U Briselu je nedavno otvoren Muzej posvećen migraciji i to u četvrti Molenbek poznatoj po multikulturalnosti, preneo je danas preneo je danas portal Fokus na Belgiju (Focus on Belgium).
Bosanskohercegovački portal Žurnal objavio je priču o dvojici studenata iz Nigerije koje je hrvatska policija, prema tvrdnjama portala, otela i ilegalno proterala u Bosnu i Hercegovinu.
Bundeva se može jesti i sirova i obrađena, a sem mesa od izuzetne koristi su kako njene semenke tako i njihovo ulje. Od nje se mogu praviti čorbe, kolači, pogodna je za ishranu dijabetičara, a može se koristiti u nezi lica i kože.
Sekretarica ubijenog lidera GI SDP Olivera Ivanovića Silvana Arsović, koja je sa još pet lica juče optužena da je odgovorna za njegovo ubistvo, primljena je večeras u jedinicu intenzivne nege na Internom odeljenju mitrovačke bolnice.
Oni čitave godine šiju, rade ručne i umetničke radove, slikaju, prave suvenire, a jednom godišnje na Međunarodni dan osoba sa invaliditetom obavezno igraju pozorišne predstave, pa makar i “Romea i Juliju”.
Na nedavno održanom dvodnevnom seminaru u Vrnjačkoj Banji za novinare lokalnih medija sa teritorije Raškog upravnog okruga na temu “Lokalni mediji i zaštita životne sredine u lokalnim samoupravama” pokrenuta je zanimljiva inicijativa.
Zaposlenima u Javnom komunalno stambenom preduzeću „Zaječar“ uz platne liste za oktobar priloženo je obaveštenje da zarada zaposlenih nije isplaćena zbog trenutno loše finansijske situacije.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Branislav Nedimović rekao je danas da je robna razmena poljoprivrednih proizvoda Srbije i Belorusije samo 20 miliona dolara i apelovao na predstavnike privredne delegacije te zemlje da ne budu rigorozni pri uvozu mesa i mesnih prerađevina iz Srbije.
Inicijatori ograničenja rijaliti programa danas šalju pismo predsednici Skupštine
Organizatori inicijative „U ime kulture“ poslaće danas predsednici Skupštine Srbije Maji Gojković pismo kojim se zahteva zakonsko ograničenje rijaliti programa i uvođenje pola sata kulturnog sadržaja za decu, koji je potpisima podržalo 42.852 građana.
0Piše: Beta
Foto: FoNet/UZUZ
Građani okupljeni oko inicijative „U ime kulture“ organizovali su u subotu protestnu šetnju zahtevajući usvajanje zakona za ograničavanje rijaliti programa i uvođenje pola sata kulturnog programa za decu.
Foto: FoNet/UZUZ
Na protestu „Korak do kulture“, učestvovala su i deca, a kolona se kretala „putem kulture“, pored Istorijskog muzeja, Ateljea 212 i Radio Beograda. Skup je završen ispred Narodne skupštine gde su aktivisti zalepili na vrata pismo za svakog poslanika, saopštili su organizatori.
Kako je najavljeno, u toku dana biće poslato pismo i predsednici Skupštine Srbije Maji Gojković, koje je na sajtu „Peticije Srbija u pokretu“ potpisalo više od 5.000 građana.
Inicijativu „U ime kulture“ pokrenuli su udruženje Srbija u pokretu i Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, zahtevajući da njihov predlog zakona za ograničavanje rijaliti programa bude usvojen do kraja decembra 2019. godine, kada Skupština Srbije završava redovno zasedanje.
Postanite član Kluba čitalaca Danas i na taj način podržite nezavisno novinarstvo.
Danas postoji sa ciljem pravovremenog i istinitog izveštavanja dostupnog svim građanima. Kupovinom Danasa, pretplatom ili članstvom u Klubu čitalaca omogućavate nam da ostanemo samostalni i potvrđujete da u Srbiji ima mesta za slobodno novinarstvo!
Više od dve decenije nismo poklekli pred trendovima opšte tabloidizacije, senzacionalizmom i komercijalizacijom sadržaja. Bili smo zabranjivani i prozivani. Ništa nije moglo da nas spreči da objektivne vesti objavljujemo svakog dana. Nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici.
Zato želimo da se oslonimo na vas, naše čitaoce.
Ukoliko želite da i ubuduće nastavimo sa radom kao i do sada i još kvalitetnije, kupite Danas i postanite deo Kluba čitalaca Danasa za 990,00 dinara mesečno!
Ostavimo načas po strani srpske psihodelične i kontrapsihodelične (para)politike, istrage poturica i poturanje istraga, uvaljivanje dubara i masovne halucinacije (svih boja) pa se retorički zapitajmo da li u ovom sveopštem rasulu i propadanju ima išta što je bar malčice napredovalo.
Ruku na srce, malo toga, ali nije da baš ničeg nema.
Uverio sam se u to odgledavši (iz tri puta) drugu sezone serije „Senke nad Balkanom“. Kako sam onomad pravovremeno i subjektivno izvestio, prva sezona je bila jaka vrlo dobra (po starovremenskom ocenjivanju možda čak i „četri na pet“), druga je još bolja, sledstveno je – zbog neizbežnih sitnih propusta starovremenski ocenjujem s – „pet minus“.
