Svemirska tehnologija u službi Interneta?

SpaceX lansirao 60 internet satelita u orbitu

SpaceX lansirao 60 internet satelita u orbituIzvor: Tanjug/Malcolm Denemark/Florida Today via AP

Američka kompanija za rakete i svemirske letelice SpaceX lansirala je 60 internet satelita.

“Sateliti, nazvani Starlink, lansirani su u četvrtak uveče i raspoređeni u niskoj orbiti Zemlje”, saopštili su preko Tvitera iz kompanije.

Sateliti su lansirani raketom Falcon 9 iz kompleksa kompanije u Floridi.

“Starlink je satelitska mreža nove generacije koja je sposobna da poveže globus, posebno sa onima koji još uvek nisu konektovani, sa pouzdanim i pristupačnim širokopojasnim internet uslugama”, navode iz SpaceX.

Svaki od satelita, teških 227 kilograma, ima više antena visokog protoka i jedan solarni niz.

U sklopu projekta Starlink kompanija planira da lansira ukupno 12.000 internet satelita.

Centar za provosudna istraživanja reagovao?

Društvo

Centar za provosudna istraživanja reagovao povodom ponovljenih uvreda na račun sudije Apelacionog suda u Beogradu

Optužbe vlasti mogu da ugroze bezbednost Miodraga Majića

Nove izjave poslanika narodne skupštine ne samo da su se oglušile o pozive strukovnih udruženja, već su pooštrile optužbe na račun sudije Miodraga Majića.

    
Foto: Stanislav Milojković

Podsećamo da se celokupan skup uvreda, diskreditacija i insinuacija na račun sudije Majića, odigrao zbog njegovog gostovanja u emisiji Utisak nedelje, u kojoj je argumentovano iznosio stručne stavove, saopštio je Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS).

U saopštenju koje su potpisali članovi Upravnog odbora CEPRIS-a ističe se da je sudija Majić zbog izlaganja stavova koji su suprotni stavovima vladajuće većine, u Narodnoj skupštini optužen za neka od najtežih krivičnih dela (“deo šire zavere protiv Aleksandra Vučića”).

„Optužbe ove vrste ne samo da narušavaju elementarna pravna i etička pravila u odnosima između grana vlasti, dostojanstvo sudijske funkcije, naučni, kulturni i društveni angažman Miodraga Majića, već mogu da dovedu i do ugrožavanja njegove bezbednosti“, stoji u saopštenju koje su potpisali bivša predsednica Vrhovnog suda Vida Petrović Škero, sudija Višeg suda u Beogradu Aleksandar Trešnjev i profesori Pravnog fakulteta u Beograudu Miodrag Jovanović i Goran P. Ilić.

Pravosuđe

Miodrag Majić: Šta napadi na njega pokazuju drugim sudijama

    

Nekada se znalo – najcenjeniji u društvu bili su doktor, učitelj, pop i sudija – njima se skidao šešir na ulici.

Danas nije baš tako, bar za sudije – pokazuje slučaj sudije Apelacionog suda Miodraga Majića, koji je došao na „dnevni red“ Parlamenta, nakon što je javno kritikovao izmene Krivičnog zakona.

U skupštini su Majića poslanici vladajuće većine optužili da je korumpiran i da učestvuje u „zaveri“ protiv predsednika Aleksandra Vučića. Neki pravnici međutim kažu da su ove reči upućene zapravo svima u pravosuđu i da je poruka jasna – „ne kritikujte vlast“.

„Nažalost ova debata u skupštini i bezočni napadi, ne bih rekla samo na sudiju Majića, već na sudstvo u celini, dobila je novu dimenziju.

„To na sudstvo prenosi jedan zastrašujući efekat i to mu je i namera“, kaže Dragana Boljević iz Društva sudija za BBC na srpskom.

Glavni akter Majić za BBC kaže da je kritike, isprva, shvatao kao „uobičajeni način blaćenja“ bilo koga ko kaže bilo šta što odstupa od jednoglasne podrške postupcima vlasti, ali da su ga optužbe da je deo šire zavere protiv predsednika – iznenadile i prevazišle.

„Mene ne mogu pritisnuti. To je opomena drugima da se to nikako ne ponovi“, kaže Majić za BBC.

Vrhovni savet sudstva (VSS), organ koji je zadužen za vrednovanje rada sudija, ali i zaštitu njihove nezavisnosti, na sednici u četvrtak je raspravljao o kritikama na račun Majića, ali nije doneo zaključak, kaže Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda i član VSS-a.

Očekuje da će saopštenje tim povodom izdati sledeće nedelje.

