Novinar Miša Brkić i profesor Dejan Šoškić

Brkić: Država zakasnila s prodajom izvrsne Komercijalne banke, sada je – solidna

Brkić: Država zakasnila s prodajom izvrsne Komercijalne banke, sada je - solidna Izvor: N1

Novinar Miša Brkić kaže da Komercijalna banka treba da bude prodata, da je država čak “ozbiljno zakasnila” sa tom prodajom, jer je u ranijem periodu mogla za nju da dobije mnogo više. Dejan Šoškić je rekao da nije moralo nužno da dođe do prodaje, ali da, ako već jeste, da je važno da banka ima vlasnika koji će na duži rok da se bavi tim poslom.

Poslednjeg dana maja, vlada je raspisala javni poziv za prikupljanje neobavezujućih ponuda za kupovinu državnog paketa akcija u Komercijalnoj banci. Tako smo ušli u poslednju fazu višegodišnjeg procesa tokom kog je bilo i debata da li prodavati veliku državnu banku, da li je pravi momenat za prodaju, kakve će to posledice imati po građane i privrednike u Srbiji.

“Naravno da treba da bude prodata, čak se mnogo odužilo i ozbiljno zakasnilo. Država ne treba da ima banku, kao ni fabriku za proizvodnju donjeg veša i mnoge druge fabrike. Na raznim primerima u prošlosti, država je pokazala da je loš vlasnik. Nešto što je moglo da bude izvrsno, sada je solidno. Razlika je velika, mi se uvek zadovoljavamo solidnim, a mogli smo da kažemo da imamo izvrsnu banku”, izjavio je Brkić u emisiji “N1 direktno”.

Kako je rekao, Komercijalna banka je odličan primer koji pokazuje da se “menadžment u toj banci silno borio, ali nedovoljno”.

“U međuvremenu, konkurencija je napravila čudo i Komercijalna banka je postala manja od prosečne banke. Ne zaboravimo, Komercijalna banka je bila prva po tržišnom udelu u Srbiji”, dodao je.

Dobit Komercijalne banke u 2018. godini bila je 71 milion evra.

A iz Ministarstva finansija su za N1 rekli da se očekuje da do kraja godine bude potpisan kupoprodajni ugovor.

Kad je reč o drugim akcionarima, u ministarstvu kažu da je u javnom pozivu za prikupljanje izjava o zainteresovanosti naznačeno da je predmet prodaje ne manje od 50,1 odsto, a najviše 83,23 posto akcija banke.

U zavisnosti od interesovanja potencijalnih investitora, u ovom trenutku očekujemo da će osim države, i sve međunarodne finansijske institucije izaći iz vlasništva, navedeno je u saopštenju ministarstva.

“Prodaja Komercijalne banke je komplikovano pitanje. Kod nas u javnosti postoji stav da država treba da se povuče iz svih procesa. Po meni, važno je da li će banka imati vlasnika koji na duži rok želi da se bavi bankarskim poslom, radeći sve one pozitivne efekte koji jedan dobar dugoročni bankarski posao može da ima za stanovništvo. To je jedno otvoreno pitanje. Ako se prodaje i ako imamo potencijalno novog vlasnika, važno je da znamo ko će to biti. I nije važno da samo to bude privatni vlasnik, bitno je ko će to biti. Videli smo na nekim primerima da je banka zloupotrebljena i od privatnih vlasnika”, naglasio je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić.

Dodaje da treba biti vrlo oprezan.

Prema javnom pozivu, stoji jako veliki broj onih koji mogu da učestvuju u ovom procesu. Brkić kaže da je to “pretkvalifikacioni postupak”.

“Vlasnik želi da vidi ko bi sve mogao da se javi, ko su potencijalni kupci”, kaže Brkić.

Na pitanje ko bi mogao da bude kupac, Brkić kaže: “Zavisi šta hoće prodavac. Pretpostavljam da je jedan od zainteresovanih investicioni fond Apolo, koji dolazi ne da se na duži rok bavi bankarstvom u Srbiji, već da ‘ugoji’ banku i da je proda po znatno višoj ceni. To nije nelegitimno i ništa ružno…”.

Brkić je nedavno izjavio da su uslovi u Srbiji takvi da ne privlače “najveće igrače”.

“Da, pa ne verujem da će se pojaviti Siti banka, ili Dojče. To nećemo da vidimo. Pošto se radi o regionalnom tržistu, mislim da se konsolidacija bankarskog tržišta u Srbiji događa kroz regionalnu dioptriju, i verovatno će neke od regionalnih banaka biti učesnici na tenderu”, kazao je Brkić.

Dodaje da je Rajfajzen banka jedna od tih, ali da najveće šanse ima OTP banka, koja je, kako kaže, ne samo najveća regionalna banka, nego jedna od najvećih u Evropi.