Uprkos velikoj gledanosti i neporecivosti kvaliteta, prva sezona Senki bila je podvrgnuta žestokoj kritici obeju čaršijskih ideoloških komisija od kojih nijedna – ni kitajgorodska ni euromahalska – ni do dana današnjeg nije u stanju da napravi razliku između stvarnih događaja (ma koliko u Srbiji bilo malo takvih) i uspelih umetničkih (književnih, filmskih, kojih je nešto više) prezentacija tih zbivanja.
Čule su se smehotresne primedbe na „kaljanje“ obraza braće „belih“ Rusa, na skrnavljenje časti srpskih devojaka podvrgavanjem bludnim radnjama pred kamerama, na previše ili premalo crno – kako za koga – „prikazivanje“ komunista kao i na prekorenu prekomernu upotrebu psovki i alkohola. (O, „Senke nad Balkanom“, sestre moje rođene i sama sam vam takva.)
Druga sezona je, kao i prva, ostala privržena proverenom (i dobitnom) serijalnom recepisu – pucačina, otimačina, jebačina (plus tajnodruštvena ezoterija) – ali je u svemu ostalom bolja (dorađenija) od prve, počev od (maltene filmske) dinamike, dijaloga, kamere i glume, zaključno sa scenografijom i kostimima.
S druge strane, bilo bi apsurdno nepošteno reći da se tu radi o pukoj zabavi koja se ne obazire na faktografiju ili je – što bi bilo još gore – preudešava za potrebe sopstvene dramaturgije. Daleko od toga. Kao i sva umetnička dela sa pokrićem, Senke nad Balkanom stvaraju novu faktografiju, a sad, ukoliko se istorijska faktografija ponekad i ne poklopi sa serijalnom – tim gore po istorijsku faktografiju.
Što će reći: „Senke nad Balkanom 2“ popunjavaju rupe i boje „bele mrlje“ naše ne tako davne istorije tradicionalno prepune „belih mrlja“ i rupa kroz koje danas propadamo u predistoriju.
Balkan – i srce njegove tame, Srbija – na diskretan način su (naravno koliko je to moguće) predstavljeni onakvim kakvi (približno) jesu, a ne onakvim kakvi Balkanci (sa Srbima na čelu) misle da jesu, a još manje onakvi kakvima ih vide evropske zemlje, za čiji račun Balkan udarnički obavljaju prljave istorijske poslove. Ocena – nula cigareta, što će reći pet zvezdica plus onaj „minus“. Bjela, ako si zadovoljan recenzijom, refundiraj 990 RSD (žiro račun poznat redakciji), ako pak nisi, bar me se seti za Dan Kinoteke.
Bože ga sakloni i sačuvaj, umesto da uživa u fascinantnim lepotama „grada svetlosti“, on bindžuje „Senke nad Balkanom“? Ne može Balkanac bez Balkana, pa to ti je.
Stvarno sjajna serija. Grafički dizajn, kostimi, šminka, muzika, gluma, fabula, toliko ispred uparložene vučićevske Srbije koja je ništa, ako je AV ne šminka brzinom munje svojim prepoznatljivim koloritom svaki božji dan. E ako Bas nije zapalio nijednu pljugu gledajući seriju, to je veliki uspeh za serijal Senki.
Ma u redu red „pucačine, otimačine i jebačine“ al baš tolika ezoterija je fikcija par ekselans. Nije da nije bilo tajnih loža, jeste više kulturološki nivo, ali se iz njih češće ispadalo što zbog jebačine što zbog otimačine a čaršija je sve znala.
Senke nad Balkanom su najobičnija budalaština. U glumačkom, scenarističkom, dramaturškom i rediteljskom smislu – trećerazredni kič i bofl roba. Dakle, na nivou autora ove kolumne
Ha, dan za polukulturu! Kako se ne odati… Iako gotovo potpuno nekompetentan, samim tim upravo kompetentan, ja bih dao ocenu kao i za prvu sezonu. Šest. Od 10. Bjeli je ovo ipak diplomski. SNB 2 bi mogle da budu jedan sasma solidan tročasovni film, uz malo scenarističke dorade, čisto zbog nekih nedorečenosti. Za sve to Bjeli verovatno šište šiške a po meni je on jedini i merodavan da oceni da li se ima biti zadovoljnim. Ima to sve to što kolumnista kaže da ima, za naš prosek ide to i do 10, opet šteta je kada se već skupi takva produkciona i stvaralačka logistika i sinergija da se završi na tome. Tek, mnogo je lakše istaknuti nešto dobro. Nešto autentično dobro jer je fotografija već postala standard, što je koliko god bez neke autorske mrlje bar dobro za mrlje na očima. Po meni su to u ovom slučaju glumci. Na prvom mestu Žirović zmije mu oči popile, hladni Brstina i mladi Grabež (jedna od Bjelinih dobrih strana je što daj priliku mlađima). Dobar je i Kuzmanović ali muka je nositi se sa klišeima. Zanimljivo je da se lik oko čije glave se vrti cela radnja, Roi Alexander, uopšte ne pojavljuje. Da ne spojlerišem nebindžerima. Političko-istorijski najintrigantnije u celom serijalu spada pod spojlerisanje. Eto, pa neka Bjela odbije kolumnisti od 990.