Kako je počeo „topli zec“

Dan posle Majićevog gostovanja u emisiji „Utisak nedelje“, ministarka pravde Nela Kuburović izrazila je sumnju u njegovu nezavisnost u radu, a u kritičkom tonu u stopu su je pratili predsednica parlamenta Maja Gojković, šef poslaničke grupe naprednjaka Aleksandar Martinović i poslanik Narodne seljačke stranke Marjan Rističević.

Kuburović je rekla da je pitanje koliko je nezavistan i samostalan u radu „neko ko je 2009. mogao da bira da li će da ide u Viši sud u Beogradu ili Apelacioni sud, kada su njegove kolege kojima je bio predsednik suda u najvećoj meri ostale bez posla“.

Rističević je optužio Majića da je, zajedno sa sudijom Omerom Hadžiomerovićem, „verovatno za novac“ oslobodio Gnjilansku grupu.

Apelacioni sud u Beogradu je 2014. pravosnažno oslobodio pripadnike takozvane „Gnjilanske grupe“ Oslobodilačke vojske Kosova optužbi za zločine nad Srbima i nealbancima na području opštine Gnjilane od juna do kraja decembra 1999. godine.

Da li je pravosuđe na udaru?

BBC
Da li je pravosuđe na udaru?

„Tvrdim da je to koruptivna stvar i da su Albanci kupili tu presudu i prava je sramota da sudija Majić još uvek bude sudija Apelacionog suda, a kamoli da nastupa u javnosti posle takve sramne presude, koju je doneo na štetu Srba (…) i čovečanstva uopšte“, rekao je Rističević.

Poslanici su i u četvrtak, umesto o predlogu odluke o prestanku funkcije predsednika suda u 114 sudova, jer im je istekao mandat, uglavnom raspravljali o „slučaju Majić“

Ovo nije prvi put da se van sudnica i pravosudnih diskusija pominje lik i delo Miodraga Majić.

U januaru je predsednik Vučić, takođe, povodom kritika ovog sudije na pooštravanje mera kaznene politike, ocenio da „on svima soli pamet, a ide u ambasade po mišljenje„.


Ko na šta ima pravo?

Ustav Srbije garantuje nezavisnost sudija u vršenju sudijske funkcije. Sudija je „potčinjen samo Ustavu i zakonu“.

„Svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije je zabranjen“, stoji u najvišem pravnom aktu.

Prema važećem zakonu, rad svih sudija i predsednika sudova vrednuju komisije Visokog saveta sudstva, VSS.

Sudski poslovnik, dalje, nalaže svim sudovima da redovno dostavljaju Ministarstvu pravde izveštaje o radu svih sudija.

Vrednovanje rada sudija mogu obavljati samo komisije VSS-a, dok Ministarstvo pravde od sudova dobija redovne izveštaje o njihovom radu.

Ustav garantuje i slobodu govora narodnim predstavnicima u parlamentu.

„Narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje poslaničke funkcije“, navodi se u Ustavu.


Trula jabuka i kanonada

Nakon što poslanik sudiju optuži za korupciju, Majić kaže da bi trebalo da ili neko od nadležnih pokrene istragu protiv sudije, ili da se poslaniku pošalje poruka da takva vrsta obraćanja nije dozvoljena.

Međutim, nije se desilo ni jedno ni drugo.

On kaže da ovo potvrđuje ono što on godinama govori – da sudska vlast, kao treća grana vlasti pored zakonodavne i izvršne, u Srbiji ne postoji.

„Kakva podela vlasti u situaciji kada zbog nečega što je neko rekao, vi prolazite ovakvu kanonadu – očigledno organizovanu sa najtežim optužbama“.

Uveren je da njegove stavove dele brojne kolege.

„Zato smatram da je ovo davanje jasnog signala drugima- kako će proći svako ko se usudi da nešto slično izgovori“, ističe Majić.

Tu je, kaže, na delu i dodatno disciplinovanje pravosuđa.

„To rade kako ne bi trula jabuka, u vidu moje malenkosti, pokvarila ostale“, ironično poručuje sudija.

Predsedavajući Odbora za pravosuđe i član VSS Petar Petrović, pak, tvrdi da u Srbiji ne postoji pritisak na pravosuđe.

„To su malo naduvane stvari u dnevno-političke potrebe, skoro sam siguran da je to tako. Sudije su nezavisne, čak i predsednici sudova ne smeju da utiču na njih“, kaže Petrović za BBC.

Milojević: Pale su krupne reči

Dragomir Milojević kaže da su neprimerene reči upotrebili i poslanici, ali i Majić.

„Ne postoji slučaj Majić, ne bih dizao to na taj nivo. Pale su krupne i možda neprimerene reči i u Skupštini i u Utisku nedelje, išlo se na lično, što možda ne bi trebalo, ali i on je lično učestvovao u politički obojenoj emisiji. Ipak, nikome ne možemo zabraniti da priča“, kaže Milojević.

Koliko imamo moralnih, obrazovanih sudija, toliko ćemo i imati nezavisnosti sudstva, smatra on.

„Mene lično, sve ovo ne plaši, ali neko može da se uplaši“, ističe Milojević.

Dodaje da se i pre suđenja često govori da je neko ubica, a da sudijama nije lako kad je neko tako unapred kvalifikovan.

Ima, kaže, 2.500 sudija, nisu svi „na kalup napravljeni“, svako različito reaguje.

„Sigurno nije prijatno da čujete takve stvari“.

„To jeste u neku ruku pritisak, prikriveni, posebno kad priče ili feljtoni o sudijama izlaze u novinama. VSS se o tome nije oglašavao, jer bismo morali svaki drugi dan to da radimo, mada je to možda i naša greška“, napominje sudija.

Očekuje da bi i on mogao da dođe na udar kritika, ali to pripisuje „životu javne ličnosti“ – svako ko radi javni posao, mora biti spreman da bude izložen kritici, zaključuje Milojević.

Kako ovo utiče na one koji tek treba da postanu sudije?

Situacija u kojoj se našao sudija Majić oslikava društveno – politički kontekst u kom se naše društvo danas nalazi, kaže za BBC mladi pravnik Nikola Aleksić.

„To je situacija stalnih napada onih koji se usude da iznesu obrazložen stav koji je u suprotnosti sa vladajućom strankom“, navodi Aleksić.

On dodaje da je Majić najpozvaniji da javno komentariše zakonske tekstove koji dolaze iz domena krivičnog zakonodavstva i to svaki pravnik zna to je njegovo pravo a i obaveza po Ustavu RS.

Aleksić smatra da se ovim napadima predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti šalje jasna poruka i disciplinuje struka.

„Poručuje se svima, mi smo vlast – u svakom smislu te reči“, ističe Aleksić.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Povezani tekstovi

    

Komentari (3)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Kada te vređa takva moralna, kulturna i obrazovana gromada kao što je Rističević, i to prolazi bez sankcija, onda je jasno da smo sa ovom vlašću dotakli dno.

Koja crna brzina?

Vladavina prava

Češke diplomate i stručnjaci za EU integracije o evropskom putu naše države

Srbija mora da ubrzano ispunjava obaveze iz poglavlja 23 i 24

Države poput Francuske i Nemačke pronaći će načine da odlože članstvo Srbije u Evropskoj uniji ukoliko Beograd ne bude „ubrzao tempo“ ispunjavanja obaveza iz poglavlja 23 i 24, koja se odnose na uspostavljanje vladavine prava, poručili su za Danas predstavnici Ministarstva spoljnih poslova Češke i stručnjaci za evropsku integraciju iz te zemlje.

    

Dvodnevni skup za novinare iz Srbije organizovao je Institut za evropsku politiku u Pragu (Europeum), koji u saradnji sa portalom European Western Balkans iz Beograda sprovodi projekat „Podrška nezavisnom izveštavanju u procesu EU integracije Srbije, sa fokusom na poglavlja 23 i 24“.

Navedeni projekat finansira Ministarstvo spoljnih poslova Češke.

Kako je istaknuto na sastancima u glavnom gradu Češke, „zamor od proširenja“ počeo je 2003. godine, kada je doneta odluka da se 10 država pridruži Uniji, a takvo osećanje je u međuvremenu intenzivirano, što je uglavnom izazvano unutrašnjim krizama sa kojima se suočavala i još se suočava EU, poput Bregzita, finansijskih potresa i velikih migraciono-izbegličkih talasa.

– Evrointegracija Zapadnog Balkana trenutno nije na listi prioriteta zvaničnog Brisela, ali Srbija treba da nastavi da ispunjava obaveze iz poglavlja 23 i 24, jer drugačije neće moći da postane članica EU, rekli su sagovornici našeg lista.

Kao jedan od ključnih segmenata u procesu pridruživanja Srbije „evropskoj porodici naroda“ pomenuto je uspostavljanje nezavisnog pravosuđa. Između ostalog, navedeno je da je EU „pažljivo motrila“ na Češku tokom pregovora te zemlje o članstvu jer se vlast uplitala u rad sudova, između ostalog, tako što je Ministarstvo pravosuđa direktno određivalo plate sudija.

