeće sezone na Nova S https://t.co/ZJnsaceJ91 pic.twitter.com/atBFo8W8Q0
— TV NOVA S (@tvnova_s) December 29, 2019
Azijska nesreća
Životinje i plastika: Šri Lanka kopa rov kako bi slonove držala podalje od deponije sa đubretom
Vlasti Šri Lanke naredile su da se oko deponije smeća iskopa rov kako bi se slonovi odvratili od potrage za hranom među gomilama plastičnog otpada.
Slonovi se redovno okupljaju na deponiji u blizini utočišta za divlje životinje u gradu Ampara na istoku zemlje.
Osim ostataka hrane, oni jedu i plastiku koja ih polako ubija, kažu zvaničnici.
Slike slonova kako rovare kroz otpad u Ampari šokirale su ekologe.
- „Muče slonove do smrti, a onda rone krokodilske suze“
- Stotine slonova misteriozno uginulo u Bocvani
- Više od stotinu kitova nasukalo se na plažu – spasavanje trajalo celu noć
Plastika sa deponija je poznati ubica divljih slonova, za koje se procenjuje da ih ima oko 7.500 na Šri Lanki.
Deponija u Ampari nastala je pre otprilike jedne decenije u blizini zaštićene zone divljih životinja u kojoj živi oko 300 slonova.
Vlada Šri Lanke pokušala je da ih zaštiti zajedno sa ostalim divljim životinjama tako što je zabranila uvoz većine plastičnih proizvoda.
Oko deponije su postavljene električne ograde kako bi slonove držali na odstojanju, ali to nije dalo rezultate pa su rešili da iskopaju jarak.
Uprkos tome, lokalno stanovništvo je sumnjičavo prema vladinom planu za zaštitu slonova.
„Za to ne postoji odgovarajući plan ili sistem“, rekla je P. H. Kumara, članica lokalnog poljoprivrednog kolektiva, za novinsku agenciju Reuters.
Rekordan broj slonova – 361 – umro je na Šri Lanki tokom 2019. godine, prema grupama za zaštitu životne sredine.
To je najveći broj otkako je ova zemlja stekla nezavisnost 1948. Većinu su ubili ljudi.
Ubijanje slonova je nezakonito na Šri Lanki. Životinje se poštuju, ali neki farmeri ih smatraju štetočinama.
U potrazi za hranom često dolaze u sukob sa seoskim zajednicama, poput onih u Ampari.
„Divlji slonovi koji dolaze na deponiju ovde se danonoćno motaju“, rekao je Kumara.
„Zatim odlaze u susedna sela i nanose štetu seljanima, njihovoj imovini i poljoprivrednom zemljištu.
„Krajnji rezultat je da se sukob čovek-slon pogoršava i da gubimo slonove koji su nacionalno bogatstvo.“
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Životinje i zlostavljanje: „Muče slonove do smrti, a onda rone krokodilske suze“
12.08.2020.
BBC News na srpskom
Top Tvit – Lekovito bilje
Top Tvit – MedicinaNarodna
Narodna medicina
Ljubica Gojgić
IT sektor na ispitu
Peticija ljutih frilensera kruži internetom
Influenseri, frilenseri, jutjuberi, programeri, prevodioci i drugi koji poslove nalaze na raznim inostranim platformama nisu se osetili prijatno čuvši za iznenadno buđenje Poreske uprave, koja je najavila da će ih prekršajnim ili krivičnim prijavama teretiti ukoliko do kraja ovog meseca ne prijave prihod primljen u poslednjih pet godina. Ko je u pravu?
Foto: EPA-EFE/RAFAEL HERREROFrilenserima koji uplate primaju iz inostranstva nije prijalo iznenadno buđenje Poreske uprave i njena najava da će ih prekršajnim ili krivičnim prijavama teretiti ukoliko do kraja ovog meseca ne prijave prihod primljen u poslednjih pet godina, obračunaju i plate porez, doprinose i, naravno, kamate.
Većina ljudi iz te kategorije smatra da je to atak na IT sektor, najbrže rastuću industriju kod nas, i to baš u vreme pandemije, kada je pristup većini drugih poslova bitno sužen.
Internetom kruži peticija u kojoj influenseri, frilenseri, jutjuberi, programeri, prevodioci i niz ostalih koji poslove nalaze na raznim inostranim platformama, traže od države odnos koji omogućava „olakšice, podsticaje i subvencije kako bi doprineli inovacijama“ a tvrde da se umesto toga korespodencija sa njima bazira na „čerupanju, podmetanju noge i teranju IT poslova“. „Narodu se u eri interneta nudi svetla budućnost motanja kablova“, navodi se u peticiji.
Iz tog dela inovativnog sektora zameraju i Poreskoj upravi to što do sada na njenim šalterima nisu mogle da se dobiju informacije o načinu na koji se vrši obračun poreza i doprinosa na uplate iz inostranstva.
Prvo uputstvo o tome stiglo je tek sredinom protekle nedelje, tek dva dana nakon upozorenja o mogućim posledicama. Frilenseri tvrde da je i to uputstvo nedovoljno precizno i može da prouzrokuje greške u obračunu koje bi bile opet osnov za prekršajne prijave, tim pre što se odnosi na sva primanja u prethodnih pet godina, što će onima sa manjim a čestim uplatama biti zahtevan posao.
Kažu i da su fiskalni zakoni zastareli i da ne prate kretanja na savremenim tržištima. Većini smeta i to što država do sada, kako kažu, nije učinila ništa na poboljšanju njihovog poslovnog okruženja a mnogi pominju i nelogičnosti u poreskom sistemu, prema kojima je, na primer, taksistima, lekarima ili advokatima omogućeno paušalno oporezivanje, dok se od njih traži da obračunavaju deo za državu na svaki, čak i najniži iznos od 50 ili 100 evra.
Međutim, „pobuna“ frilensera nije zahvatila čitavu internet industriju. Većina domaćih firmi ili onih koji rade u stranim sa otvorenim predstavništvima u Srbiji, uglavnom imaju regulisane poreske obaveze.
– Upozorenje Poreske uprave odnosi se na ljude koji rade od kuće za strane klijente a nevidljivi su u poreskom sistemu. Ja nemam problem sa stavom da ako se nešto radi i zaradi, na to treba da se plati porez, jer svi živimo u ovoj zemlji, koristimo svu njenu infrastrukturu. Ono oko čega se ljudi najviše bune je to što osećaju da država za njih ne radi ono što bi trebalo, da nemamo ne samo podsticaje za IZ sektor, nego ni puteve bez rupa, kvalitetan zdravstveni i socijalni sistem, penzije i ostalo. Ali, to je političko polje i više se odnosi na već ustaljeno nepoverenje prema institucijama – kaže Milan Šolaja iz Vojvođanskog IT klastera.
I Dušan Dević, IT preduzetnik, podseća da je reč o zakonu koji postoji već desetak godina, samo se nije sprovodio.
– Sada, pri samoj najavi da će se sprovoditi, ljudi su se pobunili, iako mislim da za to nema osnova. Verujem da razloge treba tražiti u nečem drugom, kao što je način plasiranja tih sredstava iz poreza u neke jako čudne subvencije, kako IT sektoru tako i van njega. Ali u principu nam je potrebno da se zakoni sprovode. Ako ne valjaju, treba da ih menjamo. Ovo je savim legitimna akcija poreznika iako razumem te ljude koji su pogođeni i mislim da treba naći način da im se omogući prilagođavanje. U suštini, treba napraviti neki model poslovanja da oni mogu da rade legalno i dok im se ne stabilizuju prihodi plaćaju neki paušalni fiksni iznos dok ne postanu dovoljno veliki da otvore firmu – kaže Dević.
To potvrđuju i poreski stručnjaci koji objašnjavaju da bi frilenserima ukoliko su im zarade veće od bar 200 ili 300 evra mesečno, umesto da podnose poreske prijave kao fizička lica, bilo mnogo pametnije da otvore firmu i preko nje ostvaruju prihode jer bi im poreski status bio daleko isplativiji.
– Ovo o čemu se sada priča, obuhvata obuhvata sve vrste prihoda koji fizička lica ostvaruju i u zemlji i radeći poslove za strane kompanije vani. Tu su ugovori o delu, pa autorski ugovori, gde postoli veliki broj različitih vrsta prihoda i sve ih treba ih svrstati u određenu kategoriju kako bi se znao njihov poreski status. U zavisnosti od toga kakav je prihod u pitanju, priznaju se određeni paušalni odbici, oni se kreću od 20 do 50 odsto. Ako je, na primer ostvareno 100 dinara po autorskom ugovoru, osnovica će biti umanjena za 50 dinara, ako je to po ugovoru o delu, odbija se samo 20, pa je kod takvog ugovora osnovica za obračun poreza znatno viša – kaže poreski savetnik Đerđ Pap.
On naglašava kako je jasno da porez mora da se plati, i da uprkos nerazumnim izgovorima poput „ja ne vozim auto, ne koristim puteve i neću da plaćam“, ima dosta jako dobrih predloga koje bi kreatori poreske politike trebalo da čuju.
Napominje da bi poput neoporezivog dela zarade, i ovde trebalo osloboditi fiskalnog opterećenja nekoga ko naplaćuje 250 evra učenje stranog jezika a od toga živi. „Ali, to je druga priča. Trenutno, zakon je da se na svaki prihod plaća porez“, zaključuje Pap.
Skromna ekonomija
Pod udar obaveštenja Poreske uprave neće doći veliki broj ljudi, smatra Milan Šolaja.
„U najvećem delu ove industrije obračunavaju se porezi, a upozorenje je upućeno fizičkim licima angažovanim u inokompanijama koje ovde nemaju fiskalnih obaveza a ljudima koje plaćaju prepuštaju da to sa svojim vlastima regulišu. To je zaista jedan skroman deo IT ekonomije. Ako neko prevodi preko interneta jedino uz rad od deset sati svakog dana može da zaradi neki pristojniji novac, ali je to u principu vrlo individualno. S druge strane, sumnjam da bi poreski inspektori, inače prebukirani redovnim poslovima, mogli kontrolom da obuhvate gomilu malih pojedinačnih uplata, da proveravaju po kom je osnovu stigla na račun iako oni tvrde da imaju evidenciju svih priliva iz inostranstva – kaže Šolaja.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Narodna medicina
Mak – riznica zdravlja
Mak je zastupljen u gotovo svim kuhinjama sveta, ali mnogi i ne razmišljaju o njegovim lekovitim svojstvima. Da li ste znali da je mak najveći izvor kalcijuma od svih namirnica koje se koriste u uobičajenoj ishrani? Zastupljen je u gotovo svim kuhinjama sveta, ali mnogi i ne razmišljaju o njegovim lekovitim svojstvima. Dugo je predstavljao simbol sna i smrti, zbog opijuma koji se iz njega ekstrahuje i crvene boje. Najstariji zapisi o upotrebi maka potiču iz Mesopotamije, gde je korišćen u medicinske svrhe, ali i kao “biljka veselja”. Atletičari u antičkoj Grčkoj su pre takmičenja pili napitak od vina, maka i meda da bi bili snažniji. Mak sadrži i omega 3 masne kiseline, koje podižu imunitet i čuvaju organizam od bolesti. Ugljeni hidrati iz ove biljke daju energiju. U sitnom zrnu nalazi se mnoštvo minerala, naročito joda, mangana, magnezijuma, cinka, kalijuma i bakra. Mak se može koristiti i za opuštanje mišića, protiv bolova, za iskašljavanje i lečenje grčeva u stomaku. Minerali i vitamini maka ublažuju razdražljivost, stres, podstiču koncentraciju i raspoloženje.
Bogat je omega 6 masnim kiselinama koje mogu da uspore razvoj multipleskleroze, zaštite kardiovaskularni sistem, regulišu krvni pritisak i zgrušavanje krvi.
Delotvoran je i u lečenju kožnih obolenja.
Štiti zdravlje srca, poboljšava vid, povećava protok krvi, reguliše varenje i jača kosti. hERBATEKA.EU
Svetislav Basaraa
Vozdviženije Stefana Nemanje
Sve se tumbe okrenulo.
Foto: Stanislav MilojkovićNekada je ponedeljak bio dan za napušavanje političkih đilkoša i psihološka priprema za čtenije dubokomislenih kolumni krleta22 koje su izlazile utorkom, izgleda da je došlo vreme da ponedeljak postane dan za kulturu.
A znamo da gde god ima kulture, tu bude i Vesića, kao što gde god ima dima, u blizni bude mindže.
Ugledah tako pre neko veče Vesića u njegovom totalitetu, na nekom televizoru u kulturnoj misiji svečanog dočeka noge Stefana Nemanje koji u delovima polako pristiže iz matuške Rosije.
To pristizanje u delovima s jedne me je strane zabrinulo, s druge pak zasmejalo.
Setih se, naime, onog vica – koji možda i nije vic – o radniku sovjetske fabrike dečijih kolica koji je u nameri da pomogne prijatelju koji je dobio bebu (a nije imao para) iznosio iz fabrike deo po deo kolica.
Ma koliko, međutim, novopečeni otac obrtao-okretao, ma kako delove sastavljao, krajnji rezultat je uvek bio minobacač, a ne kolica.
Šta ako se – zapitah se – vickasta istorija ponovi, pa kad se svi Nemanjini delovi spoje u celinu, umesto rodonačelnika srpske države (koju je SN, inače, smatao ličnom svojinom) umesto Stefana Nemanje ugledamo raketni sistem S-400, davnašnji vlažni san ovdašnjih militarista.
Kakav god bronzani Stefan Nemanja ispadne kad bude definitivno sklopljen, instaliran i pušten u rad – o čemu ću izvestiti nakon očevida sa lica mesta – u njemu će biti podosta elemenata raketnog sistema S-400, jer se na osnovu dostupnog materijala već može zaključiti da će za estetiku i dobar ukus bronzani Stefan Nemanja (zašto ne SN-400) biti ono što je sistem S-400 za avione – strava, užas i pomor.
O „objektu“, kako rekoh, nakon očevida.
Tema naše današnje kolumne je mesto – trg ispred bivše štajge, periferija legendarne Savamale, neposredna blizina kultnog mesta krugova dvojke, Picinog parka, vekovno okupljalište amala, džeparoša, polusveta i probisveta.
Sama ideja da se grandiozni spomenik Stefanu Nemanji podigne na takvom jednom mestu – kakvo, inače, kao svoju tamnu stranu imaju svi velegradi – govori o stanju duha majki spomeničke invencije, a možda – grešna mi duša – i o mestu njihovog porekla.
Vađevina da će štajga biti renovirana i pretvorena u muzej (bilo bi dobro da to bude muzej gluposti), a okolina prostorno uređena, takođe je dostojna majki čemerne invencije.
I javni WC se može preurediti u prodavnicu zdrave hrane, ali se to nikada ne radi.
S druge strane, u simboličkom smislu nema boljeg mesta za spomenik začetniku srpske državnosti od našminkanog rugla na kome će biti podignut, niti ima simbolički primerenijeg vremena od ovog u kome ionako odvajkada kilava srpska državnost umire u mukama.
Više o današnjoj temi čitajte kad SN bude definitivno vozdvignut.
Komentari (11)
Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.
Svetislav Basara
Vozdviženije Stefana Nemanje
Sve se tumbe okrenulo.
Foto: Stanislav MilojkovićNekada je ponedeljak bio dan za napušavanje političkih đilkoša i psihološka priprema za čtenije dubokomislenih kolumni krleta22 koje su izlazile utorkom, izgleda da je došlo vreme da ponedeljak postane dan za kulturu.
A znamo da gde god ima kulture, tu bude i Vesića, kao što gde god ima dima, u blizni bude mindže.
Ugledah tako pre neko veče Vesića u njegovom totalitetu, na nekom televizoru u kulturnoj misiji svečanog dočeka noge Stefana Nemanje koji u delovima polako pristiže iz matuške Rosije.
To pristizanje u delovima s jedne me je strane zabrinulo, s druge pak zasmejalo.
Setih se, naime, onog vica – koji možda i nije vic – o radniku sovjetske fabrike dečijih kolica koji je u nameri da pomogne prijatelju koji je dobio bebu (a nije imao para) iznosio iz fabrike deo po deo kolica.
Ma koliko, međutim, novopečeni otac obrtao-okretao, ma kako delove sastavljao, krajnji rezultat je uvek bio minobacač, a ne kolica.
Šta ako se – zapitah se – vickasta istorija ponovi, pa kad se svi Nemanjini delovi spoje u celinu, umesto rodonačelnika srpske države (koju je SN, inače, smatao ličnom svojinom) umesto Stefana Nemanje ugledamo raketni sistem S-400, davnašnji vlažni san ovdašnjih militarista.
Kakav god bronzani Stefan Nemanja ispadne kad bude definitivno sklopljen, instaliran i pušten u rad – o čemu ću izvestiti nakon očevida sa lica mesta – u njemu će biti podosta elemenata raketnog sistema S-400, jer se na osnovu dostupnog materijala već može zaključiti da će za estetiku i dobar ukus bronzani Stefan Nemanja (zašto ne SN-400) biti ono što je sistem S-400 za avione – strava, užas i pomor.
O „objektu“, kako rekoh, nakon očevida.
Tema naše današnje kolumne je mesto – trg ispred bivše štajge, periferija legendarne Savamale, neposredna blizina kultnog mesta krugova dvojke, Picinog parka, vekovno okupljalište amala, džeparoša, polusveta i probisveta.
Sama ideja da se grandiozni spomenik Stefanu Nemanji podigne na takvom jednom mestu – kakvo, inače, kao svoju tamnu stranu imaju svi velegradi – govori o stanju duha majki spomeničke invencije, a možda – grešna mi duša – i o mestu njihovog porekla.
Vađevina da će štajga biti renovirana i pretvorena u muzej (bilo bi dobro da to bude muzej gluposti), a okolina prostorno uređena, takođe je dostojna majki čemerne invencije.
I javni WC se može preurediti u prodavnicu zdrave hrane, ali se to nikada ne radi.
S druge strane, u simboličkom smislu nema boljeg mesta za spomenik začetniku srpske državnosti od našminkanog rugla na kome će biti podignut, niti ima simbolički primerenijeg vremena od ovog u kome ionako odvajkada kilava srpska državnost umire u mukama.
Više o današnjoj temi čitajte kad SN bude definitivno vozdvignut.
Komentari (11)
Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.
-
Druže Basara,
Zašto pominješ tvog druga Vesića kad se vrlo dobro zna da je ovo ideja tvog velikog prijatelja AV? Šta, sramota je da to napišeš? Razumem da je urednički dinar u S. glasniku vrlo dobar, ali daj sebi malo dostojanstva.
Samo jako, druže Basara. -
Kada nema uspeha u privredi, nauci, obrazovanju, zdravstvu itd., onda se vlast okreće lažnom rodoljublju i preteranom veličanju istorije.
-
Nije to veličanje istorije, već ismevanje.
-
Jedan od boljih tekstova g Basare, nekako leprsav. Jedva cekam nastavak!
-
-
To ti je,Base dobra navika: da čitaš Krletove kolumnme! Znaš kako kažu: Čovek se uči dok je živ.
-
Sve se tumbe okrenulo, ili, što reče Duško Radovoć, „Sve je pošlo naopaćke za vrapce i mačke“
-
Ko zna? Kada se spomenik na Savskom trgu sastavi, možda ispadne Putin, a ne Stefan Nemanja.
-
Basara je inače stručnjak za davanje mišljenja o spomenicima, što obavezno posvađa komentatorluk, dok se vajari i vrapci iskidaju od smeha.
-
U tome leži značaj velikih ljudi. Tamo gde su oni ili njihovi spomenici, menja se sredina i od nekadašnjeg rugla prave se svečana mesta i centri kulture. .
-
Onakvo ruglo kakav je Beograd na vodi ne može ništa da popravi. Ruglo u pravnom, arhitektonskom, gradjevinskom i estetskom smislu.
-
-
Maestro. Bravo!
Bil Gejts o vakcini
Bill Gates: Spašavam živote, a antivakseri me optužuju da ubijam
BILL GATES, suosnivač Microsofta, milijarder i filantrop, postao je i pozitivna i negativna središnja figura u priči o covidu-19.
Dobra je vijest da je Zaklada Billa i Melinde Gates obećala više od 350 milijuna dolara za borbu protiv bolesti, uključujući i novac za proizvodnju cjepiva tvrtkama AstraZenece, Johnson & Johnson i Novavax.
Loša je vijest da Gatesa antivakseri i drugi teoretičari zavjera kleveću da je podmetnuo virus iz svojih opakih razloga. Gates kaže da optimistično misli da će svijet shvatiti da su teorije samo teorije i pobijediti virus, piše Bloomberg koji donosi intervju s njim.
Jeste li sigurni da će učinkovito cjepivo biti distribuirano svijetom do kraja 2020. godine?
Inicijalno cjepivo neće biti idealno u smislu učinkovitosti protiv bolesti i prijenosa. Možda neće potrajati dugo i bit će uglavnom korišteno u bogatim zemljama kao mjera za zaustavljanje zaraze. Bili bismo sretni kad bismo imali cjepivo puno prije kraja godine. Ali tijekom 2021. godine vjerojatno će brojna cjepiva biti odobrena. Najsnažniji odgovor vjerojatno će doći od proteinske komponente. S obzirom na to koliko mnogo kompanija radi na tome, možemo si priuštiti prilične pogreške i još uvijek dobiti nešto s niskim troškovima i dugim trajanjem.
Godinama su ljudi govorili da bi antivakseri razmišljali drukčije kad bi živjeli u vrijeme pandemije kao njihovi djedovi i bake.
Od 2016. godine dvaput sam bio u Bijeloj kući i rečeno mi je da bih trebao poslušati antivaksere poput Roberta Kennedyja Jr. Da, ironično je da ljudi preispituju cjepiva, a mi ih moramo pitati kako drukčije možemo izaći iz ove tragične pandemije.
S obzirom na skepsu, treba li cjepivo protiv covida-19 biti obavezno?
Kad nešto postane obavezno, onda se često događa povratna reakcija. Ali možda bismo mogli reći da će biti obavezna za osobe koje rade u domovima za starije ili su u kontaktu sa starijim ljudima.
Što mislite o teorijama zavjere da istražujete cjepivo kako biste kontrolirali ljudske umove uz pomoć 5G radiovalova i slično?
Čudno je to. Oni uzmu činjenicu da sam uključen u razvoj cjepiva i onda to izvrnu, pa umjesto da dajem novac kako bi se spasili životi, ispada da ja zarađujem na oduzimanju života. Ako to ljude odvrati od cijepljenja ili informiranja o posljednjim podacima o nošenju maske, onda je to veliki problem.
Što je s razgovorima o hidroksiklorokinu, koji je promovirala Bijela kuća unatoč tome što se više puta pokazalo da je neučinkovit i da je zapravo kod nekih pacijenata izazvao probleme sa srcem?
Ovo je doba znanosti, ali ponekad se to ne čini tako. U testovima je hidroksiklorokin izgledao dobro. S druge strane, dolazi sve više dobrih terapijskih lijekova koji dokazano dobro rade i nemaju teških nuspojava.
Vidjeli smo da SAD i neke druge zemlje kupuju zalihe cjepiva i prije nego što su odobrena. Je li to štetno?
Trebamo suradnju unutar zemalja i između zemalja. SAD još nije pomogao novcem nabavku za siromašne zemlje. Financirali smo više istraživanja i razvojnih projekata nego bilo koja druga zemlja, ali u tvornicama i nabavkama vodili smo računa samo o sebi. Svaki moj razgovor s farmaceutskim i političkim liderima ima za cilj proširiti spoznaju da svi moraju biti zaštićeni.
Što mislite, kako će sve ovo završiti?
Inovacije u terapiji počet će smanjivati stopu smrtnosti, ali pravi kraj doći će širenjem prirodnih infekcija i cjepiva koje će nam dati imunitet krda. U bogatim zemljama to će se dogoditi tijekom sljedeće godine, u idealnom slučaju u prvoj polovici. Do kraja 2021. godine izvući ćemo se iz ovoga.
Dakle, sve će biti OK?
Sigurno. Imali smo sreće da ovo nije smrtonosnija bolest.
Želite li momentalno primiti obavijest o svakom objavljenom članku vezanom uz koronavirus instalirajte Index.me aplikaciju i pretplatite se besplatno na tag: koronavirus
Index.me aplikaciju za android besplatno možete preuzeti na ovom linku, dok iPhone aplikaciju možete preuzeti ovdje.
Znate li nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu?
Zašto je Srbija rizična?
Njemački list: Moraju nam objasniti zašto je Srbija rizična, a Hrvatska ne
NJEMAČKI regionalni list Badische Zeitung (BZ) objavio je komentar u kojem se pita zbog čega je Srbija u Njemačkoj proglašena rizičnim područjem za širenje zaraze koronavirusom, dok Hrvatska nije.
>> Austrijski mediji: Frizira li Hrvatska brojeve oboljelih od korone?
“Značajan dio novih zaraza koronavirusom dolazi od povratnika s godišnjih odmora. Zato su testovi toliko važni, no i vlasti moraju objasniti svoje proturječne odluke o tome koja su područja rizična”, piše BZ.
Opasnosti alarmističkog ponašanja
“Da, korona mnoge živcira. S tom opaskom je bavarski premijer i predsjednik CSU-a Markus Söder u pravu”, navodi se na početku komentara koji potpisuje Bernhard Walker.
Upozorava se također da alarmističko ponašanje može ljude navesti da otupe i počnu prihvaćati čarobna objašnjenja i rješenje problema, ali da se “iritantnom virusu” ne može stati na kraj bez držanja razmaka, higijene, nošenja maski i obaveznog testiranja onih koji dolaze iz rizičnih područja.
Više zaraženih došlo iz Hrvatske nego iz Srbije
“Prema aktualnim podacima Instituta Robert Koch, oko trećine novozaraženih su povezani s povratnicima s godišnjih odmora”, ističe BZ i napominje da “korona-zabave” predstavljaju bezobzirno ponašanje, bez obzira na to održavaju li se u Njemačkoj ili negdje drugdje, čime se cilja na Hrvatsku kao jedno od potencijalnih žarišta iz kojeg se Nijemci vraćaju zaraženi.
>> Institut Robert Koch: Hrvatska je među najvećim izvoznicima korone u Njemačku
“Institut Robert Koch i savezna vlada moraju objasniti proturječnost po kojoj je Srbija, iz koje je uvezeno 160 novih slučajeva, rizično područje, dok Hrvatska nije, a iz nje imamo 260 zaraženih”, zaključuje BZ.
Želite li momentalno primiti obavijest o svakom objavljenom članku vezanom za koronavirus instalirajte Index.me aplikaciju i pretplatite se besplatno na tag: koronavirus
Index.me aplikaciju za android besplatno možete preuzeti na ovom linku, dok iPhone aplikaciju možete preuzeti ovdje.
Znate li nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu?
BELORUSIJA
Pogledajte jezivu snimku iz Bjelorusije, iz zatvora se čuju vriskovi
PROSVJEDI zbog evidentno namještenih izbora u Bjelorusiji nastavljaju se peti dan. Policija je potvrdila da je uhitila najmanje 6700 ljudi i da je jučer otvorila vatru s bojevim streljivom na skupinu prosvjednika u samoobrani, pri čemu je jedan prosvjednik ranjen.
Najmanje dvojica prosvjednika poginula su otkad su prosvjedi izbili u izbornoj noći 9. kolovoza. Policija je također ozlijedila veliki broj prosvjednika palicama, šok-granatama, gumenim mecima, granatama sa suzavcem i drugim sredstvima.
No mnogi od privedenih prosvjednika također su pretučeni u zatvorima i policijskim postajama. Državna televizija emitirala je snimku mladih prosvjednika i prosvjednica, od kojih su neki bili vidljivo pretučeni, i koji su očito bili prisiljeni obećati da neće više sudjelovati u prosvjedima.
>>Pretučeni mladi Bjelorusi morali pred kamerom obećati da više neće prosvjedovati
“Stanovnici okolnih kuća kažu da ti vriskovi traju cijelu noć”
No nova snimka koja se pojavila na društvenim mrežama, a koju je objavio bjeloruski radio na engleskom jeziku Euroradio, još je jezivija. Na njoj se, naime, ne vidi premlaćivanje prosvjednika, ali se čuju vriskovi iz obližnje zgrade zatvora Akrestina, smještene u glavnom gradu Minsku, u kojoj su prosvjednici navodno zatočeni i mučeni.
Ukrajinski novinar Maksim Eristavi također je objavio snimku na Twitteru uz sljedeći opis: “Možete čuti vriskove zatočenih u kući za mučenje Akrestina u Minsku, što je snimio Euroradio. Stanovnici okolnih kuća kažu da ti vriskovi traju cijelu noć. Tisuće su i dalje u zatvorskim ćelijama poput ovih diljem Bjelorusije. Ovo je sranje na razini Haškog suda.”
>>Građani Bjelorusije na ulicama zbog spornih izbora, vlasti uhitile 6700 prosvjednika
Ruski novinar: Ležali smo u zatvoru u krvi i mokraći, jedni na drugima, tukli su ranjenike
Isto tako, 25-godišnji mladić preminuo je nakon što je iz zatvora prebačen u bolnicu. Njegova majka rekla je za američki portal Radio Free Europe/Radio Liberty da je njen sin imao srčanih problema te da je uvjerena da su ga policajci tukli. On i nije sudjelovao u prosvjedima, nego je uhićen na ulici dok je išao posjetiti djevojku, dodala je.
BBC također izvještava da je sve više dokaza o policijskoj brutalnosti, kako na ulicama tako u zatvorima, a žrtve te brutalnosti nisu samo prosvjednici već i novinari i slučajni prolaznici. Nikita Teliženko, novinar ruskog portala Znak, objavio je nakon povratka u Rusiju potresno svjedočanstvo o tri dana koja je proveo u bjeloruskom zatvoru.
Opisao je kako su ljudi u zatvoru ležali na podu jedan na drugome, u lokvama krvi, urina i fekalija, budući da satima nisu smjeli otići na WC ili čak promijeniti položaj.
Mnogi su bili teško ozlijeđeni, sa slomljenim udovima i teškim masnicama, dodao je. Unatoč tome, zatvorski čuvari ne samo da im nisu osigurali ikakvu medicinsku pomoć već su ih udarali. Teliženkovo svjedočanstvo podupiru brojne objave na društvenim mrežama, zajedno s fotografijama i snimkama, piše Olga Ivšina iz BBC-ja Russia.
Znate li nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu?
INDEX vesti
KORONAVIRUS
Institut Robert Koch: Hrvatska je među najvećim izvoznicima korone u Njemačku
INSTITUT Robert Koch (RKI) svaki dan objavljuje dnevne izvještaje o stanju pandemije koronavirusa u Njemačkoj.
Pompeo i Janša razgovarali o novoj 5G mreži u Sloveniji i nuklearki Krško
SLOVENSKI premijer Janez Janša i američki državni tajnik Mike Pompeo, koji boravi u kraćem posjetu Sloveniji, založili su se u četvrtak za jačanje transatlantskog partnerstva i nalaženje zajedničkih odgovora na suvremene izazove u području kibernetičke sigurnosti i energetske politike.
četvrtak 13.8.2020.
Venecija pokrenula projekt oživljavanja svoje poznate lagune
VENECIJA je možda slavna po Trgu sv. Marka ili Mostu uzdaha, no talijanski grad ima još jedan dragulj koji se često previdi – svoju lagunu.
četvrtak 13.8.2020.
Francuska planira spasiti mala i srednja poduzeća s tri milijarde eura
FRANCUSKI plan gospodarskog oporavka, koji će biti predstavljen krajem kolovoza, uključivat će tri milijarde eura pomoći za mala i srednja poduzeća, izvijestio je u četvrtak dnevnik Sud Ouest, pozivajući se na ministra financija.
četvrtak 13.8.2020.
Pompeo u posjetu Sloveniji
AMERIČKI državni tajnik Mike Pompeo doputovao je jutros u kraći službeni posjet Sloveniji, gdje je najprije imao susret sa slovenskim kolegom Anžeom Logarom.
četvrtak 13.8.2020.
Zbog korone na festivalu u Salzburgu zabranjene lepeze
LJUBITELJI klasične glazbe moraju spremiti lepeze i izdržati vrućine na Salzburškom festivalu koji je izradio detaljni plan zaštite od koronavirusa umjesto da je otkazao nastupe zbog epidemije covida-19.
četvrtak 13.8.2020.
Porast zaraženih diljem EU: Mnoge zemlje uvele obavezne maske i na otvorenom
NJEMAČKA bilježi najveći dnevni porast broja slučajeva koronavirusa u više od tri mjeseca, a mnoge europske zemlje trude se suzbiti širenje infekcije.
četvrtak 13.8.2020.
Svi koji dolaze iz Hrvatske u Italiju moraju se testirati
ITALIJA je jučer naredila obavezno testiranje na koronavirus za sve koji u zemlju stignu iz Hrvatske, Grčke, Malte i Španjolske.
četvrtak 13.8.2020.
Italija predlaže obavezno testiranje na koronavirus za ljude koji dolaze iz Hrvatske
ITALIJA je predložila uvođenje obaveznih testova na koronavirus za sve one koji u tu zemlju dolaze iz Hrvatske.
srijeda 12.8.2020.
Prosvjedi u Bjelorusiji ne jenjavaju, sada im u pomoć dolaze i Ukrajinci
BIVŠI aktivisti ukrajinskog Majdana solidariziraju se s demonstrantima u Bjelorusiji. Mogu li uopće prosvjedi u Kijevu prije šest godina biti uzor za ove aktualne u Minsku?
srijeda 12.8.2020.
Aktuelno
Најновије са домена danas.rs
„Čuvari šume“ u Košutnjaku i njihov okamenjeni socijalizam
Данас
Пре 57 мин
Martinović: Napad na Mariniku Tepić je nedopustiv – Politika – Dnevni list
Данас
Пре 1 сата
MUP: Bulatoviću (SSP) oružje oduzeto zbog prekršaja na Zvezdari
Данас
Пре 1 сата
Albanija, kao destinacija za letovanje
Vodič za letovanje u Albaniji
Albanija, kao destinacija za letovanje, među građanima i građankama Srbije poslednjih godina sve je popularnija.
Foto: EPA/ARMANDO BABANIOve godine, usled pandemije korona virusa i zatvorenih granica većine zemalja regiona za naše državljane, Albanija je postala omiljena i jedna od najtraženijih destinacija za letovanje, kada su u pitanju turisti iz Srbije.
Zašto Albanija?
Iako o Albaniji kao destinaciji za letovanje, bar do sada, mnogi građani nisu razmišljali, u pitanju je nama vrlo bliska zemlja koju godišnje poseti više od šest i po miliona turista, piše Albanija.rs, prvi online portal u Srbiji sa svim važnim informacijama o putovanju u Albaniju.
Mnogi svetski, a sada i srpski mediji koji su obilazili Albaniju, ocenjuju da je albansko primorje prava „evropska egzotika“.
Čiste i prostrane plaže, tirkizna boja mora, izvanredni prirodni predeli, kao i cene koje su i do 50 odsto niže u odnosu na Hrvatsku, Crnu Goru ili Grčku, stavljaju Albaniju na listu destinacija koje su već sada, a biće i u budućnosti omiljene među srpskim turistima.
Najlepše plaže Evrope
Plaže koje se nalaze na obali Jonskog mora na koje, uz Jadransko, izlazi Albanija često se nalaze na listama najlepših evropskih plaža.
Na taj način se plaže na jugu Albanije, potpuno zasluženo, stavljaju u red najlepših u čitavoj Evropi uz italijanske, grčke i plaže na hrvatskoj obali.
Ono što, ipak, izdvaja Albaniju jeste činjenica da masovni turizam izvanredne plaže i prirodne predele nije uništio, kao i da je u svakom delu Albanije moguće pronaći mesta na kojima se zaista možete odmoriti u miru i uživati u prirodi.
Da li je bezbedno?
Najčešće pitanje turista iz Srbije kada razmišljaju o odlasku u Albaniju je – „Da li je tamo bezbedno?“.
Odgovor na to pitanje je vrlo jednostavan – da, bezbedno je. Više hiljada naših građana samo ove godine letovalo je u Albaniji i vratilo se sa izuzetno pozitivnim utiscima.
Nijedan incident nije zabeležen, dok je utisak gostiju da domaćini turiste iz Srbije obožavaju!
Izuzetno gostoprimstvo i bezbednost građana Srbije potvrđuje i niz utisaka koji su turisti podelili u Fejsbuk grupi „Letovanje u Albaniji“.
Albanija i albansko primorje zasigurno će u narednim godinama postati jedna od omiljenih destinacija za letovanje turista iz Srbije.
Želja mladih ljudi sa portala Albanija.rs su tu da razbijaju predrasude i probijaju barijere prošlosti, te da približe Albaniju građanima i građankama Srbije.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Turističke agencije: Posao na nuli, zalihe na izdisaju
10.08.2020.
Ekonomija
Korona virus: U Srbiji još rano za popuštanje mera, kažu lekari – u Francuskoj najveći broj novozaraženih posle dva meseca
06.08.2020.
BBC News na srpskom
Korona virus: U Srbiji još rano za popuštanje mera, kažu lekari – Francuska beleži najveći broj novozaraženih posle dva meseca
06.08.2020.
BBC News na srpskom
Komentari (14)
Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.
-
Da li autor teksta i novina snose odgovornost , ako nije sve tacno sto su napisali . Oni garantuju da su ljudi bezbedni u Albaniji .To moze da navede ljude da tamo idu?I sta ako im bude ugrozena bezbednost?Ko odgovara ?
Ja znam minimum jedan slucaj kada su nepoznata lica u Albaniji kolima jurili auto beogradske registracije , po danu , duze od 30 minita, koje je bilo na prolaz kroz Albaniju (iz Grcke prema CGori) .Punu odgovornost za obmane koju ovaj list i novinar objavljuje.Ako tvrde da je bezbedno treba da salju svoju decu i porodice ?sram vas bilo .-
Baš dobro što znate za taj jedan slučaj i što unosite paniku. Sedite gde jeste i čuvajte se drugih ljudi. Oni Vam, prema Vašim rečima, mogu naneti samo zlo. ne znam ko ovde treba da se srami.
-
Moja deca su htela da idu u Albaniju ali nisu znali kako se tamo stiže kopnenim putem a ni vazdušnim. Da li neko zna neka napiše.
-
Ja sam se sa porodicom vratio pre tri dana. Iz Vojvodine smo. Isli smo auto-putem do Merosine posle Nisa, kroz Prokuplje na granicni prelaz Merdare. Google navigacije ne vodi preko Kosova. Na granici za izlaz iz Srbije su potrebni pasosi. Za ulazak na Kosovo licne karte a za decu izvod iz MKR mladji od godinu dana sa zaheftanom fotografijom u uglu i pecatom maticara. Na Kosovu je dizel 0.89€. Isli smo pored Podujeva ka Pristini i tamo se ukljucili na auto-put ka Tirani. Sve je obelezeno. Za ulazak u Albaniju su potrbebni pasosi i zeleni karton za auto. Na severu cujem da je lepo u okolini Draca-Durres (Golem, San Pietro, Velipoje…) Mi smo bili u Valoni (Vlore). Grad je jako lep ali je guzva u saobracaju i plaze nisu bas najlepse. Ima lepsih u okolini. Juznije su dobra mesta Dhermi, Himare… Na samom jugu su najlepsa mesta Saranda i poseno Ksamil gde su i najlepse plaze. Sve je jeftinije nego u Srbiji….
-
-
-
-
Nikad!
-
Odlično. To se zove tolerancija i otvorenost ka novom.
-
Zašto, Mina? Prvo, atmosfera u Albaniji je potpuno drugačija u odnosu na stmosferu na Kosovu. A kosovsku tenziju su različite politike kreirale, ne ljudi. Ja razumem da vi ne želite u Albaniju – ljudi su u svemu različiti – ali zašto imate potrebu da svoje NIKAD zalepite kao etiketu. Vaše nikad o vama govori, ne o Albancima.
-
Mi pakujemo kofere polako i za dva dana krećemo, preko našeg Kosova.
Sedam dana Ksamil, pa još sedam Himare. Gledaćemo da obiđemo što više, i Valonu, Drač, Tiranu i naravno Skadar.
-
-
-
Prošle godine smo bili na letovanju u Albaniji sa porodicom, nikad lepši odmor nismo doživeli, samo mogu da preporučim, jer su veoma uslužni i ljubazni
-
Pre 2 godine sam bio u Skadru. Ma, jednom recju – fantasticno!
Gostoprimstvo, hrana, cene….Nema tamo oopterecenja s Kosovom i na nas iz Srbije gledaju kao na bilo koga drugog. Boli njih tamo uvo, gledaju ljudi svoj posao, i ne cekaju da neko od nas dodje da bi pravili bilo kakav problem. Iskrene preporuke bar za jednodnevni izlet, ako budete negde blizu ili usput. A ni duzi odmor ne treba iskljuciti kao opciju. -
Proveli 2 dana prošle godine na jugu Albanije u Sarandi. Bili smo na putu za Zakintos u Grčkoj. Posle nam bilo żao što nismo ostali duže u Sarandi. Možda ćemo opet u septembru.
-
Posle Hrvatske , vsakako najbolji izbor za odlazak na more , bio sam prosle godine , na sedam dana , sve pohvale , gostoljubi su , vecina mladjih ljudi govori odlicno engleski
-
Ne mesajte Albance i kosovske Siptare. Kada prvi put od obicnih Albanaca cujete sta stvarno misle o svojim pristinskim ‘rodjacima’ bice vam sve mnogo jasnije.
Od onoga sto sam cuo, jeste bezbedno, jeftinije i pristojno. Ono sto sam takodje cuo je da se dan zavrsava oko 9 uvece i pocinje sutradan izlaskom Sunca. Nocni zivot postoji ali ga je vrlo preporucljivo izbegavati, samo dnevne aktivnosti, plaze i obilasci. Ono sto se zaboravlja je da je Albanija vecinski Muslimanska zemlja, odvedete li svoju devojku u bar, desice joj se to da je tamo jedina, albanki nema, ali ce se zato barem 8 lokalaca ponuditi da vasoj devojci plati pice i igra sa njom!!! (Crna gora iz 80tih, … na steroidima.)-
Bezbedno je u Albaniji, ali noćni život nije preporucljiv!? Ni sam ne znaš šta si napisao.
-
Svet
Prosvjedi u Bjelorusiji neodoljivo podsjećaju na Ukrajinu prije šest godina
BIVŠI aktivisti ukrajinskog Majdana solidariziraju se s demonstrantima u Bjelorusiji. Mogu li uopće prosvjedi u Kijevu prije šest godina biti uzor za ove aktualne u Minsku?
Macron protiv svakog vanjskog uplitanja u Libanonu
FRANCUSKI predsjednik Emmanuel Macron upozorio je u srijedu u telefonskom razgovoru s iranskim predsjednikom Hasanom Rohanijem protiv “svakog vanjskog uplitanja” u Libanonu nakon razorne eksplozije prije osam dana poslije koje su uslijedili protuvladini prosvjedi.
srijeda 12.8.2020.
Pompeo drugog dana posjeta u Europi upozorio da se ne surađuje s Kinom i Rusijom
AMERIČKI državni tajnik Mike Pompeo upozorio je u srijedu na opasnosti od suradnje s Kinom i Rusijom, drugog dana posjeta srednjoj Europi.
srijeda 12.8.2020.
Tko je Kamala Harris i zašto demokrati kažu da će njezina kandidatura izazvati potres
DEMOKRATSKI predsjednički kandidat Joe Biden izabrao je u utorak senatoricu Kamalu Harris iz Kalifornije za kandidatkinju za svoju potpredsjednicu, kao prvu Afroamerikanku izabranu za kandidatkinju za tu poziciju.
srijeda 12.8.2020.
Europska industrijska proizvodnja se počela oporavljati
Europska industrijska proizvodnja se počela oporavljati
EUROPSKA industrijska proizvodnja ponovno je snažno porasla u lipnju, koji je početak oporavka označio i u Hrvatskoj zahvaljujući ublažavanju mjera suzbijanja pandemije koronavirusa, pokazalo je izvješće Eurostata.
Sezonski prilagođena industrijska proizvodnja u Europskoj uniji i u eurozoni porasla je u lipnju 9,1 posto u odnosu na svibanj, kada je prema revidiranim podacima Eurostata uvećana 11,6 odnosno 12,3 posto.
Europski statistički ured podsjeća da je u lipnju većina zemalja Unije ublažila mjere kojima nastoje suzbiti širenje novog koronavirusa.
Najviše je na oba područja porasla proizvodnja trajnih potrošačkih dobara, za 20,2 posto. Slijedi kategorija kapitalnih dobara s rastom proizvodnje za po 14,2 posto.
Najskromnije je porasla proizvodnja energenata, za 1,7 posto u Europskoj uniji te za 2,6 posto u eurozoni.
Među članicama Unije najviše je porasla proizvodnja u Slovačkoj, za 21,7 posto. Slijede Mađarska sa 17,1 i Rumunjska sa 16,3 posto.