I meni se dopala serija. Jedina slaba karika mi je gluma marije bergman aka maje davidović i ne znam mu ime (niti me je poćer’o da ga saznam) aka grof rajacki.
Pre iskoraka u kulturnu sferu kolumniste bi trebalo da se poduci pazljivim citanjem Teofila. Cosic je bar bio dovoljno pametan da se ne bavi enciklopedijskim radom, znao je gde je u odnosu na Krlezu.
Sto ti je francuska kultura, rafinman, sarm! Od kada je nas kolumnista otisao u Pariz ne mogu da prepoznam kolumnu. Ni S od Kancelara. Bez napusavanja. Samo komplimenti na sve strane, dobar dan, ljubim ruke, izvolte, kako ste, ne sedajte na hladan kamen ljubim vas. Grad svetlosti zagrejao kolumnistino ledeno srce, ublazio ostricu njegovog mac pera, empatizovao ga …. dobro, de, ima tu nesto i do Armanjaka, cenim, jer nije Pariz samo u muzejima, operama, galerijama, knjizarama i drzanjem za ruke u romanticnoj setnji obalama Sene. Ah, naviru mi secanja … proletos, divno majsko vece, sedim ja tako u kafeu Luis, bulevar Sen Zermen, srkucem kapucino, lezerno prelistavam Monteskijea, kad evo ga Oliver Martinez. Gde si Ziki, mon sheri, sunce moje, poce da mi ljubi ruke … znate kakvi su Francuzi. Narod gleda, mene blam od tolike paznje. Kakvo je to vece bilo, majko moja. Pariz je stvarno zasluzio naziv grada ljubavi.
Вожња електричном “корсом” – 100 километара за 100 динара
Субвенције за електрична возила у Немачкој чија је цена испод 30.000 евра је 6.000 евра, одредила је немачка влада. Одобрене су и све нематеријалне субвенције, бесплатан паркинг, пуњење и вожња жутом траком. За субвенције конкурише и немачки “Опел” – моделом електро-возила чија је цена 22.000 евра.
Међу првима у свету имали смо прилику да провозамо и нову “опел корсу електро” и да се упознамо са рачуницом будућег купца. Ако бисмо је возили по Београду сто километaра та вожња би нас коштала само 100 динара по садашњим ценама струје.
Припремио Драган Милутиновић
Your browser does not support the video tag.
Базична верзија “корсе” опремљена је, између осталог, аутоматском “климом”, са опцијом даљинског активирања, електричном паркирном кочницом, бесконтактним откључавањем и стартовањем возила, као и мултимедијалним системом са седмоинчним екраном осетљивим на додир.
“Наш циљ је да ценом стигнемо верзије на бензин и дизел и да за шест година коришћења нашим купцима обезбедимо бенефит од још најмање 10.000 евра. Тиме стимулишемо нову технологију”, каже Криф Брејер из “Опела”.
Електрична енергија складишти се у батеријама капацитета 50 киловат-сати, а на располагању су три режима вожње: нормал, еко и спорт. Када је реч о перформансама, корса од 0 до 50 километара на сат убрзава за само 2,8 секунди, док јој до стотке треба 8,1 секунд.
“Ранг и домет зависе од режима вожње, а са једним пуњењем загарантована је вожња 250 до 300 километара”, каже Криф Брејер.
Уз помоћ брзог пуњача, батерије се могу допунити до 80 одсто максималног капацитета за 30 минута. Овај аутомобил ће до првих власника стићи тек у пролеће 2020. године.
Vozila na struju bice tek tad savrsena kada budemo mogli da napunimo bateriju bilo gde i na bilo kojoj utikacnici za struju.Znaci da punjac baterije bude ugradjen u vozilu.
Od „čuvara mosta“ do međunarodne poternice: Ko je Zvonko Veselinović
2Piše: BBC News na srpskom
„Vođa čuvara mosta“, organizator barikada i zaštitnik Srba sa Kosova ili kontroverzni biznismen, kriminalac i „gospodar Severa Kosova“ – to su dve krajnosti kojima se u javnosti opisuje Zvonko Veselinović.
Iako je njegov poslovni uspon česta tema novinarskih istraživanja, njegove fotografije u javnosti nije lako naći.
Prema pisanjima kosovskih medija, Osnovni sud u Prištini raspisao međunarodnu poternicu za Veselinovićem zbog događaja koji su usledili nakon intervencije specijalnih jedinica Kosova 2011. godine.
U to vreme su Srbi sa severa Kosova postavili barikade na administrativnim prelazima sa ciljem da spreče Euleks da tu doveze albanske carinike.
Više puta je bilo sukoba sa policijom, a tokom jednog takvog incidenta ubijen je pripadnik specijalne policije Kosova.
Veselinović je u javnosti tada postao poznat kao organizator barikada, a prema navodima Specijalnog tužilaštva Kosova, on se danas tereti za niz krivičnih dela kao i za predvođenje organizovane kriminalne grupe.
Kako je Zvonko Veselinović od lokalnog staklara iz Kosovske Mitrovice postao jedna od najkontroverznijih ličnosti u Srbiji?
Administrativni prelaz Jarinje zapaljen je u julu 2011. godine
Barikade na prelazima, kamioni na putevima
Tokom barikada na severu Kosova 2011. godine, o Veselinoviću se u beogradskim medijima pisalo kao o „novom Arkanu“ i neformalnom centru moći na severu Kosova.
U to vreme je bio vlasnik dve benzinske pumpe u tom delu Kosova, a u medijima se dovodio se u vezu sa švercom goriva.
Prema istraživanju Insajdera, dok su lokalni Srbi mesecima bili na barikadama, mašine, kamioni i bageri Zvonka Veselinovića kopali su nove, alternativne puteve na administrativnoj liniji koji su služili za šverc robe između Srbije i Kosova.
Insajder navodi i da je Veselinović jedan od onih koji su se obogatili zahvaljujući odluci Vlade Srbije 2005. godine da se ukine PDV na svu robu koja iz Srbije ide na Kosovo.
U istraživanju BIRN-a navodi se da je Veselinović tokom barikada 2011. godine i pobune protiv prištinskih vlasti, sarađivao sa osobama bliskim vladajućoj partiji kosovskih Albanca na izgradnji autoputa vrednog milijardu evra.
U jednom od retkih intervjua za list Pečat 2011. godine Veselinović je izjavio da „za njega radi 30 kamiona“ i demantovao sve optužbe za krijumčarenje.
„Nisam ništa krijumčario, nisam ništa švercovao, nikakvim kriminalom se bavio nisam. Napravio sam novac na osnovu toga što smo imali povlastice iz Republike Srbije. To što smo uvozili bilo je bez PDV-a, neko vreme i bez akciza, ali evo, mi i sada radimo i živimo, kada plaćamo PDV i akcize. I dok nisam imao novca, dok sam, kao i svi ovde, sklapao kraj sa krajem, borio sam se za Srbiju i srpski narod“, naglasio je Veselinović.
Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) objavila je izveštaj BIA-e iz iste godine u kome je Veselinović označen kao vođa kriminalne grupe koja se bavi trgovinom droge, švercom oružja i nafte, zelenašenjem i pranjem novca.
U izveštaju se takođe navodi da je u nekim od ovih poslova sarađivao sa kriminalcima sa Kosova.
Kosovoska Mitrovica
Pominje se i u Beloj knjizi organizovanog kriminala iz 2001. kao organizator grupe koja se bavi teškim krađama, oduzimanjem motornih vozila, iznudama i falsifikovanjem dokumenata na teritoriji Kosovske Mitrovice.
Sudilo mu se zbog trgovine heroinom i zloupotrebe položaja, ali je oslobođen optužbi.
Kada je krajem 2011. godine uhapšen u Srbiji nije bilo odmah jasno da li je po bilo po nalogu Kfora zbog postavljanja barikada ili zbog zloupotreba za koje ga tereti Srbija.
Ispostavilo se da se radi o optužnici prema kojoj se Veselinović, njegov kum Milan Radoičić i još jedna osoba terete za nelegalno prisvajanje 32 kamiona u vlasništvu kompanije „Hipo Alpe – Adrija lizing“ i tako sebi pribavili najmanje 237 miliona dinara imovinske koristi.
Veselinović je tada u pritvoru proveo godinu dan, a njegovi sugrađani su protestovali i tražili da se pusti na slobodu.
U martu 2016. godine Apelacioni sud je oslobodio Veselinovića i Radoičića.
Veselinović i Radoičić su i vlasnici firme Inkop iz Ćuprije koje dobijalo unosne poslove na izgradnji Koridora 11, a čije je sedište jedno vreme bilo na državnoj adresi.
Takođe, obojica su pred sudom u Pirotu optuženi da su nelegalno iskopavali šljunak a potom ga koristili u izgradnji Koridora 10.
Presudom od 15. januara 2019. godine Veselinović je osuđen na dve godine zatvora. Apelacioni sud u Nišu je u julu iste godine preinačio presudu i Veselinovića i još dvojicu optuženih oslobodio optužbi.
Prema podacima Insajdera, Veselinović i članovi njegove uže porodice su se jedno vreme vodili kao radnici Pošte Kosova (PTK). Veselinović je još 2007. godine Pošti Kosova izdao prostor u Kosovskoj Mitrovici na kojem je postavljena antena kosovske mobilne mreže.
Događaji iz 2011. godine nisu jedini razlog zbog kojeg Veselinovića traži kosovsko tužilaštvo.
Prema pisanju KRIK-a, u aprilu ove godine tužilaštvo Kosova je proširilo istragu o ubistvo Olivera Ivanovića, političara sa severa Kosova, na još dve osobe – a jedna od njih je Veselinović.
Ko ima sliku sa Veselinovićem?
Kada je svet politike u pitanju poznato je da je Veselinović bio u dobrim odnosima sa političarem Borislavom Pelevićem.
Mediji beleže da je u septembru 2000. godine Veselinović navodno bio među ljudima koji su zaštitili Vojislava Koštunicu, tadašnjeg kandidata DOS-a za predsednika, od pristalica Slobodana Miloševića tokom predizbornog mitinga na Kosovu.
Ipak, sam Veselinović je rekao da je u vreme kada je o njemu objavljeno najviše negativnih tekstova zvao tadašnji zamenik predsednika Srpske napredne stranke, a danas predsednik Srbije, Aleksandar Vučić.
„Iznenadio me i poziv Aleksandra Vučića, on me je, kada je počela hajka, lično zvao telefonom i rekao da kao stranka stoje iza mene“, izjavio je Veselinović.
Da podrška stranke do danas nije jenjavala videlo se i početkom ove godine kada su novinari KRIK-a objavili fotografiju Veselinovića i Andreja Vučića, brata predsednika Aleksandra Vučića.
Most koji deli Mitrovicu na južni i severni deo i danas obezbeđuje Kfor
Kada je imao dvadeset i tri godine, Veselinović je uhapšen prvi put – 2003. godine na putu Raška-Kraljevo, sa još troje ljudi u automobilu u kom je pronađeno više od tri kilograma heroina.
U pitanju je bila osmišljena policijska akcija, a sva trojica su prvobitno priznali krivicu. Tri godine i dva suđenja kasnije, svi su oslobođeni krivice, piše Insajder.
Godinu dana kasnije Veselinović je pritvoren pod optužbom da je učestvovao u ubistvu, a pred kraj 2005. godine uhapšen je u centru severne Mitrovice zbog navodne krađe automobila.
Oba hapšenja izazvala su proteste građana na severu Kosova, koji su zahtevali da se Veselinović pusti.
U rodnom gradu se istakao još 1999. godine kao jedan od čuvara mosta na Ibru koji Mitrovicu deli na južni albanski i severni srpski deo.
O njegovim aktivnostima na mostu govorio je i Oliver Ivanović, jedan od političkih lidera Srba sa Kosova, koji je ubijen u januaru 2018. godine.
„On je tada imao 18 ili 19 godina. Bio je prilično hrabar momak i istakao se u par navrata vrlo srčanim nastupima kada je to trebalo. Prosto, nije se plašio ni Albanaca ni Žandarmerije“, rekao je Ivanović 2012. godine u intervjuu za televiziju B92, tada kao državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju.
Veselinović je rođen 30. decembra 1980. godine u Kosovskoj Mitrovici, nije poznato šta je po obrazovanju ali se zna je nasledio porodični posao staklarstva.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Iako je Windows 10 odavno predstavljen, pa je samim tim je i „sedmica“ otišla u zaborav, milioni računara širom sveta i dalje koriste – Windows XP.
0Piše: I. T.
Foto: Pixabay/3dman_eu
Iako nema tačnih brojki, procene su da oko 3,5 odsto svih Windows računara i dalje radi na XPu, a razlozi nisu samo finansijske prirode. Naime, većina ovih računara su zapravo – bankomati.
Za rad bankomata nije potrebna velika brzina, softver je veoma jednostavan, te ovi računari u bankomatima nisu menjani više od decenije.
Takođe, u mnogim delovima Afrike, Azije ali i Istočne Evrope, stariji računari na XPu se koriste u nastavi Informatike, kao i obuci za kancelarijske poslove.
Zanimljivo je i da besplatni OS Linux dobija sve veći broj poklonika – ljudi sve duže koriste starije modele računara i laptopova, na kojima Linux radi brzo i efikasno.
Postanite član Kluba čitalaca Danas i na taj način podržite nezavisno novinarstvo.
Danas postoji sa ciljem pravovremenog i istinitog izveštavanja dostupnog svim građanima. Kupovinom Danasa, pretplatom ili članstvom u Klubu čitalaca omogućavate nam da ostanemo samostalni i potvrđujete da u Srbiji ima mesta za slobodno novinarstvo!
Više od dve decenije nismo poklekli pred trendovima opšte tabloidizacije, senzacionalizmom i komercijalizacijom sadržaja. Bili smo zabranjivani i prozivani. Ništa nije moglo da nas spreči da objektivne vesti objavljujemo svakog dana. Nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici.
Zato želimo da se oslonimo na vas, naše čitaoce.
Ukoliko želite da i ubuduće nastavimo sa radom kao i do sada i još kvalitetnije, kupite Danas i postanite deo Kluba čitalaca Danasa za 990,00 dinara mesečno!
Nova bura unutar DS zbog nezadovoljstva grupe članova Glavnog odbora
Lutovac: Manjina stvara privid podela
Izjava da se DS pretvara u glasačku mašinu je neprimerena i neutemeljena i nanosi štetu stranci jer stvara privid podela, kaže za Danas predsednik DS Zoran Lutovac, komentarišući izjavu Branislava Lečića, člana Glavnog odbora demokrata koji je sa grupom nezadovoljnih izašao sa sednice ovog tela jer mu je, kako tvrdi, uskraćeno da govori.
0Piše: Lidija Valtner
Foto: FoNet Zoran Mrdja
Lutovac, posle subotnje sednice GO, navodi da ogromna većina članica i članova DS podržava politiku svoje stranke, a manjina nezadovoljnih namerno stvara privid o novim podelama.
– Svako ima pravo da bude nezadovoljan i da na organima stranke zastupa različito mišljenje, ali niko ne može da zastupa i vodi svoju politiku – ukazuje Lutovac.
Razlog za nezadovoljstvo nekih članova DS, zamenik predsednika DS Saša Paunović vidi u poslaničkim platama. Paunović je u izjavi za Glas Šumadije rekao da je želja grupe članova GO da stranka napusti Savez za Srbiju i izađe na izbore samo maska za razbijanje opozicionog fronta i diskreditaciju bojkota parlamentarnih izbora, kao glavne pretnje po režim Srpske napredne stranke.
On je istakao da je do najnovijih podela u DS došlo zbog poklapanja interesa SNS i nekih dugogodišnjih profesionalnih poslanika, koji „po svaku cenu žele da ostanu poslanici“.
„Oni prosto i legitimno hoće da nastave da primaju poslaničku platu, pa zato žele DS van SZS i izlazak na izbore u „proevropskom bloku“, kazao je Paunović. On je istakao da bi ti poslanici bili mnogo iskreniji kada bi rekli da žele i dalje da budu poslanici po svaku cenu, umesto da vrte u krug priču o „nemogućnosti saradnje sa Dverima“ ili o „odstupanja od evropskih vrednosti“. Prema njegovim rečima, to ipak ne znači da svi koji zastupaju takav pravac predstavljaju svesni „Vučićev resurs“, već da im se „prosto interesi poklapaju“.
Paunović je ocenio da su formalni razlozi neslaganja pitanja da li DS treba da bude deo širokog opozicionog fronta, kakav je SZS, i da izađe na izbore, ali da je suština drugačija. „Suštinsko pitanje za one koji podižu tenzije je da li će DS imati poslanike i još mnogo, mnogo važnije, da li će baš oni biti ti poslanici“, istakao je Paunović.
Tačka sporenja nezadovoljnih članova DS i ostatka stranke je i raspuštanje Demokratske omladine i Beogradskog odbora. Paunović kaže da se problem raspuštanja omladine može vrlo brzo razrešiti ako omladina poštuje odluke stranačkih organa.
Potrudiće se da ponove izbornu proceduru tako da ne bude nikakve sumnje da je bilo kršenja stranačkih pravila i diskriminacije bilo kog člana. To se može sprovesti vrlo brzo i bez velikih problema, ocenio je Paunović.
Izvori Danasa bliski stranačkom rukovodstvu kažu da je odluka o raspuštanju politička i da će vrlo brzo biti raspisani novi izbori za gradski odbor i omladinu. Do tada poverenik za Beogradski odbor biće Zoran Lutovac, a vršilac dužnosti predsednika omladine biće Mihajlo Dimitrijević.
Kako je objašnjeno u saopštenju Izvršnog odbora koji je raspustio ove organe, razlozi za ovu političku odluku jesu neaktivnost gradskog odbora, kao i zaustavljanje štetnih praksi koje su DS na lokalnim izborima u Beogradu i donele najlošiji rezultat u istoriji stranke i time je stavili na marginu političkog života u Srbiji.
Uz to, kako se navodi, predstavnici omladine nisu prilikom organizacije izbornog kongresa delovali u skladu sa demokratskim procedurama, čime su naneli štetu Demokratskoj omladini i stranci.
Nezadovoljni članovi GO potegli su i pitanje nepostojanja kvoruma na sednici. Međutim, prema našim saznanjima, kvoruma na sednici je bilo, što su u međusobnim razgovorima na društvenim mrežama priznali i oni koji su tvrdili da kvoruma nema.
Zelenović: Šta im smeta u mom govoru
„Pobunjenicima“ u DS nije odgovaralo ni to što je na sednici GO govorio Nebojša Zelenović, predsednik ZZS, koji nije član stranke. Komentarišući to, on kaže da ga je na sednicu pozvao Zoran Lutovac. „U govoru sam izneo da je cilj da napravimo veliku DS, koja će tražiti od građana mandat da potpuno reformiše Srbiju u modernu zemlju, u kojoj će biti obezbeđeno suštinsko odlučivanje svih građana u odlučivanju o javnim poslovima, sa jedne strane i potpuna kontrola javnih finansija, kroz uspostavljanje sistema finansijskog upravljanja i kontrole sa druge. Izneo sam da vidim Srbiju na Zapadu, kao zemlju za jasnom strategijom integrisanja u EU. Da bismo do toga došli u DS-u se mora pojaviti nova energija, sa novim ljudima. Stranačke finansije moraju biti uređene. To je moguće i usvajanjem odluka o stvaranju Odbora za finansijsko upravljanje i kontrolu i Građansko-demokratskog foruma, napravljen je veliki korak. Ne znam šta bi od svega ovoga moglo da zasmeta bilo kome na GO DS-a“, pita se Zelenović.
Postanite član Kluba čitalaca Danas i na taj način podržite nezavisno novinarstvo.