Govoreći o značaju borbe protiv korupcije na evropskom putu naše države, sagovornici Danasa iz Praga istakli su da je tokom pridruživanja Češke bankarski sektor bio „visoko korumpiran“. Pojedini stručnjaci za EU integraciju ocenili su da se stiče utisak da je nivo korupcije u Češkoj trenutno viši nego u vreme kada je ova zemlja pregovarala o članstvu u Uniji jer je „tada Brisel znatno više kontrolisao koji koraci se preduzimaju u borbi protiv korupcije na svim nivoima, a sada to nije slučaj“.

Prema mišljenju učesnika sastanaka, briselska administracija je delimično odgovorna za spor napredak država poput Srbije na putu ka EU „Zvanični Brisel, uglavnom, pribegava floskulama kada govori o značaju uspostavljanja demokratskih principa, umesto da pokaže jedno ljudsko lice, kako bi građani država kao što je Srbija shvatili značaj pridruživanja Uniji za unapređenje njihovog svakodnevnog života“, konstatovali su naši sagovornici.

Velika pažnja tokom diskusija u Pragu posvećena je i slobodi medija u Srbiji. Kako je naglašeno, potrebno je da „kritičari vlasti“, odnosno opozicija, dobiju znatno veći prostor u medijima, uključujući Javni servis. U tom kontekstu, naglašeno je da češka televizija „prilično izbalansirano izveštava – trudeći se da omogući prostor da se čuju mišljenja svih parlamentarnih stranaka“, te da o njenom programu odlučuju i oni koji ne kriju da su naklonjeni opoziciji.

Pojedine diplomate ocenile su, takođe, da se čini da u Srbiji „već deceniju postoji začarani krug“ koji ometa izgradnju pravne države. „Neretko izgleda da se Srbija nalazi u začaranom krugu izbornih kampanja i propagande“, rečeno je Danasu u prestonici Češke.

Bez velikih promena nakon izbora

Sagovornici Danasa iz Praga ne očekuju da će se situacija u EU umnogome izmeniti nakon majskih izbora za Evropski parlament. Oni ne isključuju mogućnost da će u EP „snage udružiti“ Evropska narodna partija, socijalisti i liberali, dok su populisti „suviše heterogeni“. „Iako se očekuje da populisti i ultranacionalisti dobiju znatno više glasova nego pre četiri godine, oni nisu jedinstveni kada je reč o mnogim pitanjima, a mnogi od njih su antisemiti, što je, takođe, veliki problem“, ocenjuju naši izvori.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

Gde nastaju problemi oko otvaranja novih poglavlja?

Politika

Poglavlje 24: Civilno društvo traži policijske istrage nezavisne od političkog uticaja

Predstavnici civilnog društva ocenili su danas da je revidirani Akcioni plan za poglavlje 24 (pravda, sloboda i bezbednost) još jedan korak u pravcu članstva u EU ali nedovoljno kredibilan, pored ostalog zbog toga što preduslovi za reforme koje se traže po pitanju bezbednosti, slobode i pravde nisu stvoreni sistemskom reformom policije.

    
Foto:Pixabay

Na skupu u Palati Srbija predstavnici Radne grupe za poglavlje 24 u okviru Nacionalnog konventa o EU (NKEU) ocenili su da revidirani Akcioni plan za poglavlje 24 treba da omogući Srbiji da „položi veliku maturu“ na putu ka EU dok su u vladinoj Pregovaračkoj grupi uvereni da smo već pred „diplomiranjem“.

Direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) i koordinatorka Radne grupe NKEU za poglavlje 24 Sonja Stojanović Gajić smatra da je revidirani Akcioni plan nedovoljno kredibilan korak iz tri razloga, od kojih je prvi što sistemskom reformom policije nisu stvoreni preduslovi za vrlo zahtevne reforme.

„Još uvek nemamo obezbeđene uslove da se policajci zapošljavaju na osnovu kvaliteta, da napreduju na osnovu kvaliteta, da znamo koliko nam treba šefova u policiji, koje policijske uprave su najopterećenije kriminalom, a to su preduslovi da bi mogli da imamo odgovor na neka teža pitanja, poput borbe protiv visokotehnološkog kriminala, terorizma, trgovine ljuidima“, rekla je direktorka BCBP.

Kako je dodala, zato je Radna grupa za poglavlje 24 u okviru NKEU tražila da se o reformi policije nastavi izveštavanje i u okviru poglavlja 24 i da se vodi dijalog sa građanskim društvom.