U Hrvatskoj je sezonski prilagođena industrijska proizvodnja u lipnju porasla prvi put od veljače, i to za 7,3 posto u odnosu na svibanj kada je prema revidiranim Eurostatovim podacima pala 1,8 posto. Prva procjena pokazivala je 3,5-postotni pad.
Pad proizvodnje zabilježen je u lipnju samo u Belgiji, za 1,4 posto, i Finskoj, za 0,8 posto.
Eurostat nije raspolagao podacima za Nizozemsku i Austriju.
Ožiljci pandemije
Na godišnjoj je razini industrijska proizvodnja u EU i u eurozoni u lipnju smanjena za 11,6 odnosno 12,3 posto. U svibnju pala je 20,1 u EU te 20,4 posto u eurozoni, pokazuju revidirani Eurostatovi podaci.
Na oba područja najviše je u lipnju na godišnjoj razini potonula proizvodnja kapitalnih dobara, za 16,4 posto u EU te za 15,9 posto u eurozoni. Slijedi proizvodnja intermedijarnih dobara koja je u EU smanjena 11,9 a u eurozoni 13,1 posto.
Najblaži pad proizvodnje na godišnjoj razini zabilježen je u kategoriji netrajnih potrošačkih dobara, za šest posto u EU te za 7,5 posto u eurozoni.
U gotovo svim je zemljama Europske unije industrijska proizvodnja smanjena u odnosu na prošlogodišnji lipanj, prema raspoloživim podacima Eurostata. Izuzetak je Irska gdje je porasla 4,5 posto.
Najviše je pala proizvodnja u Portugalu, za 14,8 posto. Slijede Njemačka i Španjolska s padom proizvodnje za po 14,1 posto, te Italija, gdje je smanjena 13,7 posto.
U Hrvatskoj je industrijska proizvodnja u lipnju bila manja 1,7 posto u odnosu na isti prošlogodišnji mjesec. U svibnju pala je 12,4 posto.
Znate li nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu?
Bil Gejts
Sledi nešto gore od virusa korona?
Bil Gejts: Sledi nešto gore od virusa korona
Osnivač „Majkrosofta“ Bil Gejts predviđa ekološku katastrofu čije će posledice prevazići štetu od virusa korona.
Prema njegovim prognozama, u nekoliko narednih decenija planeta će se suočiti s globalnom krizom zbog klimatskih promena.
„Ma koliko bila užasna pandemija, klimatske izmene mogu biti još gore“, napisao je on na svom blogu.
Milijarder je uveren da je neophodno dramatično smanjiti emisiju gasova sa efektom staklene bašte kako bi se sprečila katastrofa.
Uporedio je potencijalne posledice ekološke krize s pandemijom virusa korona – smrtnost od infekcije iznosila je u proseku 14 ljudi na 100.000 stanovnika, dok bi, prema njegovim procenama, u narednih 40 godina smrtnost od povećanja temperature na Zemlji bila ista, a 2.100 godine i petostruko veća.
Čovečanstvo nema mnogo vremena i mora da se deluje sada u oblasti čiste energije, uveren je on.
(Sputnjik)
Da li maske štite?
Koje maske najbolje štite?
Naučnici istražili koje maske najbolje štite
Sve dok se ne pronađu vakcina ili lek za virus korona, moraćemo da se naviknemo na nošenje zaštitnih maski u gotovo svim situacijama.
Naravno, nisu sve maske jednake i ne predstavljaju istu zaštitu, pa je tim naučnika sa Djuk univerziteta odlučio da sprovede istraživanje kako bi saznali koja je vrsta zaštitnih maski najefikasnija i omogućava najjaču zaštitu.
Testirano je 14 vrsta maski, od profesionalnih N95, maski kakve najčešće koriste zdravstveni radnici, pa do ručno pletenih maski i marama. Pri testiranju maski i širenja kapljica, naučnici su koristili jednostavnu metodu koja uključuje laserski zrak, pametni telefon i crnu kutiju, prenosi B92.
Vertikalnim širenjem laserskog zraka stvarao se tanki snop svetlosti koji je prolazio kroz otvore sa leve i desne strane kutije, dok se sa prednje strane nalazi otvor kroz koji su osobe koje su učestvovale u testiranju govorile.
Telefonom je otpozadi snimano svetlo na kom su se kapljice raspršile dok je osoba govorila, pa je računarski algoritam mogao da ih prebroji i zabeleži za svaku masku pojedinačno.
Prvo je sniman govor bez maske, nakon toga sa nošenjem maske, a svaka maska je testirana 10 puta.
SLIČNI TEKSTOVI
Rezultati testa
Test je pokazao da najveću zaštitu pružaju N95 maske, a vrlo efikasnim pokazale su se i troslojne hirurške maske, kao i dvoslojne pamučne.
U testu su korišćene i druge vrste jednoslojnih pamučnih maski, kao i N95 maske sa ventilima koje su se pokazale manje efikasnim u odnosu na maske bez ventila.
Naime, ventil omogućava protok vazduha, što znači da više kapljica može proći kroz masku, tj. ventil – ona odlično štiti osobe koje je nose, ali zbog protoka vazduha i većeg broja kapljica, ugroženije su osobe koje se nalaze u blizini.
Najmanje efikasne su tzv. gajter maske, kakve često koriste trkači, odnosno maske od flisa koje su navlače oko vrata i podižu kako bi se njima pokrili usta i nos.
Ne samo da takve maske ne smanjuju širenje kapljica, već njihovo korišćenje rezultira stvaranjem većeg broja kapljica zbog vrste materijala koja veće kapljice razbija u više manjih pa se lakše šire vazduhom.
Lošu efikasnost pri zaustavljanju širenja kapljica pokazale su i marame (bandane) i pletene maske.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu
Korona www.pregled.com
Obična prehlada može da pomogne protiv korone?
Kako obična prehlada može da pomogne protiv korone?
Naučnici širom sveta pokušavaju da shvate zašto korona virus neke ljude pogađa teško, čak fatalno, dok drugi imaju blage ili nikakve simptome.
Nedavno istraživanje objavljeno u žurnalu “Priroda” otkrilo je da neki ljudi imaju nepoznat stepen zaštite od novog korona virusa. Izgleda da imaju imune ćelije sposobne da prepoznaju delove SARS-Cov-2 zahvaljujući prethodnoj izloženosti jednom od četiri ranije poznata korona virusa koji uzrokuju prehladu kod miliona ljudi svake godine, prenose mediji.
Specijalista preventivne medicine dr Dejvid Kac, osnivač i direktor odbora Preventivnog istraživačkog centra Univerziteta Jejl i predsednik Inicijative za istinsko zdravlje izjavio je za CNN da se još ne može sa sigurnošću reći ko poseduje tu zaštitu a ko ne.
-Ovo je odlična vest na nivou populacije… Već dugo vremena imali smo indikacije da mnogi ljudi možda nisu skloni da se zaraze ovim virusom jer imaju delimičnu prirodnu otpornost verovatno zbog prethodno izloženosti korona virusu – rekao je Kac.
Istakao je da stručnjaci još nemaju testove na nivou populacije.
SLIČNI TEKSTOVI
– Još nismo došli do toga da testiramo ljude da bi videli da li oni imaju tu delimičnu otpornost i reaktivne T-ćelije…. Dakle, mi to ne znamo (ko ima tu zaštitu), ali ono što možemo sa sigurnošću reći je da izgleda da je značajan procenat ljudi bio delimično otporan na SARS-Cov-2 pre nego što mu je bio izložen – naveo je Kac.
On je ukazao na ranija istraživanja koja su još u maju govorila o tome da neki ljudi imaju izvesnu zaštitu od novog virusa.
-Tada su rekli istu stvar, da 40-60 odsto ljudi koji nisu bili izloženi novom virusu imalo vrstu belih krvnih ćelija, snage odbrane našeg imuniteta, koje su bile predodređene da reaguju na ovaj virus kao da su ga pre videle.
– Grupa istraživača iz Sjedinjenih Američkih Država je navela da korona virusi koji uzrokuju običnu prehladu mogu uzrokovati delimičnu zaštitu na SARS-Cov-2, virus odgovoran za Kovid-19 – istakao je Kac.
-Te studije pokazuju da postoje različiti aspekti ovog virusa na koje naš imuni sistem može da reaguje i štaviše možete izazvati reakciju na SARS-Cov-2 koristeći se čak proteinima drugih korona virusa. Što je više načina na koji se može izazvati imuna reakcija koja štiti od određene pretnje, utoliko imate više prilika za stvaranje efikasne vakcine – zaključio je Kac.
Pratite Krstaricu
Ishrana prilagođena letu
Ishrana prilagodjena letu
ISHRANA
|
Jelovnik protiv starenja
|
|||||||||||
Biranim zalogajima možemo da usporimo biološki časovnik, da nas starost ne sustigne pre nego što joj je vreme, a s njom i bolesti Prerađena hrana puna nezasićenih masti, industrijsko zagađenje, aditivi i veštačke boje u namirnicama, pušenje, bakterijske infekcije, jonizujuće zračenje, stres… samo su neki od faktora koji dovode do povećanog stvaranja slobodnih radikala, izazivača bolesti. Da bi smanjili štetni uticaj takozvanog oksidativnog stresa, koji se u organizmu akumulira i do 20 godina, ishranu treba obogatiti maslinovim uljem, ruzmarinom, origanom, brokolijem, keljom, paradajzom, paprikom, belim i crnim lukom… Od voća, snažni antioksidansi su jabuka, limun, malina, kupina, ribizla i grožđe, a od integralnih žitarica ječam, ovas, pšenica i kukuruz. Treba jesti još i livadski med, crnu čokoladu i piti vino. O antioksidantnim osobinama lekovitog bilja i namirnica, za naš časopis govori dr Zoran Maksimović, docent Instituta za farmakognoziju Farmaceutskog fakulteta u Beogradu. – Istraživanja su intenzivirana poslednjih 20 godina i ustanovljeno je da redovno korišćenje namirnica biljnog porekla sa visokim antioksidantnim potencijalom predstavlja dobru preventivu ne samo srčanih bolesti, već i starenja kože i vezivnih tkiva, degenerativnih oboljenja lokomotornog i kardiovaskularnog sistema (reumatoidni artritis, hipertenzija, arterioskleroza), degenerativnih očnih bolesti (katarakta), kognitivne disfunkcije i neurodegenerativnih promena (senilna demencija), astme i nekih oblika dijabetesa i karcinoma- kaže dr Maksimović. Antioksidansi su supstance koje u niskim koncentracijama odlažu, ili sprečavaju nastanak slobodnih radikala i time štite ćelije od oksidacionog delovanja. – Nauka je potvrdila da su i biljni polifenoli veoma važni egzogeni antioksidansi. Ovi sastojci obuhvataju niskomolekularne fenole (eugenol, timol i karvakrol u etarskim uljima), fenolkarbonske kiseline, flavonoide i tanine. U organizmu polifenoli blagotvorno deluju na zdravlje krvnih sudova periferne cirkulacije, sprečavaju gomilanje eritrocita i snižavaju holesterol, izazivaju blagu relaksaciju glatkih mišića (snižavaju pritisak), povećavaju izlučivanje žuči i neutrališu slobodne radikale koji u organizmu reaguju sa DNK, proteinima, fosfolipidima i drugim molekulima, izazivajući patološke promene. Imaju i antialergijsko, antivirusno i kardioprotektivno dejstvo. S. Labudović
|
Ishrana
lekovito bilje
www.pregled.com
Namirnice koje povećavaju izdržljivost
Izvor: ShutterstockZa ljubitelje trčanja i sporta uopšte svrha hrane nije samo da se utoli glad. Ona ima ulogu goriva za mišiće i nephodna je za održavanja optimalnog nivoa energije. Tela osoba koje se bave sportom imaju posebne prehrambene potrebe, određene namirnice za njih su od neprocenjivog značaja.
“Ako se bavite sportom, profesionalno ili amaterski potrebna vam je kvalitetna hrana koja će povećati izdržljivost tela”, smatra Nensi Klark autorka knige ”Prehrambeni vodič za maratonce”.
Pecivo sa kikiriki maslacem
Ako volite jutarnje trčanje, znate koliko je to teško raditi na prazan želudac. Prošla je cela noć od vašeg poslednjeg obroka i potrebno vam je nešto da vam da energiju. Ovakav obrok od oko 300 kalorija daće vam upravo tu energiju i osećaj sitosti, a odličan je jer kombinuje ugljene hidrate i proteine i lako je svarljiv.
Banane
Ovo voće je najbolje uzimati pre poslepodnevnog treninga. Konzumiranje banana pre trčanja nikad neće biti greška, jer su lagane za varenje, a sadrže puno kalijuma koji pomaže u regulaciji krvnog pritiska i smanjuje rizik od srčanog udara.
Bobičasto voće
Vaše noge izložene su teškom naporu prilikom aktivnosti kao što je trčanje, zbog toga ne iznenađuje
pojava bola i grčeva nakon treninga usled mikroruptura u mišićima. Zato bi u ishrana trebala da sadrži što više bobičastog voća, koje deluje regenerišuće na mišiće zbog visokog sadržaja vitamina C i kalijuma, što pomaže telu da “samo sebe popravi”.
Brokoli
Ova super hrana zahvaljujući visokom sadržaju kalijuma i magnezijuma pomaže da se održi normalan krvni pritisak. Osim toga, sadrži sulforafan, koji štiti hrskavicu, i flavonoid kaempferol, koji ima antiupalna svojstva, ali i vlakna koja pomažu varenju, sprečavaju zatvor i regulišu nivo šećera u krvi.
Jogurt
Trčanje i slične aktivnosti mogu delovati blagotvorno na povećanje gustoće kostiju, tu značajnu ulogu ima kalcijum, a mnogi koji trče ga ne unosi u dovoljnoj količini. Jedan od najboljih načina za to je povećanje unosa jogurta, a najbolji je odabir je grčki jogurt zbog obilja proteina koji grade mišiće.
Govedina
Ovo meso sadrži dosta gvožđa, važnog elementa za trkače i sportiste uopšte, jer anemija može značajno da poveća osećaj umora i slabosti. Alternative za vegetarijance su grašak, mahunarke i zeleno lisnato povrće. Takođe ne treba zaboraviti na dodatak vitamina C u ishrani kako bi gvožđe moglo da se veže.
Losos
Osim što je bogat izvor proteina, losos je i odličan izvor omega 3 masnih kiselina, koje deluju antiupalno i podižu imunitet. Osim toga, riba je i inače odlična namirnica za osobe koje se bave trčanjem jer je lagana za probavu.
Fitoterapija
Lekovito bilje u službi imuniteta
Preventiva
Aromatični zeleni med
U sirupu su sačuvani enzimi.
Sirup deluje:
-kao preventivna terapija
-na smanjenje nivoa šećera u krvi
-reguliše crevnu mikrofloru
-stimuliše imuni sistem
-sprečava alergijske reakcije
-poboljšava depresivna stanja
-osigurava pravilan rad želuca uspostavljanjem kiselo-bazne ravnoteže.
Uradili smo melem za poboljšanje imuniteta na bazi
korena maslačka,aloe arborescens i rozetle.
Sačuvani su enzimi. Javorka i Petar 0112418228 i 0641196764
FITOTERAPIJA- kako je vide Javorka i Petar
fitoterapiju (lečenje biljkama) treba ceniti prema njenim stvarnim vrednostima. Terapeutska vrednost lekovitih biljaka zasniva se na vezi koja postoji između hemijske strukture aktivnih supstanci biljaka i njihovog farmakološko-dinamičnog delovanja na organizam. Složenost hemijskog sastava biljaka koje imaju od 2-3 pa i do 30- 40 identifikovanih elemenata kod pojedinih vrsta, objašnjava terapeutsko delovanje jedne iste biljke kod različitih bolesti. Efikasnost prirodnih sredstava, kada je u pitanju preventiva i
samo lečenje, kao u ostalom i u alopatskoj (zvaničnoj) medicini, zavisi od
kompletne i dobre dijagnoze. Mada izgleda jednostavna i svima razumljiva, fitoterapija je određena pojedinim principima i ograničenjima. Treba je dobro upoznati i razumeti, kako ne bi dospeli u krajnost da je pretvorimo u lek sa “čudotvornim dejstvom” – lek koji leči svaku bolest. Prirodne lekove moramo primenjivati stručno i uz lekarsku asistenciju, da bi se očuvala njena vrednost i izbegle kompromitujuće situacije. Upotrebu prirodnih lekova ne treba predstavljati kao zasebnu, izolovanu metodu koja se primenjuje nezavisno od drugih terapijskih sredstava. Fitoterapija sve više upotpunjuje koncepte savremene terapeutike, potpomažući lečenje različitih bolesti.
Proverena lekovita sredstva najčešće olakšavaju funkcionalnu regeneraciju organizma i učvršćuju njegov
odbrambeni sistem(imuni sistem).
Ravnoteža baze i kiseline
Baznije je zdravije
Preterana kiselost krvi postepeno razara organizam. U početku izaziva lakše probleme i zamor, a na duge staze vodi u bolesti kao što su podagra,artritis-reuma i rak. Zato je dobro da proverite da li vam je krv „prekisela“, pa ako jeste, da povratite ravnotežu unošenjem baznih namirnica. Koje su to “bazne” namirnice? To su isključivo sveže: kupus,brokoli,crna rotkva,šargarepa,celer,zelena salata,beli i crni luk,spanac,bundeva,paradajz i … Koje su to “kisele”namirnice? To su:hleb,sir,šećer,govedina,svinjetina,slanina,riba,sve vrste ulja Za prirodan med nema tačno definisanih podataka.
Javorka i Petar 0112418228 i 0641196764
Šta posle pandemije?
Promene posle pandemije
Sedam VELIKIH promena posle kraja pandemije, ovo više nikada neće biti isto
Pandemija koronavirusa doslovno je usporila svet, zatvorila ljude u njihove domove, zaustavila način života na koji smo do sada navikli i podsetila nas još jednom na to koliko smo mali i nemoćni pred ‘nevidljivim neprijateljem’.
Na situaciju koja nas je zadesila i promene koje su usledile malo ko je bio spreman.
Mnogi predviđaju da će trenutno globalno stanje, podstaknuto pandemijom koronavirusa, takođe biti uvršteno u istorijske događaje poput Velike depresije ili globalne finansijske krize iz 2008. godine, zbog čega je svakako opravdan strah od društvenih i ekonomskih promena koje nas čekaju.
Širom sveta naučnici se bore da pronađu lek za bolest kovid 19, ali postavlja se pitanje – šta nas čeka u trenutku kada napokon pobedimo opasni virus i suočimo se sa svetom kojeg smo ‘stavili na čekanje’.
Jedan sektor ne treba da strahuje
Izolacija u domovima i zatvorene trgovine rezultirale su povećanim interesom za onlajn i beskontaktnu kupovinu pa se zato predviđa da bi, barem kratkoročni pobednici ove situacije, trebao da budu oni koji pružaju robu i usluge bez potrebe da stupe u fizički kontakt sa svojim kupcima.
SLIČNI TEKSTOVI
Pobednici u ovoj kategoriji svakako bi mogli biti pružatelji „cloud computing“ usluge poput Zuma, Majkrosofra i ostalih kompanija za virtualnu stvarnost poput Okulusa i Netfliksa. Promet na društvenim medijima će porasti, ali prihodi od oglašavača trpeće zbog slabe potražnje i narušene ekonomije, prenosi portal Buka.
U kratkom roku, mogli bi da se izdignu i pružaoci usluge e-kupovine kao i dostave hrane i osnovnih potrepština. A kad se ekonomija na kraju poboljša, pozitivni efekti za ovu grupu uglavnom će potrajati zahvaljujući do tada već ukorenjenim navikama kupaca.
Pripremite se na nov način rada
Mnogi od nas već su se navikli na rad od kuće. Počeli smo da se trudimo da ne budemo uz kompjuter u pidžami i neočešljani, a onlajn način rada sada već prihvatamo kao jedini mogući. Razlog tome je verovatno podsvesna nada da ćemo se uskoro svi vratiti na svoja rana mesta, ali izlazak iz pandemije za neke bi poslodavce mogao biti znak da pokušaju da i dalje ostave svoje radnike na ‘radu od kuće’.
Tehnologija rada na daljinu već sada je poprilično unapređena pa je radnicima, a i poslodavcima omogućeno kvalitetno obavljanje posla i komuniciranje putem onlajn platformi, pa ne bi bilo iznenađujuće da ovaj stil rada postane primaran. S druge strane, to bi moglo da prouzrokuje ozbiljan udarac tržištu poslovnih nekretnina, budući da bi mnogi sektori mogli imati kvantitativno manju potrebu za fizičkim radnim mestima.
Način rada od kuće takođe bi mogao dovesti do egzodusa radnika iz velikih gradova i do njihovog preseljenja u manje naseljena područja s nižim troškovima života
Automatizovanje poslova
Brojne kompanije, da bi preživele ekonomsku i finansijsku krizu, moraće da otpustite određeni broj (manje produktivnih) radnika i da automatizuju ono što se može automatizovati – ali takav oblika rada pretpostavlja i brojna znanja kojima će poslodavci i radnici morati da raspolažu u novoj ekonomiji nakon krize.
Dugoročno gledano, veliki broj kompanija mogao bi uvideti da poslove koji se obavljaju na daljinu mogu da obavljaju i visoko kvalifikovani radnici u zemljama s nižim troškovima. Ukratko, poslovi će se prvo premestiti iz poslovnih u kućne uslove, a s vremenom će se prebaciti s udaljenih domaćih pozicija na udaljene prekomorske.
Medicinske inovacije
Nakon izlaska iz krize, i medicina kakvu danas poznajemo će se promeniti. Telemedicina tako bi mogla da postane novi normalni standard. Lekari u Sjedinjenim Državama već sada obavljaju daljinske posete preko državnih linija, mogu da šalju e-poštu i da obavljaju video pozive s pacijentima.
Pružaoci zdravstvenog osiguranja sada moraju da plaćaju usluge telemedicine. Iako su ove mere najavljene kao privremene, oni koji su sada imali iskustva iz prve ruke s pogodnošću i ekonomičnošću telemedicine neće je se tako lako odreći.
Telemedicina poboljšaće se i proširiti se – boljim testiranjem i dijagnostikom kod kuće i sa sveprisutnim usvajanjem nosivih proizvoda koji kontinuirano prate pojavu simptoma.
Visoko obrazovanje
Pandemija je prisilila i brojne univerzitete da nastavu premeste u onlajn format, a nastavili se ovaj stil predavanja, studenti bi mogli da se na jesen zapitaju – koliko smisla uopšte ima plaćati akademsku godinu i studentski život u drugom gradu.
Univerziti će se u tom slučaju suočiti s pritiskom kako da smanje troškove pa bi mogući izlaz mogli da pronađu u hibridnom modelu nastave koji frontalnu nastavu svodi na onlajn zadatke temeljene na projektima i studentske radne grupe. To će dramatično smanjiti troškove, a istovremeno će najboljim instruktorima omogućiti da svoje znanje usmere na više učenika.
Kretanje robe i ljudi
Po završetku pandemije, predviđa se da će se ljudi, ali i roba sve manje kretati što bi moglo dovesti do propadanja međunarodne trgovine. Kako bi ojačale svoju sposobnost preživljavanja tokom dužih razdoblja ekonomske samoizolacije, vlade mnogih zemalja potrudiće se ojačati domaće proizvodne kapacitete.
Korporacije će sve više favorizirati otpornost centralizovanih domaćih lanaca nabavke u odnosu na delotvornost globalizovanih.
Vazduhoplovne kompanije, ugostiteljstvo i turizam doživjeće snažan pad potražnje tokom, a i neposredno nakon krize.
Multilateralna saradnja
Nakon početnog povlačenja globalizacije, mnoge zemlje mogle bi da spoznaju stvarne tehnološke i virusne pretnje, zbog čega bi izlaz iz problema mogle da potraže u međunarodnoj saradnji. Usvajajući osećaj pragmatičnog internacionalizma, zemlje bi razvile međunarodne norme, sisteme praćenja i izveštavanja, kao i koordinirane planove za reagovanje i krizne situacije.
Koordinirani globalni dogovor, tokom sledeće pandemije, učinio bi da naredbe o samoizolaciji budu delotvorne, a istovremno bi se skratila ekonomska obustava.
(Sputnjik)
Budućnost pod znakom pitanja?
Kvalitet sperme predmet je brojnih rasprava
Erotski stimulatori
Specijalni recepti i saveti
Javorka i Petar 0112418228 , 0641196764
BUDUĆNOST POD ZNAKOM PITANJA: Sperma muškaraca na Zapadu propada – u kvalitetu i kvantitetu
Studija objavljena u žurnalu “Human Reproduction Update” merila je koncentrisanost sperme, odnosno broj spermatozoida po milimetru uzorka, i ukupan broj spermatozoida u čitavom uzorku
Kvalitet sperme predmet je brojnih rasprava u naučnoj zajednici, naročito od kada je 1992. objavljena studija koja je pokazala da se prosečan broj spermatozoida kod muškaraca na Zapadu prepolovio između 1940. i 1990. godine.
Brojne studije su pokušale da utvrde uzrok ovog fenomena – od izloženosti laptopu, do sedenja u bvreloj kupki – međutim, nijedan nije delovao kao odgovoran za slabljenje sposobnosti spermatozoida da plivaju, odnosno ošadanje plodnosti kod ljudi.
Rezultati najnovije studije pokazali su da stvari stoje još gore. Ne samo da kvalitet sperme opada, već takođe opada i kvantitet, ber što se muškaraca na Zapadu tiče. Studija je otkrila da se u periodu između 1973. i 2011. godine prosečan broj spermatozoida kod muškaraza u zapadnim zemljama smanji za više od 50 odsto i ne izgleda kao da će se trend zaustaviti.
Studija objavljena u žurnalu “Human Reproduction Update” merila je koncentrisanost sperme, odnosno broj spermatozoida po milimetru uzorka, i ukupan broj spermatozoida u čitavom uzorku – dva faktora koja pokazuju kvalitet sperme.
Otkriveno je da se koncentrisanost sperme smanjivala za 1.4 odsto godišnje od 1973. do 2011, što je rezultiralo ukupnim padom od 52.4 odsto. Takođe, ukupan broj spermatozoida padao je za 1.6 odsto godišnje, zbog čega je ukupan pad nešto viši – 59.3 odsto.
Studija je zaključila da su ovi rezultati itekako razlog za zabrinutost. “Za parove koji pokušavaju da naprave dete, ovo je veoma ozbiljan problem: on nanosi psihički bol, a može izazvati i veliki novčani trošak za terapije.
Posledice po opšte javno zdravlje tkaođe su velike. Nedavne studije pokazale su da nizak broj spermatozoida ukazuje na veći rizik od raka i srčanih bolesti, koji su u svetu uglavnom među najvećim uzročnicima smrti.
Ova nova studija, koju su sproveli istražibači medicinske škole Ikan i Hebrejski univerzitet jerusalimske Hadasaj Braun škole javnog zdravlja, zapravo predstavlja metaanalizu, odnosno studiju 185 studija sprovedenih u o periodu između 1973. i 2011.
Negativan trend je zabeležen isključivo kod muškaraca sa Zapada, odnosno iz Severne Amerike, Evrope, Australije i sa Novog Zelanda.
Newsweek
Prirodni lekovi za ljubimce
Saveti veterinara i prirodni lekovi za ljubimce
Zdravlje životinja – OSNOVNO O ZOONOZAMA
Objavljeno sreda, 18 avgust 2010 13:17 | 
| 
| Pogodaka: 15478
| | Pogodaka: 15478Strana 3 od 7
OSNOVNO O ZOONOZAMA
1) Šta su zoonoze?
– zonoze su bolesti zajedničke ljudima i životinjama
2) Zašto bi trebali da znamo više o zoonozama?
– zato što se zoonoze mogu preneti sa životnja na nas
– zato što su neke od zoonoza veoma teška oboljenja
3) Ko je ugrožen zoonozama?
– svi mi, a za većinu zoonoza važi da su naročito ugroženi oni sa slabijim imunitetom – deca, stariji, ljudi koji su već oboleli od drugih bolesti…
4) Kako se Zoonoze mogu preneti?
– sa domaćih životinja i njihovih proizvoda (meso,mleko i mlečni proizvodi, jaja, med, koža…)
– sa kućnih ljubimaca
– sa divljih životinja; neke od njih žive daleko od naseljenih mesta i retko ih srećemo ali neke su uvek oko nas – golubovi, pacovi, miševi…
– ne zaboravimo da sve zoonoze predstavljaju i oboljenja ljudi tako da smo često i mi sami rezervoari infekcije
5) Da li treba da izbegavamo životinje?
– nikako! A bilo bi i nemoguće potpuno se izolovati.
6) Kako da se zaštitimo od zoonoza?
– najpre treba da naučimo osnovne stvari – kako se prenose, koji su simptomi, kako da se zaštitimo
– primenom osnovnih mera prevencije (higijena ruku i namirnica, vakcinacija, nabavka u proverenim i registrovanim objektima, pridržavanjem roka upotrebe, ranim otkrivanjem bolesti ako dođe do infekcije, kontrolisanjem zdravlja vaših ljubimaca…)
7) Koje su najznačajnije zoonoze kod nas?
– daćemo 1 primer: na osnovu istraživanja Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda u periodu 1984. – 2006. na teritoriji grada Beograda registrovano je 23 949 obolelih a najviše je bilo slučajeva:
salmoneloze – 17743 ili 74%
lajmske bolesti – 4157 ili 17,4%
trihineloze – 1597 ili 6,7%
Od posebnog je značaja da su počev od 2003. otkriveni slučajevi pojedinih veoma teških bolesti koje se više decenija nisu javljale na području Beograda – bruceloza, leptospiroza, Q groznica, tularemija.
– međutim, ovo su samo registrovani slučajevi; mnogi poremećaji zdravlja koje olako pripisujemo najčešće „sezonskim virusima“ zapravo su zoonoze koje nismo otkrili jer nismo ispitali o čemu se radi; ovakva praksa je jako opasna i može imati ozbiljne posledice
– osim toga, ima mnogo zoonoza na koje još uvek ne obraćamo dovoljno pažnje; pošto su prisutne u Evropi i okruženju i to u velikoj meri, malo je verovatno da nisu raširene i kod nas – npr. kampilobakterioza, jersinioza, trovanja izazvana toksinima E.coli O157 itd
U sledećim nastavcima potrudićemo se da govorimo o najvažnijim zoonozama, merama zaštite i potrebi poboljšanja sistema praćenja i kontrole uz najbolje primere prakse u razvijenim zemljama.
autor teksta
DVM Rajan Janković
SALMONELOZA
1. ŠTA JE SALMONELOZA?
Sаlmonelozа je oboljenje želudаčno-crevnog trаktа životinjа i ljudi. Nаzivаju je i „zаrаzno trovаnje hrаnom“ jer do oboljenjа dolаzi usled dejstvа bаkterijskih endotoksinа (toksini koji su sаstаvni deo telа bаkterije). Ovi toksini oštećuju zid creva i dovode do dijareja i gubitka tečnosti.
2. KO IZAZIVA SALMONELOZU?
Sаlmonelozu izаzivаju bаkterije iz rodа Salmonella. Imа preko 2200 serovаrа ovih bаkterijа а nаjznаčаjnije su Salmonella enteritidis i Salmonella typhimurium.
3. KAKO SE DOBIJA SALMONELOZA?
Sаlmonelozа se prenosi pre svegа zаrаženom hrаnom, ređe i vodom.
Sаlmonele se izlučuju izmetom, sekretimа, ekskretimа, mlekom, jаjimа. Nаjčešći izvor jesu živinsko meso i jаjа, posebno proizvodi od svežih jаjа (kаo što su neke vrste slаdoledа) а dostа je čestа i pojаvа sаlmonelа u svinjskom mesu. I meso zdrаvih životinjа može biti zаrаženo usled nehigijenskih postupаkа pri obrаdi hrаne. Vrlo su otporne u spoljnoj sredini a osetljive prema hloru i jako visokim temperaturama.
Zаlivаnje biljаkа, nаjčešće povrćа, feklаnim vodаmа tаkođe predstаvljа opаsnost od izbijаnjа sаlmoneloze.
Zаrаžene životinje i ljudi često predstаvljаju kliconoše, tj nose ove bаkterije u sebi, izlučuju ih i predstаvljаju izvor infekcije а dа pri tome nemаju nikаkve znаke bolesti. Nedovoljnа higijenа ruku kliconoše je još jedаn put infekcije.
Kаo izvori i rezervoаri infekcije jаvljаju se i glodаri а kаo mehаnički prenosioci muve.
4. KADA DA POSUMNJAMO DA SE RADI O SALMONELOZI?
– jаvljа se preko cele godine а nаjviše leti ipočetkom jeseni
– od trenutkа kаdа unesemo sаlmonele do prvih znаkovа bolesti prođe od 6 do 72 sаtа,
češće 12 do 36
– osnovni znаci bolesti su: mučninа, povrаćаnje, dijаrejа; stolicа je često u početku retkа, neprijаtnog mirisа i zelenkаstа, kаsnije vodenаstа
– pored togа mogu dа se jаve visokа temperаturа i glаvoboljа
– ponekаd dođe do komplikаcijа i jаko teških oblikа bolesti аli smrtnih slučаjevа imа mаlo, uglаvnom kod dece i stаrijih, kаo i kod onih kojimа je imuni sistem već oslаbljen
5. KOLIKO SE ČESTO JAVLJA SALMONELOZA?
Sаlmonelozа je jednа od nаjčešćih zoonozа, primerа rаdi u EU je tokom 2009. utvrđenа kod više od 100 hiljаdа ljudi. I kod nаs je vrlo čestа. Nа žаlost mnogi slučаjevi ostаju neotkriveni jer se pri pojаvi dijаreje stolicа često ne šаlje nа pregled.
6. KAKO DA SE ZAŠTITIMO?
– sprovođenjem propisаnih merа higijene i preventive u objektimа zа uzgoj životinjа, pri trаnsportu i u klаnicаmа
– pridržаvаti se propisаnog nаčinа čuvаnjа nаmirnicа koji je nаznаčen nа pаkovаnju, posebno kаdа je reč o temperаturi čuvаnjа i termičke obrаde
– koristiti u ishrаni sаmo pаsterizovаno mleko i mlečne proizvode
– izbegаvаti u ishrаni svežа jаjа neproverenog porekla
– mleveno meso jesti odmаh nаkon pripreme jelа
– voditi racuna o higijeni ruku i kuhinjskog posuđa
autor teksta
DVM Rajan Janković
TROVANJE HRANOM IZAZVANO BAKTERIJOM ESCHERICHIA COLI
1. ŠTA JE ESCHERICHIA COLI (E.COLI)?
Ešerihija koli je bakterija koja je uobičajeni stanovnik crevnog trakta ljudi i životinja. Postoji veći broj serotipova od kojih mnogi nisu opasni ali pojedini kao što je O157:H7 mogu izazvati ozbiljno oboljenje. Ovaj toksin dovodi do oštećenja creva, gubitka tečnosti i elektrolita, pa i krvavih dijareja.
2. KAKO DOLAZI DO TROVANJA E.COLI?
– glavni izvor E.coli je čovek
– osim čoveka može se naći i kod životinja
– izlučuje se najčešće izmetom, zatim urinom
– do trovanja najčešće dolazi kada pojedemo hranu koja je zaražena ovom bakterijom
– najveći broj trovanja potiče od nedovoljno termički obrađenog mlevenog mesa i svežeg povrća koje je došlo u kontakt sa izmetom
– i druge namirnice mogu biti izvor infekcije, npr. suhomesnati proizvodi, sirovo mleko, voda itd.
– do bolesti može doći i direktnim kontaktom sa zaraženom osobom ili životinjom, naročito ako se ne vodi računa o higijeni ruku
3. KADA DA POSUMNJAMO NA TROVANJE E.COLI?
– inkubacija je najčešće 3 do 4 dana mada može biti i mnogo kraća (1 dan) pa sve do nedelju dana
– pojava dijareje koja može biti od sasvim blage i vodenaste do ozbiljne i krvave
– grčevi, bol ili nelagodnost u predelu stomaka
– kod nekih ljudi se javljaju mučnina i povraćanje
– hemolitična uremija: većina pacijenata se oporavi za nedelju dana ali se kod nekih (naročito dece, starih i osoba oslabljenog imuniteta) može razviti hemolitična uremija pri čemu dolazi do slabosti u radu bubrega; ovo stanje je jako teško, često zahteva dijalizu i opasno je po život
– jedini siguran način da se utvrdi da li je reč o E. coli i o kom se serotipu radi jeste bakteriološki pregled, pre svega stolice obolelog
4. KAKO DA SE ZAŠTITIMO?
– mleveno meso se pre jela mora dobro termički obraditi; nikako ne treba jesti mleveno meso koje još uvek ima svetlo crvenu boju
– kupovati pasterizovano ili sterilisano mleko; sveže mleko bi trebalo prokuvati; u nekim zemljama (Nemačka npr) se na tržištu može naći sveže mleko ali to zahteva posebne mere kontrole
– sveže proizvode, posebno povrće, treba dobro oprati pre upotrebe
– kako se bakterije mogu preneti sa jedne namirnice na drugu, sveže namirnice treba držati odvojeno da ne bi došlo do kontaminacije zdrave hrane
– održavati higijenu ruku a naročito prilikom pripremanja hrane, nakon korišćenja toaleta ili kontakta sa životnjama u čije zdravstveno stanje nismo sigurni
KAMPILOBAKTERIOZA
1. ŠTA JE KAMPILOBAKTERIOZA?
Kampilobakterioza je bolest koja se prenosi zagađenom hranom a izazivač su bakterije iz roda Campylobacter od kojh su za čoveka najznačajnije Campyilobacter jejuni i Campylobacter coli. Ova bakterija proizvodi toksin koji najčešće dovodi do oboljenja gastrointestinalnog trakta praćenog dijarejom.
2. KAKO DOLAZI DO POJAVE BOLESTI?
– vrste roda Campyilobacter su veoma rasprostranjene i kod ljudi i kod životinja pa su stoga i izvori infekcije veoma raznovrsni i brojni; ovo oboljenje je izuzetno često a kako je u EU to najčešća zoonoza sa preko 200 hiljada registrovanih slučajeva samo u 2007. godini opravdano je pretpostaviti da je i kod nas veoma raširena
– Campyilobacter se izlučuje izmetom a u spoljnoj sredini je dosta otporan
– do bolesti dolazi kada u organizam unesemo hranu ili vodu koja je kontaminirana bakterijama
– najčešći izvor su meso (posebno pileće) i nepasterizovano mleko, zatim voda i jaja
– meso se kontaminira tako što dođe u kontakt sa fecesom u kome ima bakterija što se može desiti u klanici ali i prilikom spremanja hrane u domaćinstvu
3. KADA DA POSUMNJAMO NA KAMPILOBAKTERIOZU?
– znaci bolesti su veoma slični drugim crevnim bolestima
– uglavnom se javljaju pojedinačni slučajevi ili kod više ljudi u istoj porodici, retko je u pitanju masovno oboljenje
– inkubacija može trajati 1 – 7 dana ali načešće od 2 do 5 dana
– glavni znak je dijareja koja se obično javlja na početku bolesti ili nakon pojave temperature a može biti sasvim blaga ali i vrlo ozbiljna; krv u stolici može da se javlja povremeno 1 – 3 dana nakon prestanka dijareje
– kod težih oblika dolazi i do bolova u mišićima, vrtoglavice, povišene temperature, glavobolje, mučnine, povraćanja i iscrpljenosti
– obično traje 2 – 7 dana i završava potpunim oporavkom; komplikacije pa i smrtni ishodi su retki ali se i to ponekad dešava
– izolovanje bakterije iz fecesa ne uspeva uvek jer je često prisutan u malom broju
4. KAKO DA SE ZAŠTITIMO?
– sprovođenjem odgovarajućih preventivnih sanitarnih mera u proizvodnji hrane životinjskog porekla, naročito doslednom primenom HCCP sistema
– odgovarajućom termičkom obradom hrane jer je ova bakterija vrlo osetljiva na temperature preko 60 stepeni celzijusa
– odgovarajućom ličnom higijenom a naročito pranjem ruku toplom vovom i sapunom pre pripreme jela i nakon korišćenja toaleta kao i održavanjem higijene kuhinjskog posuđa koje se koristi za pripremu hrane
– treba zapamtiti da se i već skuvana ili ispečena hrana može ponovo kontaminirati ukoliko dođe u dodir sa sirovom zagađenom hranom (tzv rekontaminacija); zato treba voditi računa da sirovu i spremljenu hranu držimo odvojeno i da ruke nakon kontakta sa sirovim namirnicama dobro operemo pre nego dođu u kontakt sa pripremljenim obrokom
autor teksta
DVM Rajan Janković
LISTERIOZA
1. ŠTA JE LISTERIOZA?
Listerioza je retka ali potencijalno smrtonosna zoonoza sa visokom stopom smrtnosti koja se najčešće prenosi hranom a izaziva je bakterija Listeria monocytogenes.
2. KAKO SE PRENOSI LISTERIOZA?
– Listeria monocytogenes je veoma rasprostranjena u našoj okolini; može se naći kod 10% ljudi i kod velikog broja vrsta divljih i domaćih životinja uključujući goveda , svinje, živinu, ovce i živi u crevnom traktu; osim toga izvor mogu biti mulj, voda, zemljište, kanalizacija, neke ribe (npr pastrmka), krpelji, muve itd. Zanimljivo je da intracelularni parazit, tj da živi u ćelijama limfnog tkiva domaćina.
– vrlo je otporna:
a) podnosi niske temperature što joj omogućava da preživi zamrzavanje a uništava je temperatura veća od 61,5ºC ali ne uvek (u zavisnosti od vrste supstrata itd); zbog ovoga je često ima u frižiderima (u kojima može i da se razmnožava) i postrojenjima prehrambene industrije
b) odlično podnosi visoku koncentraciju soli (čak do 12%) što joj omogućava da preživi mnoge načine obrade namirnica
c) dobro podnosi različite ph vrednosti ali je ipak osetljivija na kiselu sredinu; takođe je otporna na delovanje sanitarnih sredstava
– usled velike otpornosti i rasprostranjenosti do sada nije pronađen način da se ova bakterija uništi
– načini prenošenja:
a) hranom koja je kontaminirana fecesom i to naročito:
1) sveže povrće (kupus, zelena salata, rotkve…)
2) nepasterizovano mleko i meki sirevi
3) meso (uključujući prerađevine, morske plodove, gotova jela)
b) kontaminiranom vodom
c) direktnim kontaktom
3. ZAŠTO JE OVA BOLEST NAROČITO OPASNA?
I pored činjenice da se retko javlja ova bolest može biti praćena teškim komplikacijama koje mogu dovesti do smrtnog ishoda. Amerčka uprava za hranu i lekove (FDA) procenjuje da u SAD godišnje ima oko 2500 otkrivenih slučajeva od čega oko 500 ima smrtni ishod.
4. KO JE NAROČITO OSETLJIV?
– Listeria kod osoba sa solidnim imunitetom vrlo retko izaziva oboljenje
– trudnice odnosno fetusi i novorođenčad
– ljudi sa oslabljenim imunitetom (stariji od 60 godina, oni koji imaju AIDS, dijabetičari, osobe koje primaju hemoterapiju, osobe sa oboljenjima bubrega, pacijenti koji primaju leklove koji umanjuju imuni odgovor)
5. KAKO SE BOLEST ISPOLJAVA?
– na različite načine, od sasvim blagog crevnog oboljenja do teških komplikacija pri čemu inkubacija može trajati od svega nekoliko dana pa do čak 70
– najčešće groznica, bolovi u mišićima, mučnina, dijareja
– Listeria može doći do mozga i tada se razvija meningitis kojeg prate glavobolja, ukočen vrat, konfuzija, gubitak ravnoteže, konvulzije
– trudnice obično imaju blago oboljenje ali često dolazi do pobačaja ili se rađa mrtav fetus; takođe je moguća teška septikemija ili meningitis kod novorođenčadi
– najlakše se otkriva analizom krvi, ponekad je potreban uzorak urina ili cerebrospinalne tečnosti
6. KAKO DA SE ZAŠTITIMO?
– održavanjem lične higijene i higijene kuhinjskog posuđa i aparata (frižidera i dr)
– detaljnim pranjem svežeg povrća; treba koristiti četku za pranje povrća a dobar metod kada nismo sigurni da možemo da ga očistimo je uklanjanje spoljnih listova sa npr kupusa i sličnog povrća
– dobra termička obrada hrane
– oni koji spadaju u rizične grupe treba da izbegavaju hranu koja nije sigurnog porekla (pre svega gotova jela, posebno salate; meke sireve napravljene od nepasterizovanog mleka; suhomesnate proizvode koji nisu termički obrađeni)
autor teksta
DVM Rajan Janković
Lekovito bilje za bolesti životinja Javorka i Petar 0
KUĆNI LJUBIMCI
DECA I KUCNI LJUBIMCI
Ako je zdravo dete i zdrav kućni ljubimac onda je sve pozitivno u njihovim odnosima. Obavezna je konsultacija sa lekarom pre nego što detetu uzmete ljubimca, naročito je važno da lekar proveri alergičnost deteta na dlaku ili ako je u pitanju ptica na perje. Korisnost ljubimca u kući je u prvom redu što se razvija iskrena ljubav, radna navika oko hranjenja i odgovornost prema živom biću. U svetu je sve veći broj prirodnih sredstava koji služe kao preventiva u sprečavanju alergija i zaraznih bolesti kod životinja i dece.
