Država izuzetaka?

Zemlja šupljeg i praznog

Bože moj, uvek ostaje (ne sasvim neutemeljena) nada da će sendvič jednoga dana prerasti u ferari

Afera Bojko i Savle završila je tako što je Ana Brnabićeva ekspertski povadila trnje iz mindže srpskobugarskh odnosa koje je na stidno mesto uturio Spoljni Dačić.

Bojko je pak – preko Brnabićke – Srbima izjavio večnu ljubav. Savle je, opet, blagoizjavio da je Bojka „pogrešno razumeo“. I tako je još jedan poveliki kontingent šupljeg po ko zna koji put presut u prazno.

Što reko Propovednik – ništa novog pod srpskim suncem. Tako se to u Srbiji odvajkada radi samo je s protokom vremena šupljina sve šupljija, a praznina sve praznija. Uzmimo primer skorašnjeg sinhronizovanog zatvaranja severnokosovskih prodavnica po nalogu majki beogradske invencije. Radnje, dakle, zamandaljene, nema se nigde ništa kupiti, humanitarna katastrofa na pomolu, a onda, posle dva tri dana, Vrhovno Biće izlazi na sve televizije istovremeno i saopštava da je „problem snabdevanja rešen, ali da neće reći na koji način“.

Deo odgovora zašto je tome tako i zašto – ukoliko se ne dogodi biblijsko čudo – nikada neće biti drugačije, pronašao sam juče u tekstu Dejana Ilića, tačnije u citatima iz knjige Rogersa Brubakera „Nacionalizam u novom kontekstu“ ( promakla mi je, ali ne zadugo) koji (otrpilike) kaže da su nacionalne države, koje koheziju ne grade na patriotizmu državljanstva, nego su orijentisane prema spolja, ka ljudima koji su „naši“, ali su izvan granica matične države“, osuđene na večitu nedovršenost.

Glavni razlog te progresivne nedovšenosti jeste traćenje energije na pokušaje da se uradi nešto tamo gde se (uglavnom) ništa ne može uraditi – što će reći na teritorijama koje su izvan maticinog domašaja i kontrole – što za rezultat donosi osujećenost (i nesposobnost) da se uradi nešto smisleno na teriritoriji pod „maticinim“ kilavim suverenitetom, koja takođe mic po mic izmiče kontroli.

Onomađašnji pičvajz u režiji Spoljnog Savla odlična je ilustracija svega o čemu govorimo. Nemojte imati iluzija, Dačić je čovek koji je savršeno u stanju da kontroliše svoje postupke, ali zašto bi to radio kad mu se (i politički i finansijski) više isplati da se ponaša nekontrolisano jer je upravo nekontrolisanost – a ne Kosovo – srce Srbije. Cinik bi dodao – i neicrpni izvor prihoda.

Opet nemojte imati iluzija, stanje nekontrolisanosti primamljivo je za mnogo veći broj ljudi nego što se može i pretpostaviti, ono jeste da u sistemu sveopšte nekontrolisanosti nekom dopadne ferari, nekom sendvič, nekom vila na Dedinju, nekom metak u leđa, ali, Bože moj, uvek ostaje (ne sasvim neutemeljena) nada da će sendvič jednoga dana prerasti u ferari. Primeri milicajaca i magacionera koji su – sve presipajući šuplje u prazno i zanoseći visoka muda – postajali predsednici država i šofera koji su avanzovali u ministre, dokazuju da u društvu u kome nema pravila na kraju sve postane izuzetak.

Komentari (15)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Basara, kako vi gledate na tezu o analgetickom kulturnom modelu u Srbistanu, koju je bio izneo advokat Srdja Popovic? Ja mislim da ona objasnjava mnogo toga.

  2. Vrhovni je konkretno saopštio da je „sever“ snabdeven, a da neće da kaže kako. Na to bi Oskar Davičo odgovorio: „Snabdevaš ih, Vučiću, druže, više prosom, više postom/Više uspavankama, Bajkama, više gatkama“!

  3. Bas ljudino, seti se da je Alisa poželela da prođe kroz ogledalo…
    Dok sami ne poželimo isto ponavljajmo reči jednog našeg…. „Svi mi tapkamo u mestu poput šamana koji na taj način padaju u trans. Za razliku od šamana, mi smo skloni falsifikovanju, pa to tapkanje nazivamo maršom, izletom, šetnjom, zavisno od afiniteta“
    Ko zna, možda i ukapiramo…

  4. Povodopm pomenute knjiga Rodžersa Bubakera (koju je kolumnista propustio da pročita) može se reći u desetercu: „Što promakne deli Svetislasvu/ To dočeka dijete Basara“.

  5. Što se tiče Basarinog primera da kod nas milicioneri i magacioneri mogu da postanu predsednici država (uzgred, to se dogodilo u ratnom stanju), a šoveferi avanzuju u ministre, potsetio bih kolumnistu da je dugogodišnji premijer Danske (uz to vrlo uspešan) bio lučki radnik.. Koliko znam, danski novinari i kolumnisti se nisu sprdali sa tom činjenicom, a danska kraljica ga je odlikovala.

  6. Brnabićka je najavila skoro uvođenje platnih razreda. Baš će biti zanimljivo videti kako će po tim razredima biti razvrstani zanosači Visokih muda….

  7. U čast izglađivanja nesporazuma između Bugarske i Srbije, Dačić (Savle) će Borisovu (Bojko), prvom zgodnom prilikom, da otpeva prigodnu pesmu.

  8. U duhu zalaganja za slobodu medija, komentatori čiji komentari nisu objavljeni mogu da se izjasne da li smatraju da moderator njihove komentare cenzuriše po svom nahođenju ili po Basarinom.

    1. Basara ni mukajet o autorskom tekstu koje je njegovo Vrhovno Biće u stilu vođe navijačkih falangi objavilo u Rotopalanci, što jasno dokazuje da se za objavljivanje komentara na njegove kolumne on pita.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Share This

Share this post with your friends!

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com