Druga primedba civilnog društva tiče se zahteva, dakle prelaznog merila, da se osigura da policijske istrage budu nezavisne od upliva kriminala i političkog uticaja.

„U dokumentu, koji je Pregovarački tim Vlade ponudio, nude se neke mere kako bi se izbeglo curenje informacija ka kriminalcima, ali nam je jasno odgovoreno da Vlada ne smatra da u ovoj zemlji postoji politički uticaj na to ko će biti hapšen i za koja dela“, kazala je Stojanović Gajić.

Prema njenim rečima, istovremeno u gradjanskom društvu i Evropskoj komisiji smatraju da politički uticaj postoji, da nisu svi jednako tretirani i da su potrebne posebne mere da profesionalci odlučuju koje će istrage biti pokrenute, a ne ministar ili predsednik, koji najavljuju hapšenja.

Ona je ukazala i na debatu koja se vodi od ranije oko toga ko treba da meri promene, da li je to samo EK koja se vrlo detaljno izveštava, ili su to građansko društvo i građani Srbije.

„Zato smo predložili da pokazatelji budu vezani za rezultate rada policije i drugih organa, što nije prihvaćeno. Rečeno je da u ovoj fazi želimo samo da ispunimo uslove za maturiranje, iako Vlada smatra da smo spremni i za diplomiranje“ rekla je za Betu i Euraktiv direktorka BCBP i dodala da je predlog civilnog društva od početka da se na to gleda iz ugla gradjana.

Sonja Stojanović Gajić takođe je rekla da je dobar deo predloga civilnog društva o transparentnosti prihvaćen.

Šefica Pregovaračkog tima za vodjenje pregovora o pristupanju EU Tanja Miščević istakla je dobru i profesionalnu saradnju Radne grupe za poglavlje 24 NKEU i Vladine Pregovaračke grupe i rekla da je osnovni princip kod revizije Akcionog plana za poglavlje 24 bio kvalitet, odnosno kredibilan, realan i ostvariv plan.

Ona je napomenula i da neka pitanja nisu bila tu na početku, da su u medjuvremenu „iskočila“, poput migracija, i da su promene u Akcionom planu morale da uključe i te oblasti koje nameću promene u EU.

„Naredni korak odnosno cilj je da se preoblikovani Akcioni plan pošalje Evropskoj komisiji na uskladjivanje i mišljenje“, kazala je Miščević i dodala da ne zna koliko će to razmatranje u Briselu trajati ali da će Pregovarački tim sa njihovim komentarima ponovo izaći pred NKEU.

Šefica Pregovaračkog tima Srbije istakla je i da se nada što skorijem definisanju završnih merila za poglavlje 24.

Skoro definisanje završnih merila za poglavlje 24 očekuje i predsednik Pregovaračke grupe za poglavlje 24 i pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Zoran Lazarov koji je rekao da je ukupno gledano iz Akcionog plana za poglavlje 24 ispunjeno 55 odsto.

On je na skupu rekao da se važeći Akcioni plan zvanično sprovodi od 2016. ali da su aktivnosti krenule već 2014. i dodao da taj dokument nije jedini, već je tu i niz strategija, zahteva proisteklih iz poseta ekspertskih misija, izveštaja, „nonpejpera“.

Lazarov je rekao da se radi i na osnovu samoprocene jer je u nekim oblastima do izmena pravnih tekovina EU dolazilo na mesečnom nivou, pošto su to važna pitanja za EU a Srbija se uskladjuje sa EU.

Kada je o izmenama Akcionog plana reč, Lazarov je zahvalio NKEU na konstruktivnim komentarima i naveo da je 59 predloga civilnog društva prihvaćeno, osam delimično a nije prihvaćeno 29, uz obrazloženje.

Takođe je rekao da su u reformi Ministarstva unutrašnjih poslova saradjivali sa Delegacijom EU, OEBS, ambasadama.

Poslanik SDS Marko Đurišić, sekretar Nove stranke Đorđe Nakić i Srđan Milivojević, član Demokratske stranke u Valjevu

Politika

Protest 1 od 5 miliona u Valjevu i Novom Sadu

Na Desankinom trgu u centru Valjeva u petak su se još jednom okupili građani u protestu „1 od 5 miliona“.

    
Foto: L. V.

Njima su se obratili poslanik SDS Marko Đurišić, sekretar Nove stranke Đorđe Nakić i Srđan Milivojević, član Demokratske stranke.

Protest 1 od 5 miliona u Novom Sadu

Iako za ovaj petak nije bilo zvanične najave protesnog skupa od strane organizatora protesta „1 od 5 miliona“ iz Novog Sada, na Pozorišnom trgu se večeras u 19 sati spontano okupilo oko pedesetak građana i građanki.