KOROV BLAGOTVORAN ZA KUCE MACE I DECU
L.Cichorium intybus ili cikorija, vodopija, gologuza je trava nezamenljiva za sprečavanje dijareje-proliva kod dece i kućnih ljubimaca. Kombinacija koju je preporučivao doktor Džervis sastoji se od tinkture cikorije jabukovog sirćeta i prirodnog meda ali ne i meda koga u Srrbiji masovno proizvode pčelari bez košnica.
Životinje i ptice veoma precizno razdvajaju otrovne od neotrovnih biljaka. Ipak, kao i ljudima i njima se mora pomagati pri ishrani i izboru hrane i lekovitog bilja. Nemam nameru da dajem bilo kakve informacije o otrovnim biljkama kako bi izbegao odgovornost za zloupotrebu, koja se prosto lepi za naš mentalitet. Sve ono što je blagotvorno za životinje i ptice bice arhivirano na portalu herbal-elixir.net.
Da bi se veoma živahna životinja smirila koriste se sledeće lekovite biljke: bosiljak, majčina dušica, hmelj i valerijana.
Zdravlje životinja
Strana 1 od 7
ZOONOZE – BOLESTI ZAJEDNIČKE LJUDIMA I ŽIVOTINJAMA
Nesto novo i neubičajeno je da povežemo životinje i ljude u cilju življenja bez bolesti. To su u prvom redu preventivne mere koje se mogu postići upotrebom prirodnih sredstava. Biće razmatrane virusne i bakterijske infekcije zajedničke ljudima i životinjama. Opisaćemo bolesti koje su klinički ispitane i dati osnovna uputstva lekara i veterinara sa posebnim osvrtom na puteve širenja bolesti, kao i moguće preventivne mere lekovitim biljem i drugim pomoćnim sredstvima.
ZOONOZE (BOLESTI ZAJEDNIČKE LJUDIMA I ŽIVOTINJAMA)
Navodim teme koje će biti obrađivane u sledećim tekstovima: BESNILO, PSITAKOZA, TULAREMIJA, LEPTOSPIROZA, SALMONELOZA, BRUCELOZA itd.
Autor tekstova: doktor veterinarske medicine Rajan Janković
PLEMENITOST KONJA
Konji su jako inteligentna bića i oduvek su smatrani kao najbolji čovekovi prijatelji. Ne čudi činjenica da druženje čoveka i konja može da ima izuzetno pozitivne efekte. Sve je više informacija da se konji uspešno koriste za lečenje svih vrsta neuroza, a naročito su korisni za fobične neuroze (na primer: zoofobija-strah od životinja).
NEŠTO ŠTO MOŽE BITI ZAJEDNIČKO ZA ŽIVOTINJE I LJUDE
Iz OGLEDA o D.C.Jarvis-u saznajemo da je najkraći život jedne životinje petostruko vreme njenog sazrevanja. Pas potpuno razvijen posle jedne godine, skoro uvek doživi petu godinu. Konj se razvija četiri godine,a živi najmanje dvadeset godina.
Kako bi to trebalo da bude kod ljudi ?
Potrebno je dvadeset godina života za razvoj srca i punog kapaciteta krvotoka i za razvoj duhovne i fizičke sposobnosti.
Ako uzmemo životnu normu koju postavljaju životinje, ljudski vek bi trebalo da iznosi sto godina.
Da li je to tako?
Imuni sistem
IZVORI BOGATI ELEMENTIMA POTREBNIM IMUNOM SISTEMU
IMUNI SISTEM
NAORUZAJMO NAS IMUNI SISTEM!
Jak imuni sistem organizma ce se izboriti sa vecinom infekcija, upala i drugih bolesti. Nazalost, mali je broj osoba ciji imuni sistem funkcionise 100% punim kapacitetom. U situacijama kad ovaj odbrambeni mehanizam organizma nije u stanju da se sam izbori sa mikrobskim napadima na nase tijelo, primorani smo da koristimo lijekove. Bilo da je sinteticki, ili prirodni, dobar lijek bi trebalo da ima samo jednu funkciju, da pomogne imunom sistemu da eliminise
bolest. U praksi, uglavnom, nije tako. Skoro svaki sinteticki lijek ce, pored pomaganja eliminaciji bolesti, ili samo simptoma, ostaviti i negativne posljedice na imuni sistem.
Situacija kod prirodnih lijekova je malo drugacija. Prirodni lijekovi nece ostaviti negativne posljedice ako se pravilno upotrebljavaju. Međutim, pogresno je misljenje da, ako je nesto prirodno, ne moze da nam naskodi. Nestrucna upotreba prirodnih lijekova takođe moze da dovede do negativnih efekata.
Ne postoji lijek koji ce sam od sebe da vas rijesi infekcije, upale, ili bilo koje druge hronicne bolesti. Imunitet organizma je taj koji vodi glavnu bitku. Idealan lijek samo daje podrsku, snabdijevanjuci imuni sistem gorivom i municijom. Ovakva saradnja imunog sistema i lijekova, uspjesna je samo ako imuni sistem vec funkcionise i odrađuje bar jedan dio posla.
Ako imuni sistem nema dovoljan broj boraca, ili obezbijeđenog transporta do zarista bitke, sva municija i gorivo koje mu dajemo kroz lijekove, ostaje neiskoristena. Slab imuni sistem znaci da organizam ne moze poslati dovoljan broj boraca u rat protiv virusa i bakterija, bez obzira na sav arsenal koji smo mu dali medikamentima.
Kako uticati na snagu imunog sistema?
Mozemo uticati pozitivno ili negativno. Stres, losa ishrana, poroci, sinteticki lijekovi, los nacin zivota i genetski naslijeđene anomalije su neki od razloga za slabljenje odbrambene armije tijela. Pravilna ishrana, fizicko vjezbanje, meditiranje, vjezbe disanja, seks, prirodni preparati, su neki od saveznika imunog sistema.
PORED FIZICKIH ANOMALIJA NA URINARNOM TRAKTU, OSLABLJEN IMUNI SISTEM JE GLAVNI RAZLOG ZA VRACANJE INFEKCIJA. Oslabljen imuni sistem, je razlog nastajanja i skoro svake druge bolesti.
Postoje mnogi razlozi zasto imuni sistem gubi svoju snagu. Nabrojacu samo najcesce.
STRES je uzrok broj jedan za slabljenje naseg odbrambenog mehanizma. Zbog danasnjeg nacina zivota ne mozemo izbjeci dnevni stres, i smijesno mi je kad se pacijentima savjetuje da se ne nerviraju. To me podsjeti na onaj vic, kad se pacijent zali doktoru da mu opada kosa. Doktor kaze: “Pa, kosa vam opada zato sto se nervirate”. Na to ce pacijent: “Kako da se ne nerviram kad mi opada kosa?”.
Toliko je stresa u danasnjem nacinu zivota, da je iluzorno pokusavati savjetovati pacijente da ga izbjegavaju. Kako da izbjegnete stres od guzve u saobracaju? Kako izbjeci stres od povecanja cijena, straha od gubljenja posla, problema sa djecom, svađe sa supruznikom ili partnerom, bolesti drage osobe, itd, itd.
Toliko mnogo stvari doprinosi stresu na koje mi apsolutno ne mozemo uticati. Cak i aktivnosti koje bi trebalo da nam donose zadovoljstvo dovode do stresa. Recimo, posmatranje sportskog događaja gdje vas omiljeni tim ne igra onako kako biste vi voljeli. Igranje drustvenih ili video igrica, ako gubite, dovodi do stresa. Pored negativnog uticaja samog stresa, ljudi u stresnim situacijama, potezu za cigaretom, alkoholom, tabletama za umirenje, ili jos gore, drogama. Svi ovi poroci, sami za sebe dodatno obaraju snagu imunog sistema.
Sta onda obicni smrtnik moze da uradi, ako ne moze da izbjegne stres?
Ono sto mi mozemo uciniti je da eliminisemo ili minimalizujemo posljedice stresa. Postoji vise nacina da se ovo postigne. Ovdje cemo se, zbog jednostavnosti, baviti samo pojacanjem imunog sistema kroz pravilniji nacin ishrane. Meditacija, vjezbe disanja, i neke druge aktivnosti za saniranje posljedica vrlo jakih stresnih situacija i dovođenje tijela, uma i duha u cjelovito stanje u skladu sa prirodnim zakonima, su presiroka tema za ovaj clanak, i time cemo se baviti nekom drugom prilikom.
NEPRAVILNA I LOSA ISHRANA. Imuni sistem djeluje uz podrsku minerala, vitamina, enzima, proteina, ugljenih hidrata, dobrih masnoca i ostalih hranljivih elemenata. Vecinu elemenata potrebnih imunom sistemu unosimo u organizam putem ishrane. Drugi elementi, koje organizam sam proizvodi, su zavisni, ili se ne mogu proizvesti, bez onih koje unesemo kroz usta. Mnogi ljudi misle da se pravilno hrane ako cesto jedu povrce. Nacin pripreme namirnica, uobicajen kod nasih naroda i narodnosti, uglavnom unisti sve ljekovite i hranljive elemente iz povrca ili voca. Pravilna ishrana je najbolji nacin da se pojaca snaga imunog sistema, a nepravilna, siguran nacin da se imuni sistem oslabi.
LOSA PROBAVA. Bez obzira koliko ljekovitih i hranljivih materija unosimo u organizam, putem ishrane ili suplemenata, necemo imati velike koristi od njih ako ih organizam ne apsorbuje putem metabolizma. Dobra probava je vrlo vazan dio imunog sistema. Ako se hrana ne provari dobro, vitamini, minerali, i ostali elementi koji pomazu imunom sistemu ostaju neiskoristeni, i imuni sistem ne dobija gorivo potrebno za pravilno funkcionisanje. I na probavu se moze uticati promjenama u ishrani.
ANTIBIOTICI I DRUGI SINTETICKI LIJEKOVI. Antibiotici su dizajnirani da unistavaju bakterije i viruse koji izazivaju infekcije u organizmu. Eh, kad bi samo unistavali zloceste bakterije. Na zalost, antibiotici unistavaju i dobre bakterije, koje direktno pomazu imunom sistemu. Svaki progutani antibiotik ce djelimicno oslabiti imuni sistem.
Ovo nije sve. Posto se antibiotski lijekovi podvrgnu metabolizmu, jetra je ta koja treba da preradi otpadne materije ovih lijekova i eliminise ih iz organizma. Na zalost, kod nekih antibiotika to nije moguce, te jetra pocne da talozi toksicne materije u samoj sebi. Takođe kod precestog uzimanja sintetickih lijekova, jetra nema vremena da eliminise sve otrovne supstance, pa ih takođe talozi. Ovo smanjuje funkcionalnost jetre, koja je glavni organ imunog sistema. Jetra je ta koja regulise sve vazne elemente potrebne za odbranu organizma. Pravilna ishrana ce pojacati funkcije jetre i pomoci pri eliminaciji toksina. Za vise informacija o stetnom uticaju antibiotika.preporucujemo clanak “Antibiotski paradoks” istog autora http://eserihija.com/tekstovi.html.
HEMOTERAPIJA ILI KEMOTERAPIJA I RAZNA DRUGA ZRACENJA. O ovome ne treba mnogo ni govoriti. Ovi tretmani unistavaju celije, bez obzira jesu li zdrave i korisne, ili zlocudne. Ovo je najbrzi nacin za unistavanje imunog sistema.
NEPRAVILNA FUNKCIJA JETRE. Bilo koja nepravilnost u funkciji jetre, automatski oslabljuje imuni sistem. Vec sam objasnio da je jetra glavni organ imunog sistema. Nefunkcionalna jetra = nefunkcionalan imuni sistem
BAKTERIJSKE I VIRUSNE UPALE I INFEKCIJE. Ovo bi pod normalnim okolnostima vjerovatno trebalo da bude najbezazleniji nacin oslabljivanja imunog sistema. Kako? Ako, na primjer, dobijemo najobicniju prehladu, jak imuni sistem se aktivira, i bori protiv virusa. Zavisno od snage odbrambenog mehanizma, prehlada moze trajati 3 do 15 dana. U ovim momentima imuni sistem je u stvari opterecen vise nego sto je oslabljen. Ako je samo prehlada u pitanju, po zavrsetku virusnog napada, poslije kraceg vremena, imuni sistem ce se vratiti u normalu. Problem je ako pored prehlade dobijemo, na primjer, i urinarnu infekciju. Imuni sistem je vec opterecen borbom protiv virusa prehlade, i nema dovoljno snage da se bori i protiv bakterija koje izazivaju urinarnu infekciju. Problem postaje jos veci, ako ste zbog prehlade uzeli antibiotike.
PUSENJE I IZLAGANJE DUVANSKOM DIMU. Moj dobar prijatelj, novinar, autor nekoliko knjiga i veliki poznavalac prirodnog lijecenja, Ramo Kolar, mi je rekao jednom prilikom, da se jedan broj ljekara, koji nije u stanju da vam medicinski pomogne, opravdava cinjenicom da koristite duvan. Da li je tacna njegova teorija, da doktori koji ne znaju kako da vam pomognu, opravdavaju svoju nemoc cinjenicom da ste pusac? Svi znamo da je pusenje stetno, ali da li je to jedino objasnjenje za bilo koji zdravstveni problem? Ja imam argumente po kojima bih mogao da se slozim i sa ljekarima, a i sa mojim prijateljem Kolarom.
Znam da je licemjerno nalaziti razloge za podrzavanje dvije suprotne teorije, ali prije nego sto pocnete da me zovete licemjerom, dozvolite mi da iznesem nekoliko cinjenica. Necu nista novo reci ako kazem da je pusenje jako stetno. Nije u pitanju samo duvan, vec i hemikalije koje se naknadno dodaju u cigarete u procesu proizvodnje. Udisanjem dima iz cigareta unosite veliki broj toksina i slobodnih radikala u organizam. Pusenjem ne trujete samo sebe, vec i sve one koji su iz bilo kojih razloga primorani da udisu dim iz vasih cigareta (“pusenje iz druge ruke”). Slobodni radikali i toksicne materije koje dimom unosite u organizam slabe imuni sistem, i uzrokuju cijeli niz bolestina. Dokazano je da osobe koje su nepusaci, a zive sa pusacima, imaju oslabljen imuni sistem, i cak mogu da dobiju rak pluca izazvan duvanskim dimom.
Roditelji koji puse u zatvorenom prostoru gdje su djeca prisutna, u kuci ili automobilu, apsolutno, 100%, bez ikakve sumnje, truju svoju djecu. Prema tome prestanite da budete neodgovorni, da ne kazem idioti, i ne izlazite djecu duvanskom dimu.
Da ponovim jos jednom, duvanski dim slabi imuni sistem, bilo da ste pusac, ili da ste samo izlozeni duvanskom dimu. Trovanje drugih dimom iz vasih cigareta je glavni razlog zasto je pusenje postalo zabranjeno na javnim mjestima u Americi, Kanadi i mnogim drugim zemljama svijeta. Toliko o podrzavanju ljekara, koji ne mogu da vam pomognu zato sto ste pusac.
Da sad iznesem cinjenice koje podrzavaju teoriju velikog poznavatelja prirode i prirodnog lijecenja, Rame Kolara. Ljekari koji ne poznaju mehaniku rada imunog sistema ce uvijek naci razlog da opravdaju nemogucnost poboljsavanja vaseg zdravstvenog stanja u duvanu i pusenju. Ovdje ne mislim na mehaniku rada imunog sistema opisanu u medicinskim udzbenicima: “Kad strano tijelo udje u organizam, limfociti se pretvore u T-celije i bla, bla, bla…”. O ovome cemo kasnije. Mislim na uticaj i djelovanje kompleksnog sistema vitamina, minerala, aminokiselina i proteina i njihove funkcije u odbrani i podrzavanju organizma. Lako je ljekaru savjetovati da morate baciti duvan. Medjutim, cinjenica je da prestati pusiti nije lako. Ako nije pitanje zivota i smrti, vecina pusaca poslije prekida ce se ranije ili kasnije vratiti ovom poroku. Mozda vam je malo cudno da se ovoliko zadrzavam na pusenju na sajtu koji se bavi problemima izazvanim urinarnim i vaginalnim infekcijama. Vjerujete mi kad kazem da razloga ima. Cast izuzecima, ali ja znam da veliki broj nasih ljekara spada u grupu hronicnih i teskih pusaca. Kad vas ljekar, koji je pusac, zahtijeva od vas da bacite cigare, trazite da i on uradi isto, ili neka se obrazuje o mehanici rada imunog sistema, i nadje nacin da minimizira stetna djelovanja duvanskog dima. Ne zelim da podrzavam koristenje duvanskih proizvoda, ali postoje nacini da se stetna djelovanja pusenja i nedobrovoljnog udisanja duvanskog dima znatno umanje. Kazem, umanje, a ne eliminisu.
Uzmimo na primjer vitamin C, koji je jedan od osnovnih vitamina potrebnih za pravilno funkcionisanje imunog sistema. Ovdje sad dolazi do izrazaja poznavanje prave mehanike rada imunoloskog sistema. Kad imuni sistem otkrije prisustvo toksina u organizmu, koji pored pusenja mogu biti uneseni u organizam zagadjenim vazduhom, udisanjem toksicnih isparenja iz hemikalija kao sto su sredstva za ciscenje, vitamin C se aktivira, i na odredjen nacin veze za te toksine, te ih eliminise iz organizma. Koliko ljudi zna koje su jos funkcije vitamina C u organizmu, osim da je dobar za prehlade? Ja cu nabrojati neke, a vi zakljucite da li vam je vas ljekar to objasnio.
Vitamin C pomaze regeneraciju vitamina E. Necu se sad upustati u funkcije vitamina E, posto bi to uzelo mnogo vremena, ali vjerujte mi kad kazem da je ovaj vitamin, takodje, izuzetno vazan. Vitamin C pomaze odvajanje zeljeza iz hrane prilikom metabolizma i apsorbovanje ovog elementa u organizam. Nedostatak vitamina C moze izazvati nedostatak zeljeza, sto izaziva anemiju. Ovaj vitamin zajedno sa vitaminom D, pomaze apsorbovanju kalcijuma, sto odrzava zdravlje kostiju. Vitamin C sprecava ostecenja unutrasnjeg dijela celija. Ostecenje unutrasnjeg dijela celije, direktno ostecuje DNK sto dovodi do formiranje kancerogenih materija i stvaranje tumora.
Da li sam rekao dovoljno o vitaminu C, ili bi trebalo jos? Mozete se zapitati, kako da nisam povezao urinarne i vaginalne infekcije sa vitaminom C? Proizvodnja bijelih krvnih zrnaca, proteina i interferona, koji su prva linija odbrane u borbi protiv bakterijskih i virusnih infekcija, direktno zavisi od nabavljive kolicine vitamina C. Dokazano je da nedostatak vitamina C moze izazvati infekcijske upale uha, urinarne, vaginalne i plucne infekcije.
Kako nas organizam koristi potrebne elemente?
Vec znamo da vitamin C ima vise funkcija. Organizam ce uzeti nabavljive kolicine vitamina C i usmjeriti ih tamo gdje smatra da su najpotrebnije. Recimo, za podrzavanje zdravlja kostiju ili za regeneraciju vitamina E. U slucaju pocetka bakterijske ili virusne infekcije, desava se da tijelo nema dovoljne kolicine vitamina C da podrzi sve funkcije u kojima bi trebao sudjelovati. Cesto imuni sistem ostaje uskracen i nema sve potrebne elemente da se bori protiv bakterija kao sto je eserihija koli.
No, da se vratimo na pusenje. Unosenjem toksicnih elemenata i slobodnih radikala duvanskim dimom, povecavamo potrosnju vitamina C, posto se vitamin C veze za ove stetne elemente s ciljem da ih neutralizuje. Sta bi dobar ljekar trebalo da savjetuje pusacu, ili nekom ko je cesto izlozen duvanskom dimu? “Znacajno pojacajte unosenje vitamina C u organizam”, bio bi pravi savjet.
Dok nekim osobama treba samo 40 miligrama dnevno vitamina C, dotle nekim drugim je potrebno 1000, ili cak mnogo vise. Neko je bio vrijedan, i izracunao da svaka cigareta potrosi 25 miligrama vitamina C. Dvije kutije cigara, i 1000 miligrama je izgubljeno. Prosjecna osoba, koja se relativno zdravo hrani, dnevno kroz ishranu unosi u organizam samo 60 do 100 miligrama vitamina C. Vitamin C nije jedini elemenat potreban organizmu cija je potrosnja znacajno povecana pusenjem. Na primjer, folna kiselina i drugi vitamini iz grupe B se trose vise ako ste pusac. Dobar ljekar pored savjeta za prestanak pusenja ce vam dati i alternativne savjete, to jest, kako da znacajno smanjite stetna djelovanja duvanskog dima, ako iz bilo kojih razloga niste u stanju da prekinete sa ovim porokom.
ALKOHOL. Casa ili dvije crnog vina ce poboljsati krvnu sliku. Crno vino ima i antioksidantna svojstva, te pomaze imunom sistemu. Casa dobrog piva ce nam dati neke od vitamina iz kompleksa B. Umjereno konzumiranje alkohola nije stetno pod uslovom da je ostatak ishrane pravilan. Previse alkohola steti jetri. Jetra moze da preradi jedno pice svakih 30 minuta. Popijte dva piva u roku od 20 minuta i opteretili ste jetru. Dok metabolizirate alkohol, velike kolicine vode se protjeravaju kroz bubrege, u svrhu eliminacije alkohola iz krvotoka. Ova ista voda, pored alkohola, odnosi i vece kolicine, u vodi rastvorljivih minerala, kao sto su: potasijum, sodium, zeljezo, cink i bakar.
Poremecen nivo minerala je jedan od razloga takozvanog jutarnjeg mamurluka, i umora poslije nocnog pijancenja. Nedostatak minerala takodje negativno utice na imuni sistem. Vecina minerala ne moze da se proizvede u organizmu, i imuni sistem zavisi iskljucivo od kolicina unesenih putem ishrane. Ne morate biti hronicni alkoholicar, pa da alkoholom pocnete obarati snagu imunog sistema. Visegodisnje, svakodnevno pijuckanje, boemski nacin zivota uz neredovnu i losu ishranu, nece samo negativno uticati na imuni sistem, vec moze da izazove i cirozu jetre. Osobe sa poremecenom funkcijom jetre treba potpuno da izbjegavaju alkohol.
KOFEIN. Jedna do dvije solje kafe dnevno ne predstavljaju problem. Stavise, kafa ima vise antioksidanata nego zeleni caj. Ako pijete vise od dvije kafe dnevno sa secerom, ili bilo koje gazirano pice koje sadrzi kofein, povecavate potrebe organizma za folicnom kiselinom, koja je u stvari jedan od vitamina iz grupe B. Nedostatak folicne, ili folne kiseline, uzrokuje nepravilan razvoj crvenih krvnih zrnaca, sto direktno utice na slabljenje imuniteta. Folna kiselina ima jos dosta vaznih funkcija u organizmu. Da napomenem da pusenje i alkohol, takodje dovode do pomanjkanja ovog vaznog vitamina. Smatra se da preko 90% ljudi ne unosi dovoljne kolicine folicne kiseline u organizam.
GOJAZNOST. Visak kilograma i masnoce u organizmu dovodi do povisenog holesterola i homocisteina, sto opet dovodi do zapusavanja krvnih sudova i uzrokuje oslabljen transport i apsorbovanje elemenata potrebnih imunom sistemu. Pored toga, gojazne osobe se ne hrane pravilno i ne unose u organizam imunom sistemu potrebne elemente. Niko se nije ugojio jeduci velike kolicine svjezeg povrca.
DROGA I HIV VIRUS. Mislim na teske droge kao sto su kokain, heroin, metadon, LSD itd. Zasto sam povezao drogu sa HIV virusom? Smatra se da je HIV najveci neprijatelj imunog sistema i da je to virus koji izaziva famoznu SIDU (AIDS). Nova istrazivanja, a i veliki broj naucnika tvrdi da su teske droge glavni uzrok SIDE, a ne HIV virus i seksualni odnosi, kako se to u javnosti predstavlja. SIDA je u stvari stanje organizma uzrokovano totalnim raspadom imunog sistema, bez obzira zbog kog razloga je doslo do njegove potpune disfunkcije. Mnogi oboljeli od SIDE su umrli, a da nisu bili zarazeni HIV virusom. Narkomani, dugom upotrebom droga, potpuno uniste imuni sistem i umiru. Umiru od potpunog krahiranja imunog sistema izazvanog upotrebom droga, a ne zbog HIV virusa. Medjutim, iz nekih razloga, o kojima ne bih sada pisao, svi smrtni slucajevi izazvani bilo kakvim potpunim krahiranjem imunog sistema se pripisuju SIDI, za koju se pogresno tvrdi da je izazvana HIV virusom. Ako ste kojim slucajem testirani na HIV, i test se pokaze pozitivnim, nema razloga za paniku. Evo zasto.
Broj jedan, testovi ne pokazuju da ste zarazeni HIV virusom. Pozitivan test pokazuje samo prisustvo HIV-antitijela, koje je nas imuni sistem stvorio u svrhu odbrane protiv HIV-a. Ovo znaci da ste nekad bili izlozeni ovom virusu, i da je imuni sistem na to reagovao, sto ne znaci da je virus jos uvijek prisutan u organizmu.
Broj dva, cak i ako je HIV virus jos uvijek prisutan, jak imuni sistem ce lako izaci na kraj sa njim. HIV je slab virus i dobar imuni sistem nema problema sa njegovom eliminacijom. Problem je u tome, sto je javno mnjenje podiglo toliku hajku i uzbunu oko HIV-a i njegove povezanosti sa SIDOM, da osobe koje dobiju pozitivne HIV testove, momentalno padnu u depresiju, to jest, u izrazito stanje stresa. Vec sam ranije rekao da je stres jedan od glavnih razloga slabljenja imunog sistema. Osobe koje su testirane kao HIV pozitivne, vec imaju izgradjeno misljenje o neminovnom umiranju, sto je potpuno pogresno.
Stresu doprinosi i negativno emocionalno stanje izazvano pogresnim moralnim normama. HIV pozitivne osobe se uglavnom povuku u sebe i zbog stida, ili one poznate: “Sta ce svijet reci?”, sto jos vise podize nivo stresa. Kod HIV pozitivnih osoba, stres i sinteticki lijekovi su ti koji pocnu da slabe imuni sistem, a ne HIV virus. Na zalost, poznati su mi slucajevi besmislenih samoubistava zbog pozitivnih HIV testova.
Napominjem jos jednom da pozitivan HIV test, ne znaci skoro nista, pogotovo, ne znaci da cete umrijeti od SIDE! Ako ste HIV pozitivni na testu, potrebno je da povedete racuna o jacanju imunog sistema, a ne da utonete u brige i depresiju. Poznati americki kosarkas iz Los Andjeles Lejkersa, Magic Johnson, je prije vise od 20 godina testiran pozitivno na HIV, pa i do dana danasnjeg nema apsolutno nikakve komplikacije, kao ni mnogi drugi koji nisu dozvolili da ih obori sama rijec “HIV”. Narkomani treba da strahuju i znaju da ce ranije, ili kasnije, imuni sistem zbog drogiranja krahirati i dovesti do tragicnog ishoda.
VISAK ILI MANJAK ZELJEZA. Zenama zbog menstrualnog ciklusa, trudnoce, ili dojenja, treba vise zeljeza nego muskarcima. Smatra se da vecina zena, uzima samo 60% od potrebnog zeljeza. Medjutim, visak takodje moze da izazove pad imunog sistema. Previse zeljeza u krvi pojacava razmnozavanje bakterija. Ishranom nije moguce unijeti vise zeljeza nego sto je potrebno, ali morate biti pazljivi sa zeljezom iz suplemenata. Ne uzimajte vise nego sto je preporuceno. Obicno izmedju 10 i 25 miligrama.
DRUGA MEDICINSKA STANJA. Genetska ili stecena medicinska stanja takodje uzrokuju slabljenje imunog sistema.
Sada, kad ste upoznati sa nekim od razloga obaranja snage imunog sistema, mozemo poceti sa popravljanjem situacije. Ovo ne samo da ce vam pomoci u borbi protiv urinarnih i vaginalnih infekcija, vec i protiv svih drugih hronicnih oboljenja, ukljucujuci i ona najgora, kao sto su tumori, bolesti jetre, srcani i mozdani udari, dijabetes itd. Savjeti ce vam takodje pomoci da regulisete tezinu, ako ste gojazni, te da umanje visak holesterola i homocisteina. Prema tome, korist se ne zavrsava samo na eliminaciji peckanja prilikom mokrenja, ili svraba tamo gdje se ne mozete pocesati na javnom mjestu.
Svaki od gore navedenih razloga, sam po sebi negativno utice na imuni sistem. Koliko osoba moze da nadje sebe u nekoj od gore navedenih kategorija? Pusaci, uglavnom piju i velike kolicine kafe. Osobe koje piju mnogo kafe, uglavnom se ne hrane pravilno. Ako jos pijete i alkohol, ili se “kljukate” antibioticima, ili drugim sintetickim lijekovima, ne preskacite ni jedno slovo od ovoga sto slijedi.
PROBLEM OSLABLJENOG IMUNOG SISTEMA, U VECINI SLUCAJEVA, MOZE DA SE RIJESI PRAVILNOM ISHRANOM, VITAMINSKIM SUPLEMENTIMA, I MALIM PROMJENAMA U NACINU ZIVOTA.
Moja supruga i ja pripremamo knjigu koja se bavi iskljucivo pravilnom ishranom i imunim sistemom. Izdavac knjige nam je savjetovao da ne objavljujemo na internetu informacije koje ce se naci u knjizi. Medjutim, mi smo odlucili da ga ne poslusamo, i ovde objavljujemo dijelove knjige, koji ce vam pomoci u rjesavanju urinarnih, vaginalnih i drugih zdravstvenih problema. Razlog nepostivanja savjeta izdavaca je stres. Ne vas stres, nego nas licni. Neko moze da se zapita: “Kakve veze ima njihov stres sa mojim zdravstvenim problemima?” Evo kakav:
Mi mozemo dobiti dnevno veliki broj pisama, poruka, ili telefonskih poziva od osoba koje se zahvaljuju na uspjesnom djelovanju nasih preparata, i samo jednu informaciju gdje nasi proizvodi nisu pomogli. Koliko god zadovoljstva imamo od informacija o pozitivnim rezultatima, toliko je za nas stresno cuti samo jednu negativnu vijest. Vjerujte mi kad kazem da je za nas mnogo jaci negativan uticaj te jedne neuspjesne terapije, nego sto je pozitivan efekat od stotina uspjesnih.
Finansijski faktor je i za nas vrlo vazan kao i u bilo kojem drugom poslu, medjutim, smatramo da je mnogo vaznije raditi posao sa ljubavlju i strascu, nego pokusavati naplatiti za svaki savjet. Vece nam je zadovoljstvo cuti rijeci zahvalne majke, nego finansijska dobit prodanog preparata ili savjeta.
Nije bitno sta je vase zanimanje i cime se bavite. Ako ga obavljate predano i strastveno kao sto ga je obavljao moj otac, i kao sto sad radimo moja supruga i ja, i finansijska dobit ce neosporno doci na kraju. Zbog ovih razloga smo i napravili www.eserihija.com, web sajt, gdje smo pored korisnih informacija objavili i recept naseg UROLOSKOG CAJA, i nacin pripreme CAJA OD PIREVINE (sve prema recepturi dr Hasanagica) i nismo obavezali nase pacijente da kupuju ove proizvode iskljucivo od nas.
Iz istih razloga objavicemo i savjete za jacanje imunog sistema i necemo ih cuvati iskljucivo za knjigu koju pripremamo. Cilj nam je da vas oslobodimo dosadne infekcije, na bilo koji nacin: bilo nasim besplatnim savjetima, ili prodajom nasih proizvoda.
Treba imati na umu da svi nasi radovi, objavljeni na internetu, podlijezu istim autorskim pravima kao i radovi objavljeni u knjigama. Nije dozvoljeno objavljivati ove tekstove u cjelosti ili djelimicno bez pismenog odobrenja autora, to jest, moje supruge ili mene, u bilo kojoj formi, ukljucujuci i sredstva javnog informisanja, kao i digitalne medije (internet, memorijske kartice) ili bilo koji drugi medij koji omogucava masovno kopiranje i distribuciju.
Na internetu se vec mogu naci sajtovi koji koriste nase tekstove, i sto je jos gore, pojavili su se falsifikatori nasih E-Kapi, koji besramno koriste cak i ime moga oca za prevarantski marketing. Napominjem, da se originalne E-Kapi mogu nabaviti iskljucivo kod saradnika koji su navedeni na www.eserihija.com web sajtu http://eserihija.com/kontakti.html.
Naravno, mi nemamo nista protiv ako odstampate par kopija ovih savjeta i dijelite ih sa familijom ili prijateljima, ali bih vas zamolio da ostavite adresu ovog web sajta, ili nase kontakt informacije.
A sad je vrijeme da zasucemo rukave i damo dovoljno goriva i municije odbrambenom sistemu naseg zdravlja.
POZNAVANJE MEHANIKE RADA IMUNOG SISTEMA
Ja koristim termin “mehanika imunog sistema” da bi prosjecni citaoci lakse razumjeli. Imuni sistem je, inace, mnogo kompleksniji nego mehanicka masinerija, i predstavlja skup fizickih, biohemijskih akcija i reakcija, mentalnog, to jest, emocionalnog stanja organizma i naseg spiritualnog bica.
Vazno je upoznati se sa ovim sistemom. A evo zasto.
Dokazano je u naucnim centrima, da mi mozemo pozitivno uticati na rad imunog sistema, ako imamo konkretnu sliku kako on radi. Nauka koja se bavi ovim fenomenom zove se psihoneuroimunologija, i pokazuje kako nacin razmisljanja i ponasanja utice na imuni sistem. Dokazano je da jasna mentalna slika nacina rada imunog sistema, na neki nacin pojacava njegove funkcije. Postoje mnogi dokazi koji potvrdjuju ovu teoriju.
Imuni sistem je odbrambeni mehanizam tijela. Zadatak mu je da identifikuje, pronadje gdje se nalaze, i unisti bioloske neprijatelje, prije nego ovi nanesu znacajne stete organizmu. Ovi bioloski neprijatelji mogu biti: bakterije, virusi, gljivice, toksini, i slobodni radikali, koji pomazu formiranju kancerogenih celija. Mikrobski neprijatelji organizma ce pokusati da se hrane nasim tkivom i/ili hranljivim materijama koje su nama potrebne. Ako im to podje za rukom, postajemo bolesni, i, u najgorim slucajevima, mozemo da umremo.
Posao imunog sistema je da ih unisti, prije nego oni uniste nas.
Evo i malo sireg objasnjenja rada ovog sistema. Pored kompleksnosti cijelog sistema, postoje cetiri kljucna dijela koja treba da razumijemo.
Broj jedan – T-celije, to jest, specijalna vrsta limfocita,
Broj dva – antitijela,
Broj tri – timus,
Broj cetiri – makrofagi.
Da vas ne zbunjujem lekcijama iz biologije ili medicine kako ovi elementi funkcionisu, dacu jednostavan primjer.
Recimo, na neki nacin pokupite virus obicne prehlade. Fizicki, mi necemo osjetiti, ali ovaj virus ce naci put u nas krvotok i poceti brzo da se umnozava. Virus ima samo jedan cilj, da okupira vase celije. Eventualno, ako organizam ne ucini nista, virus ce okupirati svaku vaznu celiju, i poremetiti njihovo funkcionisanje, sto dovodi do pojave simptoma i bolesti.
Na svu srecu, imuni sistem nije ljubitelj ovog virusa i zapocinje aktivnosti za njegovu eliminaciju. Prilikom multipliciranja, virus ce se susresti sa limfocitima, to jest sa takozvanim bijelim krvnim zrncima. Recimo da su limfociti prvi red odbrane naseg organizma. Izracunato je da tijelo ima oko trilion limfocita, to jest oko 3000 u svakoj kapi krvi.
Jedan dio limfocita prodje kroz organ poznat kao timus (thymus). Uz pomoc enzima limfociti se u timusu od odbrambenih boraca pretvore u napadace, i dobijaju ime T-celije. Pored napadacke naravi, T-celije imaju jos jedan talenat. Mogu da razlikuju neprijateljske viruse i bakterije od prijateljskih, to jest, znaju sta normalno pripada organizmu, a sta su uljezi. Ovo im omogucava da napadaju svako strano tijelo u organizmu, ukljucujuci i nase celije koje su postale maligne.
T-celije pocinju onda da se razmnozavaju da bi premasile broj bakterija ili virusa, i pocinju da okruzuju celije u kojima su se neprijatelji nastanili. Kad ih okruze, pocinju da ih guse tako sto stvaraju hemijske otrove koji uzrokuju pucanje i unistavanje zarazenih celija. U nekim slucajevima mozete vidjeti djelovanja ovih otrova, kroz crvenilo ili otekline na kozi. Neke od ovih hemikalija daju signal mozgu da poveca tjelesnu temperaturu u svrhu brzeg rada imunih celija.
Ovo nije sve. Imuni sistem pocinje da ubacuje jos jedanu armiju boraca protiv uljeza, i to su antitijela. Antitijela djeluju kao teledirigovane rakete, te napadaju i vezu se za strana tijela u organizmu. Sta se desava kad se antitijela vezu za strano tijelo? Imuni sistem aktivira i cetvrto oruzje u borbi protiv infekcija, to jest makrofage (macrophages). Ovo je jos jedna vrsta bijelih krvnih zrnaca. Sta rade ovi makrofagi? Jedu. Upravo tako. Cak i njihovo ime u prevodu znaci “veliki jedaci”. Makrofagi ce pojesti sve sto je okruzeno antitijelima.
Kad ova cetiri elementa rade svoj posao potpuno pravilno i punom snagom, virusi i bakterije nemaju sansu. Nemojte misliti da imuni sistem radi samo kad smo bolesni. Simptomi bolesti su samo znak najvecih borbi imunog sistema. Ovaj odbrambeni mehanizam radi svake sekunde i eliminise milijarde mikroorganizama koji neprekidno ulaze u organizam, a da mi to i ne osjetimo.
Trebalo bi da vam je jasno zasto je vazno snabdijevati imuni sistem svim potrebnim hranjljivim elementima za njegovo neprestano djelovanje. Nefunkcionalan imuni sistem, ne samo da ne moze da se bori protiv svih uljeza, nego ne moze da unisti ni vec ostecene celije, koje eventualno mogu da postanu kancerogene.
ELEMENTI POTREBNI IMUNOM SISTEMU
Organizam proizvodi oko 200.000 novih imunih celija svake sekunde. Fabrici sa ovolikom produktivnoscu je potreban konstatan izvor sirovina, ili jos bolje da kazem, potrosnog materijala.
Zbog opsirnosti informacija, necemo se pojedinacno baviti svim funkcijama svakog vitamina, minerala i ostalih elemenata potrebnih za odrzavanje zdravlja. Te informacije moci cete naci u nasoj buducoj knjizi. Ovdje cemo nabrojati samo koji su vam elementi potrebni, gdje ih mozete naci i kako pripremiti namirnice u svrhu maksimalnog iskoristenja svih ljekovitih i hranljivih materija u njima. Pravilnim izborom namirnica i njihovom pravilnom pripremom, za relativno kratko vrijeme cete znacajno pojacati snagu imunog sistema. Ovo ne samo da ce ubrzati rjesavanje urinarnih i vaginalnih infekcija, nego ce uciniti da se generalno osjecate bolje i energicnije, te da cete se rijesiti drugih vec postojecih ili sprijeciti pojavu novih problema.
OSNOVNI ELEMENTI POTREBNI IMUNOM SISTEMU
– Vitamin A – nedostatak vitamina A dovodi do umanjenja broja T-celija.
– Vitamini iz grupe B – nedostatak izaziva nemogucnost stvaranja antitijela. Posebno
nedostatak vitamina B6 i B12.
– Vitamin C – najvazniji od svih vitamina. Bez ovog vitamina funkcije makrofaga su
nemoguce.
– Cink – ono sto je vitamin C medju vitaminima, to je cink medju mineralima. Bez
dovoljno cinka, limfne zlijezde se skupljaju, ukljucujuci i timus, sto dovodi do
nemogucnosti proizvodnje T-celija.
– Selenijum – nedostatak izaziva smanjenje aktivnosti i broja antitijela.
– Aminokiseline – aminokiseline su neophodne za proizvodnju antitijela. Takodje osnovni
su materijal za izgradnju svake celije organizma.
Ovo su samo osnovni elementi potrebni imunom sistemu. Postoji oko 50 vaznih elemenata, neophodnih za pravilno funkcionisanje odbrambenog sistema organizma i veliki broj pomocnih. Nedostatak drugih elemenata koji nisu direktno vezani za imunitet, takodje imaju negativan efekat na rad sistema. Vec ste ranije mogli procitati na koji nacin nedostatak folne kiseline uzrokuje i slabljenje imunog sistema.
NEKI IZVORI BOGATI ELEMENTIMA POTREBNIM IMUNOM SISTEMU:
Bijeli luk;
Kupusaste biljke (kupus, karfiol, brokoli, prokelj, kelj, rastika, blitva);
Limun i drugo citrusno voce;
Crni luk;
Paprika;
Svi pcelinji proizvodi (med, maticna mlijec, propolis, polen);
Spinat (spanac);
Mrkva;
Borovnica;
Jabuka;
Banana;
Jagoda;
Jogurt, kefir;
Riba (posebno losos, tuna, pastrmka, bakalar, sardine);
Orasi, badem, sjeme suncokreta i bundeve;
Pasuljasto povrce (grah, grasak, socivice ili leca, leblebije);
Maslinovo ulje (Djevicansko, hladno cijedjeno);
Susamovo ulje;
Laneno ulje;
List maslacka;
Basilika ili bosiljak;
Kadulja ili zalfija;
Origano;
Morska so;
Dzigerica (meso, a pogotovo jetra su jedini izvori vitamina B12, vegeterijanci bi trebalo
da uzimaju ovaj vitamin putem suplemenata);
Ostalo voce, povrce, zitarice i meso, pripremljeno na pravilan nacin.
Postoje i drugi, manje ili vise, bogati izvori hranljivih i ljekovitih materija, medjutim, nabrojali smo samo one koji su dostupni skoro svakoj osobi i u skoro svako doba godine. Nema svrhe pisati o kineskom kupusu, papaji, amaratu, ako nemate gdje da ih kupite, ili ako ce vas kostati malo bogatstvo.
KAKO POJACATI IMUNOLOSKA SVOJSTVA BIJELOG LUKA
Evo informacije za koju vjerujem da malo ko zna.
U celijama bijelog luka nalaze se jedinjenja sumpornog /sulfur/ porijekla. Jedno od ovih jedinjenja zove se Alin /allin/, drugi je enzim zvani alinasa /allinase/. U molekularnoj strukturi celija bijelog luka ova dva jedinjenja su razdvojena. Sjeckanjem ili gnjecenjem bijelog luka razbijamo celije, i ova dva jedinjenja se spajaju i formiraju novo jedinjenje zvano Alicin /allicin/. Ovo novonastalo jedinjenje je odgovorno za poznati i specifican miris i ukus bijelog luka. Vaznije od mirisa i ukusa je da ovo jedinjenje daje svu stvarnu imunolosku i ljekovitu vrijednost ovome popularnom povrcu.
Sto sitnije sjeckamo, ili cak gnjecimo i pasiramo bijeli luk, to cemo dobiti vise alicina. Ali to nije sve. Da bi se dobila maksimalna kolicina alicina, isjeckani ili izgnjeceni bijeli luk treba ostaviti da stoji 5 do 10 minuta. Ovo vrijeme je potrebno da bi se formirala optimalna kolicina ovoga ljekovitog jedinjenja. Ako ne ostavite isjeckan bijeli luk da malo odstoji, necete iskoristiti njegova sva imunoloska svojstva.
Prema tome, grickanje svjezeg cesna bijelog luka nece vam zdravstveno koristiti ni priblizno kao njegovo konzumiranje posto je isjeckan i odstojao 5 do 10 minuta.
Jos interesantnije i vaznije je da ovako pripremljen bijeli luk moze donekle da podnese visoke temperature, i ne gubi ljekovita svojstva ako se ubaci u hranu zadnjih 5 do 15 minuta kuhanja.
Kuvanje bijelog luka bez sjeckanja i cekanja da odstoji ce unistiti enzime koji pomazu formiranju alicina i time ce bijeli luk postati samo hrana, a ne i lijek.