Danas postoji sa ciljem pravovremenog i istinitog izveštavanja dostupnog svim građanima. Kupovinom Danasa, pretplatom ili članstvom u Klubu čitalaca omogućavate nam da ostanemo samostalni i potvrđujete da u Srbiji ima mesta za slobodno novinarstvo!
Više od dve decenije nismo poklekli pred trendovima opšte tabloidizacije, senzacionalizmom i komercijalizacijom sadržaja. Bili smo zabranjivani i prozivani. Ništa nije moglo da nas spreči da objektivne vesti objavljujemo svakog dana. Nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici.
Zato želimo da se oslonimo na vas, naše čitaoce.
Ukoliko želite da i ubuduće nastavimo sa radom kao i do sada i još kvalitetnije, kupite Danas i postanite deo Kluba čitalaca Danasa za 990,00 dinara mesečno!
Evropska unija će do marta 2020. godine usvojiti evropski klimatski zakon kojim će potvrditi nepovratan put ka ugljeničnoj neutralnosti, saopšteno je iz Ministarstva za zaštitu životne sredine.
Evropski klimatski zakon će imati za cilj korišćenje čiste energije i podsticanje cirkularne ekonomije uz očuvanje biodiverziteta, a kako bi niskougljenična tranzicija bila moguća za sve EU će uspostaviti Fond za pravičnu tranziciju od jedan trilion evra koji će uključiti javna i privatna sredstva.
Kako se navodi u saopštenju Ministarstva, ovo je rečeno na Samitu o klimatskim promenama koji se pod poroviteljstvom Ujedinjenih nacija održava u Madridu a na kome učestvuje i ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan, kao izaslanik srpskog predsednika.
Na Samitu UN o klimatskim promenama je rečeno i da će “Evropska investiciona banka postati nova evropska “klimatska” banka a da će pored toga novi Zeleni dogovor predstavljati strategiju razvoja EU koji će podstaći investicije, inovacije i razvoj novih tehnologija”.
Na samitu, na kome učestvuje oko 200 zemalja potpisnica Konvencije UN o klimatskim promenama, generalni sekretar UN Antonio Gutereš, pozvao je sve zainteresovane strane, vlade svih zemalja, poslovni sektor, naučni kao i nevladin sektor da pomognu kako bi do 2050. godine svet postigao cilj karbonske neutralnosti, za šta, kako je naveo “postoje resursi i svi ostali mehanizmi da bi cilj mogao da se postigne, ali da je potrebna i politička volja da se to i omogući”.
Potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić ponovio je u Danu uživo TV N1 kako je iz policije dobio informaciju da je Predrag Koluvija, vlasnik plantaže “Jovanjica” na kojoj je policija pronašla veliku količinu marihuane, odmah po hapšenju zvao Andreja Vučića, brata predsednika države.
“Ispričaću vam kako sve funkcioniše. U Srbiji na preko 500 hektara postoji proizvodnja industrijske konoplje. Procedura je jasna, podnosi se zahtev Ministarstvu poljoprovrede, i Ministarstvo poljoprivrede daje dozvolu. Kada dobijate dozvolu, tu istu dozvolu Ministarstvo šalje MUP-u i Ministarstvu zdravlja. Bilo gde de se podiže, MUP je dužan da izađe na teeren da utvrdi šta je i koliko posađeno. Ne postoji šansa da je neko dobio dozvolu za industrijsku konoplju, a da je na 12 hektara zasadio kanabis, a da nadležni nisu to utvrdili”, kazao je on.
Potpredsednik Narodne stranke uveren je da je neko hteo da zataška slučaj “Jovanjica”, jer 12 dana od policijske akcije, niko od medija ni jednu jedinu reč nije izneo o tome.
“Svedoci smo kako ovde izgleda zaplena narkotika (…) Prosto je neverovatno da jedan ovakav slučaj prođe bez te kampanjsko-medijske priče koju smo navikli da slušamo od ovog režima”, dodao je.
Umesto toga, nastavio je Alesić, visoki državni funkcioneri svojim izjavama pokušavaju da banalizuju ceo slučaj, “sa ciljem da prođe što pre kako se građani ne bi uzbunjivali i kako se ne bi došlo do pravih organizatora ovog posla”.
“Koluvija i uhapeni radnici su izvođači radova, taj koji je to omogućio sedi visoko pozicioniran u ovoj državi”, kazao je potpredsednik Narodne.
Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović demantovao je, međutim, Alesićeve navode da je Koluvija, odmah po hapšenju, telefonom razgovarao sa bratom predsednika države.
“Ministar Stefanović je govorio i da njegov otac nema ništa sa firmom GIM, pa danas vidimo da je putovao u Saudijsku Arabiju kao njihov pravni savetnik. Njima se ne može verovati. Ja nisam tražio od Vučića i Stefanovića da mi odgovoraju, ja sam tražio da tužilaštvo kao dokaz izvede mobilni telefon zaplenjen od Predraga Koluvije (…) Tu leže odgovori ko je iz države pružao logistiku ovoj velikoj proizvodnji marihuane.”, istakao je gost Dana uživo.
Kazao je i da sama policijska akcija na plantaži “Jovanjica” nije bila slučajnost, i da je onaj deo policije koji odgovorno radi svoj posao dugi niz godina želeo da se bavi tim slučajem, ali da nisu mogli da dobiju nalog, pa su, kako je rekao, morali da se dovijaju.
Aleksić je rekao i da nije dobijao pretnje zbog oglašavanja o slučaju “Jovanjica”, ali da jeste dobijao poruke da bi trebalo da spusti loptu i ne priča više o tome.
Otkako je gavran pocrneo,Milosevic je za ove kriminalce i lopove Majka Tereza.
20
119
BOT JE NAJSMRDLJIVIJI SKOT
To ” legalno ” gajenje industrijske konoplje -kanabisa ima na mnogim mestima po vojvodini proverite snsove tajkune i tajkunčiće koji su pokupovali – oteli zadruge
Izvor: EMMANUEL DUNAND / AFP
Bože ga sakloni i sačuvaj, umesto da uživa u fascinantnim lepotama „grada svetlosti“, on bindžuje „Senke nad Balkanom“? Ne može Balkanac bez Balkana, pa to ti je.
Stvarno sjajna serija. Grafički dizajn, kostimi, šminka, muzika, gluma, fabula, toliko ispred uparložene vučićevske Srbije koja je ništa, ako je AV ne šminka brzinom munje svojim prepoznatljivim koloritom svaki božji dan. E ako Bas nije zapalio nijednu pljugu gledajući seriju, to je veliki uspeh za serijal Senki.
Dobre su Senke, eto nešto i drug Basara da pohvali…
Ma u redu red „pucačine, otimačine i jebačine“ al baš tolika ezoterija je fikcija par ekselans. Nije da nije bilo tajnih loža, jeste više kulturološki nivo, ali se iz njih češće ispadalo što zbog jebačine što zbog otimačine a čaršija je sve znala.
Senke nad Balkanom su najobičnija budalaština. U glumačkom, scenarističkom, dramaturškom i rediteljskom smislu – trećerazredni kič i bofl roba. Dakle, na nivou autora ove kolumne
Ha, dan za polukulturu! Kako se ne odati… Iako gotovo potpuno nekompetentan, samim tim upravo kompetentan, ja bih dao ocenu kao i za prvu sezonu. Šest. Od 10. Bjeli je ovo ipak diplomski. SNB 2 bi mogle da budu jedan sasma solidan tročasovni film, uz malo scenarističke dorade, čisto zbog nekih nedorečenosti. Za sve to Bjeli verovatno šište šiške a po meni je on jedini i merodavan da oceni da li se ima biti zadovoljnim. Ima to sve to što kolumnista kaže da ima, za naš prosek ide to i do 10, opet šteta je kada se već skupi takva produkciona i stvaralačka logistika i sinergija da se završi na tome. Tek, mnogo je lakše istaknuti nešto dobro. Nešto autentično dobro jer je fotografija već postala standard, što je koliko god bez neke autorske mrlje bar dobro za mrlje na očima. Po meni su to u ovom slučaju glumci. Na prvom mestu Žirović zmije mu oči popile, hladni Brstina i mladi Grabež (jedna od Bjelinih dobrih strana je što daj priliku mlađima). Dobar je i Kuzmanović ali muka je nositi se sa klišeima. Zanimljivo je da se lik oko čije glave se vrti cela radnja, Roi Alexander, uopšte ne pojavljuje. Da ne spojlerišem nebindžerima. Političko-istorijski najintrigantnije u celom serijalu spada pod spojlerisanje. Eto, pa neka Bjela odbije kolumnisti od 990.
I meni se dopala serija. Jedina slaba karika mi je gluma marije bergman aka maje davidović i ne znam mu ime (niti me je poćer’o da ga saznam) aka grof rajacki.
Pre iskoraka u kulturnu sferu kolumniste bi trebalo da se poduci pazljivim citanjem Teofila. Cosic je bar bio dovoljno pametan da se ne bavi enciklopedijskim radom, znao je gde je u odnosu na Krlezu.
Sta,vec Subota,dan za kulturu?
Sto ti je francuska kultura, rafinman, sarm! Od kada je nas kolumnista otisao u Pariz ne mogu da prepoznam kolumnu. Ni S od Kancelara. Bez napusavanja. Samo komplimenti na sve strane, dobar dan, ljubim ruke, izvolte, kako ste, ne sedajte na hladan kamen ljubim vas. Grad svetlosti zagrejao kolumnistino ledeno srce, ublazio ostricu njegovog mac pera, empatizovao ga …. dobro, de, ima tu nesto i do Armanjaka, cenim, jer nije Pariz samo u muzejima, operama, galerijama, knjizarama i drzanjem za ruke u romanticnoj setnji obalama Sene. Ah, naviru mi secanja … proletos, divno majsko vece, sedim ja tako u kafeu Luis, bulevar Sen Zermen, srkucem kapucino, lezerno prelistavam Monteskijea, kad evo ga Oliver Martinez. Gde si Ziki, mon sheri, sunce moje, poce da mi ljubi ruke … znate kakvi su Francuzi. Narod gleda, mene blam od tolike paznje. Kakvo je to vece bilo, majko moja. Pariz je stvarno zasluzio naziv grada ljubavi.