Niko im se nije obratio, a upravo u to vreme je u centru Novog Sada počela da pada jaka kiša. Među okupljenima su bili i studenti koji su i proteklih četiri meseca učestvovali u novosadskim protestima sa transparentom „Studenti ne ćute“ i „Položićemo i ovaj ispit“.

Podsetimo, prošlog petka je bio održan protesni skup „1 od 5 miliona – Novi Sad“, a tada su se pred više stotina okupljenih građana obratili Marko Bastać i Nebojša Zelenović.

Tramp jedno Srbi drugo?

Širokopojasni internet za bolji razvoj gradova u Srbiji


Razvoj telekomunikacone infrastrukture i širokopojasni internet su uslov za razvoj koncepta pametnih gradova (smart city) u Srbiji, izjavio je danas pomoćnik ministra za telekomunikacije Sava Savić i dodao da se intenzivno radi na uspostavljanju bazične infrastrukture, ne samo za smart gradove, već i za koncept smart government.

On je u izjavi agenciji Tanjug na konferenciji “e-Government i Smart city 2017″, rekao da je nedavno potpisan sporazum sa telekomunikacionom kompanijom Huawei i da je cilj da svaka kuća u Srbiji dobije brzi internet od 30 megabita po sekundi.

U Srbiji 64,7 odsto domaćinstava ima pristup internetu, što je bolje od svetskog proseka od 52,3 odsto, ali znatno lošije u odnosu na Evropu, u kojoj je na mreži 84 odsto domaćinstava. Poslednji izveštaj Republičkog zavoda za statistiku, iz septembra prošle godine o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT), pokazuje da je rast najvažnijih parametara slabiji nego prethodnih godina.

Broj internet priključaka se povećao za samo 0,9 odsto u odnosu na 2015. godinu, dok je, na primer, 2013. godine povećanje iznosilo 8,3 odsto. Širokopojasnu vezu, jedan od osnovnih pokazatelja razvijenosti IKT sektora, ima 57,8 odsto domaćinstava, dvadeset procenata manje nego u EU.

Pomočnik ministra Savić navodi da je cilj da razvijemo infrastrukturu kojom ćemo da povežemo sve te gradove, privredu i institucije u državi, da posluju elektronski.

Savić ističe da se radi i na donošenju Zakona o elektronskom dokumentu kojim će potpuno biti digitalizovano poslovanje privrede i države.

“Nacrt zakona je upućen vladi, a kroz razvoj širokopojasnog interneta i optičkih mreža hoćemo da stvorimo osnovne uslove za razvoj projekata pametnih gradova,” rekao je Savić.

Koncept pametnih gradova obuhvata mnogo oblasti u funkcionisanju jednog grada, od urbanog planiranja, upravljanja električnom energijom, snabdevanja vodom, preko javnog transporta, elektronske uprave, pa sve do atraktivnosti grada u smislu zdravijeg života sa manje zagađenosti.

Član Gradskog veća Dragomir Petronijević je rekao da je Smart siti Beograd projekat budućnosti, ali i sadašnjosti.

“Imamo i danas aplikacije sa kojima direktno komuniciramo sa našim građanima kao što je Beokomova aplikacija putem koje građani, nakon što je skinu na internetu, mogu da prijave komunalne probleme. Mogu da slikaju problem i pošalju u Beokom servis koji evidentira problem i alarmira nadležnu službu,” rekao je Petronijević Tanjugu.

Internet koristi oko 66,6 odsto stanovnika Srbije, što je malo iznad proseka u okruženju. U Bugarskoj je onlajn 58,2 odsto stanovnika, Hrvatskoj 70,3, Mađarskoj 79,7, Italiji 63,2, Rumuniji 52, a u Sloveniji 75,3 odsto građana.

Izvan EU, onlajn je 60 odsto Albanaca, 68,1 odsto Bosanaca, 68,5 odsto Makedonaca i 60,2 odsto Crnogoraca, pokazuju podaci statističkog zavoda.

Neovejane budalaštine sa subvencijama?

Ekonomija

Blic: Ruska firma Spilit planirala beg iz Vranja

Odlazak ruske firme „Spilit“ iz Vranja, čiji su vlasnici pobegli preko noći i na cedilu ostavili 300 radnika, planiran je još od februara ove godine, a da to niko od rukovodstva u Vranju i zaposlenih u firmi, osim visokog menadžmenta, nije znao, preneo je danas portal „Blic“.