O tome da li će osim državnog udela, biti prodat i deo koji drže ostale finansijske institucije, poput EBRD-a i IFC-ja, Šoškić kaže da “veći paketi imaju veću cenu”.

“Svaki prodavac želi da maksimizira cenu. Kada se prodaje nešto potencijalnom kupcu, treba biti realan i imatu u vidu da se blok transakcija po pravilu plaćaju više, veći paketi imaju veću cenu. Stoga ne treba da čudi ako država i neki fond žele da ponude svoje akcije”, kazao je Šoškić.

Na pitanje da li će pre toga država da otkupi akcije od fondova, Šoškić kaže “tek ako se javi novi kupac” i dodaje da ne veruje da će se za to koristiti sredstva iz državnog budžeta.

“Povoljan trenutak za prodaju Komercijalne banke je davno prošao. Prvi period kada je ona trebalo da se proda bio je pre 2008. godine i svetske krize. Sledeći je bio 2011-te, odnosno 2012-te godine i to je tragično propušteno vreme”, naveo je Brkić.

Od državnog upravljanja je gore – partijsko upravljanje

Šoškić, međutim, smatra da postoji nešto gore od državnog upravljanja bankom.

“A to je partijsko vlasništvo – da se po partijskoj liniji imenuju upravljači, koji su nedovoljno kvalifikovani i koji ne mogu da u dovoljnoj meri zaštite državne interese”, kaže Šoškić.

Dodaje da je u SAD-u 2008. godine, kao i u Velikoj Britaniji dobar deo bnkarskog sektora podržavljen kako bi se zaštitili vitalni interesi.

“Banke su važne za finansijsku stabilnost, u njima se obavlja platni promet. I zato je važno ko ulazi u bankarski sistem. Važno je da taj neko razume rizike, da je kredibilan i da ima dugoročne interese. Dobri dugoročni investitori su uvek poželjni. Problem je kad želite da na kratki rok podignete vrednost banke”, kazao je Šoškić.

Brkić je, međutim, odgovorio da primeri iz SAD i Velike Britanije nisu trajali na duži rok, već samo u vreme krize.

“Ti primeri desili su se u vreme ekonomske krize i nisu trajali doživotno. Država je većinom izašla iz vlasništva banaka, u Srbiji se to nije dogodilo”, kazao je Brkić.

On kaže čak i da, zbog toga što bankama upravljaju partijski kadrovi, akcionari treba da plate tu štetu.

“Fondovi EBRD i IFC ne bi trebalo da dobiju sav novac koji su investirali, što je po ugovoru, jer su godinama posmatrali da se u Komercijalnoj banci smenjuju partijski kadrovi koji nisu podigli banku na nivo na kojem je ona mogla da bude”, kazao je Brkić.

Gujaničić: Akcije na berzi porasle posle najave o prodaji

O tome kakav će efekat imati prodaja Komercijalne banke na male akcionare, Dejan Gujaničić iz Momentum sekjuritisa kaže da su akcije porasle nakon najave privatizacije.

“Akcije su porasle od početka godine 25-30 procenata, pre svega posle najave privatizacije banke, tog rasta ne bi bilo da nije bilo te najave…Ono što je loše je domaća regulativa koja kaže da većinski vlasnik nema obavezu da otkupi manjinski deo, pa su mali akcionari osuđeni na milost i nemilost kupcu da li će preuzeti i njihove akcije”, kazao je Gujaničić.

Prema njegovim rečima, ono što je izvesno je da se cena akcija na berzi približila transakcionoj ceni.

Trenutno se nalaze na oko 2.800 din, što je oko 70 odsto njene knjigovodstvene vrednosti. Privatizacija nekig banaka realizovana je na oko 70 do 80 odsto njene knjigovodstvene vrednosti, kazao je Gujaničić.

On naglašava da uslovi tendera nisu precizno definisani, te se ne zna da li će država ponuditi svih 83 odsto akcija ili manje.

“Ukoliko bude 83 odsto, novom većinskom vlasniku će trebati svega sedam odsto akcija malih akcionara…Tih 17 odsto kojima se trguje na berzi je prilično disperzivno, tako da je teško sakupiti tih sedam odsto”, dodao je Gujaničić.

POVEZANE VESTI

Komentari (1)

Zubi i Pamet

Što bi prodavali nešto što je izvrsno tj uspešno. U pitanju je prihodivanje plasiranjem domaćih novčanih sretstava u Srbiji, pa da novac od zarade u tim poslovima, ostane u Srbiji za npr kreditno podržavanje domaće pruvrede i sl. Ako prodamo banke, prodajemo te poslove i novac će radije izaći iz zemlje zbog pomaganja drugih privreda i eko razvoja drugih naroda…

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *