Đinđić je – pokušavajući da od jednog karavilajeta napravi stvarnu državu – u stvari izvršio samoubistvo

Famozno

Samoubistvo Srbijom

Još danas će se (a i to možda) ovde-onde oglasiti poneki isfolirano gromoglasni vapaj da se istraži „pozadina“ Đinđićevog streljanja, onda će sve vratiti u redovno stanje, u međunožja pevaljki i političarska podguzja, gde je ovom raspalom i propalom društvu i mesto.

    

Preksinoć sam (po drugi put) na TV N1 pogledao (odličan) film Slaviše Lekića, „Đinđić, hipoteka“, premijerno prikazan 2013, na desetogodišnjicu streljanja. Slaviša je, uz film, štampao i prigodnu knjižicu za koju je moja malenkost napisala predgovor. Ne sećam se više šta sam tačno u predgovoru napisao, ali sam – kročivši na mesto premijerne projekcije, galeriju na Andrićevom vencu – zažalio što u predgovoru nisam kratko i jasno napisao samo sledeće: „Jebem li vam svima mater smrdljivu, kad je već Đinđić sprečen, a i da može, najverovatnije ne bi.“

Možda se pitate šta je bio uzrok mog amoka? Evo šta! Na desetogodišnjicu, dakle, Đinđićevog streljanja, na premijernom prikazivanju zasigurno najtemeljnijeg uratka o okolnostima, pripremama, tehničkim, tonskim i generalnim probama Đinđićevog ubistva, u galeriji na Andrićevom vencu okupilo se pet-šest (i brojkama 5-6) novindžika, plus Slaviša, plus njegova prijateljica, plus devojčurak koji je posluživao vitasok i rakiju.

Od persona dramatis koju su u Slavišinom filmu celomudreno i zakasnelopametno blagopalamudile o Đinđiću i pansrpskom udruženom zločinačkom poduhvatu, pojavio se samo RTS Bujke, kape dole. Ako sam nekog bitnog propustio da primetim, pa se zato ucveljio, neka se javi redakciji, uslediće errata corrige.

Bejah, što no klinci kažu, „prokuvao“, video sam da ni Slaviši nije lako, ali dobro je bilo što je bilo tako odvratno, jer sam u prokuvalosti dokonao da ne postoji nikakva „prva“ i „druga“, nikakva radikalska i demokratska, Srbija, da postoji samo Srbija alave, sebične, tupoumne biomase, koja se – slično onim carigradskim „zelenim“ i „plavim“ – prividno i površno deli na frakcije da bi postigla večnu sabornost u otupelosti i pokvarenjaštvu, čast retkim (i sve ređim) izuzecima.

Odmah nakon premijere bez publike, odjurio sam ka furija u vikendicu u Srem i za 45 dana napisao kratki roman „Gnusoba“ u kome sam potanko istražio „političku pozadinu“ Đinđićevog streljanja, koga interesuje, neka pročita, za one koji nemaju (ili im je mnogo) 500-600 RSD, evo sažetka.

Đinđić je – pokušavajući da od jednog karavilajeta napravi stvarnu državu – u stvari izvršio samoubistvo Srbijom, ali – viđite vraga – to je bilo naručeno samoubistvo. Naručilac je – viđite sledećeg vraga – izmakao ruci srpske Pravde (aha, haha, ha) ali je – tek sad viđite vraga – strogo kažnjen jer je njegov život praktično doživotna robija. U kojoj i mi (zasluženo) čamimo. Živela Srbija!

    

Komentari (8)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Kao prvo, Base, u vreme kada si pisdao predgovor, nisi mogao da znaš koliki bropj gledaoca će biti na projekciji filma, te nisi imao razloga ni povoda za drugu, citiranu, verziju tog predgovora, a kao drugo, otkud znaš šta bi Đinđić rekao na sve to, da je mogao

  2. Ej, Base, na desetogodišnjicu Đinđićevog uvistva ili „streljanja“ (kako ti voliš da kažeš, iako ta reč nije adekvatna tom činu), pala je i prva godišnjica od kako su njegovi naslednici izgubili vlast u Srbiji, i ko bi od njih imao tri čiste da se pojavi pred njim, pa makar bio Đinđić i na filsmkom platnu. A pretstavnicima nove vlasti, takođe, nije bilo do toga, jer još uvek nisu bili sebe proglasili za pravog nastavljača njegove politike.

  3. Nisam pročitao ceo roman „Gnusoba“, nego samo njegove delove koje je redakcija novinčina Danas objavljivala u nastavcima umesto kolumne „Famozno“, pošto je autor obe ove štampane stvari, Basara, bio na godišnjem odmoru. Čak sam pisao i komentare na ove odlomke. I šta kažem? Kažem – gnusno u svakom pogledu.

  4. Srbija je samu sebe osudila na robiju, samo joj to još nije jasno. A kad bude biće prekasno. Ovakva kakva je i nije neka šteta.

  5. Basari se toliko svidja prica o streljanju Dindjica da se jednom prilikom ovako obratio okupljenim basaroidima: I tako, za vreme drugog svetskog rata uvate nas svabe i kazu, birajte, il da vas streljamo il da vas guzimo?! A basaroidi razrogacenih ociju i otvorenih usta u stilu zivi nismo pitaju, i sta si ti Base reko? A Basara (sa sve puskom o ramenu, titinoj pionirskoj marami i agregatom sa kamiona, o tastu da i ne govorimo) veli – STRELJAJTE !
    Al ne vredi, dzaba kreci, streljali Djindjica a on sad normalizator ovima sto masno lazu da bi Dindjic danas bio na njihovoj strani !!

    1. Radovane, poenta pisanija ti je u p.m. Štedi karakter, ako ga uopšte imaš, pusti ove ad hominem stupidarije na nivou osnovne škole.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Share This

Share this post with your friends!

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com