    
Ilustracija Foto: www.wikipedia.org /Wlodzimierz

Izvor „Blica“ je naveo da ta firma nije radnicima isplatila tri zarade, što je bio deo plana o napuštanju biznisa u Vranju.

„Neisplaćivanje zarada očigledno je bila odstupnica i deo smišljene strategije o odlasku koji je bio dobro isplaniran. Niko od radnika tako nešto nije mogao ni da nasluti. Gotovo preko noći su izneli sve, od mašina do sirovina. Samo nešto repromaterijala je ostalo i to onog koji fizički nisu uspeli da iznesu“, otkrio je izvor „Blica“.

Pomoćnik gradonačelnika Vranja za privredu Nenad Veličković rekao je da je šokiran i zaprepašćen jer ništa u kontaktima opštine i te ruske firme nije ukazivalo na ovakav ishod.

„Mogu slobodno reći da smo imali lepu i dobru saradnju. U poslednje vreme čak smo razgovarali i o mogućim subvencijama koje bi im dali za proširenje proizvodnje i zemljištu koje bi za širenje koristili“, rekao je Veličković.

Kako je dodao, zaprepašćen je i činjenicom da niko iz opštine Vranje sada ne može stupiti u kontakt sa menadžmentom te kompanije.

„Zovemo ih sve redom od direktora do potparola, ali ne vredi“, rekao je Veličković.

„Spilit“ je ruska firma koja je u Vranje stigla 2017. godine i počela proizvodnju nameštaja u zakupljenim pogonima Jumka.

Prema podacima Agencije za privredne registre, 49 odsto „Spilita“ je u vlasništvu beogradskog „Hollodexa“, dok je 51 odsto u vlasništvu ruskog partnera OOO Korolj Divanov.

Ova ruska firma ima pogon i u Somboru.

  1. Bi sta bi, subvencije uzedose, pa pobegose. Nego vidite vi tamo u tem Somboru i tamo ce da begaju, pa ako mozete dajte ljudima subvencije, sto vise to bolje, da im se nadje, jer dug je put do matuske Rosije.

  2. Hvala Vucicu! Vranjanci, pogotovo vi koji radite u toj fabrici – svi mi opozicioniari – ocekujemo od vas na sledecim izborima jos vecu podrsku AV AV-u! I jos dugo duuuugo investitori, koje on dovodi i kojima on daje subvencije i tako sve nas zaduzuje, neka vas sve zajedno eksploatisu i plate vam ne daju!

  3. Niko ne piše o čuvenoj Novosadskoj fabrici kablova Novkabel u kojoj su otpustili 400 radnika, mašine prodali u staro gvoždje i time sva tehnologija koja je osvajanja 90 godina i izvožena u preko 70 zemalja u svetu je otišla u etar. Sve to da bi bivša politička i jedna sadašnja ekipa (bivši ministar iz Bora I današnji političar iz Vojvodine) skrivena preko holandskog trasta došla do atraktivne lokacije. Država je to nesvesno podržala opisom astronomskih dugova u cilju promovisanja proizvodnje. U roku od dva meseca ugasili su fabriku.I time proslavili 90godina fabrike. Zašto niko o tome ne piše!?!

PARAFANGO,vulkansko blato iz grada Aleksandra Velikog,Bujanovca

Prirodni lekovi i artritis www.pregled.com 0641196764 0112418228 PARAFANGO

Društvo

Udruženja obolelih od reumatskih bolesti Srbije uz podršku Udruženja reumatologa Srbije organizovalo okrugli sto pod nazivom “Ne odlaži, vreme je za rad”

Oko 60.000 obolelih od hroničnog artritisa

U Srbiji od hroničnih artritisa (HAR) boluje oko 60.000 ljudi, od čega je 35.000 obolelih od reumatoidnog artritisa (RA), a postavljanje dijagnoze u proseku traje oko godinu, rečeno je danas na okruglom stolu “Ne odlaži, vreme je za rad“ i ukazano da su HAR autoimune sistemske bolesti koje najviše pogađaju mlađu, radno aktivnu populaciju.

    
Foto: UNS

– Bioloških lekova za lečenje reumatskih bolesti na našem tržištu ima i po tom pitanju idemo u korak sa svetom, međutim problem su finansije, jer ne uspevamo da lečimo sve pacijente – kazao je Predrag Ostojić, pomoćnik direktora Instituta za reumatologiju.

Ostojić se osvrnuo na činjenicu da su hronični artritisi autoimune, sistemske bolesti, koje pogađaju pre svega mlade ljude – radno aktivne. Prema njegovim rečima, ukoliko lečenje ne krene na vreme bolest ostavlja trajne posledice.