Znaci, ako ste ostavili bijeli luk da odstoji 5 do 10 minuta poslije sjeckanja ili gnjecenja, mozete ga kuhati neko vrijeme, a da ne izgubite njegova ljekovita svojstva. Ovako pripremljen bijeli luk pravi dovoljne kolicine alicina koji je, do odredjene granice, otporniji na visoke temperature nego pojedinacni enzimi koji ga kreiraju. Imunoloska i antikancerogena svojstva cijelog bijelog luka grijanjem se gube, dok ova svojstva ostaju aktivna kod bijelog luka koji je isjeckan ili izgnjecen i ostavljen da odstoji.
Isto vazi i za konzumiranje svjezeg bijelog luka. Ako ste planirali da ga stavite recimo u salatu, sacekajete da odstoji neko vrijeme prije nego sto pocnete da ga jedete.
Kuvanje isjeckanog bijelog luka, na laganoj ili srednjoj vatri, posto je odstojao 10 minuta:
5 do 15 minuta – skoro bez ikakvih gubitaka ljekovite vrijednosti;
15 do 30 minuta – gubi se 50% ljekovitih svojstava;
45 i vise minuta – potpuno gubljenje svih ljekovitih svojstava.
Neisjeckani bijeli luk gubi sva ljekovita svojstva cim se izlozi visokoj temperaturi.
KAKO MALIM TRIKOM MAKSIMALNO ISKORISTITI LJEKOVITA SVOJSTVA CRNOG ILI CRVENOG LUKA
Crni ili crveni luk je pun vrlo vaznih hranljivih i ljekovitih sastojaka. Pored vitamina C i B6, hroma, flavonoida zvanog “kvercetin” /quercetin/ u luku se nalaze i vrlo vazna sumporna jedinjenjenja zvana “Alil Sulfidi” /Allyl Sulfides/. Ova jedinjenja daju luku imunoloske kvalitete.
Slicno bijelom luku, u celijama cijelog crnog luka, sumporno jedinjenje zvano Alin /allin/ i enzim zvani Alinaza /allianase/ su molekularno razdvojeni. Sjeckanjem ostecujemo i lomimo celije i tako dolazi do mijesanja ova dva jedinjenja sto dovodi do formiranja nove supstance zvane Tiopropanol sulfoksid /thiopropanol sulfoxide/. Ovo novonastalo jedinjenje povecava ljekovitost crnog luka, ali je takodje odgovorno za izazivanje suza prilikom sjeckanja. Sto sitnije sjeckate luk, to je veca proizvodnja ovoga sumpornog jedinjenja. Sto jaci miris i sto vise suza, to je vise imunoloskih jedinjenja proizvedeno.
Sad, posto ovo znamo, mozda plakanje izazvano sjeckanjem crnog luka i nece tesko pasti.
Za maksimalno formiranje ovoga jedinjenja ostavite isjeckan luk da stoji oko 10 minuta. U ovom vremenu formirace se optimalna kolicina imunoloskih elemenata.
Kao i kod bijelog luka, jako visoka temperatura ce unistiti enzime, koji kreiraju ove ljekovite supstance. Sitnim sjeckanjem i odstojavanjem od desetak minuta prije kuvanja, dozvolicemo luku stvaranje dovoljne kolicine ljekovitih supstanci koje nece biti unistene kratkim kuvanjem.
Moguce je kuvati ovako pripremljen crni/crveni luk i do 15 minuta na laganoj ili srednjoj vatri bez veceg gubitka ljekovitih svojstava.
Stavise, kuvanje do odredjene granice ce pojacati razvoj sumpornih jedinjenja /phytonutrients/, posto toplota pomaze katalizaciju nekih hemijskih reakcija koje ih stvaraju. Pretjerano kuvanje, duze vrijeme ili na visokoj temperaturi, ce smanjiti aktivnost enzima odgovornih za razvoj imunoloskih elemenata.
Proprzavanje luka na ulju nije preporucljivo, posto ugrijano ulje dostize temperature i preko 200 stepeni i time unistava sve ljekovite vrijednosti skoro trenutno.
ZELENO POVRCE I MAKSIMALNO KORISTENJE SKRIVENIH LJEKOVITIH VRIJEDNOSTI
Vjerujem da su vecini citalaca ovoga teksta poznate ljekovite vrijednosti zelenog povrca kao sto su kupus, rastika, kelj, blitva, spinat, sparoga, brokoli itd.
Svako od ovih povrca ima mogucnost stvaranja antikancerogenog enzima zvanog “mirosinaza” /myrosinase/. Ovaj enzim ne samo da ima antikancerogena svojstva koja sprecavaju razvoj celija raka, vec pomaze jetri kod detoksikacije organizma i generalno utice na pojacanje ljudskog imuniteta.
Gdje i kako naci ovaj ljekoviti enzim?
Vec smo ranije rekli da gore navedeno povrce ima mogucnost stvaranja mirosinaze. Tacno ovako kako je napisano: “Ne sadrzi, ali ima mogucnost stvaranja”.
Vec ste mogli vidjeti na koji nacin crni i bijeli luk formiraju neka ljekovita jedinjenja.
Na slican nacin se i mirosinaza formira u zelenom povrcu.
Uzmimo za primjer obicni kupus, mada je princip potpuno isti i za ostale biljke iz porodice kupusastog povrca. Kada nozem prerezemo glavicu kupusa, ostecujemo i celije kupusa i mijenjamo mu molekularnu strukturu. Ovo uzrokuje formiranje i aktiviranje enzima na mjestu presjeka. Mirosinaza enzim pretvara hranljive tvari kupusa u njihove aktivne forme i time pojacava imunoloska svojstva biljke. U sustini sama biljka, u nasem primjeru kupus, formiranjem mirosinaze pokusava da zalijeci mjesto na kome je povrijedjena, to jest mjesto presjeka. Sto vise sjeckamo biljku, to vise pospjesujemo formiranje ove ljekovite supstance. Obicno, biljci je potrebno oko 10 minuta za formiranje optimalne kolicine mirosinaza enzima.
Prema tome, isjeckajte sitno kupus, ili drugo kupusasto povrce i ostavite da odstoji oko 10 minuta prije kuvanja ili jedenja svjezeg.
Kratkotrajno kuvanje, dok povrce ostane jos uvijek hrskavo, nece unistiti ljekovita svojstva.
Takodje, dokazano je da vitamin C pojacava antikancerogena dejstva mirosinaza enzima. Ako pripremate kupus salatu, umjesto sirceta, iscijedite limun na kupus i maksimizirajte njegova ljekovita svojstva.
Ovako pripremljena salata ne samo da djeluje preventivno protiv raka, vec i aktivno, unistavajuci aktivne kancerogne celije, i pomaze imunom sistemu. Vasa jetra ce, takodje, biti zahvalna za ovako pripremljenu salatu.
Dugotrajno kuvanje ponistava djelovanje enzima i jako je vazno ostaviti isjeckan kupus da odstoji desetak minuta dok se ne formira maksimalna kolicina mirosinaze. Poslije ovoga mozete kuvati povrce krace vrijeme na laganoj, ili srednjoj vatri, bez gubljenja imunoloskih vrijednosti.
Kupus je uzet kao primjer, ali ista pravila vaze za sve kupusaste biljke kao sto su kelj, rastika, blitva, karfiol, brokoli itd…
SIROVO ILI KUVANO
Mene jos iz osnovne skole uce da je jedenje sirovog povrca i voca mnogo zdravije nego jedenje kuvanog. Ima dosta istine u ovome, medjutim, postoje i izuzeci, pogotovo sto se povrca tice. Tacno je da povrce u svojoj izvornoj nekuvanoj formi sadrzi velike kolicine hranljivih i ljekovitih materija, i svakako se preporucuje konzumiranje svjezeg i voca i povrca. Medjutim, postoji nekoliko razloga zasto je nekad bolje jesti kuvano povrce. Podrazumijeva se da su kuvana na pravilan nacin.
Razlozi su sljedeci:
Pravilnim i kracim kuvanjem ljekovite materije se ne gube, ili se gube u vrlo malim i neznatnim kolicinama.
Kratko kuvano povrce se lakse vari.
Jetra i organi za varenje lakse i efikasnije izoluju korisne supstance iz hrane i salju ih dijelovima organizma gdje su najpotrebnije.
Kuvanjem se pojacava i poboljsava ukus hrane.
Kuvanjem se unistavaju potencijalne stetne bakterije koje mogu da se nadju na, i u namirnicama.
Kod pojedinih vrsta povrca krace izlaganje toploti pojacava djelovanje enzima i time se pojacavaju ljekovita dejstva pojedinih ljekovitih materija.
Neznatna kolicina vitamina C izgubice se ako se krompir ne kuva duze od 10 minuta. Veci dio ce ostati u krompiru i koristice jacanju imuniteta. Pecen krompir sa uljem, na bilo koji nacin, izgubi sve vitamine.
Kod nekih vrsta povrca, kratko kuvanje ce omeksati celulozna i hemicelulozna vlakna, sto olaksava probavu i iskoristenost hranljivih materija.
Kuvanjem, uz dodatke ljekovitih zacina, poboljsava se ukus namirnica.
Mi cesto isticemo koliko je kvalitet zivota vazan za zdravlje i ozdravljenje. Ishrana je ogroman cinilac u odredjivanju kvaliteta zivota. Ne mislimo samo na kvalitet ljekovitosti hrane, vec i na nasa mentalna i emocionalna stanja prilikom ishrane. Ako mi ne uzivamo u obroku zbog loseg ukusa, ili jos gore, ako nam taj obrok stvara mucninu i navodi na povracanje zbog forme, boje, mirisa ili ukusa, potencijalna ljekovitost tog obroka postaje irelevantna. Mentalno i emocionalno mucenje (stres) zbog takve hrane donijece nam vise zdravstvene stete nego sto cemo imati koristi od pojedinih ljekovitih sastojaka iz tog istog obroka.
Prema tome, hrana pripremljena na nacin gdje je pored fantasticnog ukusa sacuvano sve sto je ljekovito, znacajno povecava kvalitet zivota i time pozitivno utice na imunitet, opste zdravlje i ozdravljenje.
Neke vrste povrca u svojoj sirovoj formi sadrze neka toksicna jedinjenja, koja ce se izgubiti kuvanjem. Recimo sirov grah, ili boranija, sadrzi prirodno nastalo toksicno jedinjenje zvano “hemaglutin”. Ovo jedinjenje izaziva grupisanje crvenih krvnih zrnaca sto sprecava njihovu mogucnost uzimanja kiseonika. Sirova soja sadrzi “tripsin” koji sprecava asimilaciju esencijalnih aminokiselina. Kratko kuvanje ce deaktivirati i eliminisati ove potencijalno toksicne materije.
Crni luk sadrzi ljekovite supstance sumpornog porijekla. Kuvanjem do 5 minuta, enzimi izazivaju hemijsku reakciju koja u luku povecavaju kolicine ovih ljekovitih jedinjenja.
Slicna je situacija sa paradajzom i mrkvom. Krace izlaganje toploti pojacava kolicine i ljekovita dejstva nekih drugih ljekovitih materija iz povrca. Na primjer, likopena /lycopan/, vrlo vaznog elementa za sprecavanje srcanog i mozdanog udara i tumora prostate.
ULJA
Neka ulja, kao sto je maslinovo, ne treba nikada koristiti za kuvanje. Ovo ulje je nevjerovatno ljekovito ako se koristi hladno. Ako bas morate da kuvate na ulju, izaberite organicko ulje koje ima prirodno visoke tacke gorenja. Kod nas je to tesko znati posto proizvodjaci rijetko stavljaju tacke gorenja na ambalazu. Rafinisana ulja imaju vece tacke gorenja nego nerafinisana, ali rafinisanje je proces u kojem se pored mehanickog pritiska koriste i neka hemijska jedinjenja za ekstrakciju ulja iz sirovine, te nisu bas najzdraviji izbor. Neka ulja sadrze vise zasicenih masnoca nego druga, sto moze dovesti do povecanja holesterola. Nisam siguran mogu li se nabaviti u nasim krajevima, ali ulja od avokada, kanole, ili sjemenki grozdja su vjerovatno najbolji izbor ako vac morate koristiti ulje za kuvanje.
Jos bolja ideja je kuvanje hrane bez ulja.
KUVANJE BEZ ULJA
Dok ova ideja zvuci prihvatljivo za obroke koji se kuvaju uz pomoc vode, sta da radimo za obroke koje zelimo pripremiti na tavi? Pecenje mesa, ili przenje piletine i ribe, daje uglavnom bolji ukus nego kuvano pripremljeno. Takodje, ako smo primorani da sve obroke kuvamo u tekucini, gubimo raznovrsnost, i ishrana moze da postane jednolicna i dosadna. Pojedine vrste jako skupog posudja, kao sto je austrijski Zeppter, omogucavaju pecenje bez masnoca ili ulja. Ne osporavam kvalitete ovoga posudja, i ono moze da se koristi za nacine kuvanja opisane ovdje, ali ono nije neophodno za kvalitetno i zdravo pripremanje hrane.
Sve sto vam treba je tava ili tiganj i poklopac. Mi definitivno ne preporucujemo takozvane teflon tave, ili stare aluminijske tave bez zastitnog sloja, gdje hrana dolazi u direktan kontakt sa aluminijumom. Metalne tave koje imaju aluminijsko jezgro su u redu. Mada su tave od nerdjajuceg celika najbolje, za pocetak bilo koja druga obicna tava ce posluziti. Kad dodje vrijeme obnove posudja, investirajte malo vise u kvalitetnu tavu od nerdjajuceg celika i bez plasticnih dijelova. Neke novije celicne tave imaju bakarno ili aluminijsko jezgro ili dno, i mnogo bolje rasporedjuju toplotu te se hrana jednolicnije kuva, ali ovo nije neophodno. Ovakve tave prividno izgledaju skuplje, ali ako ih ne koristite da mlatite ukucane i zabijate eksere, koristit ce vasoj porodici nekoliko generacija, te se investicija u malo skuplju tavu visestroko isplati.
KAKO KUVATI ILI PECI BEZ ULJA
Ovo je moguce uz primjenu bistre pilece ili supe od povrca. Bistra supa se zove “brot”. To znaci da ne sadrzi tjestenine, niti komadice namirnica od kojih je pripremljena.
Priprema pileceg i brota od povrca
Pripremanje brota se ne razlikuje mnogo od naseg tradicionalnog pripremanja pilece ili supe od povrca. Brot se moze kupiti i gotov, medjutim taj brot sadrzi konzervanse, monosodium glutamat i velike kolicine sodiuma (soli).
Neki proizvodjaci prave organicki brot, bez dodatnih hemikalija i viska soli. Ovaj brot je skuplji, ali ako bas zelite da kupujete gotov brot, kupujte organicki ako vam je dostupan. Priprema vrlo zdravog brota u kuci je vrlo jednostavna i moze se pripremiti veca kolicina odjednom, te zamrznuti i koristiti kad nam je potrebno.
Brot se koristi umjesto ulja u vecini recepata pripreme povrca i nekih jela sa mesom i neizbjezan je dio zdravog pripremanja hrane. Brot uglavnom sadrzi samo 1% masnoce koja pomaze procesu kuvanja i pojacava ukus hrane. Ovo malo masnoce, takodje, stvara tanki sloj oko povrca i na dnu tave sto sprecava da se namirnice zalijepe za tavu. Cak i ako se slucajno malo namirnica zalijepi za dno, jednostavno dodajte jos malo brota. Ako vam se ucini da povrce ima tendenciju gorenja, smanjite vatru.
Osim ukusa, nema vece razlike od koristenja pileceg ili vegetarijanskog brota.
Vegetarijanci i vegani ce svakako izabrati brot od povrca. Pileci brot je malo kaloricniji, ali posto se prilikom kuvanja koriste jako male kolicine, ova kaloricna razlika je zanemarljiva. Recimo u pripremi karfiola na brotu, razlika izmedju pileceg i brota od povrca nije ni 2 kalorije za jednu porciju. Izbor je potpuno vas.
Posto kuvanje na ovaj nacin ne razvija visoke temperature i ne koristi se ulje, ne razvijaju se slobodni radikali koji potencijalno pomazu pri razvoju kancerogenih materija i obaranju snage imunog sistema.
Recept za niskokaloricni pileci brot
Potrebni su sljedeci sastojci:
Jedno pile od 1 do 1 ½ kg, isjeceno na komade;
Litar i po vode;
1 osrednja glavica luka;
3 cesna bijelog luka;
1 do 2 mrkve, prepolovljene po duzini;
Par stabljika ili pola korijena celera;
2 do 3 lista susenog lovora;
Svezanj persuna ili korijen prepolovljen po duzini;
Samo malo, ili nikako, morske soli (Svi recepti ukljucuju primjerene kolicine soli, te nema potrebe imati so i u brotu);
Po ukusu mozete jos dodati i neke od sljedecih zacina: malo bibera, suvi ili svjezi bosiljak, listice suve kadulje, suseni timijan ili origano.
Nemojte dodavati zacine koji sadrze monosodium glutamate (MSG). Toliko popularna Vegeta i drugi slicni zacini, kao I supene kocke, uglavnom sadrze monosodium glutamat, te se ne preporucuju. Da budem fer, vidio sam i novu verziju Vegete bez MSG.
Napunite lonac hladnom vodom i dodajte komade piletine. Kad voda prokljuca, smanjite vatru i kasikom pokupite pjenu i komadice koji isplivaju na povrsinu.
Dodajte ostatale sastojke i kuvajte na vrlo laganoj vatri 2 sata.
Procijedite brot u drugi sud. Sve povrce bacite, a pilece meso iskoristite za neki obrok.
Kad se brot ohladi, stavite ga u frizider nekoliko sati ili preko noci.
Svu masnocu koja se pojavi na povrsini, skinite kasikom i bacite.
Brot je spreman za koristenje.
Ja volim da pripremim vecu kolicinu brota odjednom, i da jednu kolicinu zamrznem u posudama za pravljenje kockica leda. Kad se brot zaledi, kockice prebacim u vece najlonske kesice ili plasticne kutije u koje ne moze da udje zrak kad su zatvorene, i tako oslobodim plasticne posude za sljedecu kolicinu ili za obican led. Kad zelim da pripremim obrok sa brotom, jednostavno uzmem par kockica zaledjenog brota i bacim na vec zagrijanu tavu. Na ovaj nacin, uvijek imate pri ruci spremljen brot i ne morate da ga pripremate ponovo za svaki obrok.
Recept za niskokaloricni vegetarijanski ili veganski brot
Vegeterijanski brot se moze koristiti na iste nacine i u istim receptima kao i pileci brot. Potrebni su sljedeci sastojci:
Jedna veca mrkva, ociscena i isjeckana na kolutice sirine 1 do 1 ½ cm;
Jedan korijen celera, takodje isjeckan na kriske od 1 do 1 ½ cm debljine. Ako mozete kupiti stabljike celera, mozete ih koristiti umjesto korijena;
Jedna osrednja glavica obicnog luka, isjecena na krupnije komade;
2 do 3 lista suvog lovora;
Jedan cijeli svezanj lista persuna;
2 litra vode;
Po ukusu, mozete jos dodati i: 4 do 5 cesnjeva zdrobljenog bijelog luka, malo bibera, malo morske soli, 4 supene kasike sosa od paradajza, malo svjezeg ili susenog ruzmarina, bosiljka ili kadulje;
Nemojte dodavati zacine koji sadrze monosodium glutamat.
Stavite vodu i sve druge sastojke u lonac. Poklopite i pustite da prokljuca.
Kad brot prokljuca, smanjite vatru na minimalno i ostavite da lagano vrije oko 45 minuta. Za razliku od pileceg brota, vazno je da lonac bude poklopljen sve vrijeme.
Kad je kuvanje gotovo, procijedite i bacite povrce. Ovako pripremljen brot moze da stoji u frizideru oko 7 dana. Takodje, mozete ga zamrznuti na isti nacin opisan u pripremi pileceg brota.
KUVANJE SA BROTOM ILI TAKOZVANI “ZDRAVI SOTE”
Nacin kuvanja zvani “Zdravi sote” je kreacija gospodina Dzordza Mateljana, kojeg sam vec ranije pomenuo kao najveceg eksperta na polju zdrave i pravilne pripreme hrane danas.
Ovaj nacin pripreme hrane ima vise prednosti. Jedna od njih je priprema hrane bez ulja ili drugih zasicenih masnoca. Umjesto ulja koristi se mala kolicina brota.
Posto se koriste jako male kolicine tekucine, ukus namirnica se ne razvodnjava i postaje jos izrazitiji. Brot ne razvija temperature vise od 100C, i svi ljekoviti i imunoloski elementi iz namirnica ostaju sacuvani.
Prilikom kuvanja koristi se poklopac, u tavi se stvara para koja dovoljno omeksava biljna vlakna sto pomaze laksoj probavi. Vrijeme pripreme obroka na ovaj nacin je od 2 do 7 minuta, cak i ako se koristi za pripremu nekih mesa.
Zagrijte malu kolicinu brota u tavi. Zavisno od velicine tave i kolicine obroka koji pripremate, mozete staviti samo par supenih kasika pa sve do pola decilitra tekucine.
Kad brot pocne da kljuca, dodajte povrce i poklopite. Kuvajte onoliko dugo koliko mi preporucujemo za svaku pojedinu namirnicu. Duzina nije ista za sve namirnice. Ovako pripremljeno povrce ne samo da ce sacuvati dobar ukus, vec i sve ljekovite i hranjive materije. Na ovaj nacin pored povrca mozete pripremati i ribu i tanje izrezanu piletinu.
Ako nemate spreman brot i nemate vremena da ga spremite, mozete koristiti i obicnu vodu, ali izgubit cete dio ukusa i postoji sansa da se jedan dio povrca zalijepi za tavu.
BRZO PECENJE BEZ ULJA – BROILIRANJE
Ovaj metod pripremanja hrane bez ulja, koristit cete za pripremu mesa. Ovim nacinom pecenja izbjecicete stvaranje toksicnih slobodnih radikala koji se stvaraju kad ulja razviju jako visoke temperature. Iz prakticnih razloga, najbolje je koristiti plitku tavu od nerdjajuceg celika.
Zagrijte tavu na visokoj temperaturi. Zavisno od vaseg izvora toplote za zagrijavanje ne treba dugo vremena. Na plinu obicno samo 5 do 6 minuta, a na elektricnom kolu samo malo duze.
Kad je tava jako zagrijana bacite na nju komade mesa. Dosta ljudi koristi ulje iz bojazni da ce se hrana zalijepiti za dno posude. Zbog jako visoke temperature povrsina mesa se odmah zapece, te se ne lijepi za tavu. Zavisno od vrste i debljine mesa, pecenje moze trajati od samo jedne do 15 minuta po strani. Neke vrste ribe se ispeku za samo 2 minute, dok citava pileca prsa mogu uzeti i do 15 minuta.
Ovaj metod takodje omogucava mesu da bude socnije, posto se povrsina mesa odmah zapece, i vecina sokova ostane skoro hermeticki zatvorena u unutrasnjosti komada koji pecete. Ako perete meso prije pecenja, posusite ga prije nego ga stavite na vrucu tavu. Mokro meso se potencijalno moze zalijepiti za dno posude u kojoj ga pecete.
Posto se meso pece jako brzo i na jako visokim temperaturama, ne ostavljajte tavu bez nadzora, jer lako moze doci do gorenja. Predlazem da prvih nekoliko puta koristite jeftinije komade mesa, dok se malo ne izvjezbate na visine temperature i duzinu kuvanja. Ovako pripremljeno meso zadrzava veliki broj minerala i vitamina B12, koji se jedino moze naci u mesu. Ukus je priblizan mesu pecenom na rostilju, te ne vjerujem da nekome moze da se ne dopadne.
Mesa mogu da se mariniraju prije pecenja. Ovo daje visestruke koristi. Prvo, pojacava i daje raznovrsnije ukuse mesu. Drugo, marinade ukljucuju zacine koji imaju antioksidantna svojstva i sprecavaju formiranje kancerogenih celija. Zavisno od vrste mesa i marinade, mariniranje moze trajati od samo 30 minuta pa do 24 sata.
Recimo, mariniranje ribe u soku od limuna sa ruzmarinom, bijelim lukom, biberom i soli, traje samo 30 minuta. Limunska kiselina ce izazvati hemijske reakcije u osjetljivim vlaknima ribljeg mesa i poceti ih “kuvati” prije nego riba i vidi tavu, te mariniranje duze od 30 minuta nije potrebno. Telece snicle, pileca prsa, govedje bifteke mozete marinirati krace ili duze, zavisno od vaseg ukusa.
Vitamin C iz limuna ili narandze, kao i supstanca zvana piperin iz bibera su dokazani kao direktni antioksidanti koji ne dozvoljavaju stvaranje stetnih slobodnih radikala. Mnogi ostali zacini imaju jako dobra antioksidantna svojstva.
Evo nekoliko sastojaka koje po vasem ukusu mozete koristiti za mariniranje mesa i time poboljsati ukus i dodati ljekovita svojstva:
Sok od limuna ili narandze;
Soja sos;
Razne vrste sirceta (razblazene sa vodom);
Vino Pivo Mlijeko ( za piletinu);
Biber;
Ruzmarin;
Kadulja;
Origano;
Bosiljak (dokazano ima antibakteriozne elemente koji unistavaju eserihiju i stafilokoku);
Kari zacin;
Bijeli i crni luk;
Ginger (djumbir).
MEDITERANSKI PRELIV
Takozvani “mediteranski preliv” je vjerovatno najljekovitiji i najjednostavniji dodatak skoro svakom slanom obroku spremljenom u svrhu jacanja imunog sistema. Pored svih ljekovitih svojstava i jednostavnosti pripreme, ovaj preliv je i jako ukusan. Svaki sastojak ima razlicita imunoloska djelovanja i preporucuje se svakodnevna upotreba cak i ako se osjecate potpuno zdravim.
Potrebni sastojci za mediteranski preliv:
3 supene kasike djevicanskog maslinovog ulja;
2 supene kasike iscijedjenog limunovog soka;
2 cesna bijelog luka, pripremljena na nacin ranije opisan u ovom tekstu;
Morske soli i bibera po ukusu.
Pravite neposredno prije upotrebe. Nije preporucljivo ostavljati svjez bijeli luk da stoji nekoliko dana u maslinovom ulju.
Ovaj preliv je izvanredan dodatak svakom kuvanom povrcu i svakoj svjezoj salati.
Navedeni su samo osnovni sastojci ovog ljekovitog preliva. Po ukusu mozete dodati i svjez ili suv origano, bosiljak, timijan, kadulju, ruzmarin, nanu, dizon senf, nemasan sir, suvu ljutu papriku itd.
NEKOLIKO KRATKIH I BRZIH RECEPATA
Ovi recepti, ne samo da ce vam pomoci da kreirate ukusne obroke, vec i da znacajno pojacate imuni sistem. Vodite racuna o vremenu kuvanja. Nije isto za sve namirnice. Ovo je jako vazno, jer za pojedine vrste povrca samo minut duzeg kuvanja moze da unisti i 50% ljekovitih elemenata.
Osim par izuzetaka, nije preporucljivo kuvanje povrca u kljucaloj vodi i kuvanje na ulju. Ova dva nacina ce smanjiti djelotvornost ili potpuno unistiti neke ljekovite supstance.
KARFIOL
Isjeckajte karfiol na manje komadice i ostavite da odstoji desetak minuta (vec je ranije objasnjeno zasto je to potrebno).
Zagrijte 5 kasika brota na tavi.
Kad brot pocne da kljuca, dodajte isjeceni karfiol i kuvajte poklopljeno, ne vise od 5 minuta.
Ako je vatra prejaka i sav brot ispari, slobodno dodajte jos malo.
Izrucite pripremljeni karfiol u zdjelu i dodajte mediteranski preliv. Promijesajte i uzivajte u hrani.
Ovako pripremljen karfiol ce vam dati maksimalane zdravstvene benefite i moze se konzumirati sam ili u kombinaciji sa bilo kojom vrstom mesa ili drugog povrca pripremljenom na nacine opisane ovdje.
Po ukusu, mozete dodati parmezan sir, kari zacin, origano itd.
GRASAK
Pripremite na isti nacin kao i karfiol, ali kuvajte samo 3 minuta.
PAPRIKE
Pripremite na isti nacin kao i karfiol, ali samo sa tri kasike brota i kuvajte samo 3 minuta. Poslije 3 minuta dodajte jos dvije kasike brota i kuvajte na laganoj vatri jos 4 minuta. Ovaj put nepoklopljeno.
RASTIKA
Za razliku od karfiola, rastiku ne treba kuvati na zdravi sote nacin, vec na pari i to ne duze od 5 minuta.
Kako kuvati na pari? Ako vec nemate specijalni lonac sa duplim dnom ili ekstra dodatkom, gdje u donji dio mozete staviti vodu, a u gornji namirnice, mozete lako improvizovati. Napunite jednu trecinu lonca vodom, na vrh stavite metalno cjedilo (nikad ne koristite plasticno cjedilo). Vazno je da cjedilo ne dodiruje vodu. Kad voda prokljuca, stavite rastiku u cjedilo, i poklopite. Pet minuta ovakvog parenja biljke, sacuvat ce maksimalan broj ljekovitih i hranljivih materija u povrcu. Kuvanje krace od 5 minuta nije preporucljivo, jer nedovoljno skuvana rastika se teze vari. Kuvanje duze od 5 minuta moze uzrokovati gubljenje vecine ljekovitih sastojaka. Ako listovi pocnu znacajno da mijenjaju bolu, rastika je prekuvana. Boja kuvanih listova mora da bude cista i bogato zelena. Sad znate zasto sarma od rastike i nije najzdraviji nacin pripreme ove biljke.
Nije preporucljivo kuvanje u vodi, posto ce vecina ljekovitih sastojaka da se ispere u vodu. Kuvanje na ulju ce skoro momentalno unistiti sve hranjive materije.
Rastika je pored blitve i spinata jedan od najbogatijih izvora ljekovitih elemenata.
Dodajte mediteranski preliv u ovako spremljenu rastiku. Ako imate procesor hrane ili blender, ovako pripremljenu rastiku mozete izmijesati sa kuvanim krompirima i pomjesati sa litar brota te ispasirati, i dobiti vrlo ukusnu i ljekovitu supu. Servirajte u supenim tanjirima sa par kapi susamovog ili maslinovog ulja. Takodje po ukusu mozete dodati, sitno sjeckani persun, biber, bosiljak, bijeli luk itd.
SPINAT:
Spinat je vrlo bogat zeljezom, a i 13 razlicitih flavonoida djeluju vrlo antioksidantno, stiteci strukturu celija od ostecenja. U totalu, sadrzi vise od 80 razlicitih hranjivih i korisnih materija ukljucujuci vitamine, minerale i enzime, i jedan je od najboljih izvora folne kiseline. Kuvanjem od samo jedne minute, spinat ce sacuvati najvise ljekovitih svojstava. Prema tome, ne kuvajte ga duze od jedne minute. Mlad spinat je dobro jesti i svjez u salatama. I pored toga sto svjez spinat ima vece kolicine zeljeza nego kuvan, organizam ce 10% do 15% bolje iskoristiti zeljezo iz kuvanog nego iz svjezeg spinata.
Spinat cesto ima tragove zemlje i potrebno ga je dobro oprati prije upotrebe. Odsijecite korijen i peteljke u duzini otprilike 3 do 6 cm. Odbacite sve listove koji su stari, smedji ili ljigavi. Stavite ga u posudu koju cete napuniti hladnom vodom. Rukama mijesajte spinat dok se zemlja ne odstrani. Promijenite vodu nekoliko puta, ali se ne preporucuje dugo pranje pod mlazom vode, ili ostavljanje spinata da stoji duze u vodi. Ovim se gube neke ljekovite supstance.
Spinat je jedno od rijetkih povrca gdje se preporucuje kuvanje u vodi, a ne naparavanje, ili zdravi sote nacin pripreme.
Kuvanje od jedne minute u kljucaloj vodi je najbolji nacin pripreme spinata. Poslije samo 60 sekundi kuvanja, dodajte mediteranski preliv i servirajte spinat kao dodatak glavnom jelu.
Pripremanje na pari se ne preporucuje za spinat, posto zbog nemogucnosti oslobadjanja nekih kiselina u vodu, ukus postaje nagorak. Takodje, ni kuvanje na ulju nije preporucljivo, posto visoke temperature ulja unistavaju korisne materije.
BLITVA
Po broju hranljivih materija i ljekovitih supstanci, blitva je u samom vrhu svih namirnica. Impresivna kolicina raznih vitamina i minerala trebalo bi da bude dovoljan razlog da imate ovo lisnato povrce na trpezi bar jednom sedmicno. Hemijske supstance nadjene u blitvi su jaki antioksidanti i velika kolicina hlorofila u listovima ove biljke, takodje, daju zdravstvene benefite. Jedna od najboljih biljaka za jacanje imuniteta organizma i obnavljanje celija jetre. Neka istrazivanja pokazuju da blitva ima zastitni efekat na bubrege, posebno kod osoba sa dijabetesom. Antioksidanti sprecavaju oksidaciju celija i ostecenja DNK zbog kojih moze doci do pojave raka. Veoma je efikasna u smanjivanju rizika za dobijanje raka na organima probavnog trakta i debelog crijeva.
Zbog velike kolicine kalcijuma, preporucuje se osobama koje su netolerantne na mlijeko i mlijecne proizvode. Pored kalcijuma, velike kolicine vitamina K i magnezijuma pomazu pravilan razvoj i zdravlje kostiju.
Vitamin A i beta-karotin odrzavaju zdravlje ociju i vid. Studije pokazuju da uzimanje vitamina A, smanjuje rizik dobijanja katarakta za 39%.
Minerali, magnezijum i potasium, koji se nalaze u blitvi u velkim kolicinama, su poznati regulatori krvnog pritiska i studije pokazuju da znacajno smanjuju sansu za dobijanje mozdanog udara.
Vitamini A, C i E, sprecavaju oksidaciju holesterola i prema tome smanjuju sanse za dobijanje arterioskleroze i mozdanog udara.
Zeljezo iz blitve sprecava anemiju, pomaze iminitetu i proizvodnji zivotne energije. Preko 80 razlicitih hranljivih i ljekovitih supstanci se mogu naci u blitvi, ukljucujuci i vitamine B1, B2, B3, B6. Pored rastike i spinata, blitva je u samom vrhu najljekovitijeg povrca.
Blitvu je najbolje prati pod hladnom tekucom vodom. Da biste sacuvali sve hranljive materije, nemojte je stavljati da stoji u vodi. Odstranite sve nezdrave listove. Ako peteljke nisu zilave za jelo, koristite ih takodje u obrocima. Odstranite samo par centimetara sa kraja peteljki. Ako su deblje, mozete ih ubaciti u kljucalu vodu par minuta prije listova. Isjeckana blitva se kuva mnogo brze nego cijeli listovi, a krace kuvanje ostavlja vece kolicine ljekovitih i hranljivih materija.
Blitva je pored spinata i cvekle, jedna od biljki koje treba kuvati u vodi. Za razliku od spinata, koji se kuva samo 60 sekundi, listove blitve kuvajte 3 minuta. Poslije kuvanja, prospite vodu, i nemojte je koristiti za pijenje ili pravljenje supa zbog nekih kiselina oslobodjenih iz biljke.
Kuvanje od 5 do 10 minuta, preporuceno u vecini knjiga za kuvanje, nije dobro. Dugo kuvanje ce unistiti vecinu ljekovitih materija. Ako je blitva kuvana samo minut duze i pocne da mijenja boju, znaci da gubi hlorofil i magnezijum.
Pripremanje na pari se ne preporucuje za blitvu, posto zbog nemogucnosti oslobadjanja nekih kiselina u vodu, ukus postaje nagoraka. Takodje, kuvanje na ulju nije preporucljivo, posto visoke temperature ulja unistavaju korisne i ljekovite materije.
Mediteranski preliv ce znatno pojacati imunoloska dejstva ovog vec jako ljekovitog povrca.
Ovo su osnovna pravila za pravilniju ishranu i maksimalno koristenje ljekovitih elemenata potrebnih za jacanje imunog sistema.
OSNOVNI ELEMENTI POTREBNI IMUNOM SISTEMU
VITAMIN C. Vec smo ranije pisali kakava je uloga vitamina C, te se necemo ponavljati. Izvori vitamina C:
Paprika, brokoli, jagode, narandze, karfiol, persun, limun, zelena salata, prokelj, rastika, kivi, dinja, grozdje, kupus, blitva, maline, kupine, sparoga, celer, spinat, ananas, boranija, tikva.
Vitamin C je vrlo osjetljiv na visoku temeraturu, vodu, zrak. 25% vitamina C ce biti izgubljeno blansiranjem ili zamrzavanjem namirnica. Kuvanje od 10 do 20 minuta ce uzrokovati gubitak od preko 50% ovog vitamina. Podgrijavanjem konzervisanog povrca, gubi se 70% originalnog vitamina C.
VITAMIN A /retinol/. Uloga vitamina A u funkcijama imunog sistema je vrlo znacajna, posto stimulise nekoliko aktivnosti. Nabrojacemo samo one koje su direktno vezani sa urinarnim i vaginalnim infekcijama.
Prvo, pomaze razvoj i sprecava skupljanje zlijezde timus. Pomaze i pojacava funkcije bijelih krvnih zrnaca, ubrzava akcije antitijela protiv antigena, te ima antiviralna i antibakterijska svojstva. Retinoicna kiselina /retinoic acid/, koja je jedna od metabolickih formi vitamina A, je potrebna za pravilno funkcionisanje epitela i mukusnih membrana, koje se mogu naci na plucima, sluznicama, kozi, ustima i probavnom traktu. Ova tkiva su prva linija odbrambenog imunog sistema i sprecavaju vanjske negativne uticaje nepozeljnih mikroorganizama.
Izvori vitamina A:
Mrkva, spinat, rastika, persun, paprika, zelena salata, govedja jetra, blitva, dinja, tikva, kajsije, brokoli, paradajz, sparoge, basilika, boranija, prokelj, grejpfrut, lubenica, krastavac, suve sljive.
Neki autori zovu vitamin A jos i antiinfektivni vitamin. Malo ljudi zna da se vitamin A u svojoj osnovnoj formi moze naci samo u hrani zivotinjskog porijekla, to jest u mesu. Medjutim, mnoge vrste voca i povrca sadrze komponente koje organizam pod uticajem metabolizma pretvara u vitamin A. Ove komponente se zovu “provitamini A” ili karotenoidi /carotenoids/. U karotenoide svrstavaju se: beta-karotin /beta carotene/, alfa-karotin /alpha-carotene/, i beta-kriptoksantin /beta-cryptoxanthin/. Sva tri ova elementa nas organizam konvertuje u vitamin A.
VITAMINI IZ KOMPLEKSA B, UKLJUCUJUCI I FOLNU (FOLICNU) KISELINU
O ulozi svih vitamina B i njihovim funkcijama mogli bismo napisati cijelu knjigu. Mali problem je sto vitamini B, uglavnom, djeluju u simbiozi. Djelovanje i funkcije jednog, skoro uvijek zavise od prisustva drugog vitamina iz ove grupe. Na svu srecu, namirnice koje sadrze jedan vitamin B, uglavnom sadrze i sve ostale koji su potrebni za pravilno funkcionisanje. Izuzetak je vitamin B12, koji moze da se nadje jedino u mesu, i ponekad u polenovom prahu. Vegetarijanci i vegani bi morali da uzimaju ovaj vitamin kroz vitaminske suplemente.
Izvori vitamina B:
Piletina, tuna, losos, govedja jetra, sampinjoni, sparoga, jagnjetina, curetina, paradajz, skampi, sardine, tikva, boranija, bakalar, kikiriki, mrkva, brokoli, spinat, patlidzan, karfiol (cvjetaca), govedina, maline, rastika, jagode, narandze, jogurt, kukuruz, integralne zitarice itd.
CINK /Zinc/. Funkcije mnogih imunih celija zavise od prisustva cinka. Ovo je posebno izrazeno kod djece, gdje je cink potreban za pravilan razvoj. Nedostatk cinka ce uzrokovati manjak bijelih krvnih zrnaca, koja su prvi red odbrane imunog sistema. Nedostatak ce uticati na usporeno reagovanje nekih celija imunog sistema, kao sto su T-limfociti /T lymphocytes/, makrofagi /macrophages/ i B celije. Pokazano je da uzimanje suplemenata cinka, dovodi ovo stanje u normalu.
Izvori cinka:
Govedja jetra, sampinjoni, spinat, meso travom hranjenih goveda, jagnjetina, tikva, sparoga, blitva, skampi, sjeme bundeve, jogurt, mladi grasak, brokoli, susamovo sjeme, sjeme senfa.
Cink se moze naci i u drugim namirnicama, ali u manjim kolicinama.
SELENIJUM /Selenium/. Selenijum se smatra mikro-mineralom, sto znaci da su organizmu potrebne jako male kolicine ovog elementa. Male potrebe za ovim mineralom nikako ne znace da mu je mala uloga u funkcijama organizma. Dokazana su izrazito jaka antioksidantna dejstva selenijuma i mnogi naucnici smatraju da optimalne kolicine selenijuma smanjuju rizik od dobijanja hronicnih bolesti, kao sto su rak (tumor), bolesti srca, reumatozni artritis i astma. Prema tome, dnevno unosenje optimalne kolicine selenijuma u organizam je jako vazno.U nekim slucajevima, molekuli koji prenose kiseonik, mogu postati vrlo reaktivni i poceti da ostecuju strukturu celija koje ih okruzuju. Ova pojava se zove oksidativni stres. Zajedno sa drugim elementima, kao sto su vitamini B3, E, C, i glutaton /glutathion/, selenijum sprecava pojavu oksidativnog stresa. U slucajevima nekih srcanih bolesti, gdje je oksidativni stres izazvao ostecenja krvnih sudova, pokazalo se da je nedostatak selenijuma glavni uzrok bolesti. Isti je slucaj i sa reumatoznim artritisom, gdje je oksidativni stres zbog nedostataka selenijuma izazvao ostecenja u, i oko, zglobova. Pored joda, selenijum je kritican mineral za pravilno funkcionisanje tiroidne zljezde. Selenijum ne samo da je neophodan za proizvodnju najaktivnijeg T3 /triiodothyronine/ hormona tiroidne zlijezde, vec je odgovoran i za regulisanje proizvedene kolicine.
Izvori selenijuma:
Orasi, sampinjoni, bakalar, shiitake gljive, skampi, tuna, govedja jetra, sardine, losos, sjeme senfa (slacica), jaja, curetina, jagnjetina, zob, piletina, tofu, meso travom hranjenih goveda, suncokretovo sjeme, bijeli luk (cesnjak), brokoli, integralna (smedja) riza, sparoga, spinat, nemasni sirevi.
NEKE ZNACAJNIJE NAMIRNICE KOJE DIREKTNO POMAZU ELIMINACIJI URINARNIH I VAGINALNIH INFEKCIJA
JOGURT I KEFIR.
Lakticne bakterije (Lactobacillus)su bakterije mlecne kiseline. Njihova osnovna uloga je da razgradjuju ugljene hidrate do mlecne kiseline. Mnoge od njih se gaje u laboratorijama i koriste u proizvodnji hrane i napitaka. Produkti ovih bakterija – bakteriocini, danas se koriste za lecenje nekih infekcija izazvanih patogenim bakterijama, koje su postale otporne na antibiotike.
Neki uvozni jogurti i kefiri su pasterizovani zbog produzenja roka trajanja. Pasterizovan jogurt i kefir nemaju zive kulture korisnih bakterija, te su i beskorisni u borbi protiv infekcija.
PROPOLIS. Propolis ima antibakterijska svojstva i neprijatelj je eserihija koli i stafilokoka bakterije.
MATICNA MLIJEC. Znacajno jaca imuni sistem. Maticna mlijec ne bi trebalo da dodiruje nikakav metal. Drvena ili plasticna kasikica se preporucuje. Najbolje je kad je maticna mlijec izmjesana sa medom.
SOK OD BOROVNICE ILI BRUSNICE. Najbolje je ako mozete naci nezasladjen. Brusnica se kod nas uvozi, te je skuplja, medjutim, nasa borovnica ima ista antibakterioloska svojstva.
BOSILJAK ILI BASILIKA. Vrlo ukusan i ljekovit zacin. Bosiljak ima antibakterijska svojstva i negativno utice na bakterije kao sto su eserihija i stafilokoka. Svjez bosiljak je izvanredan dodatak salatama, a suseni moze biti koristen kao zacin bilo kojem jelu.
STA TREBA IZBJEGAVATI KOD CESTIH URINARNIH I VAGINALNIH INFEKCIJA
SECER. Bakterije vole slatku sredinu i secer pomaze njihovom brzem razmnozavanju.
GAZIRANE NAPITKE.
ZASICENE MASNOCE. Kako razlikovati lose zasicene masnoce od dobrih nezasicenih? Ako je masnoca na sobnoj temperaturi u cvrstom stanju, velike su sanse da je zasicena. Ako se na supi ili corbi koja se ohladila uhvati sloj masnoce na povrsini, budite sigurni da je to losa zasicena masnoca. Puter je takodje zasicena masnoca. Neki noviji i moderniji margarini i pored cvrstog stanja, sadrze zdrave omega-3 i omega-6 masnoce. Procitajte sastav na pakovanju.
PUSENJE. Treba izbjegavati ne samo pusenje, vec i udisanje dima cigareta drugih pusaca.
Bolesti jetre su nasa specijalnost, i u pripremi je web sajt slican ovome, koji se bavi iskljucivo bolestima ovoga organa. Takodje mozete pogledati i knjigu moga oca dr Enesa Hasanagica, “Ljekovito bilje i jetra”.
Nevezano za nacine pripreme kupusa, zelio bih da iznesem interesantan podatak o kupusu, koji sam nedavno procitao u jednom americkom naucnom casopisu. Na cetvrtoj godisnjoj konferenciji za istrazivanje, borbu i prevenciju raka, objavljeno je da zene, koje su imigrirale iz Poljske u Sjevernu Ameriku imaju 300% veci rizik da obole od raka dojke nego zene koje su ostale da zive u svojoj zemlji. Najvaznija promjena koja se desila je navika jedenja kupusa. Dok su zivjele u Poljskoj, zene su jele oko 15 kilograma kupusa godisnje, dok je upotreba ovoga povrca opala za vise od dvije trecine kod zena koje su imigrirale u Sjevernu Ameriku. Sa smanjenom potrosnjom kupusa, rizik za dobijanje raka dojke povecao se za 300%.
Na konferenciji su istaknuti benefiti koristenja kupusastog povrca i cvjetaca (kupus, kelj, rastika, karfiol, brokoli, itd) ne samo kao prevencija protiv raka, vec i drugih zdravstvenih problema kao sto su balansiranje hormona, zastita koze, zastita srca i pojacanje imuniteta. Osobe sa oboljelom jetrom bi trebale izbjegavati marinade koje sadrze alkohol, i pored toga sto ce kuvanjem vecina alkohola ispariti.
VITAMIN D
Vitamin D je „SUPER HORMON“
Da li imate dovoljno vitamina D?
Vitamin D vrlo je važan za zdravlje i pravilno funkcionisanje ljudskog organizma.
Foto: Pixabay / Alexas_FotosJedan od vitamina topivih u masti poznat je i pod nazivom “sunčani vitamin” zato što ga naše telo, upravo zahvaljujući suncu, putem kože sintetizuje i proizvodi. Međutim, ono što ste eventualno skupili tokom leta biće dovoljno za kratko vreme, a potom ga treba dodatno uzimati.
Naime, kontrolisanim izlaganjem UV zracima koža proizvodi čak 80 odsto dnevne potrebe za tim vitaminom, a ostalo se dobija i putem hrane ili unošenjem suplemenata. Međutim, vitamin D se sintetizuje kroz kožu pod delovanjem sunčeve svetlosti samo ako je dužina talasa sunčevih zraka dovoljna da postigne određeni intenzitet, a to je slučaj uglavnom samo leti.
Međutim, i u ovo doba godina, da bi se proizvela potrebna količina vitamina D treba provesti na sunčevu svetlu najmanje 15 minuta dnevno, a direktnom uticaju sunčevih zraka treba biti izloženo barem 40 odsto površine tela. Kreme za sunčanje, koje nas štite od štetnih Sunčevih zraka, sprečavaju apsorpciju vitamina D.
Jutarnji.hr donosi nekoliko saveta kako proveriti nedostaje li vam ovaj važan vitamin. Jedini način da sigurno utvrdite nedostaje li vam vitamin D jeste analizom krvi, ali postoje i neki znakovi i simptomi koji ukazuju na njegov nedostatak. Ako neke od njih prepoznate kod sebe, bilo bi dobro da što pre napravite analizu krvi.
Imate tamnu kožu
Ako imate tamnu kožu, potrebno je deset puta više izlaganja suncu da bi se u telu proizvela ista količina vitamina D kao kod osoba svetle puti.
Imate 50 ili više godina
S godinama organizam takođe proizvodi manje vitamina D pri izlaganju suncu nego u mlađoj dobi, a osobe starije dobi se i manje izlažu suncu nego mladi. Istovremeno bubrezi postaju manje učinkoviti u pretvaranju vitamina D u oblik koji je iskoristiv u telu.
Gojazni ste
Vitamin D je topljiv u masti, što znači da ga gojazna osoba treba u većoj količini nego mršave osobe.
Neraspoloženi ste
Nivo serotonina, takozvanog hormona dobrog raspoloženja, povećava se pri izlaganju suncu, a smanjuje kad se smanji izloženost sunčevoj svetlosti. Osim toga, naučno je dokazano da osobe s nižim nivoom vitamina D imaju 11 puta veći rizik za razvoj depresije od osoba koje imaju normalnu razinu tog vitamina u telu.
Bolovi u kostima
Bolovi u kostima u kombinaciji s umorom klasični su simptomi osteomalacije – omekšavanja i slabljenja kostiju zbog nedostatka vitamina D.
Znoji vam se glava
Jedan od osnovnih simptoma manjka vitamina D je znojenje glave. Prekomerno znojenje glave kod novorođenčadi predstavlja rani simptom deficijencije vitamina D.
Imate probavnih problema
Vitamin D je topljiv u masti, što znači da ako zbog nekog gastrointestinalnog problema (Crohnova bolest, celijakija, upalna bolest creva) teško probavljate masnoće, imaćete i smanjenu apsorpciju vitamina D.
EU
U Sloveniji 18 novozaraženih, to je dvostruko više nego jučer
U SLOVENIJI je u posljednja 24 sata potvrđeno 18 novih zaraza koronavirusom, a jedna osoba je umrla.
Rekordan broj novozaraženih u Poljskoj
U POLJSKOJ je zabilježeno 680 novih slučajeva zaraze koronavirusom u utorak, što je rekordan broj zaraženih u jednom danu, pokazuju podaci ministarstva zdravstva.
utorak 4.8.2020.
Njemačka je ušla u drugi val epidemije, sustav je dobro pripremljen
NJEMAČKA se, prema tvrdnjama tamošnjih stručnjaka, trenutno nalazi u drugom valu epidemije.
utorak 4.8.2020.
Smanjio se broj migranata koji dolaze u Grčku, u tri mjeseca došlo ih tek 850
MANJE migranata i izbjeglica stiže iz Turske u Grčku, većinom zbog pojačanih graničnih kontrola, a dijelom zbog pandemije koronavirusa.
utorak 4.8.2020.
Na europskim burzama jutros se trguje oprezno
NA EUROPSKIM se burzama jutros trguje oprezno, nakon snažnog rasta cijena dionica dan prije.
utorak 4.8.2020.
Ekonomija na staklenim nogama?
Dijalog
Važno je biti blizak SNS-u
Na Konkursu sufinansiranja medijskih projekata u Leskovcu za 2020. godinu, od ukupno podeljenih 30 miliona dinara, najviše je dobila TV Leskovac, koja je od pre godinu dana u vlasništvu Radojice Milosavljevića, kruševačkog biznismena, koji i dalje kupuje televizije po Srbiji, najverovatnije za račun SNS-a.
Ekonomija
Najavljivali rast od jedan, a završili s padom od 6,5 odsto
Republički zavod za statistiku iz nepoznatih razloga vratio se objavljivanju fleš ocene kvartalnog bruto domaćeg proizvoda od čega je odustao pre godinu dana tvrdeći da se zloupotrebljava i juče saopštio da je u drugom tromesečju ove godine BDP smanjen za 6,5 odsto u odnosu na isti period 2019. godine.
Otkud grom iz vedra neba
Vremenske nepogode u sred vrelog leta: Otkud grom iz vedra neba
Koliko god ih često doživimo, uvek se iznenadimo kada se usred skoro pa pustinjskih vrućina nebo zacrni, prolome se munje i gromovi a vetar fijuče kao na otvorenom moru.
Leto je godišnje doba kada se beži u hlad, od vrućine, ali i od oluje i njenih pratećih pojava – sevanja, munja, grmljavine, pljuskova i grada.
Tokom letnjih oluja nisu retki ni obilni pljuskovi, a ni grad, a karakteriše ih pojava na manjim, lokalnim površinima, munjevito premeštanje brzinama i do 80 kilometara na sat, a mogu da izazovu ogromne štete kako po poljoprivredne useve, tako i po živote ljudi i životinja.
- Šta su ostrva toplote – leti toplo, zimi još toplije
- Meteoropatija: u kojoj meri vreme utiče na nas
- Poplave u Srbiji: „Nadali smo se da voda neće stići do nas, ali sve je uništila”
Otkud obilne padavine i nemirno nebo u sred leta?
„Usled velikog zagrevanja dolazi do isparavanja vodene pare koja se penje u visinu jer je lakša od vazduha i i u višim slojevima atmosfer se hladi i kondenzuje formirajući oblake. Što je temperatura viša, veća je šansa da do tog procesa dođe“, objašnjava za BBC na srpskom profesor Vladan Ducić.
Zahvaljujući savremenim meteorološkim radarima moguće je pratiti i prognozirati vremensku nepogodu na nekom području i za sat vremena.
„Grmi, seva, vreme se menja“
Pljuskovi, grmljavina, munje i grad su olujne pojave koje ne biraju mesto – pogađaju i selo i grad, i prirodu i betonske građevine.
Munja nastaje u oblacima zbog razlike u naelektrisanju izmenju zemlje i unutrašnjosti oblaka.
„Kada razlika u naelektrisanju između podloge iznad koje se oblak kreće i baze oblaka dostigne određenu vrednost, onda dolazi do oslobađanja električne struje – oslobađa se munja“, kaže Ducić.
- Kako je nevreme izmenilo slike prestonice i drugih gradova u Srbiji
- U fotografijama: Kako se Iračani hlade na 50 stepeni
- Zemljotresi: Gde najviše trese i kako se zaštititi
Iako se u narodu termin „grom“ upotrebljava za skoro svaku olujnu pojavu, on je samo zvuk koji proizvodi munja. OVO JE KOPI ZA FB
Mnoge plaši i sevanje – pojava unutar oblaka koja neretko najavljuje oluju, a vidi se samo noću ili u sumrak i svitanje.
„Munja ne stiže do tla, već se elektricitet oslobađa u samim oblacima“, objašava Ducić pojavu sevanja.
Zablude o olujama
Postoje brojne zablude o olujama, pretočene i u narodne poslovice i verovanja.
Ducić kaže da je poslovica da „munja nikada ne udara dva puta u isto mesto“ jedna od zabluda i da se takvi udari često događaju.
„Skoro svake godine u centru Beograda udari munja u najviše zgrade – u Skupštinu, Beograđanku, Politiku, Hram Svetog Save“.
„Grom iz vedra neba“ je takođe nešto što se ne dešava u prirodi – ali je zato „moguće da munja ima dug put, i po nekoliko kilometara“, kaže Ducić.
„Munja iz oblaka koji nije direktno iznad nas ne mora da udari ispod samog oblaka, nego se može granati“.
U tom slučaju nebo nije vedro, već je delimično naoblačeno, objašnjava.
Mnogi veruju da su danas oluje češće nego ranije, međutim stogodišnji podaci o vremenskim nepogodama – beleže se od 1920. godine – pokazuju da rasta broja nepogoda u Beogradu nema.
„Takav utisak se stiče jer je bolji sistem osmatranja. Gušća je meteorološka mreža stanica, a i danas svi snimaju nepogode mobilnim telefonima i kače na društvene mreže i Jutjub“, kaže Ducić.
„Od Svetog Ilije, sunce sve milije“
Oluja i prateće nepogode povezane su i sa verskim praznicima, pa se tih dana često ne radi – ni u polju, niti kod kuće.
Neki od praznika su Sveti Ilija – 2. avgusta i Blaga Marija, dva dana kasnije.
„To su praznici gde se ne radi upravo da ne bi grom udario u letinu – da li je u pitanju plast sena, kuća, okućnica ili stoka, a postoji veliki broj praznika gde se ne radi da se ne bi napravila šteta u polju“, kaže za BBC na srpskom etnolog Aleksandar Repedžić.
- Šta sve vrućine mogu da urade ljudskom telu
- Kako da se naspavate kad je vruće
- Fotografija pokazuje rekordno otapanje leda na Grenlandu
Prema verovanjima, Sveti Ilija odlučuje gde će biti suša a gde pasti kiše, dok je prema predanju, na ovaj dan, pre podne je leto, a posle podne jesen.
Sveti Ilija je nasledio brojne osobine staroslovenskog boga neba i groma Peruna, zbog čega ga u narodu još zovu Gromovnik.
Narodno verovanje kaže i da je Blaga Marija sestra Svetog Ilije, pa na ovaj praznik oluje nisu neuobičajne jer – „brat i sestra razgovaraju“.
„Verovanje je modifikovano, ali ljudi uglavnom ne rade na velike praznike – posebno kada se radi o gromu i vetru, a ide se čak i dotle da se ne uključuje mašina za veš“, naglašava Repedžić..
Kaže da i među Vlasima, u istočnoj Srbiji, postoji običaj sprečavanja oluje gde se voda sipa u čašu i govori „kako se rastura ova voda, tako da se rasture i kišni oblaci“.
Postoje i narodni običaji kojima se priziva kiša, a najpoznatiji su dodolski rituali.
Dodole – mlade devojke obučene u poderanu odeću, sa vencima na glavama i buketima cveća u rukama, igrajući prizivaju kišu.
Repedžić tvrdi da ovaj običaj više ne postoji i da je nestao „modernizacijom i elektrifikacijom“ sredinom dvadesetog veka.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Eksplozija u Bejrutu: Veliki broj povređenih i ogromna šteta
04.08.2020.
BBC News na srpskom
Važno je biti blizak SNS-u
04.08.2020.
Lični stavovi
Korona virus: U Srbiji preminulo još sedmoro ljudi, SZO upozorava Rusiju zbog najave početka masovne vakcincije
04.08.2020.
BBC News na srpskom
Imunitet u vreme korone
Javorka i Petar o narodnim lekovima
Narodni lekovi po recepturama Javorke i Petra
www.pregled.com
Ishrana
Obezbedite ravnotežu baze i kiseline kroz ishranu
Sterilitet
Besplatni saveti Javorke i Petra
www.pregled.com
Sunčanje
www.pregled.com
O suncu, njegovoj energiji, svjetlosti i toplini ovisi život na Zemlji. Sunce utječe na naše tijelo i psihu. U našemu mozgu potiče izlučivanje hormona sreće, serotonina, koji smanjuje stres i umor te potiče dobro raspoloženje.
U središtu Sunca temperatura doseže čak 15 milijuna°C. Ono utječe na pojavu klimatskih promjena i ozonskih rupa, zbog kojih do nas dopire sve više štetnog ultraljubičastog zračenja.
Sunce na indirektan način djeluje i na naše spavanje, potičući stvaranje hormona spavanja, melatonina, a omogućuje i stvaranje D-vitamina u našem organizmu, nužnog za zdrav razvoj i rast koštanog tkiva. Omogućuje da dobijemo preplanulu put, sunce je odgovorno i za starenje kože, njeno isušivanje, bore i opuštenost te oštećenje vida, slabljenje imunološkog sustava, crvenilo…
Želite li zdravu preplanulu boju, bez po naše zdravlje štetnih efekta, sa sunčanjem trebate biti više nego oprezni.
Pripremanje kože za sunčanje
Da biste zaštitili svoju kožu i zdravlje a ipak potamnjeli, obvezno kožu pripremite za sunčanje. Vitamini E i C, beta karoten, selen i kalcij podižu otpornost stanica kože na djelovanje UV-zraka pa dermatolozi predlažu da već nekoliko tjedana prije odlaska na more prehranu baziramo na namirnicama koje obiluju tim sastojcima, tj. antioksidansima. Na jelovniku stoga treba biti što više crvenog, žutog i zelenog povrća i voća, salate, špinata, brokule, paprike, rajčice, mrkve, jabuka, naranča, marelica, manga…
Sunce nam omogućuje da dobijemo preplanulu put, ali je odgovorno i za starenje naše kože, njeno isušivanje, bore i opuštenost.
Zaljubljenicima u sunce i jaču preplanulost dermatolozi savjetuju i dodatni unos vitamina i minerala, kojima će poboljšati otpornost organizma na štetne posljedice nesmetanog izlaganja ultraljubičastim zrakama. Kuru treba započeti dva ili tri tjedna prije odlaska i nastaviti za čitavo vrijeme ljetovanja. U tu svrhu svakodnevno treba uzeti 20 mg beta karotena, 2000 mg kalcija, 1000 mg vitamina C te 400 mg vitamina E, što će organizmu osigurati optimalnu zaštitu.
U tom razdoblju ne treba zaboraviti ni na sredstva za njegu lica i tijela obogaćena kompleksima protiv starenja kože te sredstva za sunčanje koja potiču produkciju melanina.
Stručnjaci, opreza radi, predlažu, prije izlaganja ljetnom suncu, i samopregled kože ili, još bolje, posjet dermatologu. To se naročito preporuča osobama koje imaju više od 40 madeža na tijelu, jer su one sedam do petnaest puta više izložene riziku da obole od nekog oblika raka kože kao i onima koje su na nekom od svojih madeža primijetile neke promjene.
Razumno sunčanje
Iako sunce više ili manje pospješuje starenje naše kože ni ne pomišljamo na život bez izlaganju njegovu utjecaju. Umjerena sportska preplanulost nedvojbeno sugerira vitalnost, daje nam dozu sigurnosti i potiče našu samouvjerenost. Sunce stoga ne treba izbjegavati, već mu se treba izlagati razumno i ispravno.
Prvo i osnovno pravilo (naravno, uz bezuvjetnu i stalnu upotrebu sredstava za zaštitu od sunca) kojega se treba pridržavati želimo li izbjeći manje ili više štetne posljedice, jest da broj izlaganja tijela UV zrakama (bilo prirodnim, sunčevim, ili umjetnim, u solariju) u jednoj kalendarskoj godini nikako ne prijeđe granicu od 50 sunčanja. Oprezniji dermatolozi savjetuju da se, osim izravnog sunčanja, ubroji i svaki dulji boravak na suncu u prirodi, naročito ako se bavite sportom ili vrtlarenjem.
Ljetnom se suncu, uz odgovarajuću zaštitu, izlažite maksimalno 2 do 3 sata, a poslijepodne, između 12 i 15 sati, ni ne pomišljajte na boravak na plaži. Voda predstavlja minimalnu zaštitu, a naše je lice za vrijeme plivanja, zbog refleksije, izloženo još i pojačanom zračenju. Pocrnjeti se, ali i pocrvenjeti, može i u hladovini, jer površina mora reflektira i do 80% UV-zraka, pijesak do 30%, a suncobran propušta čak 40% UV zraka. Oblaci također propuštaju sunčeve zrake, oni tanji i do 80% zraka, tako da i bez izravnih sunčevih zraka možemo pocrnjeti, ali i zaraditi oštećenja kože. Oprezniji stručnjaci preporučuju izbjegavanje dužeg izlaganja suncu u vremenu od 10 do 16 sati (na taj ćete način izbjeći štetno djelovanje čak 70% UV-B zraka) te sunčanje i kupanje tek oko 17 sati, kad je UV zračenje u odnosu na ono podnevno svedeno na četvrtinu.
Ljetna odjeća također ne predstavlja adekvatnu zaštitu, primjerice pamučna bijela majica daje podjednaku zaštitu kao i sredstvo za sunčanje s faktorom manjim od 10, a ako je mokra, još i manje.
Za vrijeme sunčanja oči su naročito osjetljive. Sunce može izazvati vrlo ozbiljne poremećaje vida pa su stoga naočale, i to one koje blokiraju 99% UV-zračenja ili apsorbiraju UV zrake do 400 mm, nezaobilazan ljetni rekvizit. To naročito vrijedi za osobe sa svijetlijom šarenicom koje su, prema rezultatima američkih istraživanja, posebno ugrožene.
Na UV- zračenje naročito je osjetljiva mrežnica oka koja, bez zaštite kvalitetnih naočala, uglavnom reagira upalom.
Ako nosite leće, unatoč činjenici da gotovo sve tvrde i velik broj mekih kontaktnih leća sadrži zaštitu od UV zračenja, morate nositi naočale. Naime, kontaktne leće štite samo zjenicu, a ne i ostatak oka. Na UV- zračenje naročito je osjetljiva mrežnica oka koja, bez zaštite kvalitetnih naočala, uglavnom reagira upalom.
Posljedice neumjerenog sunčanja
Sunčanje, radi kojega se svakog ljeta pokorno selimo na jug, ciljano je izlaganje našega tijela ultraljubičastom spektru sunčevog zračenja, koji pak izaziva vidljive promjene na našoj koži, željenu preplanulu boju ili manje željeno crvenilo i opekline.
UV spektar koji, zajedno sa svjetlosnim i toplinskim, nakon puta od 149 milijuna kilometara, stiže na Zemlju, sastoji se od 90 % UV-A i 10% UV-B zračenja. Najopasnije je UV-C zračenje, no srećom ga zadržava ozonski omotač pa ne dospijeva do nas. UV-B zrake dopiru do gornjih slojeva naše kože, dok UV-A zrake prodiru mnogo dublje u tkivo. Prilikom izlaganja suncu, UV zrake djeluju na kožu koja se od oštećivanja stanica, brani stvaranjem tamnosmeđeg melaninskog pigmenta radi sprečavanja daljnjeg oštećenja kože. No, nakon određenog vremena prekida se proces samozaštite kože, nakon čega UV zrake ponovno počinju oštećivati njene stanice. Kod neumjerenog sunčanja se javljaju neželjene posljedice kao što su crvenilo, plikovi i opekline, a dugoročno, poremećaji u pigmentaciji, pjege, mrlje, prerano starenje, bore te rak kože.
Sposobnost naše kože da se samostalno, prirodnim putem zaštiti od negativnih utjecaja UV zračenja vrlo je ograničena i individualna, a ovisi o proizvodnji melanina u koži. Tako osobe izrazito svijetle, pjegave puti te plave ili crvene kose mogu bez dodatne zaštite biti na suncu samo 5 do 10 minuta, osobe svijetlog tena i svijetle kose sklone pojavi pjega 10 do 20 minuta, osobe tamnijeg tena i kose od 20 do 30 minuta, a izrazito tamnopute osobe i tamnokose osobe te osobe koje su već potamnjele od 30 do 40 minuta.
Važno je spomenuti da se negativni učinci UV zraka akumuliraju tijekom života!
UV zračenje je najjače ljeti, u vremenu od 10 do 15 sati. Ono se povećava što smo bliže ekvatoru te što smo na većoj nadmorskoj visini, a dnevna jačina UV zraka izražava se UV indexom od 0 do 10. Od negativnih utjecaja nismo zaštićeni ni u laganoj ljetnoj odjeći niti kada je oblačno. UV zračenje je rizičnije za osobe svjetlije puti i svijetlih očiju, osobe s poremećajima u pigmentaciji te za one koji u obitelji imaju slučaj obolijevanja od raka kože.
Opekline i alergije
Za nastanak opeklina dovoljno je samo malo nepažnje i nediscipline. Pojava i najmanjih opeklina nalaže trenutačno napuštanje plaže i discipliniranu apstinenciju od sunca nekoliko dana. Za ublažavanje osjećaja vrućine kod laganijih opeklina, umjesto kojekavim “narodnih” kremama, upotrijebite običnu hladniju vodu, a u slučaju ozbiljnijih potražite savjet liječnika.
Alergije uglavnom nastaju kao posljedica djelovanja UV zraka ili kao posljedica prožimanja UV zračenja i sastojaka, uglavnom emulgatora, iz sredstava za sunčanje. Jednako kao i kod opeklina, i u slučaju alergija treba odmah prekinuti izlaganje suncu i potražiti pomoć liječnika. Za sprečavanje alergije preporuča se uzimanje 2000 mg kalcija kao dodatak hrani dva tjedna prije odlaska na odmor, kao i za vrijeme odmora na suncu.
Starenje kože
UV zrake pogoduju nastanku slobodnih radikala, koji razaraju stanice te tako uvjetuju starenje kože. Negativan utjecaj sunca je u toliko izražen da dermatolozi čak 90% znakova starenja kože pripisuju isključivo njegovu utjecaju. Uz to, kako upozoravaju, koža nakon sunčanja za kojeg nastanu opekline postara se za čak 6 mjeseci. Stručnjaci upozoravaju na “photoaging”, prerano starenje kože mladih žena izazvano pretjeranim izlaganjem bilo prirodnim, bilo umjetnim UV zrakama. U nekim slučajevima, raskorak između svojstava kože i životne dobi može katkad iznositi i do 20 godina.
Vrlo česta je i pojava “poikilodermie” ili šarene kože, pri čemu boja puti više nije identiče nijanse, već se zbog oštećenja pojavljuje čak i do sto različitih nijansi.
UV zračenje i imunološki sustav
Činjenica je da nas sunce čini sretnima, ali ne uvijek i zdravijima. Znanstvenici su dokazali da intenzivno izlaganje suncu opterećuje naš imunološki sustav. UV zračenje poremećuje funkcije naše kože, organa koji je itekako odgovoran za funkcioniranje cjelokupnog organizma. “Probiju” li štetne UV zrake zaštitni omotač našeg organizma, našu kožu, ne samo da dolazi do prave najezde različitih virusa i bakterija, nego i do poremećaja procesa prirodnog staničnog regeneriranja, što može dovesti i do najgoreg, mutacija i raka.
Rak kože
Među negativnim posljedicama izlaganja djelovanju UV zračenja je i rak kože. To je oboljenje, nažalost, u stalnom porastu, ne samo zbog trenda izlaganja tijela suncu, nego i zbog različitih i brojnih ekoloških poremećaja. Zaštitni se ozonski omotač smanjuje za oko 0, 7% na godinu pa tako sve više štetnih UV zraka dopire na Zemlju. Shodno tome, stručnjaci koji se bave prevencijom raka kože očekuju porast tog oboljenja za oko 3 %. Zastrašujuća su i predviđanja da će na Novom Zelandu 35% , a u Australiji čak 60% ljudi oboljeti od te vrste raka.
Dermatolozi smatraju da 3 i više ozbiljnijih opeklina nastalih na tijelu za vrijeme sunčanja povećava rizik obolijevanja od raka kože čak 4 do 5 puta.
Naročito su rizična pretjerana izlaganja suncu i opekline nastale u doba djetinjstva.
Sredstva za samotamnjenje kože
Svako izlaganje suncu predstavlja stres za našu kožu, a toliko željene smeđe boje nema bez većih ili manjih posljedica za zdravlje, prije svega naše kože. Stoga dermatolozi posebno opreznim osobama preporučaju sredstva za samotamljenje kože, koja u posljednje vrijeme doživljavaju pravi procvat.
Današnji preparati, nastali u suvremenim laboratorijima svjetskih kozmetičkih koncerna, doista omogućuju stjecanje zdrave i prirodno obojene puti bez ikakvih štetnih posljedica.
Za razliku od sredstava koja su se prvi put pojavila u Americi sredinom 60-ih godina, dajući vrlo “neprirodnu” i mrljavu preplanulost, najnoviji preparati jamče prirodne, jednakomjerne i postojane tonove i gotovo uopće ne isušuju kožu.
Najnoviji preparati jamče prirodne, jednakomjerne i postojane tonove i gotovo uopće ne isušuju kožu.
No, unatoč njihovoj kvaliteti, ipak treba uvažavati nekoliko osnovnih savjeta:
* Prije upotrebe s kože valja odstraniti dlačice i suhu kožu tj. napraviti peeling.
* Prije nanošenja kožu treba temeljito osušiti, jer će inače boja biti nejednakomjerno raspoređena.
* Na laktove, koljena i gležnjeve treba staviti malo manje sredstva, jer je na tim mjestima koža suša i sklonija ljuštenju. Na ta je mjesta uputno preko sredstva za samotamljenje nanijeti i tanji sloj hidratantne kreme.
* Na licu zaobiđite područje obrva i izrasta kose.
* Nakon svake upotrebe dobro operite ruke.
* Odjenite se tek kad se sredstvo potpuno upilo, a koža je posve suha.
* Kupujte kvalitetna sredstva i ona koja su tonirana, što će vam olakšati jednakomjerno nanošenje i izbjegavanje neprirodnih prijelaza.
Sunčanje u solariju
Većina stručnjaka – iako ima i suprotnih mišljenja – smatra da je djelovanje umjetnih UV-zraka u solarijima jednako štetno, pa ček i štetnije, od prirodnog zračenja. To potkrepljuju činjenicom da UV-A zračenja šteti stanicama, narušava imunološki sustav i potiče mutaciju. Stoga sunčanje u solariju uključuju u graničnu brojku od maksimalnih 50 izlaganja suncu na godinu.
Popularno vjerovanje da upotreba solarija prije odlaska na odmor stvara samozaštitu čime omogućuje dulji boravak na suncu, nema znanstvenu potvrdu.
Naime, kako bi se spriječilo dobivanje opeklina pod umjetnim suncem, solariji gotovo da i nemaju UV-B zrake, koje u prirodnim uvjetima utječu na stvaranje melanina, tj. samozaštite kože. A da bi se uopće moglo potamnjeti, solariji imaju do četiri puta više UV-A zraka.
Boja koja se stječe u solarijima zapravo je ukrasna i vrlo kratkotrajna te nipošto ne predstavlja zaštitu i podlogu za sunčanje u prirodnim uvjetima.
www.coolinarika.com
O suncu, njegovoj energiji, svjetlosti i toplini ovisi život na Zemlji. Sunce utječe na naše tijelo i psihu. U našemu mozgu potiče izlučivanje hormona sreće, serotonina, koji smanjuje stres i umor te potiče dobro raspoloženje.
U središtu Sunca temperatura doseže čak 15 milijuna°C. Ono utječe na pojavu klimatskih promjena i ozonskih rupa, zbog kojih do nas dopire sve više štetnog ultraljubičastog zračenja.
Sunce na indirektan način djeluje i na naše spavanje, potičući stvaranje hormona spavanja, melatonina, a omogućuje i stvaranje D-vitamina u našem organizmu, nužnog za zdrav razvoj i rast koštanog tkiva. Omogućuje da dobijemo preplanulu put, sunce je odgovorno i za starenje kože, njeno isušivanje, bore i opuštenost te oštećenje vida, slabljenje imunološkog sustava, crvenilo…
Želite li zdravu preplanulu boju, bez po naše zdravlje štetnih efekta, sa sunčanjem trebate biti više nego oprezni.
Pripremanje kože za sunčanje
Da biste zaštitili svoju kožu i zdravlje a ipak potamnjeli, obvezno kožu pripremite za sunčanje. Vitamini E i C, beta karoten, selen i kalcij podižu otpornost stanica kože na djelovanje UV-zraka pa dermatolozi predlažu da već nekoliko tjedana prije odlaska na more prehranu baziramo na namirnicama koje obiluju tim sastojcima, tj. antioksidansima. Na jelovniku stoga treba biti što više crvenog, žutog i zelenog povrća i voća, salate, špinata, brokule, paprike, rajčice, mrkve, jabuka, naranča, marelica, manga…
Sunce nam omogućuje da dobijemo preplanulu put, ali je odgovorno i za starenje naše kože, njeno isušivanje, bore i opuštenost.
Zaljubljenicima u sunce i jaču preplanulost dermatolozi savjetuju i dodatni unos vitamina i minerala, kojima će poboljšati otpornost organizma na štetne posljedice nesmetanog izlaganja ultraljubičastim zrakama. Kuru treba započeti dva ili tri tjedna prije odlaska i nastaviti za čitavo vrijeme ljetovanja. U tu svrhu svakodnevno treba uzeti 20 mg beta karotena, 2000 mg kalcija, 1000 mg vitamina C te 400 mg vitamina E, što će organizmu osigurati optimalnu zaštitu.
U tom razdoblju ne treba zaboraviti ni na sredstva za njegu lica i tijela obogaćena kompleksima protiv starenja kože te sredstva za sunčanje koja potiču produkciju melanina.
Stručnjaci, opreza radi, predlažu, prije izlaganja ljetnom suncu, i samopregled kože ili, još bolje, posjet dermatologu. To se naročito preporuča osobama koje imaju više od 40 madeža na tijelu, jer su one sedam do petnaest puta više izložene riziku da obole od nekog oblika raka kože kao i onima koje su na nekom od svojih madeža primijetile neke promjene.
Razumno sunčanje
Iako sunce više ili manje pospješuje starenje naše kože ni ne pomišljamo na život bez izlaganju njegovu utjecaju. Umjerena sportska preplanulost nedvojbeno sugerira vitalnost, daje nam dozu sigurnosti i potiče našu samouvjerenost. Sunce stoga ne treba izbjegavati, već mu se treba izlagati razumno i ispravno.
Prvo i osnovno pravilo (naravno, uz bezuvjetnu i stalnu upotrebu sredstava za zaštitu od sunca) kojega se treba pridržavati želimo li izbjeći manje ili više štetne posljedice, jest da broj izlaganja tijela UV zrakama (bilo prirodnim, sunčevim, ili umjetnim, u solariju) u jednoj kalendarskoj godini nikako ne prijeđe granicu od 50 sunčanja. Oprezniji dermatolozi savjetuju da se, osim izravnog sunčanja, ubroji i svaki dulji boravak na suncu u prirodi, naročito ako se bavite sportom ili vrtlarenjem.
Ljetnom se suncu, uz odgovarajuću zaštitu, izlažite maksimalno 2 do 3 sata, a poslijepodne, između 12 i 15 sati, ni ne pomišljajte na boravak na plaži. Voda predstavlja minimalnu zaštitu, a naše je lice za vrijeme plivanja, zbog refleksije, izloženo još i pojačanom zračenju. Pocrnjeti se, ali i pocrvenjeti, može i u hladovini, jer površina mora reflektira i do 80% UV-zraka, pijesak do 30%, a suncobran propušta čak 40% UV zraka. Oblaci također propuštaju sunčeve zrake, oni tanji i do 80% zraka, tako da i bez izravnih sunčevih zraka možemo pocrnjeti, ali i zaraditi oštećenja kože. Oprezniji stručnjaci preporučuju izbjegavanje dužeg izlaganja suncu u vremenu od 10 do 16 sati (na taj ćete način izbjeći štetno djelovanje čak 70% UV-B zraka) te sunčanje i kupanje tek oko 17 sati, kad je UV zračenje u odnosu na ono podnevno svedeno na četvrtinu.
Ljetna odjeća također ne predstavlja adekvatnu zaštitu, primjerice pamučna bijela majica daje podjednaku zaštitu kao i sredstvo za sunčanje s faktorom manjim od 10, a ako je mokra, još i manje.
Za vrijeme sunčanja oči su naročito osjetljive. Sunce može izazvati vrlo ozbiljne poremećaje vida pa su stoga naočale, i to one koje blokiraju 99% UV-zračenja ili apsorbiraju UV zrake do 400 mm, nezaobilazan ljetni rekvizit. To naročito vrijedi za osobe sa svijetlijom šarenicom koje su, prema rezultatima američkih istraživanja, posebno ugrožene.
Na UV- zračenje naročito je osjetljiva mrežnica oka koja, bez zaštite kvalitetnih naočala, uglavnom reagira upalom.
Ako nosite leće, unatoč činjenici da gotovo sve tvrde i velik broj mekih kontaktnih leća sadrži zaštitu od UV zračenja, morate nositi naočale. Naime, kontaktne leće štite samo zjenicu, a ne i ostatak oka. Na UV- zračenje naročito je osjetljiva mrežnica oka koja, bez zaštite kvalitetnih naočala, uglavnom reagira upalom.
Posljedice neumjerenog sunčanja
Sunčanje, radi kojega se svakog ljeta pokorno selimo na jug, ciljano je izlaganje našega tijela ultraljubičastom spektru sunčevog zračenja, koji pak izaziva vidljive promjene na našoj koži, željenu preplanulu boju ili manje željeno crvenilo i opekline.
UV spektar koji, zajedno sa svjetlosnim i toplinskim, nakon puta od 149 milijuna kilometara, stiže na Zemlju, sastoji se od 90 % UV-A i 10% UV-B zračenja. Najopasnije je UV-C zračenje, no srećom ga zadržava ozonski omotač pa ne dospijeva do nas. UV-B zrake dopiru do gornjih slojeva naše kože, dok UV-A zrake prodiru mnogo dublje u tkivo. Prilikom izlaganja suncu, UV zrake djeluju na kožu koja se od oštećivanja stanica, brani stvaranjem tamnosmeđeg melaninskog pigmenta radi sprečavanja daljnjeg oštećenja kože. No, nakon određenog vremena prekida se proces samozaštite kože, nakon čega UV zrake ponovno počinju oštećivati njene stanice. Kod neumjerenog sunčanja se javljaju neželjene posljedice kao što su crvenilo, plikovi i opekline, a dugoročno, poremećaji u pigmentaciji, pjege, mrlje, prerano starenje, bore te rak kože.
Sposobnost naše kože da se samostalno, prirodnim putem zaštiti od negativnih utjecaja UV zračenja vrlo je ograničena i individualna, a ovisi o proizvodnji melanina u koži. Tako osobe izrazito svijetle, pjegave puti te plave ili crvene kose mogu bez dodatne zaštite biti na suncu samo 5 do 10 minuta, osobe svijetlog tena i svijetle kose sklone pojavi pjega 10 do 20 minuta, osobe tamnijeg tena i kose od 20 do 30 minuta, a izrazito tamnopute osobe i tamnokose osobe te osobe koje su već potamnjele od 30 do 40 minuta.
Važno je spomenuti da se negativni učinci UV zraka akumuliraju tijekom života!
UV zračenje je najjače ljeti, u vremenu od 10 do 15 sati. Ono se povećava što smo bliže ekvatoru te što smo na većoj nadmorskoj visini, a dnevna jačina UV zraka izražava se UV indexom od 0 do 10. Od negativnih utjecaja nismo zaštićeni ni u laganoj ljetnoj odjeći niti kada je oblačno. UV zračenje je rizičnije za osobe svjetlije puti i svijetlih očiju, osobe s poremećajima u pigmentaciji te za one koji u obitelji imaju slučaj obolijevanja od raka kože.
Opekline i alergije
Za nastanak opeklina dovoljno je samo malo nepažnje i nediscipline. Pojava i najmanjih opeklina nalaže trenutačno napuštanje plaže i discipliniranu apstinenciju od sunca nekoliko dana. Za ublažavanje osjećaja vrućine kod laganijih opeklina, umjesto kojekavim “narodnih” kremama, upotrijebite običnu hladniju vodu, a u slučaju ozbiljnijih potražite savjet liječnika.
Alergije uglavnom nastaju kao posljedica djelovanja UV zraka ili kao posljedica prožimanja UV zračenja i sastojaka, uglavnom emulgatora, iz sredstava za sunčanje. Jednako kao i kod opeklina, i u slučaju alergija treba odmah prekinuti izlaganje suncu i potražiti pomoć liječnika. Za sprečavanje alergije preporuča se uzimanje 2000 mg kalcija kao dodatak hrani dva tjedna prije odlaska na odmor, kao i za vrijeme odmora na suncu.
Starenje kože
UV zrake pogoduju nastanku slobodnih radikala, koji razaraju stanice te tako uvjetuju starenje kože. Negativan utjecaj sunca je u toliko izražen da dermatolozi čak 90% znakova starenja kože pripisuju isključivo njegovu utjecaju. Uz to, kako upozoravaju, koža nakon sunčanja za kojeg nastanu opekline postara se za čak 6 mjeseci. Stručnjaci upozoravaju na “photoaging”, prerano starenje kože mladih žena izazvano pretjeranim izlaganjem bilo prirodnim, bilo umjetnim UV zrakama. U nekim slučajevima, raskorak između svojstava kože i životne dobi može katkad iznositi i do 20 godina.
Vrlo česta je i pojava “poikilodermie” ili šarene kože, pri čemu boja puti više nije identiče nijanse, već se zbog oštećenja pojavljuje čak i do sto različitih nijansi.
UV zračenje i imunološki sustav
Činjenica je da nas sunce čini sretnima, ali ne uvijek i zdravijima. Znanstvenici su dokazali da intenzivno izlaganje suncu opterećuje naš imunološki sustav. UV zračenje poremećuje funkcije naše kože, organa koji je itekako odgovoran za funkcioniranje cjelokupnog organizma. “Probiju” li štetne UV zrake zaštitni omotač našeg organizma, našu kožu, ne samo da dolazi do prave najezde različitih virusa i bakterija, nego i do poremećaja procesa prirodnog staničnog regeneriranja, što može dovesti i do najgoreg, mutacija i raka.
Rak kože
Među negativnim posljedicama izlaganja djelovanju UV zračenja je i rak kože. To je oboljenje, nažalost, u stalnom porastu, ne samo zbog trenda izlaganja tijela suncu, nego i zbog različitih i brojnih ekoloških poremećaja. Zaštitni se ozonski omotač smanjuje za oko 0, 7% na godinu pa tako sve više štetnih UV zraka dopire na Zemlju. Shodno tome, stručnjaci koji se bave prevencijom raka kože očekuju porast tog oboljenja za oko 3 %. Zastrašujuća su i predviđanja da će na Novom Zelandu 35% , a u Australiji čak 60% ljudi oboljeti od te vrste raka.
Dermatolozi smatraju da 3 i više ozbiljnijih opeklina nastalih na tijelu za vrijeme sunčanja povećava rizik obolijevanja od raka kože čak 4 do 5 puta.
Naročito su rizična pretjerana izlaganja suncu i opekline nastale u doba djetinjstva.
Sredstva za samotamnjenje kože
Svako izlaganje suncu predstavlja stres za našu kožu, a toliko željene smeđe boje nema bez većih ili manjih posljedica za zdravlje, prije svega naše kože. Stoga dermatolozi posebno opreznim osobama preporučaju sredstva za samotamljenje kože, koja u posljednje vrijeme doživljavaju pravi procvat.
Današnji preparati, nastali u suvremenim laboratorijima svjetskih kozmetičkih koncerna, doista omogućuju stjecanje zdrave i prirodno obojene puti bez ikakvih štetnih posljedica.
Za razliku od sredstava koja su se prvi put pojavila u Americi sredinom 60-ih godina, dajući vrlo “neprirodnu” i mrljavu preplanulost, najnoviji preparati jamče prirodne, jednakomjerne i postojane tonove i gotovo uopće ne isušuju kožu.
Najnoviji preparati jamče prirodne, jednakomjerne i postojane tonove i gotovo uopće ne isušuju kožu.
No, unatoč njihovoj kvaliteti, ipak treba uvažavati nekoliko osnovnih savjeta:
* Prije upotrebe s kože valja odstraniti dlačice i suhu kožu tj. napraviti peeling.
* Prije nanošenja kožu treba temeljito osušiti, jer će inače boja biti nejednakomjerno raspoređena.
* Na laktove, koljena i gležnjeve treba staviti malo manje sredstva, jer je na tim mjestima koža suša i sklonija ljuštenju. Na ta je mjesta uputno preko sredstva za samotamljenje nanijeti i tanji sloj hidratantne kreme.
* Na licu zaobiđite područje obrva i izrasta kose.
* Nakon svake upotrebe dobro operite ruke.
* Odjenite se tek kad se sredstvo potpuno upilo, a koža je posve suha.
* Kupujte kvalitetna sredstva i ona koja su tonirana, što će vam olakšati jednakomjerno nanošenje i izbjegavanje neprirodnih prijelaza.
Sunčanje u solariju
Većina stručnjaka – iako ima i suprotnih mišljenja – smatra da je djelovanje umjetnih UV-zraka u solarijima jednako štetno, pa ček i štetnije, od prirodnog zračenja. To potkrepljuju činjenicom da UV-A zračenja šteti stanicama, narušava imunološki sustav i potiče mutaciju. Stoga sunčanje u solariju uključuju u graničnu brojku od maksimalnih 50 izlaganja suncu na godinu.
Popularno vjerovanje da upotreba solarija prije odlaska na odmor stvara samozaštitu čime omogućuje dulji boravak na suncu, nema znanstvenu potvrdu.
Naime, kako bi se spriječilo dobivanje opeklina pod umjetnim suncem, solariji gotovo da i nemaju UV-B zrake, koje u prirodnim uvjetima utječu na stvaranje melanina, tj. samozaštite kože. A da bi se uopće moglo potamnjeti, solariji imaju do četiri puta više UV-A zraka.
Boja koja se stječe u solarijima zapravo je ukrasna i vrlo kratkotrajna te nipošto ne predstavlja zaštitu i podlogu za sunčanje u prirodnim uvjetima.
www.coolinarika.com
O suncu, njegovoj energiji, svjetlosti i toplini ovisi život na Zemlji. Sunce utječe na naše tijelo i psihu. U našemu mozgu potiče izlučivanje hormona sreće, serotonina, koji smanjuje stres i umor te potiče dobro raspoloženje.
U središtu Sunca temperatura doseže čak 15 milijuna°C. Ono utječe na pojavu klimatskih promjena i ozonskih rupa, zbog kojih do nas dopire sve više štetnog ultraljubičastog zračenja.
Sunce na indirektan način djeluje i na naše spavanje, potičući stvaranje hormona spavanja, melatonina, a omogućuje i stvaranje D-vitamina u našem organizmu, nužnog za zdrav razvoj i rast koštanog tkiva. Omogućuje da dobijemo preplanulu put, sunce je odgovorno i za starenje kože, njeno isušivanje, bore i opuštenost te oštećenje vida, slabljenje imunološkog sustava, crvenilo…
Želite li zdravu preplanulu boju, bez po naše zdravlje štetnih efekta, sa sunčanjem trebate biti više nego oprezni.
Pripremanje kože za sunčanje
Da biste zaštitili svoju kožu i zdravlje a ipak potamnjeli, obvezno kožu pripremite za sunčanje. Vitamini E i C, beta karoten, selen i kalcij podižu otpornost stanica kože na djelovanje UV-zraka pa dermatolozi predlažu da već nekoliko tjedana prije odlaska na more prehranu baziramo na namirnicama koje obiluju tim sastojcima, tj. antioksidansima. Na jelovniku stoga treba biti što više crvenog, žutog i zelenog povrća i voća, salate, špinata, brokule, paprike, rajčice, mrkve, jabuka, naranča, marelica, manga…
Sunce nam omogućuje da dobijemo preplanulu put, ali je odgovorno i za starenje naše kože, njeno isušivanje, bore i opuštenost.
Zaljubljenicima u sunce i jaču preplanulost dermatolozi savjetuju i dodatni unos vitamina i minerala, kojima će poboljšati otpornost organizma na štetne posljedice nesmetanog izlaganja ultraljubičastim zrakama. Kuru treba započeti dva ili tri tjedna prije odlaska i nastaviti za čitavo vrijeme ljetovanja. U tu svrhu svakodnevno treba uzeti 20 mg beta karotena, 2000 mg kalcija, 1000 mg vitamina C te 400 mg vitamina E, što će organizmu osigurati optimalnu zaštitu.
U tom razdoblju ne treba zaboraviti ni na sredstva za njegu lica i tijela obogaćena kompleksima protiv starenja kože te sredstva za sunčanje koja potiču produkciju melanina.
Stručnjaci, opreza radi, predlažu, prije izlaganja ljetnom suncu, i samopregled kože ili, još bolje, posjet dermatologu. To se naročito preporuča osobama koje imaju više od 40 madeža na tijelu, jer su one sedam do petnaest puta više izložene riziku da obole od nekog oblika raka kože kao i onima koje su na nekom od svojih madeža primijetile neke promjene.
Razumno sunčanje
Iako sunce više ili manje pospješuje starenje naše kože ni ne pomišljamo na život bez izlaganju njegovu utjecaju. Umjerena sportska preplanulost nedvojbeno sugerira vitalnost, daje nam dozu sigurnosti i potiče našu samouvjerenost. Sunce stoga ne treba izbjegavati, već mu se treba izlagati razumno i ispravno.
Prvo i osnovno pravilo (naravno, uz bezuvjetnu i stalnu upotrebu sredstava za zaštitu od sunca) kojega se treba pridržavati želimo li izbjeći manje ili više štetne posljedice, jest da broj izlaganja tijela UV zrakama (bilo prirodnim, sunčevim, ili umjetnim, u solariju) u jednoj kalendarskoj godini nikako ne prijeđe granicu od 50 sunčanja. Oprezniji dermatolozi savjetuju da se, osim izravnog sunčanja, ubroji i svaki dulji boravak na suncu u prirodi, naročito ako se bavite sportom ili vrtlarenjem.
Ljetnom se suncu, uz odgovarajuću zaštitu, izlažite maksimalno 2 do 3 sata, a poslijepodne, između 12 i 15 sati, ni ne pomišljajte na boravak na plaži. Voda predstavlja minimalnu zaštitu, a naše je lice za vrijeme plivanja, zbog refleksije, izloženo još i pojačanom zračenju. Pocrnjeti se, ali i pocrvenjeti, može i u hladovini, jer površina mora reflektira i do 80% UV-zraka, pijesak do 30%, a suncobran propušta čak 40% UV zraka. Oblaci također propuštaju sunčeve zrake, oni tanji i do 80% zraka, tako da i bez izravnih sunčevih zraka možemo pocrnjeti, ali i zaraditi oštećenja kože. Oprezniji stručnjaci preporučuju izbjegavanje dužeg izlaganja suncu u vremenu od 10 do 16 sati (na taj ćete način izbjeći štetno djelovanje čak 70% UV-B zraka) te sunčanje i kupanje tek oko 17 sati, kad je UV zračenje u odnosu na ono podnevno svedeno na četvrtinu.
Ljetna odjeća također ne predstavlja adekvatnu zaštitu, primjerice pamučna bijela majica daje podjednaku zaštitu kao i sredstvo za sunčanje s faktorom manjim od 10, a ako je mokra, još i manje.
Za vrijeme sunčanja oči su naročito osjetljive. Sunce može izazvati vrlo ozbiljne poremećaje vida pa su stoga naočale, i to one koje blokiraju 99% UV-zračenja ili apsorbiraju UV zrake do 400 mm, nezaobilazan ljetni rekvizit. To naročito vrijedi za osobe sa svijetlijom šarenicom koje su, prema rezultatima američkih istraživanja, posebno ugrožene.
Na UV- zračenje naročito je osjetljiva mrežnica oka koja, bez zaštite kvalitetnih naočala, uglavnom reagira upalom.
Ako nosite leće, unatoč činjenici da gotovo sve tvrde i velik broj mekih kontaktnih leća sadrži zaštitu od UV zračenja, morate nositi naočale. Naime, kontaktne leće štite samo zjenicu, a ne i ostatak oka. Na UV- zračenje naročito je osjetljiva mrežnica oka koja, bez zaštite kvalitetnih naočala, uglavnom reagira upalom.
Posljedice neumjerenog sunčanja
Sunčanje, radi kojega se svakog ljeta pokorno selimo na jug, ciljano je izlaganje našega tijela ultraljubičastom spektru sunčevog zračenja, koji pak izaziva vidljive promjene na našoj koži, željenu preplanulu boju ili manje željeno crvenilo i opekline.
UV spektar koji, zajedno sa svjetlosnim i toplinskim, nakon puta od 149 milijuna kilometara, stiže na Zemlju, sastoji se od 90 % UV-A i 10% UV-B zračenja. Najopasnije je UV-C zračenje, no srećom ga zadržava ozonski omotač pa ne dospijeva do nas. UV-B zrake dopiru do gornjih slojeva naše kože, dok UV-A zrake prodiru mnogo dublje u tkivo. Prilikom izlaganja suncu, UV zrake djeluju na kožu koja se od oštećivanja stanica, brani stvaranjem tamnosmeđeg melaninskog pigmenta radi sprečavanja daljnjeg oštećenja kože. No, nakon određenog vremena prekida se proces samozaštite kože, nakon čega UV zrake ponovno počinju oštećivati njene stanice. Kod neumjerenog sunčanja se javljaju neželjene posljedice kao što su crvenilo, plikovi i opekline, a dugoročno, poremećaji u pigmentaciji, pjege, mrlje, prerano starenje, bore te rak kože.
Sposobnost naše kože da se samostalno, prirodnim putem zaštiti od negativnih utjecaja UV zračenja vrlo je ograničena i individualna, a ovisi o proizvodnji melanina u koži. Tako osobe izrazito svijetle, pjegave puti te plave ili crvene kose mogu bez dodatne zaštite biti na suncu samo 5 do 10 minuta, osobe svijetlog tena i svijetle kose sklone pojavi pjega 10 do 20 minuta, osobe tamnijeg tena i kose od 20 do 30 minuta, a izrazito tamnopute osobe i tamnokose osobe te osobe koje su već potamnjele od 30 do 40 minuta.
Važno je spomenuti da se negativni učinci UV zraka akumuliraju tijekom života!
UV zračenje je najjače ljeti, u vremenu od 10 do 15 sati. Ono se povećava što smo bliže ekvatoru te što smo na većoj nadmorskoj visini, a dnevna jačina UV zraka izražava se UV indexom od 0 do 10. Od negativnih utjecaja nismo zaštićeni ni u laganoj ljetnoj odjeći niti kada je oblačno. UV zračenje je rizičnije za osobe svjetlije puti i svijetlih očiju, osobe s poremećajima u pigmentaciji te za one koji u obitelji imaju slučaj obolijevanja od raka kože.
Opekline i alergije
Za nastanak opeklina dovoljno je samo malo nepažnje i nediscipline. Pojava i najmanjih opeklina nalaže trenutačno napuštanje plaže i discipliniranu apstinenciju od sunca nekoliko dana. Za ublažavanje osjećaja vrućine kod laganijih opeklina, umjesto kojekavim “narodnih” kremama, upotrijebite običnu hladniju vodu, a u slučaju ozbiljnijih potražite savjet liječnika.
Alergije uglavnom nastaju kao posljedica djelovanja UV zraka ili kao posljedica prožimanja UV zračenja i sastojaka, uglavnom emulgatora, iz sredstava za sunčanje. Jednako kao i kod opeklina, i u slučaju alergija treba odmah prekinuti izlaganje suncu i potražiti pomoć liječnika. Za sprečavanje alergije preporuča se uzimanje 2000 mg kalcija kao dodatak hrani dva tjedna prije odlaska na odmor, kao i za vrijeme odmora na suncu.
Starenje kože
UV zrake pogoduju nastanku slobodnih radikala, koji razaraju stanice te tako uvjetuju starenje kože. Negativan utjecaj sunca je u toliko izražen da dermatolozi čak 90% znakova starenja kože pripisuju isključivo njegovu utjecaju. Uz to, kako upozoravaju, koža nakon sunčanja za kojeg nastanu opekline postara se za čak 6 mjeseci. Stručnjaci upozoravaju na “photoaging”, prerano starenje kože mladih žena izazvano pretjeranim izlaganjem bilo prirodnim, bilo umjetnim UV zrakama. U nekim slučajevima, raskorak između svojstava kože i životne dobi može katkad iznositi i do 20 godina.
Vrlo česta je i pojava “poikilodermie” ili šarene kože, pri čemu boja puti više nije identiče nijanse, već se zbog oštećenja pojavljuje čak i do sto različitih nijansi.
UV zračenje i imunološki sustav
Činjenica je da nas sunce čini sretnima, ali ne uvijek i zdravijima. Znanstvenici su dokazali da intenzivno izlaganje suncu opterećuje naš imunološki sustav. UV zračenje poremećuje funkcije naše kože, organa koji je itekako odgovoran za funkcioniranje cjelokupnog organizma. “Probiju” li štetne UV zrake zaštitni omotač našeg organizma, našu kožu, ne samo da dolazi do prave najezde različitih virusa i bakterija, nego i do poremećaja procesa prirodnog staničnog regeneriranja, što može dovesti i do najgoreg, mutacija i raka.
Rak kože
Među negativnim posljedicama izlaganja djelovanju UV zračenja je i rak kože. To je oboljenje, nažalost, u stalnom porastu, ne samo zbog trenda izlaganja tijela suncu, nego i zbog različitih i brojnih ekoloških poremećaja. Zaštitni se ozonski omotač smanjuje za oko 0, 7% na godinu pa tako sve više štetnih UV zraka dopire na Zemlju. Shodno tome, stručnjaci koji se bave prevencijom raka kože očekuju porast tog oboljenja za oko 3 %. Zastrašujuća su i predviđanja da će na Novom Zelandu 35% , a u Australiji čak 60% ljudi oboljeti od te vrste raka.
Dermatolozi smatraju da 3 i više ozbiljnijih opeklina nastalih na tijelu za vrijeme sunčanja povećava rizik obolijevanja od raka kože čak 4 do 5 puta.
Naročito su rizična pretjerana izlaganja suncu i opekline nastale u doba djetinjstva.
Sredstva za samotamnjenje kože
Svako izlaganje suncu predstavlja stres za našu kožu, a toliko željene smeđe boje nema bez većih ili manjih posljedica za zdravlje, prije svega naše kože. Stoga dermatolozi posebno opreznim osobama preporučaju sredstva za samotamljenje kože, koja u posljednje vrijeme doživljavaju pravi procvat.
Današnji preparati, nastali u suvremenim laboratorijima svjetskih kozmetičkih koncerna, doista omogućuju stjecanje zdrave i prirodno obojene puti bez ikakvih štetnih posljedica.
Za razliku od sredstava koja su se prvi put pojavila u Americi sredinom 60-ih godina, dajući vrlo “neprirodnu” i mrljavu preplanulost, najnoviji preparati jamče prirodne, jednakomjerne i postojane tonove i gotovo uopće ne isušuju kožu.
Najnoviji preparati jamče prirodne, jednakomjerne i postojane tonove i gotovo uopće ne isušuju kožu.
No, unatoč njihovoj kvaliteti, ipak treba uvažavati nekoliko osnovnih savjeta:
* Prije upotrebe s kože valja odstraniti dlačice i suhu kožu tj. napraviti peeling.
* Prije nanošenja kožu treba temeljito osušiti, jer će inače boja biti nejednakomjerno raspoređena.
* Na laktove, koljena i gležnjeve treba staviti malo manje sredstva, jer je na tim mjestima koža suša i sklonija ljuštenju. Na ta je mjesta uputno preko sredstva za samotamljenje nanijeti i tanji sloj hidratantne kreme.
* Na licu zaobiđite područje obrva i izrasta kose.
* Nakon svake upotrebe dobro operite ruke.
* Odjenite se tek kad se sredstvo potpuno upilo, a koža je posve suha.
* Kupujte kvalitetna sredstva i ona koja su tonirana, što će vam olakšati jednakomjerno nanošenje i izbjegavanje neprirodnih prijelaza.
Sunčanje u solariju
Većina stručnjaka – iako ima i suprotnih mišljenja – smatra da je djelovanje umjetnih UV-zraka u solarijima jednako štetno, pa ček i štetnije, od prirodnog zračenja. To potkrepljuju činjenicom da UV-A zračenja šteti stanicama, narušava imunološki sustav i potiče mutaciju. Stoga sunčanje u solariju uključuju u graničnu brojku od maksimalnih 50 izlaganja suncu na godinu.
Popularno vjerovanje da upotreba solarija prije odlaska na odmor stvara samozaštitu čime omogućuje dulji boravak na suncu, nema znanstvenu potvrdu.
Naime, kako bi se spriječilo dobivanje opeklina pod umjetnim suncem, solariji gotovo da i nemaju UV-B zrake, koje u prirodnim uvjetima utječu na stvaranje melanina, tj. samozaštite kože. A da bi se uopće moglo potamnjeti, solariji imaju do četiri puta više UV-A zraka.
Boja koja se stječe u solarijima zapravo je ukrasna i vrlo kratkotrajna te nipošto ne predstavlja zaštitu i podlogu za sunčanje u prirodnim uvjetima.
www.coolinarika.com
Sokom od kupusa protiv čira
|
Fitoterapija/Biljke čuvari želuca
Sokom od kupusa protiv čira |
|
Bol u želucu, gastritis, katar, mučnina, kiselina, čir najčešće su tegobe zbog kojih ljudi traže pomoć lekara. Oboljenja želuca nastaju uglavnom zbog loše ishrane i stresnog načina života. Umesto lekova koji mogu dodatno da oštete sluzokožu želuca, probajte da sebi pomognete sa pažljivo odabranim narodnim receptima, skupljanim vekovima u Istočnoj Hercegovini. Grčevi 1. Narendati ren, poprskati vinskim sirćetom i priviti na želudac. Kožu prethodno namazati mašću. Oblog držati 15 minuta, a može i više ako nisu jaka peckanja. 2. Kašiku kičice i hajdučke trave preliti sa 2 dl vrele vode i ostaviti 10 minuta. Pije se dve do tri šolje dnevno. 3. Natašte uzimati pet do osam zrna belog bibera s vodom 4. Umočiti krpu u lozovu rakiju, posuti je mlevenim biberom, pa priviti na želudac. 5. Prosejati čisti pepeo od drveta, pa jednu kašiku staviti u čašu rakije i to popiti u što kraćem roku. Pepeo može da se pomeša i sa vodom. Slab želudac i varenje Kada je varenje slabo i praćeno nadimanjem uzima se beli biber u zrnu. Ujutro natašte počinje se jednim zrnom i svaki naredni dan povećava se za još jedno do sedam zrna. Nastaviti sa smanjenjem za po jedno zrno, što znači da se opet dođe na jedno. Zrna piti s vodom, a nakon pola sata piti šolju toplog mleka… Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju |
ČAJEVI ZA DISAJNE PUTEVE
Fitoterapija/”Plućni” čajevi
OMAN IZBACUJE SEKRET
 |
Iako zima “odbrojava dane”, virusi i infekcije disajnih organa još su “aktivni”. Viden Dimitrov, fitoterapeut iz Pirota kaže da su kod prehlada i plućnih bolesti najbolje mešavine antibakterijskih biljaka koje imaju svojstvo da pomažu izbacivanje sekreta iz pluća. Evo nekoliko njegovih brzih i jednostavnih recepata…
Za običan kašalj
Pomešati istu količinu podbelz, jagorčevine, zove, belog i crnog sleza, majčine dušice, miloduha, bokvice, žalfije, čubra, vranilovke i plućnjaka. Tri kašike mešavine preliti sa 6 dl kipuće vode, poklopiti i posle 30 minuta procediti. Piti tri puta dnevno po 2 dl.
Za teže prehlade
Kod naročito teških problema sa plućima treba koristiti islandski lišaj. Izuzetno je dobar protiv jakog kašlja, katara, bronhijalne astme, bronhitisa. Takođe, dobar je i kod gastritisa, kolitisa, a povećava i apetit.
Kašika islandske mahovine kuva se u 2,5 dl vode, kad proključa skloni se i ostavi da se prohladi. Procedi se i pije do šest puta dnevno jedna do dve kašike.
Najjači čaj
Biljka koja najbolje razgrađuje sekret jeste beli oman. Koren ove biljke se nikada ne kuva.
Jedna kašičica ustinjenog korena belog omana prelije se sa 2 dl hladne vode i ostavi 10 sati da odstoji, najbolje preko noći. Sutradan se procedi i pije u gutljajima u toku dana. Ne treba popiti odjednom sve nego po gutljaj, dva tokom dana u razmacima.
D.Dimitrovska
Čišćenje krvi
Letnji detoks
Čišćenje krvi
 |
| Shutterstock |
Prehlade i oslabljen imunitet tokom zime uslovljavaju da štetni mikroorganizmi izlučuju toksine u krv, što dovodi do promene njenog sastava. Ali, znate li da pomoću nekih biljaka brzo i lako možete očistiti krv – čajem od korena čička ili sokom bele rade? Evo nekoliko recepata za prolećni detoks…
*Kopriva povećava broj crvenih krvnih zrnaca, čisti creva i bubrege, a čaj od njenih listova snižava nivo šećera u krvi. Pomešana sa drugim biljem pomaže i u lečenju leukemije. Tri do pet grama suvog lista koprive preliti sa 250 ml ključale vode i ostaviti 10 minuta. Piti tri puta dnevno posle obroka po gutljaj.
Vitaminski čaj
Pomešati po dve kašike lišća koprive, izrendane šargarepe i isitnjenog ploda šipka, staviti u emajliranu šerpu, pa sve preliti sa dve čaše hladne vode. Kuvati dok ne provri, pa poklopljeno, na nižoj temperaturi još 10 minuta. Ostaviti poklopljeno tri sata, procediti i dodati kašiku meda. Piti tri puta dnevno po pola čaše pre jela dve do tri nedelje.
*Orah – mladi osušeni listovi i zelene ljuske ovog voća u propravcima, među najboljim su čistačima krvi. Uzima se 21 suvi orah s ljuskom- svakog dana jede se po tri oraha ujutro, u podne i uveče, sedam dana zaredom. Mladi zeleni orasi pomešani sa medom blagodet su za malokrvne a od njih se pravi lekovita rakija za čišćenje jetre, želuca i krvi: 20 zelenih oraha iseći na četvrtine, staviti u teglu, preliti litrom domaće rakije, zatvoriti i ostaviti dve do četiri nedelje na toplom mestu. Procediti i uzimati po kašičicu svakog dana.
*Sremuš je najbolje je koristiti svež, a oni koji pate od bubuljica, akni i perutanja kože treba da sprovode čišćenje krvi ovom biljkom. Tinktura se lako pravi: flašu napuniti sitno iseckanim listovima ili lukovicama sremuša i preliti rakijom jačine 40 posto. Ostavi se na suncu (toplom mestu) 14 dana i pije dnevno 14 do 15 kapi tinkture razblažene s vodom.
*Neven – čaj čisti krv i jača jetru. Kašičicu nevena preliti sa 2,5 dl ključale vode i posle 10 minuta piti.
*Maslačak je odličan čistač organizma. Kašičicu korena staviti u 2,5 dl hladne vode i ostaviti da prenoći. Sledećeg dana ugrejati do ključanja i procediti. Piti pola sata pre i pola sata posle doručka u manjim gitljajima.
*Čičak – za čišćenje krvi koristi se čaj od korena. Punu kašičicu svežeg i usitnjenog čičkovog korena staviti u čašu od 1 dl hladne vode. Ostaviti sedam do osam sati, kratko prokuvati i piti dve do tri šoljice dnevno.
*Bela rada – sveži sok od cele biljke (bez korena) dobar je čistač. Dobija se gnječenjem cveta, lista i stabljike, pije se svež, a dnevna “doza” je jedna do tri kašike soka sa pola količine vode.
*Beli luk –30 češnjeva belog luka, sitno naseći i dodati 1 kg mlevenog limuna (sa korom), pa staviti u litar vode i kuvati do ključanja. Poklopiti, ostaviti da prenoći, pa sutradan procediti i sipati u staklenu flašu. Svakog jutra uzimati po kašiku 40 dana, pa za 15 do 30 dana ponoviti kuru.
Napomena
Iako je ova vrsta detoksikacije zdrava za organizam, jer ga čisti od otrova, ne preporučuje se dojiljama, deci, hroničnim bolesnicima s degenerativnim bolestima, obolelima od raka i tuberkuloze.
Malina i detelina
Po receptu Rusa Genadija Malahova, za čišćenje krvi i limfe pravi se mešavina od 25 g sveže deteline i po 5 g svežeg lišća maline i kantariona. Preliti sa 2 dl ključale vode i ostaviti 10 minuta. Piti dve do tri čaše 14 dana.
Čišćenje jetre
Gorka so za oporavak
Jetra se smatra jednim od najvažniji ljudskih organa. Njena funkcija je neutralizovanje i prečišćavanje i štetnih materija iz hrane, vode i vazduha, pa je čišćenje ovog organa ključ zdravlja. Dajemo ruski recept čišćenja jetre pomoću magnezijum slufata (gorka so), koji se može nabaviti u vidu praha u apotekama. Njegova glavna funkcija je uklanjanje upalnih procesa, a prepisuje se za čišćenje jetre i u lečenju holicistitisa, žučne stagnacije i bolsti žuči uopšte. Čišćenje jetre dolazi jer magnezijum opušta glatke mišiće, čisti creva, uklanja pesak, žuč i druge štetne otpade.
Pre započinjanja procedure, sedam dana treba jesti više voća i povrća, a meso i mlečne proizvode izbaciti iz ishrane.
Procedura počinje ujutru, na prazan stomak.
Priprema: 20 g magnezijuma razblažiti u 0,7 dl vode
Popiti magnezijum i leći na desnu stranu, odmarati se dva sata po mogućstvu sa flašom tople vode (dodatna toplota pojačava dejstvo magnezijuma). Kao medicinsku proceduru ovaj tretman ponavljati dva do tri puta nedeljeno, kao prevenciju jednom u tri meseca. Posle čišćenja ne treba ništa jesti, već samo piti vodu i sokove. Kontraindikacije su nizak krvni pritisak i kamen u žuči.
BILJE I ZDRAVLJE
Prijatelj zdravog varenja Krastavac
Prijatelj zdravog varenja
Krastavac
 |
Tokom vrelih letnjih meseci nema boljeg “zelenog” osveženja od krastavca. Voda čini čak 96 posto ovog povrća, pa će, ako ga redovno jedete, organizam biti hidriran sve vreme. “Lajf stajl” forsira i zeleni sok od ovog povrća, pa je “smuti” sa krastavcem idealan za početak dana…
Krastavci su veoma hranljivi: sadrže vitamine C i K, B1, B5 i B7, kalijum, magnezijum, mangan i bakar, a ajurveda uči da se konzumacijom ovog povrća podstiče otpuštanje viška toplote iz vitalnih organa. Obiluju vlaknima i vodom, a imaju malo kalorija (samo 16 u 100g), pa su pravi izbor za one koji na zdrav način žele da izgube višak kilograma. Podstiču probavu, jer u kori imaju netopiva vlakna koja pomažu da se svarena hrana brže kreće kroz creva i eliminiše otpad iz organizma.
U krastavcima su i topiva vlakna koja tokom probave poprimaju strukturu gela, što daje duži osećaj sitosti.
Krastavac je i odličan borac protiv srčanih oboljenja i raka. Svež, sadrži lignane i kukurbitacine – bioaktivne supstance koje imaju snažno zaštitno dejstvo na zdravlje. Studije su pokazale da lignani u krastavcima deluju protiv raka – jajnika, prostate i dojke, a čuvaju i zdravlje srca. Naučnici su iznenađeni učinkom kukurbitacina da smatraju da će se u budućnosti koristiti kao lek protiv raka, jer “koči” rast ćelija karcinoma. Dokazano je da kukurbitacini B mogu uništiti čak 80 posto raka pankreasa.
Krastavci mogu smanjiti hipertenziju i hiperglikemiju, a imaju i jaka antioksidantna i antialergijska svojstva. Osim vitamina C, sadrže i flavonoide, poput kvercetina i kemferola i utiču na zdravlje kože. Deluju protiv dijabetesa, smanjuju nivo holesterola, štite zdravlje mozga, čuvaju zdravlje zglobova, ublažavaju artritis, smanjuju stres… Bilje i zdravlje
Hipokrat
Naučna medicina, koja se počela da se razvija u petom veku prije Hrista, u Hipokratovim delima doživela je svoj najveći sjaj koji je zasenio sve što je u medicini stvoreno pre toga, a isto tako i nastojanja i dostignuća medicinske struke dugog niza sledećih stoleća.
Rođenje i dela
Hipokrat je rođen oko godine 460. pre Hrista u Kosu, glavnom gradu istoimenog ostrva na jugozapadu Male Azije. Otac mu je bio Heraklid koji ga je uputio u medicinu, dok je filozofiju učio kod poznatog filozofa Demokrita iz Abdere.
Hipkrat je napisao veliki broj medicinskih spisa koji su kasnije sakupljeni i koji nose zajednički naziv “Corpus Hipocraticum”.
Zašto je Hipokrat tako značajan
Hipokratova veličina ne leži u njegovoj plodnosti i obilju medicinskih spisa koji obuhvataju sva poglavlja medicine. Njegova veličina ne leži ni u tome što je on prvi autor koji je sistematski obradio celu medicinu. Hipkratova veličina je u načinu na koji je prilazio svom zadatku, u temeljitosti i objektivnosti njegovog posmatranja pacijenta pored bolesničke postelje, u trezvenosti njegovih zaključaka u pogledu dijagnoza i prognoza, u odbijanju svake hipoteze kao tumačenju uzroka bolesti, u sigurnosti i svrsishodnosti pri izboru lekova i konačno u nastojanju da stvori etičke temelje lekarskog rada.
Ako njegove zasluge treba sažeti u nekoliko reči, može se reći: Hipokrat je oslobodio medicinu od religija i praznoverja, postavio je kao temelj medicine posmatranje prirode i bolesnog čoveka, te stvorio etičke principe na kojima se temelji sav rad lekara.
Hipokratova medicinska doktrina
Medicinska doktrina koju je osnovao i izgradio Hipkrat, temelji se na empiriji i filozofiji. Važniji i sigurniji deo je empirija – iskustvo stečeno dugim i savesnim radom, posmatranjem i kritičkim stvaranjem zaključaka. Samo oštar posmatrač i neobično marljiv radnik mogao je skupiti tako veliko iskustvo kao Hipokrat. Filozofski temelji njegove medicine su takođe važni. Oni služe kao teoretsko obrazloženje praktički stečenih saznanja. Iako današnja medicina odbacuje sve te teorije, u svoje su vreme one bile neobično važne jer su eliminisale sva objašnjenja koja su prirodnim procesima tražila uzrok u natprirodnim pojavama.
Hipokratov model bolesti
Za Hipokrata je bolest prirodna pojava koja može imati samo prirodne uzroke. Ti uzroci mogu biti raznovrsni: klimatski faktori, smetnje ishrane, nezdrava voda, hladnoća, i svi oni izazivaju u organizmu određene promene koje nazivamo bolest.
Učenje o četiri elementa – teorija Hipokratove medicine
Hipokratova medicina nastaje teoretski iz učenja o četiri elementa koje je osnovao grčki filozof Empedoklo. Ta četiri elementa su: voda, vatra, vazduh i zemlja. Iz njih je nastalo sve što postoji, pa i ljudski organizam. Ovim elementima odgovaraju četiri kvaliteta: hladno, toplo, suvo i mokro. Elemente, odnosno njihove kvalitete, spaja takozvana “pneuma” koja ima sedište u srcu, odakle polazi kroz vene u svaki deo tela.
Glavni sastojci organizma su četiri telesna soka: krv, sluz, crna i žuta žuč. I ti sokovi imaju odgovarajuće kvalitete: krv je topla, sluz je hladna, žuta žuč je suva, a crna vlažna. Ako su sokovi ispravno pomešani, čovek je prema Hipokratu zdrav. Dolazi li pak do poremećaja u međusobnom odnosu sokova, nastaje bolest. Sokovi imaju uticaja i na temperament pojedinog čoveka. Nazivi temperamenata kojima se još i danas služimo (sangvinični, flegmatični, kolerični, melanholični) potiču od naziva četiri telesna soka. Međusobni odnos sokova u organizmu po Hipokratu reguliše posebna sila koju on naziva «fizis» tj. priroda
Hipokratska medicina, dakle, vodi računa samo o teelesnim sokovima, dok čvrste elemente ostavlja sasvim po strani.
To je čitava teorija Hipokratove medicine. Sve ostalo je u njoj empirija. Ta teorija, genijalna u svojoj jednostavnosti, prvi je pokušaj teoretskog tumačenja i obrazlaganja svih složenih zbivanja u zdravom i bolesnom organizmu. Ona je stolećima vladala medicinskim učenjem i sve do 18. veka služila je kao temelj naučne medicine.
Hipokratova praksa
U praksi, tj. u postupku s bolesnim čovekom, Hipokrat napušta sva teorisanja i sve dogme. Tu se rukovodi isključivo po svom iskustvu i po rezultatima svog posmatranja. Nenadmašiv je u opisivanju svih naoko nevažnih simptoma bolesti koji su važni za dijagnostiku, a koje niko pre njega nije primećivao. Ti opisi su tako odlični i tako verni da još i danas mogu da posluže kao uzor. Može li se vernije opisati lice bolesnika koji umire: “Nos je šiljast, oči leže duboko, predeo slepoočnice je upao, uši su hladne i smežurane, ušne školjke zavrnute, koža na čelu je tvrda poput pergamenta, napeta i suva, boja čitavog lica je bleda ili siva poput olova”! taj klasični simptom još i danas se naziva “facies Hipocratica”.
Posmatranje bolesnika i njihovih simptoma ne služi Hipokratu samo u dijagnostičke svrhe. Posmatrajući sve te mnogobrojne znakove bolesti, on iz njih stvara i prognostičke zaključke. Među Hipokratovim delima ima više njih u kojima je obrađena prognostika. Ta dela su među najboljim i najvrjednijim što je Hipokrat ikad napisao.
I u pogledu lečenja pripada Hipokratu velika zasluga što je opet u lečenje uveo prirodne lekove kojima su se ljudi služili prie empirijske medicine. Njegova se terapija sastoji iz jednostavnih sredstava čiji je broj osim toga ograničen. To su lekovite biljke koje daje u različitim oblicima; kuvani ječam, medena voda, mešavina sirćeta, meda i vode, i slični lekovi kojima želi da pročisti organizam ili da izazove povraćanje, znojenje ili mokrenje. On pušta svojim bolesnicima krv iz vena, daje im klizme, određuje kupke, a posebnu važnost daje dijeti.
Hipokrat veruje u lekovitu snagu prirode i zato mu je cilj kod sprovođenja terapije da podupre prirodu u njenom nastojanju da uspostavi zdravo stanje u organizmu. Sva ta sredstva koja Hipokrat primenjuje su u skladu s njegovim humoralno-patološkim shvatanjima: uz njihovu pomoć nastoji da reguliše odnos sokova u organizmu, da poboljša njihovo stanje i izluči nezdrave i škodljive sokove.
Hipokrat ne leči bolesni organ, već bolesnika
U toj terapiji nema šema, ona je individualno prilagođena svakom bolesniku. Određujući terapiju Hipokrat uzima u obzir celu osobenost bolesnika, građu njegova tela, temperament, stanje čitavog organizma. Hipokrat stoga ne leči bolesne organe nego bolesnog čoveka.
Hipokratova etika
Hipokratu je kod lečenja vrhovni princip: “koristiti ili barem ne škoditi”!
Taj princip je temelj visoke etike koja se odražava u Hipokratovom odnosu prema njegovim bolesnicima. Interes i dobrobit bolesnika mu je prvenstveni i glavni cilj celokupnog lekarskog rada i njegovih nastojanja. Neprolazna je Hipokratova zasluga u polaganju temelja lekarske etike, koja je gotovo nepromenjena zadržala svoje značenje i svoje vrednosti do današnjeg dana. On je prvi odredio i kodirao etičke principe kojima lekar mora da se rukovodi u vršenju svoga zvanja, te je dao ne samo moralne zakone kojima je podvrgnut llekar u svom radu, nego je detaljno opisao i način ponašanja s bolesnikom, uključujući i način razgovora i oblačenja. Ti etički principi najlepše su formulisani u slavnoj Hipokratovoj zakletvi, koja se nalazi na čelu njegovih dela i kojom su se zaklinjali i još se uvek zaklinju svi oni koji se posvećuju lekarskom zvanju.
Hipokratova dijagnostika
U njegovim opisima pojedinih bolesti vide se sve odlike hipokratske medicine, posebno u pogledu dijagnostike, prognostike i terapije. Tu nalazimo izvrstan opis svih onih patoloških stanja i promena koje su mogle da se ustanove tadašnjim metodama pregleda, a takvih metoda ima u hipokratskoj medicini poprilično. Najvažnije od tih metoda su inspekcija i palpacija, gledanje i pipanje, ali Hipokrat se služi i sluhom, slušajući različite šumove koji mu otkrivaju bolesne promene na plućima. Služi se i mirisom koji mu ponekad odaje bolesno stanje. Pomoću tih dijagnostičkih metoda upoznao je Hipokrat nepregledan niz različitih bolesti.
Hipokratov uticaj na medicinu
Uticaj Hipokrata i njegove škole na razvoj medicinske nauke bio je jači i trajniji od uticaja bilo koje druge medicinske škole. Taj uticaj započinje već za života samog Hipokrata i dobrim delom traje i danas. Hipokrat je osnovao induktivnu, pozitivnu medicinu, oslobođenu praznoverja; sistematizovao je čitavo iskustveno znanje svoga vremena, položio temelje lekarske etike, stvorio stručnu terminologiju koja se gotovo u celosti upotrebljava i danas, izradio hirurgiju koja je ostala nenadmašna do gotovo 19. veka. Teško bi bilo pronaći lekara koji je više učinio za medicinsko učenje.
Sve do danas Hipokrat je ostao vrhunski autoritet u medicinskoj nauci. U vremenima najvećih previranja u medicini, ostala je hipokratska medicina uvek nedirnuta. Najveći protivnici kulta medicinskih autoriteta nisu mogli, a da ne posustanu pred veličinom Hipokrata čiji su autoritet jedino priznavali. Tako je Hipokrat ostao do danas najveći učitelj medicine svih vremena koji s pravom nosi naziv “otac medicine”.http://www.dzdoljevac.org.rs/
Ana BRNABIĆ
Evolucija Ane Brnabić
Izvor: Služba za saradnju s medijima predsednika Srbije
Srbija ima vladarski par iz bajke. Lepotica i zver su već neko vreme na vrhu trošne piramide i odozgo motre na doba u koje su uložili sve što proizvodi ta razorna kombinacija. Još su među nama kao parametri straha, duo koji se uklapa u svoju jezivu čaroliju, proizvodeći jedino ono što ume. A to je očaj.
Analogija sa bajkom nije baš potpuna, ali to nam je zapalo. Par na vlasti isijava posebnu vrstu moćnog šarma. Njena neodoljivost ide uz njegovu harizmu, čak i uz paradoks takve nastrane političke simbioze. Mešavina njihove zajedničke biografije jeste ostvarenje fantastične ideje o dugoj vladavini ružnoće. Pri tome autor, naravno, ne misli na fizičke odlike samog krema srpske elite, nego na njihov etički kapital, pre svega. Odgovor na upit da li mrtva etika proizvodi nakazni život – dakle nepodnošljivu estetiku – bez rezerve je potvrdan.
Kako je uopšte Vladalac došao do svog najboljeg izbora u političkoj karijeri? Neka svako u prethodnoj rečenici pronađe dovoljnu dozu ironije za sebe. Ali, ironija odstupa pred stvarnošću. Dovedena u vladu kao „drugačija“, Brnabić je na početku samo bila maneken drugosti, i lutka u izlogu za pokazivanje: evo, neka neko zine na Srbiju zbog homofobije, Ana ima ženu pa šta joj fali! Izvrsna dosetka Vladaoca za evropski krem i moćni homoseksualni lobi u njemu.
To jeste bio test odanosti vođi u zapanjenoj koaliciji koja se brzo ućutala, uprkos pozivanju na vrednosti domaćinske Srbije. Najveću galamu je podigao Palma, a onda su mu preporučili da čita Boru Stankovića, gde u literarnoj istoriji srpske patrijarhalne čistoće, ima mnogo gadnijih stvari od muželoštva, razmene ženskih nežnosti i istopolnih zajednica. Palmu je mrzelo da čita, pa su mu prepričali.
No ipak, uloga Ane Brnabić nije okončana na osobenostima ličnog erotskog kriterijuma. Na vrhu izvršne vlasti, iznenada je postala predmet zavisti ženstvenih, omalanih i skupo odevenih ministarki, koje su sebe davno videle na njenom mestu. Ko je uopšte ona, kako će da vodi vladu, kakav je to izbor, kuda idemo?
Ko je ona, to se ne zna ni danas, i ona nije vodila vladu, niti bilo šta. Njene slabe tačke nije bilo moguće sakriti, jer su sve bile slabe. Vladalac je ipak gajio posebnu naklonost prema njoj, dopuštajući joj da radi samo ono što zna, a to je bilo ništa.
Ali, u jednom času, veliki majstor ništavila joj je pronašao, možda pravu ulogu. Postala je kaskader, osoba bez svojstava koja najvažniju zvezdu zamenjuje u najodvratnijim scenama. Sve češće je govorila samo ono što je on želeo da izbegne. U tome se svim silama trudila da liči na njega.
U stvari, teško je ličiti na njega, takav je samo jedan. Ana je postepeno ali sve sigurnije, nalazila tvrdi, opori model inače siromašne govorne eksplikacije, uz nedoučeni cinizam, sa sve više naglosti, nelogične ljutnje i bezobzirnosti. Počela je i da preti svima koji je nisu razumeli, pa se pokazalo da nije bilo moguće a ni potrebno razumeti Anu Brnabić.
Svoj zenit dostigla je u vanrednom stanju, pokušavajući da negira opštu tezu o svojoj bezličnosti i beznačajnosti. Postala je tv model epidemije, žena koščatog lica koja preti građanima, grdi sve redom i poziva na disciplinu. Inače nas čekaju sva groblja, tu epsku patetičnu završnicu slobodno je pozajmila od svog zaštitnika. U isto vreme žustro je branila pred svetom tip i oblik demokratije u Srbiji, potvrđujući tiraniju svojim negacijama, uz neukusne apoteoze „šefu“. Samim svojim maketnim postojanjem, opravdala je sve radove klike na uspešnom razbuktavanju bolesti po Srbiji.
Euforično je đuskala i grlila sve redom na onom pobedničkom balu sablasti.
U tom besmislu nije bilo sistema, uprkos evolutivnim promenama Ana je negovala svoje nezaboravne gafove kao jedino što ima. Njena paralela o tome da se može umreti od virusa, ali i ako bolesnog udari autobus, pa se na kraju ne zna šta ga je ubilo, besmrtna je. To je retorički vrhunac jednog apsurdnog političkog uspona, koji toliko priliči opštem padu u sam centar tame.
Juče je otišla na mesto očaja u Novi Pazar, gde se izgleda neprekidno broje mrtvi, a više ne broje dženaze. I tamo je bila izviždana. Vlast i umiranje u Srbiji idu zajedno, i ništa ih ne može odvojiti. Vladaoca danima nigde nema, i Ana Brnabić bi, na samom vrhu svoje evolucije, mogla umesto njega da zapreti narodu kopanjem novih grobova, ako ne bude reda među jadnicima.
Ali, već je dockan. Ašovi rade u tri smene i smrt je uveliko među nama.
Pobeda
Rekvijem za pobednika
Izvor: N1/Tanjug, Zoran Žestić
Podanici slave Vučića kao božanstvo i njihove razloge valja razumeti. To jeste odnos prema totemu nastalom na političkoj deponiji. Njemu ne može niko ništa, i uz to saznanje ništa ne treba ni pokušavati. U ime svih nas kojima više nije ni do čega, sve poslove obavlja četvrtina lobotomirane Srbije. Ostali su nemi posmatrači svog nestajanja.
Bili smo svedoci igre, u kojoj je pobednik određivao pravila, sudije, publiku i odnosio sve. Nemoć je bila na drugoj strani, kao status društva, koje je zapalo u smrdljivi glib. Da ne bude zabune, glib je i na samom vrhu, ako ovde nešto takvo uopšte postoji, blato je sve što nas okružuje, od njega nam se ne vide lica, ako ih uopšte imamo.
U fragilnom društvu, koje je ranjivo po svojoj suštini, opasnost dolazi od lakoće prodiranja u samo srce tame. To nije ona pomrčina o kojoj je tako dobro pisao Džozef Konrad, nego nešto mnogo jezivije, jer se ne može odvojiti od našeg jadnog postojanja. Mi smo u tome zatočenici svoje nebrige za prostor koji je bio samo naš a sada više nije nimalo, i u kome bivamo pod zagađenim tuđinskim vonjem.
Vlast nad nama jeste tuđinska, mada će svojim potrošenim parolama uvek voditi sve pod sobom u neku budućnost koja je samo njihova. Pod uslovom, naravno, ako je bude i za njih. Režim kao svoj ne mogu da dožive ni oni koji su mu dali iznuđeni glas, očito je da ne znaju kome su i šta poklonili. Oni su samo trula građa na sojenici, koja će se svakako srozati u močvaru i žabokrečinu, kad tad. A dotle sledi dugo putovanje prema dnu.
Videli smo mračni trijumf na odru srpske verzije demokratije. Izbori jesu bili orgijanje i igranka na parastosu, obred koji nas je primakao vladarskoj braći iz Belorusije i Severne Koreje. Uz mehanizme kojima se pobeđuju svi i svuda, na svakom mestu i po svaku cenu.
Poraziti sve što ima smisla i vredi, inficirati Srbiju teškom zarazom, uhvatiti je u smrtonosni zagrljaj, oduzeti joj dah i slobodu kretanja, dati vlast ljudoidima ako je moguće zanavek, to je bila ideja Pobednika (kurziv moj). Ali i rekvijem za njega, ma kako to dan posle zadnjeg trijumfa izgledalo.
Ali, to nije ni izbliza sve. Postoji cilj iznad toga i iznad svega, koji se želi postići tiranskog gradnjom sistema apsolutne demokratske amputacije. Pobeda nad svim što jeste sećanje na slobodnu Srbiju, oduzima nadu da bilo kad može da bude drugačije. Strašan poraz ovog društva pred najodvratnijom političkom supstancom, jeste pokušaj kovanja epskog obruča o nepobedivosti Vladaoca: niko mu ne može ništa. Ni njemu ni onim koji su oko njega. Ni danas, niti bilo kada. Nikada. To je glas iz tame.
Ta istinski zastrašujuća poruka mogla se čitati iz toka metastaze koja je samrtni okov nad bolesnim ili zakržljalim organima Srbije. A ona se bez otpora predala svom neprijatelju. To je bila projekcija nepristojnog trijumfalizma fukare, koja je u izbornoj noći igrala oro na telu pobeđenog mrtvaca. Pri tome, fukara nije bila nimalo življa, valjalo je samo pogledati odvratne kreature koje su se radovale svom strašnom odrazu u skršenom ogledalu.
Tako ovih dana i nastaje nadrealna epska proza o nedostižnom junaku koji ruši sve pred sobom, i kraja mu nema. Oko njega su guslari, služinčad, seizi, laskavci i ostale dvorske zamlate, lišene svakog poštovanja prema sebi, bez kojih se ne može zamisliti tako razdragani ukop.
Pred izrastanjem mita o nedostižnom i večnom pobedniku, slušam čak i razložne ljude, koji su uvereni da je Srbija pred hibernacijom, i da će sve ono što od nje preživi, biti izopšteno iz normalnog sveta.
Ona je već izopštena, ali to ne mora da bude kraj.
Posle vrhunca zla, i osećanja apsolutne pouzdanosti na vrhu, njihov pad će biti strašan.
Darija tur
Darija tur umesto Adrija tura
Izvor: N1
Najšokantnija stvar u u nedelju 21. juna, ovom kolumnisti desila se sasvim slučajno, odmah po zatvaranju birališta. Čekamo ispred Skupštine grada Beograda uključenje u izbornu noć Televizije N1, čekamo tako, čekamo, kad se odnekud iz izborne noći pojavila Darija Kisić–Tepavčević, u crvenom blejzeru.
Izborne noći su tradicionalno pune izneneđenja, jelte, pa možete očekivati i ukazanje Darije Kisić Tepavčević u crvenom blejzeru, koja je tu došla, ispostavilo se, da gostuje u postizbornom programu jedne druge televizije, čija je kamera bila namontirana u blizini.
Dok je Darija Kisić Tepavčević u crvenom blejzeru čekala uključenje u program one druge televizije, i lagano, blagodareći visokim štiklama tonula u blato na raskvašenom travnjaku kod Skupštine grada Beograda, koleginica sa N1 iskoristila je priliku da je priupita – da li bi se na kratko uključila i u program TV N1, kad je već tu.
Darija K.T. je prvo nešto odmahivala rukom, govorila: “Ne znam, videćemo posle”, da bi naposletku koleginici rekla da ona ipak ne bi mogla da se uključi i podeli svoje misli, ideje & akcente sa gledaocima N1, te da je najbolje da za sva buduća uključenja pozovu – njenog pi-ara.
I dok je Srbija šokirana gledala Marka Đurića kako se puno hvata za praznu glavu zbog nadrealnog & nadodatog izbornog rezultata SNS, Vaš kolumnista je šokiran stajao na platou kod Skupštine Beograda, razmišljajući o biblijskom pitanju koje ga je te večeri mučilo. Pitanje je glasilo: “Šta će Dariji Kisić-Tepavčević pi-ar?”
I kada su Vašeg totalno šokiranog kolumnistu posle negde priupitali koji utisak iz izborne noći mu je najjači, jasno, pobedila je spoznaja da Darija Kisić-Tepavčević ima pi-ara, dok građanstvo koje je tog dana masovno isterano na birališta po epidemiološkim savetima Darije Kisić-Tepavčević i ostale Struke pretvorene u Bruku, nikada neće imati pi-ara, mada postoje velike šanse da dobiju res-pi-rator.
A građanstvo je već dobilo 100 evra, koje je najbolje da potroše pre res-pi-ratora, pošto vam tol’ke pare ništa ne vrede na Infektivnoj klinici, u karantinu gde nema ni kantine. Kad si na res-pi-ratoru, pi-ar ti je potrebniji nego ikad, jer ne možeš da govoriš, logično. Pa je jedna od dobrih stvari ovih izbora što će, kako se situacija odvija, mnogi srpski glasač možda uskoro dobiti svog pi-ara, dok slobodno vreme bude provodio na res-pi-ratoru.
Nije stoga ni čudo što srpski Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti kovid 19, sve više liči na najvažnijeg koalicionog partnera Srpske napredne stranke, takozvani Krizni štab za suzbijanje opozicije, koja je totalno iskorenjena odlukama Struke. Tako da u Srbiji posle propalog Adrija tura, koji po mišljenju Struke nije bio nikakva opasnost za fasovanje korone, kao uostalom ni izbori, može da se organizuje Darija tur (eng. Daria tour).
Gde bi Darija Kisić Tepavčević obilazila postizborne srpske gradove, ko Kosovka devojka, takozvana Koronka devojka, i savetovala građanstvo kako da najlakše iskorene koronu, pošto su na izborima već iskorenili opoziciju, negde usput pokupivši i koronu. Al’ takva je situacija – ako hoćeš da iskoreniš opoziciju, ne možeš da iskoreniš koronu, dok ako ti je baš stalo da iskoreniš koronu, ne možeš da iskoreniš opoziciju.
Tako da se srpska vlast uz pomoć Kriznog štaba odlučila na iskorenjivanje opozicije, po sistemu – na listama zaraženih valja smanjiti izlaznost, dok na izborima treba povećati izlaznost.
I to je dovelo do situacije da bi na onim postizbornim bilbordima SNS – gde piše: “Hvala, Srbijo”, moglo umesto toga da stoji: “Srbijo, nek ti je večna slava i hvala”. U potpisu: “SNS i ostala mnogobrojna rodbina!”. Pošto je Srbija retka država gde je glasanje organizovano usred pandemije, sa idejom da pobednik još više pobedi, a opozicija još više izgubi, dok će birači svoje lične rezultate videti tek na takozvanom PCR testu za utvrđivanje kovida 19.
Prethodno su, na dan izbora, svi birači testirani na takozvani PRC test, sličan PCR testu, kojim se utvrđuje koliko ste spremni da vas neka vlast, narodski rečeno – PRCne u zdrav mozak. Pa su rezultati PRC testa pokazali da je bar 50 odsto građana Srbije itekako pozitivno na PRC testu, što će verovatno dovesti do toga da uskoro budu pozitivni i na PCR testu. Čestitamo!
Srbija je, naime, prethodnih mesec dana provela pod geslom: “Korona se odlaže zbog godišnjeg odmora doktora Kona”, koji je lukavo napustio brod koji tone, tačnije Krizni štab koji tone skoro ko Darija K.T. one večeri na raskavašenom travnjaku kod Skupštine grada Beograda.
Srpsko biračko telo je jedna varijanta srpskog biračkog teleta – gleda ko tele u šarena vrata prvo u televizor, pa onda u glasački listić, dok mu neko ne objasni koga treba da zaokruži. Gleda ko tele u šarena vrata dok mu neko ne plati neku siću da bi ga glasao. Biračko tele veruje svima kojima ne treba da veruje, pa je za svakog izbornog pobednika potrebno skupiti što više bednika.
Pobednici i bednici su neraskidivo povezani na srpskim izborima, jer, zna se: “Od birača nema glasača”. Ali zato – od bednika ima pobednika. Što ne znači i da pobednici nisu bednici.
Ne toliko finansijski, ali moralno svakako.
SVET
Švedski državni epidemiolog: WHO je pogriješio. Mi nismo rizični, samo više testiramo
ŠVEDSKI državni epidemiolog Anders Tegnell kritizirao je upozorenje Svjetske zdravstvene organizacije koja je Švedsku uključila među zemlje u Europi s rizikom od ponovne pojave koronavirusa.
U Irskoj potvrđen koalicijski sporazum između dvije stranke desnog centra i Zelenih
DVIJE dominantne stranke desnog centra i manja stranka Zelenih su potvrdile novu koalicijsku vladu koja će se usredotočiti na akciju za klimu te izvući Irsku iz četveromjesečnog političkog zastoja.
petak 26.6.2020.
SAD uvodi vizno ograničenje za kineske dužnosnike u vezi s Hong Kongom
SJEDINJENE AMERIČKE DRŽAVE priopćile su da uvode vizno ograničenje kako bi ograničile ulazak na američki teritorij kineskih dužnosnika koje drže odgovornima za smanjivanje autonomije Hong Konga.
petak 26.6.2020.
Trump otkazao put u New Jersey zbog ponovnog širenja pandemije
AMERIČKI predsjednik Donald Trump je u posljednji trenutak otkazao put u New Jersey, gdje je trebao provesti vikend, u prilikama sve veće zabrinutosti zbog ponovnog širenja pandemije covida-19 u Sjedinjenim Državama.
petak 26.6.2020.
WHO na konferenciji za donatore: Za koronu nam treba više od 30 milijardi dolara
VIŠE od 30 milijardi dolara trebat će za finalizaciju testova, cjepiva i lijekova za covid-19, priopćila je danas Svjetska zdravstvena organizacija (WHO) uoči donatorske konferencije.
petak 26.6.2020.
Zaraza u tvornici za preradu ribe u Hercegovini
Zaraza u tvornici za preradu ribe u Hercegovini, koronavirus ima 50 radnika
DRAMATIČAN skok od 50 oboljelih od covida-19 potvrđen je testiranjem radnika u tvornici za preradu ribe kod Stoca u Hercegovini, zbog čega su pogoni zatvoreni, a vlasti hercegovačko-neretvanske županije pozvale su na jačanje mjera protiv širenja zaraze.
U Sveučilišnoj kliničkoj bolnici u Mostaru testirano je 116 uzoraka na covid-19, od čega su čak 54 bila pozitivno, izvijestio je županijski Krizni stožer.
Radi se o 50 osoba koji rade u Stocu, tri su osobe iz Mostara i jedna iz Čitluka.
Svih pedeset osoba iz Stoca zaposlenici su tvornice za preradu ribe Žuvela HB. Ta je tvornica dio grupacije iz Hrvatske i bavi se preradom i proizvodnjom plave ribe, uglavnom srdela i inćuna.
Većina zaposlenih s područja RS-a
U Stocu je 120 zaposlenih, od kojih je većina s područja Republike Srpske, Ljubinja i Trebinja.
Glasnogovornik Stožera civilne zaštite HNŽ-a Pero Pavlović rekao je da se provode epidemiološke aktivnosti poput izvida, utvrđivanja kontakata i testiranja.
Krizni stožer te županije zbog pogoršane epidemiološke slike pozvao je građane na oprez i pridržavanje propisanih mjera zaštite. Od općina je zatražio da pojačano provode inspekcijski nadzor u svim prostorima gdje se okuplja više osoba, a zdravstvenim ustanovama naređeno je aktiviranje kriznih planova pripravnosti i odgovora na pojavu covida-19 i uspostavu trijažnih punktova.
Znate li nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu?
Zabrinjavajuće prognoze
Zbog čega Amerikanci tvrde da će u Hrvatskoj naglo skočiti broj umrlih od korone?
NOVE procjene Instituta za zdravstvenu metriku i evaluaciju (IHME) Sveučilišta Washington, prema kojima bi broj umrlih od koronavirusa u Hrvatskoj do početka listopada mogao dostići 1500, odjeknule su društvenim mrežama i uznemirile hrvatsku javnost.
U nekim od komentara pojavile su se sumnje u pouzdanost tako dramatičnih predviđanja.
Izbijanje novih žarišta
Kako smo već pisali na Indexu, IHME predstavlja interaktivne grafikone koji prikazuju trenutni broj mrtvih od koronavirusa te procjene kako bi se broj smrti mogao kretati u budućnosti, u sljedećih nekoliko mjeseci.
U srijedu smo objavili procjene za Hrvatsku koje su sezale do kolovoza i temeljile se na podacima o broju infekcija, mjerama ograničenja i drugim faktorima prije nedavnog porasta broja slučajeva, odnosno prije pojave novih žarišta u Zagrebu, Đakovu i Zadru.
Tada je IHME za početak kolovoza predviđao porast ukupnog broja umrlih sa 107 na 117. U tom trenutku nije se predviđao značajan porast, a krivulja je bila prilično ravna.
Uskoro oko 1500 umrlih od covida-19
No, IHME je potom u četvrtak objavio nove, ažurirane podatke za Hrvatsku koji sežu do listopada i prikazuju mnogo strmiju krivulju te procjenu od 1498 mrtvih do 1. listopada u najcrnjem scenariju. Prema novoj projekciji, krivulja je znatno strmija, a za početak kolovoza predviđa 225 mrtvih (grafikon gore).
U optimističnijem scenariju, u kojem bi većina od oko 95% ljudi nosila maske i pridržavala se određenih osnovnih mjera higijene i distance, do 1. listopada umrlo bi samo 270 ljudi.
Grafikon prikazuje da bi dnevni broj umrlih početkom kolovoza mogao skočiti s jedne na sedam osoba dnevno. Krajem rujna moglo bi nas čekati čak 25 smrtnih slučajeva od covida-19 dnevno i moglo bi nam biti potrebno oko 240 respiratora.
Zanimljivo je da IHME za većinu drugih zemalja ne predviđa tako nagli rast. Primjerice, za susjednu BiH, u kojoj je epidemiološka situacija trenutno nepovoljnija, predviđa porast broja mrtvih s današnjih 178 na 188 do 1. listopada (grafikon dolje).
Za Švedsku predviđa rast ukupnog broja mrtvih sa sadašnjih 5280 na oko 5753, a za Njemačku s današnjih 9012 na 11.624.
Tri američka scenarija
Budući da se ove brojke i krivulje za Hrvatsku mogu činiti kao pretjerivanje, zamolili smo fizičara dr. sc. Davora Horvatića sa zagrebačkog PMF-a (na slici dolje) i njegovu kolegicu matematičarku dr. sc. Petru Posedel Šimović, koja predaje na Agronomiji i FER-u (na slici niže), za njihovo stručno tumačenje modela koji je dao takva predviđanja.
„Ovi modeli zasnivaju se na brojnim pretpostavkama“, kaže Davor Horvatić.
„Grafikon ukupnog broja smrti predstavlja tri scenarija. Prvi, ‘current projection’, koji bi se mogao prevesti kao projekcija prema sadašnjem stanju, označen je sivom bojom. Drugi, ‘mandates easing’, koji podrazumijeva trajno relaksirane mjere, kakve sada imamo u Hrvatskoj, označen je crvenom bojom. Treba pritom imati na umu da u nekim državama mjere još uvijek nisu relaksirane. Treći, ‘universal masks’, koji podrazumijeva da oko 95% ljudi nosi maske, ali i uvođenje strožih mjera ako broj mrtvih naraste preko prihvatljivog praga, označen je zelenom. Tu je zanimljivo uočiti da su u slučaju Hrvatske prva dva scenarija identična, što se vidi po tome što se siva i crvena krivulja potpuno podudaraju. Što to znači? To implicira da se očekuje da će u Hrvatskoj protuepidemijske mjere ostati relaksirane čak i ako dođemo do dnevnog broja od 8 mrtvih na milijun stanovnika, odnosno 32 mrtva u danu. Do tog broja od 8 na milijun autori modela nisu došli slučajno. Naime, on pretpostavlja da bi države, kada dođu do tog broja, trebale uvesti strože mjere na šest tjedana. To je limit preko kojeg nitko ne bi htio priječi, a istovremeno nitko ne bi volio ponovno uvoditi stroge mjere radi gospodarstva. To je ideja scenarija koji se naziva current projection. Hrvatska nikada nije imala 32 umrla od covida-19 u danu, niti se očekuje da će taj broj dostići u narednim mjesecima. Taj grafikon za slučaj Hrvatske u suštini pokazuje što bi nam se moglo dogoditi u najboljem i najgorem slučaju. Autori u sažetku pišu da su na bazi iskustava raznih zemalja došli do tog maksimalnog prihvatljivog broja smrti. Predikcije se temelje na brojnim parametrima koji su prikupljeni za sve predstavljene zemlje“, tumači naš fizičar.
Kolika je pouzdanost predstavljenih brojeva?
Neki komentatori, skeptični prema činjenici da grafikon za Hrvatsku ima veliki raspon pouzdanosti od 95%, zaključili su da bi to moralo značiti da je projekcija o 1500 mrtvih do 1. listopada vrlo nepouzdana. No takva interpretacija ne stoji.
„Budući da je predviđanje rađeno za prilično veliko razdoblje, logično je da je raspon pouzdanosti od 95% u kojem se mogu kretati predikcije modela dosta širok“, kaže Posedel Šimović.
„Autori u tom kontekstu predstavljaju eksplanatorne varijable na kojima temelje svoja predviđanja. To su, primjerice, mobilnost ljudi, stope testiranja, upotreba maski, stope smrtnosti od upale pluća, zagađenje zraka, postotak populacije koja živi uz more, pušenje, gustoća populacije, otvaranje obrazovnih institucija poput vrtića, škola i fakulteta itd. Srednja procjena za Hrvatsku je da bi do 1. listopada moglo umrijeti oko 1500 ljudi. No gornja granica intervala 95 postotne sigurnosti je 16.000. Očekivano je da je raspon ogroman, od 1000 do 16.000, jer predviđamo broj zaraženih za duži rok pa je s time i neizvjesnost veća. Pritom treba imati na umu da je interval pouzdanosti slučajna veličina. To znači da ćemo, ako u model ubacimo današnje podatke, dobiti raspon koji ide od oko 1000 do 16.000. Kada se kroz nekoliko dana unesu novi podaci, moguće je da će se taj raspon pouzdanosti suziti pa će ići od 1000 do 14.000. No, on se može i povećati pa ići preko 16.000. Vjerojatnost da se 1500 nađe u tom intervalu nije 95%, već je to najvjerojatnija vrijednost. Da pojasnimo bolje. Broj zaraženih u ovakvim modelima je slučajna varijabla koja ovisi, kako smo naveli, o velikom broju parametara. Zamislimo da smo simulirali 100 scenarija da bismo predvidjeli broj zaraženih na neki dan u budućnosti; 95 brojeva palo bi u taj interval, a 5 ne bi. Zemlje koje imaju manje raspone pouzdanosti od Hrvatske su one koje vjerojatno imaju manje skokove u broju zaraženih pa su im projekcije više u skladu s postojećim trendovima“, kaže Posedel Šimović.
Spašavanje turizma, odnosno ekonomije
Horvatić ističe da najgori mogući scenarij za Hrvatsku, koji predstavlja krivulja nazvana ‘mandate easing’, pokazuje što bi se moglo dogoditi ako se trajno nastave relaksirane mjere društvene distance, koje su u Hrvatskoj uvedene prije mjesec dana, odnosno ako se ne uvedu nova ograničenja.
„Pretpostavljam da će, zbog zaštite ekonomije i spašavanja sezone, tako i biti, ako ne budemo imali neki veliki porast smrtnosti. Treći scenarij, nazvan ‘universal masks’, predviđa što bi se dogodilo kada bi u državi oko 95% populacije u javnosti nosilo maske. Taj postotak također nije slučajno odabran. On je zapravo najveći dosad zabilježeni postotak za vrijeme pandemije covida-19, najvjerojatnije u nekim zemljama dalekog istoka poput Kine ili Singapura. U tom scenariju, kako smo već rekli, predviđa se uvođenje nekih strožih mjera na šest tjedana u slučaju da broj smrtnih slučajeva prijeđe prag od osam žrtava u danu na milijun ljudi. To se onda smatra najboljim mogućim scenarijem. Budući da je Hrvatska usred turističke sezone, ideja je da bi trebalo izbjegavati restrikcije, dok bi se ljudi trebali pridržavati uputa o društvenom distanciranju, higijeni i nošenju maski“, kaže Horvatić.
Trebamo shvatiti što možemo učiniti da scenarij ne bude najcrnji
Posedel Šimović smatra da grafikon i najcrnju projekciju ne treba gledati kao prijetnju, već kao jedan od mogućih scenarija koji nam govori kako bismo se trebali ponašati da bi se dogodio najbolji scenarij.
„Ja bih to interpretirala kao poruku: ‘Oprez, moguće je da nam se dogodi taj scenarij.’ On se može dogoditi, no ne treba mu pripisivati konkretnu vjerojatnost, ni 95% ni 30%. To trebam uzeti kao informaciju koja mi poručuje da u svojoj vlastitoj domeni, u skladu sa svojim mogućnostima, moram biti maksimalno oprezna. Također bih trebala imati povjerenja da će se vlasti pobrinuti da se poduzimaju odgovarajuće mjere kako nam se ne bi dogodio kolaps zdravstvenog sustava. Konačno, sad o virusu znamo više nego na samom početku epidemije. Na vlastima je da djeluju na bazi iskustva i novih znanstvenih istraživanja, uvažavajući sve nove spoznaje koje upućuju na oprez u cilju zaštite svakog pojedinca i svih onih koji spadaju u rizičnu skupinu posebno osjetljivih na covid-19 kao što su stariji i bolesni“, poručila je matematičarka.
Znate li nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu?
Borba protiv ugljendioksida
Postignut istorijski klimatski dogovor
Kako Danska planira da do 2050. postane ugljenično neutralna zemlja
Danski parlament postigao je prošle nedelje istorijski klimatski dogovor koji zakonom obavezuje ovu zemlju da u narednih 10 godina smanji emisije ugljen-dioksida za 70 odsto, u donosu na nivoe iz 1990.
Foto: Pixabay/Enriquelopezgarre Time je ovaj plan postao ambiciozniji od ciljeva Evropske unije, koji predviđaju smanjenje emisija za 40 odsto do 2030.
Danska agencija za energetiku prošle nedelje procenila je da je u narednoj deceniji realno očekivati smanjenje emisija za 44 odsto, ukoliko se ne preduzmu još odlučnije mere, dok je premijerka, Mete Frederiksen, u javnom obraćanju u ponedeljak izjavila da novi dogovor ne garantuje postizanje postavljenog cilja, ukoliko se ne investira u razvoj tehnologija i rešenja koja će dovesti do umanjenja emisija.
Donosioci odluka Danske složili su se i oko izgradnje prvih zelenih energetskih ostrva u svetu. Jedno bi trebalo da bude izgrađeno na veštačkom ostrvu u Severnom moru i moglo bi da bude povezano sa Holandijom, dok bi drugo bilo na danskom ostrvu Bornholm u Baltičkom moru, sa mogućnošću povezivanja sa Poljskom, čime bi se otvorio potencijal za izvoz čiste energije u susedne evropske zemlje, piše Milica Simonović za portal Klima101.rs.
Dodatno, vlada će na godišnjem nivou sastavljati Klimatski akcioni plan sa konkretnim merama za redukciju emisija ugljen-dioksida u sektoru električne energije, transportnom, poljoprivrednom, industrijskom, građevinskom, kao i kod upotrebe zemljišta i u šumarstvu, a ulagaće se i u energetsku efikasnost, navodi se na veb stranici danskog Ministarstva za energetiku, komunalije i klimu.
Dogovor treba da omogući da upotreba obnovljivih izvora energije u sistemu grejanja bude ekonomski povoljnija od fosilnih goriva.
Planira se i postavljanje novih stanica za punjenje električnih vozila, kao i uvođenje mera koje će osigurati unapređenje energetske efikasnosti u industrijskim procesima.
Novousvojeni zakon podrazumeva da vlada na svakih pet godina postavi nove, pravno obavezujuće ciljeve za narednih deset godina, a sve sa namerom da do 2050. Danska postane ugljenično neutralna zemlja.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Ko je bio Tihomir Novakov – fizičar svetskog glasa iz Sombora
24.06.2020.
Društvo
Biodiverzitet u Srbiji i klimatske promene
26.05.2020.
Život
Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.
Sibir i Balkan
Kako su pljuskovi na Balkanu povezani sa velikim vrućinama u Sibiru?
Na području Balkana leto je počelo u znaku nestabilnih i svežijih vremenskih uslova. U Beogradu još uvek nije zabeležena temperatura viša od 30,0℃ ove sezone (tropski dan).
Foto: Beta/Dragan GojićS druge strane, u dalekom Sibiru, u toku je toplotni talas, koji je kulminirao 20. juna 2020. kada je u gradiću Verhojansku izmerena temperatura vazduha od čak 38,0℃.
Visoke-tropske temperature nisu nepoznanica za područje Sibira u toplom delu godine, ali ono što je neuobičajeno u slučaju Verhojanska je što je lociran unutar polarnog kruga, tačnije na 67,6º severne geografske širine.
Samim tim, vrednost od 38,0ºC ne bi bila samo apsolutni maksimum temperature za ovo merno mesto, već potencijalno najviša izmerena temperatura vazduha unutar polarnog kruga.
Zbog toga će Svetska Meteorološka Organizacija izvršiti verifikaciju ovog podatka, u isto vreme proveriti arhivu podataka, kako bi se utvrdilo da li imamo novi rekord temperature za polarne predele.
Ono što vam može biti posebno zanimljivo, jeste da su isti atmosferski procesi odgovorni za neuobičajeno toplo vreme u Verhojansku, kao i za ovaj hladniji početak leta na našim prostorima i da su ova dva događaja povezana, piše Miloš Milić za portal Klima101.rs.
Koliko su neuobičajene temperature u Verhojansku?
Verhojansk je mali gradić u Sibiru, koji je poznat kao jedno od najhladnijih naseljenih mesta na severnoj hemisferi. Apsolutni minimum temperature koji je izmeren iznosi -67,8℃.
Meteorološka stanica u Verhojansku se može pohvaliti veoma dugim nizom meteoroloških merenja, s obzirom da kontinuirano i pouzdano meri podatke još od 1885. godine.
Dosadašnji apsolutni maksimum temperature vazduha u Verhojansku je bio 37,3℃ postavljen 25. jula 1988. Dakle, ove godine ne samo da je rekord potencijalno oboren za +0,7℃, već bi bio postavljen za više od mesec dana ranije u odnosu na prethodni rekord.
Verhojansk bi mogao imati neverovatan raspon od 105.8℃ između apsolutnog minimuma i maksimuma temperature. Prosečna maksimalna temperatura za jun je 19,9℃, tako da je vrednost od 38,0℃ značajno iznad proseka.
Uzrok toplotnog talasa
Iako nas geografski razdvaja hiljade kilometara od Sibira, isti proces u atmosferi je odgovaran za svežije i nestabilno vreme kod nas, kao i sunčane i veoma tople uslove u Sibiru.
U pitanju su atmosferski talasi planetarnih razmera, poznati kao Rozbijevi talasi.
Rozbijevi talasi su jedan od mehanizama kojima se vrši razmena toplote između toplih tropskih i hladnih polarnih predela i u velikoj meri utiču na vremenske prilike.
U uobičajenim uslovima, ovi talasi se premeštaju od zapada prema istoku, i otuda promenljivost vremenskih prilika i kod nas.
Međutim, ponekad se desi da se ovi talasi praktično stacioniraju, donoseći danima, nedeljama pa i mesecima slične vremenske uslove određenoj teritoriji.
Te situacije su obično odgovorne za ekstremne vremenske uslove poput dugotrajnih veoma toplih i sušnih uslova u jednim predelima i istovremeno dugotrajno svežih i kišnih uslova u drugim predelima. Upravo to je slučaj prethodnih par nedelja.
Kako je Balkan povezan s ovim?
Stacioniranje Rozbijevih talasa je u ovom slučaju „zaključalo” anticiklon severno od našeg regiona, nad prostorom Skandinavije, što je omogućilo da se nad našim regionom iznova obnavlja visinski ciklon, koji je bio odgovoran za česte i obilne padavine u poslednjih par nedelja koje su izazvale velike probleme sa poplavama.
Ovaj put se stacioniranje Rozbijevih talasa po nas odrazilo kišnim i svežijim uslovima, ali prethodnih godina smo zbog istog ovog procesa imali duže periode veoma toplog i suvog vremena.
Svež primer je jesen 2019. godine, koju je obeležilo kontinuirano toplo i suvo vreme, pa je jesen 2019. bila najtoplija u Srbiji od kad se vrše merenja.
Tekst u celosti čitajte na portalu Klima101.rs.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Ko je bio Tihomir Novakov – fizičar svetskog glasa iz Sombora
24.06.2020.
Društvo
Kako Danska planira da do 2050. postane ugljenično neutralna zemlja
24.06.2020.
Život
Svet
EMA preporučila da Remdesivir bude odobren za lečenje obolelih od kovida-19
Evropska agencija za likove (EMA) preporučila je da Remdesivir bude odobren za lečenje obolelih od kovida-19 i to je prvi lek koji je dobio zvanično odobrenje za upotrebu u Evropi.
Gugl će plaćati objavljivanje ‘visokokvalitetnih vesti’
Gugl će plaćati objavljivanje ‘visokokvalitetnih vesti’
Kompanija „Gugl“ je danas najavila da će izdavačima plaćati za objavljivanje „visokokvalitetnih vesti“ u svojim servisima što bi moglo da smiri njihov dugotrajan međusobni sukob.
Foto: Pixabay/FirmBeePlaćanje će početi od izdavača u Nemačkoj, Australiji i Brazilu, objavio je zvaničnik „Gugla“ Bred Bender i ocenio da je to „značajan korak napred“ u podršci visokokvalitetnom novinarstvu.
Takvi odabrani tekstovi će biti na servisima „Gugla“ „Njuz“ i „Diskaver“, a u rubrikama gde se čitanje naplaćuje, kompanija će plaćati naknadu umesto čitalaca, te će to za njih biti besplatno.
Taj tehnološki gigant se godinama bori protiv medijskih kompanija koje zahtevaju novčanu naknadu za svoj sadržaj koji ta kompanija prenosi. Taj spor se pojačao tokom pandemije jer je znatno opao prihoda izdavača od reklama.
U aprilu je Francuska naredila Guglu da plati izdavačima korišćenje njihovog sadržaja, a Australija objavila plan da ta kompanija obavezno plaća za preuzet novinski sadržaj.
Ugovore s „Guglom“ o nvom programu su već sklopili nemački „Špigl“ (Der Spiegel), „Frankfurter Algemajne Cajtung“ (Frankfurter Allgemeine Zeitung), „Di Cajt“ (Die Zeit) i drugi, nekoliko australijskih i dva brazilska novinska izdavača.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Svetislav Basara
Postizborna računica
Što reko legendarni Rade Klej, ajde, mangupi, da vidimo šta smo imali. Visoki Pobednik je, dakle, osvojio dva miliona i kusur glasova.
Foto: Stanislav MilojkovićZa one koji veruju takozvanom RIK-u, u Srbiji ima 6.739.441 građana sa pravom glasa.
Ja ne spadam među one koji veruju RIK-u, ali ako odbijemo i svih 739.441 mrtvih, ranjenih, raseljenih, nepostojećih i izmišljenh lica, na spisku ostaje okruglo šest miliona duša „vlasnih“ da zaokruživanjem broja na izbornom listiću donesu odluku ko će (i s kim u ortakluku) stati na komandni most srpskog broda ludaka.
Primećujete li vi (većinski) manjak od blizu četiri miliona glasova? Ajde da od te cifre odbijemo i ceo milion dibidus nezainteresovanih za istoriju i život koji nikada i ni za koga ne glasaju – što je takođe njihovo demokratsko pravo – ali šta je sa onih blizu tri miliona? Šta sanjaju, šta im se događa?
Da li su oni zadovoljni Visokom vladavinom pa ćute i kute? O, ne. Daleko su od toga. Večinski su nezadovoljni do ivice (ponekad i preko ivice) neurotičnosti.
Poneki bogme i psihitičnosti.
Zašto onda tih približno tri miliona ne izađu na izbore i legalnim putem strmopizde Visokog? E, to je pitanje od cifre sendviča za koju nema dovoljno nula.
Na njega bi, uostalom, bolji odgovor dali antropolozi i psiholozi (zašto ne i psihijatri) nego politikolozi i analitičari.
Možda bih i ja kao kuhinjski naučnik opšte prakse mogao da ponudim jedan mogući odgovor. „Ovo što nikada ovako nije bilo“ posledica je posvemašnje hrabrosti Srba.
Kakve sad veze ima hrabrost za izborima i izlaznošću/neizlaznošću. Šta to pričam? Ne pričam to ja nego pričaju zaraćene izborne stranke, kako pobednička, tako i jebena.
U svom postizbornom solillokviju Visoki Pobednik se zahvalio svima koji su mu poklonili poverenje „na hrabrosti da izađu na izbore“ i glasaju za njega, iste pak večeri se nekoliko opozicionih persona dramatis zahvalilo građanima što su „imali hrabrosti da ne izađu na izbore“ i da ne glasaju ni za koga.
Ako odlazak do biračkog mesta i podrazumeva određen rizik – mogućnost da pokisneš, da ti se golub posere na glavu ili da te (gadan, ali redak slučaj) neki auto moto kabadahija pokosi na pešačkom – kakva je Sebastianova hrabrost potrebna da ne pomeriš dupe iz topline doma svog.
Već čujem uspaničene glasiće. „Ali ONI vrše pritisak, zivkaju telefonom, pitaju jesmo li glasali, ako nismo, pitaju zašto nismo i – gle nasilništva – raspituju se da li ćemo glasati za NJIH.“ Ne sporim ja da je NJIHOVA namera da telefonskim zivkanjem zastraše građane, ali zivkanje telefonom, ukoliko nije uvredljivo, nije ni prekršaj, kamoli krivično delo, tako da se tim zivkanjima mogu zastrašiti samo oni koji su po prirodi zastrašeni i koji se boje i sopstvene senke.
A takvima vlada, takve guzi (i zavrće uši) svakome kome se navije Sebastian i kome pođe za rukom da se koliko toliko organizuje.
Ajd, zdravo. Skupite hrabrost pa ovo pročitajte.
Komentari (9)
Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.
-
Base, sa nestrpljenjem čekamo tvoj odgovor književniku Nenadu Petorviću.
-
Basara je neobavesten. Nikad cuo za bugarski voz, nikad cuo za falsifikovanje rezultata, nikad cuo za glasanje mrtvih dusa. Ja nisam glasala, i sad bar nemam frustraciju da sam prevarena.
-
Niste prevareni gospodo. Prevarili ste samu sebe. Pročitajte izborni zakon ili pitajte nekog koga smatrate dovoljno stručnim. Time što niste glasali dali ste glas stranci koja osvoji najviše glasova od onih koji jesu glasali. Dakle, svako ko nije izašao na glasanje-glasao je za SNS a da toga i nije svestan. Pozdrav…
-
Evo ja pitam Vas , kako sam ja dao glas SNS-u posto nisam glasao ? Ako sam dao glas SNS-u , zasto ga nema medju ovih dva i nesto miliona , nego je uracunat u one koji nisu izasli na glasanje ?
-
-
-
Nije, Base, u pitanju nikakav strah! Tih (prema tvojoj računici) tri miliona punoletnih lica sa pravom glasa, koji bi ko od šale promenili političku situaciju u Srbiji, ne voli i ne želi Vučića, ali još manje voli i želi opozicione figurae dramatis.
-
Vidi ovog Toše, pravi Toša.
Pa znači da onda više od svih vole Miloševićevog ministra informisanja, ekstraprofitera, koji je iza sebe ostavio razna nepočinstva i plate od 40 evra. I uspeo opet da dođe na vlast. Ljudi iz opozicije su gospoda za njega, pogotovo Dragan Đilas najuspešniji gradonačelnik Beograda od uvođenja višestranačja do danas. Uspešni valjda treba da se sklone, da bi došli amateri bez ikakvih resursa i oni će poput Sergeja pobediti Vučića. Bože ti sačuvaj!
-
-
Pošto su naprednjaci „bestidno zivkali telefonom potencijalne glasače da izađđu i glasaju“, može se zaključiti da veliki broj njih nije glasao, zbog stidljivosti.
-
Mene su zvali telefonom, nudili su se da dodju i da mi donesu poklon, kad sam im rekao da neu glasati!
-
Ovoj kolumni nemam šta da zamerim. Broj od 2 miliona je, naravno, napuhan, ali ostalo stoji. Kad stranje postane neizdržljivo (a očito Srbljima još uvek nije tako), a iskra je dovoljna, ne moraju veliki povodi da menjaju tok istorije, izaći će ta raja, na glasanje, Nogovo ili Vučićevo, svejedno.
DIJALOG
Lični stav
Jevanđelje po Basari
Evo nekoliko navoda.
Foto: Mohammad DanishPrvi: „Utuvite šta vam kaže Uncle Bas: svaka politika (i stranka) koja cilja na brz uspon, politika je kontinuiteta zasenjivanja opštenarodne prostote i posledičnog ubiranja debelog poreza na brzopletost i glupost. Zato ću Živkovića posavetovati da ne daje ni pet sitnih para na dubare Đilasa, Guzijana, Boškića i njihovih bostandžibaša, nego da izađe na izbore. Dobiće moj glas. I još najmanje 450-500.000. Pa polako.“ (S. Basara, žSebastianova krivinaž, Danas, 24. decembar 2019)
Dakle, neka Živković (Nova) izađe na izbore pa će dobiti pola miliona glasova „za početak“ i to nije politika „koja cilja na brz uspon“ i „zasenjivanje opštenarodne prostote“?! Logika?!
Drugi: „Bližim se prekardašivanju pa mi preostaje da odgovorim na pitanje koje vas mesecima muči – da li ću ja izaći na izbore? To ću vam reći posle izbora.“ (S. Basara, žUoči ćutnjež, Danas, 19. jun 2020)
(Drugog dana posle izbora politički analitičar nije odgovorio na pitanje koje nas „mesecima muči“. Lično – mnogo me briga za to!)
Treći: „Možda bi žHronika palanačkog grobljaž bila još bolji naslov. No, dobro. Izbori su završeni. Nije bilo žrtava u ljudstvu i materijalu, ali nema sumnje da je bilo raznoraznih izbornih muljavina, nameštanja, ‘bugarskih vozova’ i sečenja uveta da se zakrpi dupe izlaznosti od preko 50 odsto.“ (S. Basara, Postizborna hronika, Danas, 23. jun 2020)
Amin. Do mojega Sebastiana.
Autor je književnik
Zemlja navijača i klabera
Red izbora, red korone, red izbora, red korone.
Deset najbombastičnijih tvrdnji iz knjige Džona Boltona o Donaldu Trampu
Kad bivši saveznik otkrije tajne:: Deset najbombastičnijih tvrdnji iz knjige Džona Boltona o Donaldu Trampu
Predsednički mandat Donalda Trampa već je proizveo dugu listu štiva za čitanje, ali najnovije izdanje bivšeg savetnika za Nacionalnu bezbednost Džona Boltona privuklo je više pažnje od većine, imajući u vidu visoki status autora i prirodu njegovih tvrdnji.
Njegovo delo – „Soba u kojoj se sve desilo“ – opisuje predsednika koji ne poznaje osnovne geopolitičke činjenice i čije su odluke često motivisane željom za reizborom.
Trampovi kritičari su se zapitali zašto se Bolton nije oglasio tokom saslušanja u procesu opoziva, dok je sam predsednik bivšeg glavnog savetnika za pitanja bezbednosti nazvao „nesposobnim“ i „dosadnom matorom ludom“.
- Kako Tramp govori o ženama – i koliko je to važno
- Zašto se Trampova nećaka obrušila na američkog predsednika
- Tramplomatija – šta se krije iza nove američke strategije prema Kini
Bela kuća pokušava da zaustavi objavljivanje ove knjige, ali američki mediji su se dokopali primeraka koji su štampani unapred i počeli da objavljuju odlomke iz nje. Evo nekih od najatraktivnijih navoda.
1. Tramp je želeo da mu Kina pomogne za reizbor…
U knjizi Bolton opisuje sastanak između predsednika Trampa i njegovog kineskog kolege Sija Đinpinga na samitu G20 u Japanu prošle godine.
Američki predsednik je „neočekivano skrenuo razgovor na predstojeće američke predsedničke izbore, aludirajući na kinesku ekonomsku moć i zamolivši Sija da mu pomogne da on pobedi“, piše Bolton.
„On je istakao važnost farmera i povećane kineske kupovine soje i pšenice posle eventualne izborne pobede.“
Poljoprivreda je jedna od najvažnijih industrijskih grana u državama Srednjeg zapada koje su pomogle da Tramp pobedi na predsedničkim izborima 2016. godine.
2. …i izjavio da su logori za internaciju „pravi potez“
Odnos Kine prema Ujgurima i drugim etničkim manjinama doveo je do osude međunarodne zajednice. Smatra se da se u logorima u regionu Sinđijang drži oko milion ljudi.
U sredu je predsednik Tramp odobrio sankcije protiv kineskih zvaničnika koji su učestvovali u masovnim zatvaranjima, izazvavši ljutitu reakciju Kine.
Ali u Boltonovoj knjizi, dok je Si branio podizanje logora, američki predsednik je sugerisao da odobrava poteze Kine.
„Prema našem prevodiocu“, napisao je Bolton, „Tramp je rekao da bi Si trebalo da nastavi sa podizanjem logora, što je on smatrao pravim potezom.“
3. Tramp je nudio „lične usluge diktatorima“
Kineski lider nije jedini autokrata za kog Bolton tvrdi da mu se američki predsednik umiljavao.
Tramp je bio spreman da se umeša u krivične istrage „kako bi pružio lične usluge diktatorima koji su mu se dopadali“, napisao je Bolton.
Prema knjizi, Tramp je nudio da pomogne turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu 2018. godine u američkoj istrazi nad turskom kompanijom zbog potencijalnog kršenja sankcija protiv Irana.
Kaže se da je američki predsednik pristao da „reši tu stvar“ i da je tvrdio su tužioci „Obamini ljudi“.
4. Demokrate je trebalo da idu dalje u naporima za opoziv
U knjizi Bolton potvrđuje navode demokrata da je Tramp želeo da ukine vojnu pomoć Ukrajini kako bi izvršio pritisak na nju da pokrene istragu protiv njegovog rivala Džoa Bajdena. Ta tvrdnja je pokrenula proces opoziva protiv Trampa.
Međutim, Bolton u knjizi kritikuje demokrate, rekavši da su oni počinili „nemar u procesa opoziva“, usredsredivši se samo na Ukrajinu.
On tvrdi da bi, da su proširili istragu, više Amerikanaca bilo ubeđeno da je predsednik Tramp „počinio teške zločine i prekršaje“ zbog kojih mora da napusti funkciju.
Bolton ne kaže da li su te nove optužbe koje iznosi prekršaji zbog kojih bi predsednik mogao da se opozove.
On je odbio da svedoči u tom procesu dok se ovaj vodio u Predstavničkom domu krajem prošle godine, a potom su republikanci blokirali njegovo pojavljivanje u Senatu.
- Tramp kaže da uzima lek hidroksihlorohin za koji nije dokazano da leči korona virus
- Tramp: Antifa će biti proglašena „terorističkom organizacijom“
- Fejsbuk i Tviter stroži prema Trampovim objavama
5. Tramp je sugerisao da želi da ostane na vlasti duže od dva mandata
Da se malo vratimo na Trampove razgovore sa Sijem Đinpingom. Bolton tvrdi da je Tramp rekao kineskom lideru da Amerikanci žele da on izmeni ustav kako bi mogao da ostane na vlasti duže od dva mandata.
„Jedan od istaknutijih momenata usledio je kad je Si rekao da želi da sarađuje sa Trampom narednih šest godina, a Tramp mu je na to odgovorio da narod smatra da ustavno ograničenje za predsednike treba da se ukine u njegovom slučaju“, napisao je u odlomku koji je objavio Vol strit žurnal.
„Si je rekao da Amerika prečesto održava izbore, zato što on prosto ne želi da mora da se prebacuje na nekog drugog sa Trampa, koji je sve vreme klimao s odobravanjem.“
6. Tramp nije znao da je Velika Britanija nuklearna sila…
Velika Britanija je treća zemlja sveta posle SAD i Sovjetskog Saveza koja je testirala atomsku bombu, i to 1952. godine. Ali da je Velika Britanija članica malog kluba nuklearno naoružanih zemalja čini se da je bila novost za predsednika Trampa.
U jednom odlomku pominje se sastanak iz 2018. godine sa tadašnjom britanskom premijerkom Terezom Mej na kom je jedan zvaničnik pomenuo Britaniju kao nuklearnu silu.
Tramp je navodno odgovorio: „Oh, a vi ste nuklearna sila?“
Opaska, rekao je Bolton, „nije bila izgovorena kao šala.“
7. …ili da li je Finska deo Rusije
Bolton kaže da su postojala i druge rupe u znanju predsednika Trampa.
Pre sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u glavnom gradu Finske Helsinkiju, priča se da je pitao je li Finska „neka vrsta ruskog satelita“.
Prema Boltonu, obaveštajni brifinzi nisu bili „previše od koristi“, jer je tokom većine njih „ovaj govorio duže od onih koji su podnosili izveštaje, često o stvarima koje nemaju nikakve veze sa temom.“
8. Bio je zapravo veoma blizu da izađe iz NATO
Predsednik Tramp je dosledan kritičar vojnog bloka NATO, pozivajući druge zemlje članice da povećaju ulaganja.
Uprkos tome, SAD su i dalje članica, ali Bolton kaže da je na samitu NATO 2018. godine Tramp praktično bio već odlučio da napusti alijansu.
„Izaći ćemo i nećemo braniti one koji nisu platili“, rekao je predsednik, prema Boltonu.
9. Invazija Venecuele bila bi „kul“
Jedna od najvećih glavobolja u spoljnoj politici za Trampovu administraciju jeste Venecuela, a SAD su žestok protivnik njenog predsednika Nikolasa Madura.
U raspravama na ovu temu, predsednik Tramp je izjavio kako bi bilo „kul“ izvršiti invaziju na Venecuelu i da je ova južnoamerička zemlja „praktično deo Sjedinjenih Država“.
Bolton piše da je u telefonskom razgovoru iz maja 2019. godine, ruski predsednik Vladimir Putin izveo „briljantnu demonstraciju propagande iz vremena sovjetske države“.
On je uporedio venecuelanskog lidera opozicije Huana Gvaida sa demokratskom kandidatkinjom za predsednicu na izborima 2016. godine Hilari Klinton, što je „uglavnom razuverilo Trampa“.
- Džordž Soros uperio prst u Trampa i Sia Đipinga
- Donald Tramp: Pet ključnih tačaka u obraćanju naciji
- Trauma, granica, zid, azil: Agonija zbog američkog sna
Putinov cilj bio je da zaštiti saveznika predsednika Madura, piše Bolton. Tramp je 2018. godine proglasio levičara Madura diktatorom i uveo mu sankcije, ali se ovaj ipak održao na vlasti.
U intervjuu za ABC Njuz koji će u celosti biti emitovan u nedelju, Bolton je za Trampa rekao: „Mislim da Putin misli da Tramp igra kako ovaj svira.“
10. Čak mu se i saveznici podsmevaju
Boltonova knjiga navodi nekoliko primera kako se sami zvaničnici Bele kuće podsmevaju predsedniku Trampu.
On opisuje disfunkcionalnu Belu kuću, čiji sastanci više liče na dečji „rat hranom“ nego na promišljene pokušaje kreiranja politike.
Kad je on prvi put stigao u Belu kuću, tadašnji šef protokola Džon Keli ga je upozorio: „Ovo je veoma loše mesto za rad, kao što ćete se uskoro i sami uveriti.“
Čak je i državni sekretar Majk Pompeo, koji se smatra lojalnim predsedniku, napisao poruku u kojoj za predsednika kaže da „mnogo s..e“.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
: Svetislav Basara
Postizborna hronika
Možda bi „Hronika palanačkog groblja“ bila još bolji naslov. No, dobro. Izbori su završeni.
Foto: Stanislav MilojkovićNije bilo žrtava u ljudstvu i materijalu, ali nema sumnje da je bilo raznoraznih izbornih muljavina, nameštanja, bugarskih vozova i sečenja uveta da se zakrpi dupe izlaznosti od preko 50 odsto.
Izgleda da je nekoliko ušiju ipak zafalilo jer je izlaznost – ako u međuvremenu ne bude drugačije naređeno – ostala ispodpolovična, što je bio dovoljan razlog da seljački idealisti iz SZS proglase „uspeh bojkota“.
Kasnije će (a i u danima koji slede) biti reči o koristima i štetama tog uspeha za istoriju i život, sada ćemo obratiti pažnju na jedno simbolično zbitije koje je mnogo toga objasnilo.
Valjda da bi pokazala da je za lažne izbore boli ženski polni organ, DS je u izbornu nedelju upriličila sednicu Glavnog odbora koja je počela, protekla i završila u atmosferi ciganisanja biblijskih razmera.
Bio je to poslednji stadijum raspadanje jedine političke formacije u Srbiji („ikada“) koja je imala volje, snage i pameti da „ovo što (oduvek) nikada ovako nije bilo“ nakratko trgne iz letargije i preusmeri u pravcu stvarnosti.
Učesnici ciganisanja su nebitni, bez obzira na „predznak“.
Oni su u stvari produkti raspadanja.
U večeri totalnog fijaska – ne kažem „glavni nosilac odgovornosti“ jer on to nije – on je izvršilac radova na poslu uništavanje Demokratske stranke (ni spoljni momak nije loša reč) po nalogu čika Dobrice, bosanskog lobija i vojnih i paravojnih udbi, Tadić Boris, a.k.a. Jexs, sedeo je u „eksternom“ studiju televizora N1 i blagomrsomudio o „potrebi stvaranja jedne velike opozicione stranke“.
I o tome će biti još reči u danima koji slede.
Hajde mi sada da vidimo šta će se posle trijumfa bojkota Visoki Vozovođa uraditi sa 63 odsto (and counting) osvojenih glasova u Kozačkoj skupštini u kojoj su se obreli još samo Dačić i Šapić. Plus manjine.
Trijumfalno je delovao Visoki na postizbornom trandibalu, na kome sam u opasnoj blizini ulaza u Visoko Dupe ugledao Tasovca, što je loš znamen. Za dupe, ne za Tasovca.
Trijumfalno je, kažem, Vučić delovao, ali mu uopšte nije bilo drago što će parlament biti toliko monohromatski.
Kao majstor privida, on savršeno dobro zna da gde nema privida ima stvarnosti, a kao majstor nestabilnosti još bolje zna da 63 odsto od 48-49 odsto nosi 150 odsto odgovornosti.
U tom smislu nikoga ne bi trebalo da začudi ako se komisijskim marifetlucima – ili, recimo, naglim porastom simpatija dijaspore za restauraciju monarhije – u Kozačkoj skupštini nađe još poneka strančica koja ni na izborima u Šanri La i Ruritaniji ne bi prešla cenzus. No dobro. Bližim se prekardašivanju. Nastavak u sutrašnjem broju.
Komentari (12)
Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.
-
U uslovima u kojima su održani izbori i sa „teškom mehanizacijom“ koju su angažovali, procentualni rezultat SNS je čak i slab. Ne zaboravimo da to nije samo SNS, nego koaliciona lista. Beograd im je pokazao da ne mogu baš svuda da ucenjuju, prisiljavaju i potkupljuju kako im se ćefne. Dve trećine beogradjana nije izašlo na izbore ! Pirova pobeda Vučića, imaće parlament bez opozicije. To je teško objasniti na medjunarodnom planu. I dalje će se on družiti samo sa Orbanom, Erdoganom, Lukašenkom i drugim autokratama.
-
Uz Beograd se i centralni deo Novog Sada poneo kako dolikuje sredinama sa povecanom koncentracijom zdravog razuma i slobodne misli.
-
Meni je Niš bio iznenadjenje, mislio sam da će tamo biti veća izlaznost.
-
Ovo mi zvuci kao „junacki pali za slobodu“.
-
Њихова жртва није била узалудна!…
-
-
-
Izbornoj pobedi se u zube, tj.mehanizaciju ne gleda.
-
Gleda se Bole, gleda.
Pošten tim ne voli da dobije utakmicu u kojoj pre toga izbaci sve protivničke igrače i izadje sam na teren.-
lastare,
slažem se s tobom, ali gde ti ovde vidiš pošten tim?
Ovi bi se jednako radovali sve i da su igrali samo protiv golmana i mislili bi kako su odlična ekipa. Briga njih za utakmicu, oni jedino brinu kako da strpaju što više para u svoje džepove.
-
-
-
-
Napraviće Vučko privid demokratije od nestranačkih, „kredibilnih opozicionara“ i ostalih zaslužnih javnih ličnosti samo da stvori privid pluralizma i demokratičnosti njegove bezobalne „širokogrude vanserijske ličnosti“. Trebašće more za predsedničke izbore, valja misliti unapred.
-
Možeš, Base, da misliš i govoriš o Borisu Tadiću šta hoćeš, ali on je jedini predsednik jedne stranke sa demokratskim predznakom u srpskoj istoriji koji je doveo jednu od njih (DS) na vlast (ne računajući kratak period posle petog oktobra 2000. godine) i na vlasti je održao dva mandata.
-
Ti, Base, nisi ništa manja opasnost za „visoko dupe“ od Tasovca. Stalno ga pominješ i ispituješ. Doduše, za sada, samo spolja.
-
Postovani citaoci, i autore
Nisam upoznat sa poreklom nadimka Borisa Tadica u ovim tekstovima, JexS. Kratkom internet pretragom vidim da to nije nesto od juce, ali opet nisam nasao poreklo tog nadimka. Da li bi neko imao volje da objasni znacenje njegovog nadimka?
Đoković pozitivan na COVID-19
Đoković pozitivan na COVID-19
Izvor: Reuters/Antonio Bronic
Najbolji teniser sveta Novak Đoković objavio je da je pozitivan na koronavirus, kao i njegova supruga Jelena.
Đoković je bio organizator Adria Tura – prvi vikend održao se u Beogradu, a finale događaja u Zadru otkazano je pošto je Grigor Dimitrov objavio da je pozitivan na koronavirus.
Odmah po dolasku u Beograd Novak se testirao zajedno sa članovima porodice i tima sa kojima je bio u Beogradu i Zadru.
“Odmah po dolasku u Beograd otišli smo na testiranje. Moj i Jelenin rezultat je pozitivan. Deca su negativna.
Sve što smo uradili u proteklih mesec dana radili smo čistog srca i iskrenih namera.
Naš turnir je bio humanitarnog karaktera sa idejom da pomognemo teniserima iz regiona, da im omogućimo uslove da igraju, ostvare prihode, i na taj način lakše prebrode ovaj težak period.
U isto vreme, želeli smo da pošaljemo poruke solidarnosti i poštovanja, fer-pleja. Cilj je bio i da pomognemo dobrotvornim fondacijama i onima kojima je pomoć najpotrebnija, i drago mi je što se veliki broj ljudi pridružio toj inicijativi.
Organizovali smo turnir u trenutku u kojem je virus oslabio verujući da su se stekli uslovi za njegovo održavanje.
Izuzetno mi je žao zbog svakog pojedinačnog slučaja zaraze. Pratim izjave lekara i nadam se da se broj zaraženih neće povećavati.
Nadam se da se neće komplikovati bilo čija zdravstvena situacija i da će svi biti dobro.
Ja ću ostati u samoizolaciji narednih 14 dana, i ponoviti test za 5 dana”, poručio je Novak.
Kako se navodi u saopštenju, Đoković ne oseća nikakve simptome.
Testiranjem je utvrđeno da je pozitivan i Borna Ćorić, kao i Novakov kondicioni trener Marko Paniki, dok su Marin Čilić,Aleksander Zverevi Andrej Rubljov negativni. U ponedeljak je potvrđeno da je zaražen i Viktor Troicki.
Đoković pozitivan na COVID-19
Najbolji teniser sveta Novak Đoković objavio je da je pozitivan na koronavirus, kao i njegova supruga Jelena.
Komentari (29)
Ostavi komentar
Prvo, zelim svima brz oporavak. Drugo, ostavite Novaka na miru, sram vas bilo, sve! Vredan, posten, iskren, veliki! Sta mislim o njegovom tati – to ne zelim da napisem, ali Novak je CAR! I slusao je “struku”. Jedino mu zameram sto ne zna u kojoj mi drzavi zivimo i da struka igra po pravilima jednog coveka a on je spreman sve, pa tako i zdravlje nacije, da zrtvuje zarad svog “cara” (kojeg god). Ne daj se Novace!!!!
Nole kralju…bolje prebolis sto prije i onda bez frke u pobede..
Budizam ima odgovore na sva pitanja.
Šta je sa Pjerom i Teslom?
Kakva nepromišljenost – kakva teška mrlja na ugled stican godinama u karijeri iz snova. Zašto???
Hvala porodici Đoković što je pomogla stvaranju privida da nema pandemije. Lažni humanitarni turnir koji je jedino pomogao izborima u R.Srbiji. Sve je lažno.
Kasno je brale. Ako se tako budu svi ponasali, nosicemo maske narednih 30 godina.
Nole, kontradiktoran si, dela i reči ti se razmimoilaze! Pamet u glavu!
Da nam svi brzo ozdravite i da vas ponovo gledamo!
Izdrži Nole!Brz oporavak tebi i tvojima!Ono što ne uništi, još više te ojača!
Možda si radio čista srca ali je bilo jako, jako glupo. Do sad te nisu voleli, čekaj da vidiš kako će te tretirari sada. Da li ti je zahvalio AV za pomoć u izborima?
A zašto je šampion ignorisao sve mere sigurnosti. Dobre namere to ne isključuju. A ne da ga sad pljuje ceo svet.
Veliko iznenadjenje za apsolutno nikoga.
IDEMOOOO NOLEEEE, Bog neka nas sve čuva, nema predaje👍
Nekako i logicno jer su oni i najpozitivniji ljudi za koje sam cuo… nema veze, jer vasi uspesi nam vise znace od vazduha koji disemo 🙂 Za vase uspehe!
Podrska burazeru, nijedno dobro delo ne prodje nekaznjeno, ostani jak!
Šta je – tu je. Ozdravite.
Drz’ se Djole,bice sve ok!
I onda Crna Gora ispala luda što nije dozvolila da se organizuje turnir?
Ozdravi legendo !
Lepo čovek poradio na regionalnom prokužavanju, srećom postoje zamlje gde se zna red pa mu nisu dozvolili regionalno zaražavanje
Očekivano.
Jeleni i Novaku i svima iz tima zelim brz oporavak.
Gospodine Đokoviću sačuvajte sebe i porodicu spakujte se i idite odavde. Ovde se jako loše živi mi smo osuđeni da trpimo vi imate mogućnosti…. Živeli i svako dobro …
Da li neko zna šta je sa Pjerom?
Bas da vidim kako ce sad da se pravda.Mozda ga virus spusti na zemlju i unormali.
Шта каже струка ко их је заразио,студенти,навијачи старлете са журке.
Samo sikiracija i stres…
Jao naš Nolo…
Komentari (29)
Prvo, zelim svima brz oporavak. Drugo, ostavite Novaka na miru, sram vas bilo, sve! Vredan, posten, iskren, veliki! Sta mislim o njegovom tati – to ne zelim da napisem, ali Novak je CAR! I slusao je “struku”. Jedino mu zameram sto ne zna u kojoj mi drzavi zivimo i da struka igra po pravilima jednog coveka a on je spreman sve, pa tako i zdravlje nacije, da zrtvuje zarad svog “cara” (kojeg god). Ne daj se Novace!!!!
Nole kralju…bolje prebolis sto prije i onda bez frke u pobede..
Budizam ima odgovore na sva pitanja.
Ekološki zahtjevi koče izgradnju vjetroelektrana u Norveškoj
Ekološki zahtjevi koče izgradnju vjetroelektrana u Norveškoj
NORVEŠKA planira postrožiti propise za gradnju kopnenih vjetroelektrana, uključujući visinu turbina i kraće vremenske rokove projekta, kao odgovor na javne pozive za zaštitu prirode i okoliša prilikom odobravanja lokacija za razvoj “kopnenih” projekata energije iz vjetra.
Norveška vlada predložila je nova pravila krajem prošlog tjedna, koja mora odobriti parlament kako bi postala dijelom zakonodavstva.
Novi propisi vjerojatno će utjecati na razvoj kopnenih vjetroelektrana, koje proživljavaju procvat zadnjih godina.
“U budućnosti ćemo omogućiti ograničeni i umjereniji razvoj energije vjetra nego što to trenutno vidimo”, rekla je ministrica nafte i energetike Tina Bru na konferenciji za novinare, koju prenosi Reuters.
“To ne znači da će razvoj vjetroelektrana stati”, dodala je Bru.
Norveška, najveći proizvođač nafte iz zapadne Europe, počela je prošle godine preispitivati svoj regulatorni okvir za kopnene i morske vjetroelektrane, potaknuta protestima protiv instalacija vjetroturbina u nekim dijelovima zemlje.
Uveden moratorij
Norveški sektor vjetroelektrana na kopnu, u kojem strane tvrtke posjeduju oko polovice postrojenja, trebao bi do kraja 2020. godine udvostručiti svoj instalirani kapacitet, no nakon 2021. godine nesigurnost propisa u vezi s novim razvojnim projektima mogla bi zakočiti snažan razvoj norveških kopnenih vjetroelektrana.
Norveško regulatorno tijelo za energiju NVE u travnju 2019. godine uvelo je moratorij na nova odobrenja za kopnene projekte vjetroelektrana.
Protesti protiv gradnje vjetroagregata na otoku Froeya kod Trondheima doveli su do obustave građevinskih radova u svibnju 2019., u jednom od najnovijih primjera kako lokalni stanovnici nisu baš toliko “zeleni” kada je riječ o gradilištima u njihovim dvorištima.
Dok preispituje pravila za razvoj vjetroelektrana na kopnu, Norveška je prošlog tjedna otvorila dva morska vjetroparka – Utsira Nord i Sørlige Nordsjo II.
Vjetroelektrane čine gotovo četiri posto norveškog kapaciteta za proizvodnju električne energije, a hidroelektrane 96 posto ukupnog instaliranog kapaciteta.
Znate li nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu?
SVET
BC News na srpskom
Korona virus: Pandemija se ubrzava, kažu stručnjaci – zaražen i Troicki, Australija se sprema za drugi talas
Getty Images Iako je Tedros Adhanom Gebrejesus, šef Svetske zdravstvene organizacije (SZO) upozorio da se pandemija korona virusa i dalje „ubrzava“, mnoge zemlje nastavljaju sa popuštanjem mera kako bi spasile privredu. U poslednja 24 časa u Srbiji još jedna osoba preminula je od posledica Kovida-19, dok je zaraženo još 96 ljudi. U međuvremenu je portal […]
Svet
U SAD od korona virusa u jednom danu umrlo 425 osoba
U SAD je u poslednja 24 sata od korona virusa umrlo 425 osoba, saopštio je Univerzitet Džons Hopkins.
Za spas planete treba da radimo manje?
Za spas planete treba da radimo manje?
Kriza zbog pandemije je pokazala koji su nam poslovi stvarno neophodni. To je važan nauk za borbu protiv klimatskih promena, kažu neki stručnjaci. Ubeđeni su da način na koji radimo moramo da okrenemo naglavačke.
Foto: Pixabay/GeraltKorona je promenila način na koji radimo. Neki su se dovijali kako da rade od kuće sa decom za vratom, drugi su se obradovali jer je odjednom otpao niz obaveza, treći, posebno medicinsko osoblje, prodavci u supermarketima ili smetlari, proglašeni su za naše heroje.
Iz toga se svašta može naučiti, uveren je Filip Fraj, doktorand na Institutu za tehnologiju u Karlsrueu. Posebno se mogu izvući pouke u odnosu na klimatske promene, te Fraj ima ideju da Evropljani treba da rade svega devet sati – sedmično.
„Postoji direktna srazmera između emisije ugljen-dioskida i radnih sati“, kaže Fraj. „Većina nas vikendom proizvodi manje CO2 nego običnim radnim danom.“
Tu se ne radi samo o industriji ili sektoru proizvodnje energije. Za zagađenje je odgovorno i putovanje do radnog mesta, kao i potrošnja struje u kancelarijama. Istraživanja još kažu da je naša potrošnja veća što nam je duže radno vreme.
Oni koji rade mnogo i imaju malo slobodnog vremena, pre će na posao ići svojim automobilom i kupovati proizvode koji im štede vreme, poput gotovih jela. Oni „preferiraju ekstravagantne izdatke i ne žive održivo“, kaže jedna studija.
„Svako zna da mora da konzumira manje“, kaže Fraj. „Ali ne vodimo debatu o tome kako provodimo radno vreme. Uobičajeno je da dajemo moralne preporuke pojedincima, ali bi trebalo da kako uređujemo čitavu privredu.“
„Narkomanska“ ekonomija
Prinudna pauza tokom korona-krize dala je vreme da se promisli koji poslovi su stvarno neophodni jednom društvu. Često su to loše plaćeni poslovi u javnom sektoru.
Često je to i neplaćeni rad koji, prema podacima Ujedinjenih nacija, čini 41 odsto ukupnog rada na svetu – recimo briga o deci i starijima, kućni poslovi ili donošenje vode tamo gde nema tekuće vode u domaćinstvu.
„Više cenimo delatnosti koji stvaraju profite privredi nego radna mesta koja su važna za naš održiv život“, kaže nam Amaja Perez Orozko, ekonomistkinja iz feminističkog kolektiva XXK. „Zato imamo sasvim poremećeno shvatanje vrednosti rada.“
Idemo ka slomu, navodi Margarita Mediavilja sa Univerziteta u Valjdolidu, jer je osnova za proizvodnju sve tanja, a sistem pokušava da očuva večiti privredni rast. „Naše društvo je već u mustri sloma“, kaže, a korona-virus je to pokazao samo još jasnije.
Mediavilja podseća da su tradicionalna društva radila samo onoliko koliko je bilo potrebno da se zadovolje potrebe ljudi. Čuvali su prirodu jer im je od nje zavisilo preživljavanje. Današnju ekonomiju naziva „džanki“ (narkomanskom), jer uvek traži više, zavisi od jeftine nafte, jeftine radne snage i jeftinih resursa.
„Cilj je sada da se proizvodi sve više kako bi ljudi tobože imali više dostojanstven život“, kaže profesorka.
Osnovni dohodak za sve?
Neki zagovornici osnovnog dohotka – prihoda koji bi imali svi, bez obzira da li i koliko rade – traže da radnici imaju veći moć, da recimo mogu da odbiju posao koji je loš za njihovo zdravlje ili planetu.
Dvogodišnji eksperiment sa osnovnim dohotkom sprovela je Finska. U Španiji se uvodi neka vrsta ovakve zarade, ministri iz Italije i Portugalije traže nešto slično za celu Evropsku uniju.
Levičari poput bivšeg grčkog ministara finansija Janisa Varufakisa kažu da osnovni dohodak treba da sleduje i ljudima koji ostaju bez posla zbog digitalizacije jer ih, recimo, na proizvodnoj traci zamenjuju roboti. On misli da dohodak ljudi koji tako ostanu bez posla treba da finansira firma od profita, a ne poreske platiše.
„Šta je naš glavni cilj?“, pita se Fraj. „Da li je to zadovoljavanje ljudskih potreba uz trošenje što manje ekoloških resursa? Ili je to ekonomija organizovana tako da se ostvari što veći obrt i kompanije zarade što više?“
Da li je njegov predlog od devet radnih sati nedeljno realan? Jeste što se tiče zaštite klime, ali to ne bi bilo ekonomski održivo, kaže Fraj. Realnije bi, kaže, bilo da radimo 20 ili 24 sata nedeljno. Neke studije kažu da je to optimalno po zdravlje zaposlenih, kao i po produktivnost.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Deksametazon – „Čudesni lek“ protiv Kovida 19
19.06.2020.
Društvo
Čupić: Treba da cenimo žrtve za univerzalne vrednosti (VIDEO)
11.06.2020.
Društvo
Milenković: Covid-19 pokazao da su pušači manje spremni za borbu sa bolestima
30.05.2020.
Društvo
Poplave
Poplave na zapadu Srbije, vanredna situacija u četiri opštine
U zapadnim delovima Srbije su se, zbog jakih kiša, izlile reke, bujica je srušila most kod Ljubovije a vanredna situacija je proglašena u četiri opštine, prenosi RTS.
Foto: FreeImages/ Pakura Ruslan (Ilustracija)Kod Osečine se izlio Jadar i poplavio oko 150 kuća i nekoliko privrednih objekata.
Vanredna situacija je proglašena u Osečini, Krupnju, Loznici i Ljuboviji gde je trenutno najkritičnije jer je Ljubovija poplavila centar varošice, 500 domaćinstava i srušila most na magistralnom putu Ljubovija-Bajina Bašta. U prekidu je saobraćaj na više regionalnih puteva.
Povređenih nema. Stanovništvo nije evakuisano, već se samo povuklo na spratove. Nadležne službe su na terenu, pune se džakovi sa peskom.
Stanovništvu u slivu Jadra naređeno je da izmeste nameštaj i tehniku iz prizemnih delova kuća jer se iz pravca Krupnja i Osečine očekuje veliki poplavni talas.
RHMZ upozorava da će na slivovima Kolubare i Jadra sa pritokama, Skrapežu, Đetinji, Moravici, Bjelici, kao i na gornjem toku Zapadne Morave danas i sutra biti u većem porastu sa prevazilaženjem upozoravajućih nivoa.
Na Jasenici i Kubršnici očekuje se dostizanje upozoravajućih nivoa.
Crveni meteoalarm na snazi je za teritoriju Zapadne Srbije, a u ostatku Srbije važe narandžasti i žuti meteoalarm.
Svetislav Basara
Zapisi iz predizborne ćutnje
Gornji naslov baš gordo zvuči, nekako starinski, klasično, maltene kao Zapisi iz mrtvog doma, koji bi bili i primereniji za temu naše današnje kolumne – tj. razna predizborna čuda i pokore. Sutra već slede postizborna čuda i pokore, smatranja na temu čija je majka crnu vunu isprela. I tako to.
Foto: Stanislav MilojkovićSubotnji dan ćutnje započeo mi je čtenijem izjave dr Darije KT koja je, mislim u Politici, blagoizjavila da onomađašnji derbi odigran pred brojnom publikom nije bio skup visokog epidemiošloškog rizika. Ko biva… sve se zbivalo na otvotrenom.
Ne mogadoh a da se ne zapitam da li je to ista ona Darija K.T. koja je – zajedno sa još nekim kriznim persoanama dramatis – populaciju 65 + pod pretnjom visoke kazne pedeset i kusur dana držala u zatvorenom prostoru, da ne kažem baš zatvoru.
Dr DKT kaže da se promenio virus, ja pak kažem da je virus ostao uvijek isti, ali da se promenila politika, sledstveno i dvorska politička epidemiologija. Toliko na tu temu.
Da li je bilo još stvari koje je bilo bolje predizborno prećutati ili ih prepustiti medijskom mraku. Evo, recimo, jedne.
Namestih se u 19 h pred televizor da pogledam šta se u predizbornoj Srbiji sanja, a šta se joj se događa i poprilično se iznenadih kad se obavestih da su izbori već završeni i da se samo čeka verifikacija poslaničkih mandata i ostavka Visokog Tirjanina.
TV N1 je sa takozvanog lica mesta, najozbiljnije izveštavala da je ex poslanik, Srđan Nogo, sproveo slobodne društvenomrežne izbore, izabrao 250 poslanika, okupio još 250 davača podrške, doveo ih pred Kozačku skupštinu i stupio u pregovore sa zapovednikom policajnih snaga da „legitimno“ izabrane poslanike pripuste u skupštinu u kojoj će biti donet dekret o Vrhovnom strmopizdu.
Nije dobro preterivati sa pravovremenim i objektivnim izveštavanjem. Izvešatavanje o neozbiljnim stvarima, ljudima i događajima – pogotovo ako se to radi iz niskih pobuda – i ozbiljan medij očas posla pretvori u krpu. A može dovesti do ozbiljnih posledica. Upravo se to u subotu dogodilo N-u 1.
Budući da Danas u ono vreme nije bilo, sledstveno ni Famoznog, usmeno sam skretao pažnju poznanicima novindžijama da nisu u obavezi da prenesu baš svako lupetanje vojvode Šešelja, koji je – tada u fazi ekspres lončeta za kafu – prodavao kokarde, barjake i muda umesto bubrega na početku Knez Mihajlove ulice.
Treba li reći da su me novindžije gledale kao budalu, (zašto „kao“ graknuće podmfamoznici.) Pa ko je lud da ne objavi senzacionalnu vest i još senzacionalniju fotografiju, poput one antologisjke sa kamom među zubima.
Nije, međutim, prošlo mnogo vremena, Šešelj je iz faze ekspres lončeta, prešao u fazu eskpres karakazana i na kraju u fazu lokomotive. Ostatak priče znate. Sledeći opisanu matricu, objektivno izveštavanje o Đogovim budalesanjima od Đoga lako može napraviti Roga, a od Roga do Rogonje je samo mali korak.
Komentari (5)
Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.
-
Biće materijala za zapise, posle ovih „izbora“.
-
Ma, dobro to. Nego, šta biva s obećanjem da ćete nam priopćiti da li ste glasali ili bojkotovali.
-
A što Vučić onako javno opljunu RTS? Zar mu nije verno i odano služio više od 8 godina? Što kaže naš narod, „hrani kera da te ujede“.
-
Da li si, Base, siguran da vest koju si naveo nije ispred TVN1 saopstio ZoranKesic?
-
Naslov kolumne zaista zvuči skoro kao „Zapisi iz mrtvog doma“ FM Dostojevskog, ali ne i njen sadržaj.
Nemački novinar o izborima u Srbiji
Sve je zauvek, dok više nije”
Nemački novinar o izborima u Srbiji: Stabilnost je varljiva
Vodostaj moći je rastao dok nije podavio konkurenciju, prošle su duge godine otkad je Aleksandar Vučić došao na vlast i danas je sam iznad vode, nema više opozicije, piše u autorskom tekstu za Dojče vele novinar Norbert Mapes Nidik, podsećajući da i večne stabilokratije imaju kraj.
Foto: Beta/Miloš MiškovAko je svet i poludeo, u srcu Balkana očito vladaju mir i zadovoljstvo. Decenijama se govorilo da će države tog turbulentnog regiona ući u mirne vode tek ako zauzmu kurs prema Evropi, razviju demokratiju i pravnu državu, ali je to bila zabluda, smatra Mapes Nidik.
Kao da je Srbija došla sebi tek sa autokratom Vučićem na čelu. Umesto da se vuče za tromim tankerom Evropske unije, predsednik Srbije čvrstom rukom kormilari državnim brodom kroz hridi i pokazuje u koju luku bi da pristane, jer će već u subotu otputovati u Belu kuću kako bi slavio „pomirenje“, ili makar „novo poglavlje“ u odnosima sa Kosovom, naveo je nemački novinar i dodao da bezbednost i red ne garantuju Evropa i Angela Merkel, nego Vučić i – teško je poverovati – Donald Tramp.
On smatra da je ubedljivi rezultat izbora pogrešno tumačiti kao veliko poverenje koje građani imaju u predsednika i ocenjuje da Srpska napredna stranka nije jedna, nego jedina aparatura moći, kao nekada Komunistička partija.
Onome ko stranci duguje radno mesto ili funkciju, a u Srbiji su to manje-više svi, pametno je da glasa za SNS, jer ako ona izgubi moć, pojedinac može da ostane bez posla. To je zatvoren sistem, ocenio je Mapes Nidik.
Prema njegovim rečima, sistem je stabilan, baš kao nekada komunistički, što znači da može da funkcioniše samo dok ima nešto da podeli, što se do sada radilo spretno: novac iz EU ili investicije iz Kine su, do korona-krize, donele Srbiji drugi najveći rast u regionu, posle Rumunije.
Investitori, podseća autor, cene Srbiju jer je moćna stranka za njih jedini šalter na kojem se lako dobijaju dozvole i koji rešava sve probleme. Nema više nikog da mu protivreči, Srpska pravoslavna crkva je na kratkom povocu, i predsednik je konačno slobodan da reši pitanje Kosova na svoj način, ocenio je nemački novinar i dodao da se već dve godine Vučić i njegov albanski alter-ego Hašim Tači zalažu za razmenu teritorija.
Nema tu, smatra, ni govora od pravog pomirenja, od suočavanja sa prošlošću, od smanjenja svakodnevnih tenzija, od susreta dvaju društava. Efekat bi bio upravo suprotan: dvojica vođa bi, ako se ostvari njihov scenario, bili gospodari u sopstvenim kućama koji više nemaju obavezu da se osvrću na dosadne manjine.
Skoro 63 odsto glasova su fantastičan rezultat, ali stabilnost je, znamo, varljiva stvar, zaključio je Mapes Nidik, podsetivši šta je rusko-američki autor Aleksej Jurčak napisao o iskustvu svoje generacije: „Sve je zauvek, dok više nije“.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Reakcije
Socijalisti i demokrate u EP: Ne otvarati nova poglavlja sa Srbijom pre obnove demokratije
Grupa Socijalisti i demokrate (S&D) u Evropskom parlamentu (EP) ocenila je da novi saziv Skupštine Srbije predstavlja „ruganje demokratiji“ i pozvala države članice EU da ne otvaraju nova poglavlja u pristupnim pregovorima dok u Srbiji ne bude uspostavljen „dovoljan nivo demokratije“.
Tanja Fajon Foto: Beta/Miloš MiškovPotpredsednica te druge po snazi grupe u EP, Kati Piri rekla je da jučerašnji izbori u Srbiji „nisu bili reprezentativni“ i navela da strahuje da neće sprečiti „dalju eroziju vladavine prava“, navodi se u saopštenju na sajtu S&D.
„Ovo ne bi trebalo da bude moguće u zemlji koja je kandidat za članstvo u EU. Pozivamo Evropsku komisiju koja vodi pregovore o pristupanju, da istinski analizira šta nije u redu i da izvuče zaključke“, kazala je Piri, potpredsednica S&D za spoljne poslove.
Ona je dodala da Brisel ne treba da otvara nova poglavlja sa Srbijom pre no što „veliki problemi sa stanjem demokratije u toj zemlji ne budu rešeni“.
„Minimum je da su potrebni slobodni mediji i raznoliki parlament u kojem je predstavljena opozicija. Šokiralo me je što komesar (EU za proširenje Oliver) Varheji u sinoćnoj izjavi nije rekao ni reč o ovim problemima, niti o zahtevu opozicije da izbori budu odloženi za kasniji termin“, navela je Piri.
Portparol S&D u Spoljnopolitičkom odboru EP Tonino Picula rekao je da će ta grupa održati bliske kontakte sa sestrinskim partijama u Srbiji koje su bojkotovale izbore, dodavši da oni „nikada nisu za bojkot i da smatraju da politička debata treba da bude u parlamentu“.
„Međutim, uz bojkot vodećih opozicionih partija i uz neuspeh bilo koje opozicione liste da uđe u parlament, uprkos smanjenju cenzusa na tri odsto neposredno uoči izbora, parlament Srbije je izgubio ulogu zakonodavnog tela koje predstavlja celo srpsko društvo“, kazao je Picula.
On je naveo da je za sadašnje stanje u Srbiji „najvećim delom odgovorna Evropska narodna partija (EPP) koja je godinama štitila predsednika (Srbije Aleksandra) Vučića, dok je on okretao zemlju ka autokratiji“. Vučićeva Srpska napredna stranka (SNS) je pridružena članica EPP.
„Pozivamo EPP da konačno razmotri članstvo Vučićeve partije“, dodao je Picula.
Poslanica S&D Tanja Fajon, predsedavajuća Delegacije EP za odnose sa Srbijom, rekla je da posle jučerašnjih izbora „više nema parlamentarne opozicije“ u Srbiji i ocenila da to „dovodi u pitanje legitimitet celokupnog rada novog parlamenta“.
„Nivo demokratije u Srbiji značajno je opao posle izbora, da ne govorimo o situaciji sa slobodom medija“, kazala je Fajon.
Ona je navela da je zbog pandemije korona virusa poslata samo ograničena posmatračka misija OEBS i da EP nije mogao da pošalje sopstvenu.
„o domaćim posmatračima, izborne neregularnosti zabeležene su na pet odsto biračkih mesta, što je više od procenta neregularnosti na parlamentarnim izborima 2016. i predsedničkim 2017. godine“, dodala je Fajon.
Fajon je rekla da je odziv glasača bio znatno manji nego pre četiri godine i da je „ispod 50 odsto, uprkos pritiscima vlade“ na građane da izađu na izbore.
„Kao jedna od posrednica u međupartijskom dijalogu poslanika parlamenta Srbije o izbornim uslovima, sa žaljenjem mogu da kažem da uprkos našim naporima, uslovi nisu bili dovoljni da glavni deo opozicije učestvuje na izborima. Moramo da nađemo nove metode da ih uključimo u novu rundu našeg međustranačkog dijaloga“, navela je Fajon.
Po do sada obrađenim podacima, na jučerašnjim parlamentarnim izborima u Srbiji cenzus su prešle samo tri liste: koalicija oko SNS, savez Socijalističke partije Srbije i Jedinstvene Srbije, i lista SPAS Aleksandra Šapića. Koalicija oko SNS imaće u novom sazivu parlamenta dvotrećinsku većinu.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
IZBORI
Fajon i Bilčik pozivaju na kredibilne, transparentne i mirne izbore u Srbiji
17.06.2020.
IZBORI
Komentari (1)
Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.
-
Smanjite korupciju kod vaših zvaničnika. Av kupuje podršku.
Vojska Srbije
Vojska Srbije zaslužuje boljeg
Od 3. juna Srbija, formalno, nema zakonodavnu i izvršnu vlast. To znači, pored ostalog, da je i ministru odbrane Aleksandru Vulinu istekao mandat i da je Vojska Srbije (VS) ostala bez rukovodioca koji ‘odlučuje’ o bitnim pitanjima iz delokruga Ministarstva odbrane (MO).
Foto: Goran StankovicNo, kako u ovoj državi Ustav i zakoni ne garantuju ništa, za očekivati je da će ministar (i ne samo on) nastaviti da, nelegalno, obavlja dužnost do izbora novog sastava Narodne skupštine i Vlade.
Ne treba imati dilemu, on je ‘sagledao’ svoj učinak i nada se da će i dalje biti na ‘usluzi’ građanima i ‘okosnica’ kadrovske postavke izvršne vlasti.
Očekivanja mu nisu nerealna jer zamena ministarskih funkcija nije neuobičajena pojava, a on je pouzdan partner donosiocu odluka kojem je odgovarao za svoj rad i stanje u MO i VS, mimo predsednika Vlade i Narodne skupštine.
Poučeni dosadašnjom praksom, za verovati je da neće ceniti struka ko će i po čemu biti upamćen.
No, jedno je izvesno – odlazeći ministar odbrane postao je poznatiji po neodmerenoj retorici, egzibicionizmu i podsticaju nespokoja nego po učincima.
Teško je odupreti se utisku da je jedan od podstrekača napetosti u regionu, koji se ne libi da promoviše moć – i kada to nije nužno, forsirajući army-fazon opasnog momka, ostvario dečački san i sanirao (barem i delimično) mladalačke frustracije iz perioda kad su njegovi vršnjaci oblačili uniforme.
Neki su, nažalost, založili život za ‘svetlu’ budućnost države u kojoj će on obnašati ministarske funkcije.
Njegove iracionalne izjave plenile su pažnju jer je, neretko, istupao i izvan svojih nadležnosti, pa i zvanične politike.
Njima je stvarao lošu atmosferu, podsticao tenzije, sužavao prostor za dijalog sa susedima i opterećivao međunarodne odnose.
Primeri su brojni – ‘stav’ da će Srbija (vojno neutralna?) raspoloživu vojnu, političku i diplomatsku efektivu staviti u svrhu borbe protiv Islamske države; ‘ocena’ da su oficiri Vojske CG u misiji KFOR da bi podržali nezavisnost Kosova, a ne da bi zaštitili Srbe; tvrdnja da Bakir Izetbegović radi ono što mu je radio i otac; izjava da je za njega Republika Srpska posebna država; predlog da treba razmisliti o promeni spoljne politike, ukoliko je za EU ključan odnos prema kosovskom pitanju; izjava da o njegovom odlasku u Hrvatsku odlučuje ‘vrhovni komandant’ VS, a ne hrvatski ministri; poruka predsedniku Severne Makedonije (nakon njegove izjave da se RSM protivi ideji o razmeni teritorije između Beograda i Prištine) da ćuti na jeziku koji mu niko, osim Srbije, ne priznaje; itd.
Za njega nisu važili diplomatska umerenost, kodeksi, pravila međudržavnih protokola. Očito je da mu je tolerisan nedostatak svesti o javnom interesu. Da nije tako, odavno bi bio smenjen.
Sudeći po brojnim istupima druga Vulina u javnosti, pripreme za neki novi ‘militaristički pohod’, radi zaštite Srba (ne državljana Srbije), ma gde oni živeli(?), u punom su jeku.
Pošto nije optimista kada je reč o perspektivi BiH i budućnosti dijaloga Beograda i Prištine, ‘snažan’ utisak ostavlja porukama: „Ja bih Albancima odgovorio vojskom ali je Vučić bio tu da kaže da postoji diplomatija“, „Ako bilo ko pomisli da upadne u Severnu Mitrovicu ili da uznemiri Republiku Srpsku, nemoj da se igra, mi smo tu“, „Vojska Srbije je regionalna tenkovska sila i jedna od najsnažnijih tenkovskih nacija u celoj Evropi“,…
Ponesen funkcijom, nije propuštao priliku da istakne odlučnost i spremnost za odbranu srpskih interesa i odgovor na svaki razvoj situacije, ali jeste da javnosti stavi do znanja na koji način bi to ostvario i po koju cenu.
U nedostatku stabilne potpore, ‘spremnost’ je potkrepljivao tvrdnjom da je VS u gotovosti da izvrši sva naređenja ‘vrhovnog komandanta’. Čak je i opoziciju upozorio da ona neće dozvoliti obaranje legalne i legitimne vlasti i nasilno rušenje ustavnog poretka Srbije (?).
Pleni njegova stalna potreba da se dokazuje i stekne naklonost ‘šefa’, da bude prepoznat kao neko ko je iskoračio ispred konkurencije.
Pažnju je zaokupljao prikazom nerealnih slika o sistemu odbrane, (samo)hvalama i (samo)promocijama uz diskreditaciju neistomišljenika i isticanje da će, posle više godina namernog zapostavljanja i planskog uništavanja VS, sve biti obnovljeno i stavljeno u funkciju.
Ističući doprinos predsednika države stvaranju moćne i opremljene vojske – ‘neuporedive sa drugim armijama’, zapostavljao je nezadovoljstvo njenih pripadnika stanjem raspoloživog kadra, prvenstveno radno-pravnim i materijalnim statusom i neadekvatnim vrednovanjem dokazanih vrednosti.
Na loše uslove i stanje u VS, kao i činjenicu da MO nije više poželjan poslodavac, ukazivao je Vojni sindikat Srbije (VSS).
Prema navodima istog, više od 50 % pripadnika VS je nezadovoljno platom, dok je trećina zaposlenih opterećena materijalnom situacijom, što utiče na kvalitet angažovanja na radnom mestu, ali i na psihofizičko stanje i motivisanost za izvršavanje zadataka.
Obzirom da, skoro svakodnevno, profesionalni pripadnici napuštaju službu, postoji opasnost da nastupi ozbiljna kadrovska kriza u popuni ljudskim resursima, naročito u vazduhoplovstvu i pojedinim opštim i logističkim službama.
Odlazeći ministar je tome doprineo jer nije shvatio da osnovni resurs svake organizacije, pa i vojske, čine ljudi – njihov moral i sposobnosti. Stav da nije bio dostojan, stručan i sposoban za obavljanje poverene mu funkcije, VSS je potkrepio istraživanjem (sa reprezentativnim uzorkom) sprovedenim od 31. marta do 4. aprila 2020. god. na svojoj zvaničnoj ‘facebook’ stranici.
Rezultati su poražavajući po čoveka koji je na čelu vojske koja je iznedrila mnoge velikane u istoriji ratovanja.
U odnosu na broj ispitanika, 89 % smatra da Aleksandar Vulin zloupotrebljava VS u političke svrhe; 79 % je mišljenja da, svojim ponašanjem i rukovođenjem, narušava ugled vojske; 88 % je izrazilo nepoverenje prema njemu, dok 90 % ne bi želelo da bude na istoj funkciji u budućoj Vladi.
Sumirajući učinke ministra na zalasku ‘vojničke karijere’, dominantan je utisak da se, zbog njegovog skandaloznog ponašanja (bahatosti, ironije, cinizma), servilnosti, afera i diletantizma, većina profesionalnih (ali i umirovljenih) pripadnika VS oseća poniženim i uvređenim.
Mnogi mu zameraju zalaganje za razgraničenje sa Albancima i nedopustivu izjavu: „Kada utvrdimo gde je linija, moći ćemo i da je branimo“.
Dok je građanima Srbije potrebno izmirenje sa susedima, a ne večiti sukob, vojska očekuje rukovodioca koji će shvatiti sistem na čijem je čelu i raditi za javni interes.
Autor je general-potpukovnik u penziji, zamenik predsednika Saveta za strateške politike
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Tadić: Umesto kriznog, imamo režimski štab
22.06.2020.
Politika
Unesko zabrinut zbog prekomerne sile nad novinarima
22.06.2020.
Svet
Komentari (1)
Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.
-
Dosta je brozove vojske.
Druže Basara,
Zašto pominješ tvog druga Vesića kad se vrlo dobro zna da je ovo ideja tvog velikog prijatelja AV? Šta, sramota je da to napišeš? Razumem da je urednički dinar u S. glasniku vrlo dobar, ali daj sebi malo dostojanstva.
Samo jako, druže Basara.
Kada nema uspeha u privredi, nauci, obrazovanju, zdravstvu itd., onda se vlast okreće lažnom rodoljublju i preteranom veličanju istorije.
Nije to veličanje istorije, već ismevanje.
Jedan od boljih tekstova g Basare, nekako leprsav. Jedva cekam nastavak!
To ti je,Base dobra navika: da čitaš Krletove kolumnme! Znaš kako kažu: Čovek se uči dok je živ.
Sve se tumbe okrenulo, ili, što reče Duško Radovoć, „Sve je pošlo naopaćke za vrapce i mačke“
Ko zna? Kada se spomenik na Savskom trgu sastavi, možda ispadne Putin, a ne Stefan Nemanja.
Basara je inače stručnjak za davanje mišljenja o spomenicima, što obavezno posvađa komentatorluk, dok se vajari i vrapci iskidaju od smeha.
U tome leži značaj velikih ljudi. Tamo gde su oni ili njihovi spomenici, menja se sredina i od nekadašnjeg rugla prave se svečana mesta i centri kulture. .
Onakvo ruglo kakav je Beograd na vodi ne može ništa da popravi. Ruglo u pravnom, arhitektonskom, gradjevinskom i estetskom smislu.
Maestro. Bravo!