– Rano otkrivanje hroničnog artritisa od presudnog je značaja za lečenje, jer se na taj način može zaustaviti zapaljenje zglobova, pre nego što se zglobovi oštete. Time se čuva sposobnost za rad i kvalitet života obolelih ali i postiže najveći uspeh u lečenju – ukazao je Ostojić i objasnio da se pri nedostatku adekvatnog lečenja kod obolelih javljaju i psihološki problemi, poput depresije.

Biološku terapiju za lečenje hroničnih zapaljenskih artritisa dobija skoro 2.000 obolelih, od čega su 200 njih mladi i deca. Reč je o vrlo skupim lekovima što je glavno ograničenje za veću dostupnost terapije, a broj obolelih i dalje raste.

Ostojić je istakao da biološku terapiju, koja prema njegovim rečima, predstavlja revoluciju u lečenju ovih bolesti, treba da prima tri do četiri procenata više ljudi u Srbiji, kako bi situacija bila bolja.

Narodna medicina ,saveti i recepti Javorka i Petar 0112418228 i 0641196764,kombinacija sa vulkanskim blatom iz Bujanovačke banje PARAFANGO

Virtuelni vrt

Virtuelni vrt

Istorija filozofije

Sećate li se romana „Sofijin svet“ Justejna Gordera koji je onomad objavila Geopoetika? Kroz lep i zanimljiv zaplet ispričana je priča o istoriji kraljice svih nauka – filozofije.

    

Gorderovo štivo bio je dugo svetski, ali i ovdašnji bestseler. Nedavno se pojavio udžbenik „Filozofija“ za četvrti razred gimnazije i srednjih stručnih škola autora Dejana Pejovića u izdanju beogradskog Kreativnog centra u njihovoj ediciji Kreativna škola. Ovaj izdavač, inače poznat po inovacijama kada je reč o deci i najmlađima, nepogrešivo ume da „namiriše“ odličan rukopis. To sa ovom knjigom jeste slučaj. Ovo je njihov prvi udžbenik za srednju školu usklađen sa važećim nastavnim planom i programom, a Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja odobrilo je njegovo korišćenje u našem obrazovnom sistemu.

Na 210 strana stručno, pametno i pismeno kroz istorijsko-problemski pristup, maturantima je predstavljena filozofija. Autor koji je profesor filozofije u XII beogradskoj gimnaziji ima mnogo iskustva u radu sa mladima, razume one za koje je prevashodno knjigu i pisao. Uspeo je da pronađe ravnotežu između klasičnog znanja i inovacija. Sjajno je, recimo, napisana lekcija o Simon de Bovuar. Još zanimljivije je to što je dodatak knjige posvećen bioetici, izazovima savremenih biotehnologija, moralnim preispitivanjima koje one nose i postavljanju bioetike između života i smrti.

Tome treba dodati i vizuelno-grafički izgled knjige za koji su zaslužni likovni urednik Dušan Pavlić i tehnički urednik Nebojša Mitić. Često se govori o potrebi da se gradivo pojednostavi, da treba uvesti savremene pristupe učenju, a ova knjiga je postigla upravo to. Glavni tekst ‘razbijaju’ rubrike Povežimo, Saznajmo nešto više, a u rubrici Za radoznale učenicima je predložena izvorna i pomoćna literatura ukoliko ih neka od tema posebno zanima.

Do ruku su mi godinama dolazili raznovrsni udžbenici, priručnici, radne sveske, ali još ne ovakav udžbenik koji je i mene odraslog ponovo naterao da se podsetim onoga što već znam, ali i da saznam nešto novo. Kad se kod omladine budi želja za znanjem koje će im pomoći da nauče kritički da razmišljaju i postanu odgovorni i samosvesni građani, onda na to mora da se ukaže.

Ova novinarska forma mi dozvoljava pristrasnost, pa ću reći da želim da ova knjiga doživi mnogo izdanja i da mnogo dece iz nje uči. Autor i izdavač su za ovu knjigu zaslužili ocenu odličan – pet.

    

Komentari (2)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Hvala autoru na podstreku, i Danasu na objavljivanju ovog neuobičajnog članka – sa zadovoljstvom ću kupiti pomenuti udžbenik.

  2. Postovanje,
    Verovatno je taj udzbenik dobar, obzirom da ga pominjete uz knjigu „Sofijin Svet“. sofijin Svet je zaista prelepa knjiga, gde zaista mozete veoma lagano i pitko da saznate o istoriji filozofije.
    Lara

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com