Što reko „naš narod“ – to vam je pa smočite.

Kad, a ne ako

Juče napisah da je Šešelj ključna ličnost ovog mini-serijala, danas objašnjavam zbog čega tako mislim…

… uz napomenu da me je na ta mračna razmišljanja naveo paničarski tekst u mojoj (sve manje) omiljenoj žutari, Blicu, čiji je naslov pun tihe jeze glasio (otprilike, citiram po sećanju): „Ako bojkot ne uspe, znate li, crnjani, ko će biti glavna opoziciona stranka“, a da bi se Vlasi ipak dosetili ko bi to mogao biti, redakcija je uz tekst zapandrčila sliku Šešeljevog stomaka, drugi delovi tela nisu mogli da stanu, ali svi su dokonali o kome se tu radi.

Žutara je pogrešila samo u jednoj, ali bitnoj stvari. Ako joj je namera bila da pravovremeno i objektivno informiše javnost, morala je umesto „ako“ napisati „kad“ jer bojkot (sve da se rogovi u vreći i slože u toj stvari) – tvrd vam stojim – neće uspeti zato što bojkot podrazumeva rad možda i naporniji od rada na izbornoj kampanji, a spremnosti za politički rad, pogotovo strpljiv, u takozvanoj „drugoj Srbiji“ nema, a ako neko drugačije kaže, taj kleveće i laže.

Dakle – kad. Kad se (s bojkotom ili bez njega) otaljaju predstojeći izbori, opozicija će serbska – koja i sada postoji samo u televizorima u koje ih Vrhovno Biće pripušta „na kašičicu“ za potrebe svoje kampanje – završiti u ropotarnici istorije, da ne kažem baš u kontejneru u kome su završili ugovori s narodom, a tu će joj i biti mesto. Druga je stvar što ćemo ubrzo potom svi džumle završiti u ropotarnici istorije, a i nama će tu biti mesto.

Ali ne krivim opoziciju, ne može ona biti bolja od sopstvene „izborne baze“, a ta baza je, kao i opozicija, inertna, lenja i korumpirana do srži. Već čujem glasove iz Ulice Strahinjića Bana. Kako, bre, korumpiran, šta to pričaš, „narod“ nema leba da jede, a ja glasovima „poručujem“ da narod nema leba da je upravo zato što je korumpiran, siromaštvo je direktna posledica korupcije, kao što je i lukulovsko bogatstvo (izrazite manjine) stečeno korupcijom.

Naš je vekovni problem (i to po svemu sudeći nerešiv) što se politički život u Srbiji (svih rednih brojeva i boja) svodi na borbu za kontrolu nad mehanizmima korupcije – na neumrlu nadu „širokih masa“ da će korumpiranost sendvičem, kad naši dođu na vlast, niti zamenjena korumpiranošću ferarijem – nipošto na borbu protiv korupcije. Ruku na srce, samo je (vrlo) malo drugačije bilo i posle petog oktobra, kad je Srbija bila najbliža – a ipak predaleko – uspostavljanju institucionalnosti, zakonitosti i uljuđenja. Kao što višenavratno pisah – stvar nisu uprskale poražene snage, one su se najpre stidljivo, potom u velikom stilu vratile na scenu Srpskog bulevarskog pozorišta, tek kada su „mangupi u našim redovima“ napravili korupcionašku psihodramu za koju su (ne)poražene snage bili mnogo veći majstori, šta majstori – velemajstori.

Što reko „naš narod“ – to vam je pa smočite.

Komentari (12)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. evo nešto od doktora vjekoslava za stanovnike
    države u kojoj se svakih 17 sati desi samoubistvo!
    Фашистичка Држава, као вишљи и моћнији манифест личности, је снага, и то духовна. Она скупља све манифестације моралног и интелектуалног живота човека.
    Њене функције, према томе, не могу бити ограничене на оне којима се уводи ред и чува мир, као што је то представила либерална доктрина.
    Она није само механички уређај за дефинисање сфере унутар које човек може прописно изражавати своја наводна права.
    Фашистичка Држава је унутарњи прихваћени стандард и правило понашања, дисциплина човека у целини; она признаје вољу која није ништа друго него интелект.
    Она стоји на принципу који постаје централни мотив човека као члана цивилизованог друштва, задирући дубоко у његову личност; она почива у срцу људи од акције, мисли, уметности и науке; срж душе

    1. Реци ти нама, Мачор, колика би учесталост самоубистава Вама била прихватљива за земљу попут Србије?

  2. „Mangupi u nasim redovima“? Da mi je znati kada je kolumnisti svanulo. Juce, dok ju cukao misli u kompjute, ili mu se sumnja javila jos davno … davno, dok je sluzbovao na ostrvu. A kada smo kod ostrva, sigurno znate sta je voznja na banani. Tacno je, to je razonoda na vodi. Ali postoji i kopnena varijanta … to je ono kada te Seseljevo obezbedjenje provoza na kori od banane. Jako zabavna stvar i Seselj to zadovoljstvo ponekad priusti samo probranim sto kolumnista odbija da bude. Probran.. Time se mozda moze objasniti da u ovom serijalu o Seselju, nema ni S od Seselja – ako ne racunamo njegov stomak..

  3. Kako bi prevrat uspeo?
    Jedino ako bi neki Marsovac uspeo da pobedi pa on doveo svojih 40,000 marsovčića besprekorne karijere, morala, blistavog intelekta i znanja, i čelične volje da sprovedu zakone koje napisa tata Marsovac e onda bi možde prevrat imao smisla.Ovako sve Jovo nanovo, sjaši Kurta da uzjaši Murta. I tako božanski nam dani teko do kraja našeg postojanja.

  4. Ako Djido & Co ubede svoje pristalice da je bojkot dobra stvar, bojim se da te iste pristalice neko sutra ne ubedi da bojkotuju bojkot, što uopšte nije nemoguće kao što možda izgleda

  5. Ja sam, Base, za to da se napiše i „ako“ i „kad“!. Jer ovo je Srbija i nikada ne možeš biti do kraja siguran kako će nešto da se završi.

  6. Za razliku od tebe, Base, ja sam optimista i mislim da nećemo svi da završimo u ropotarnici istorije! Neki ćete da završite, a neki nećemo. Ipak je Srbija i takva kakva je, potrebna ovome guravom svetu.

    1. Ne kaže se džabe u onoj pesmi „Poranio Milorad da obiđe vinograd…“ Pa, kako bi isti razumeo ono šta ni Basara nije umeo da formuliše?

  7. Ako opozicija postoji samo u televizorima, kako tvrdi Basara, onda nju sačinjavaju lampe, katodne cemi i ostala skalamerija od koje je sastavljen svaki TV prijemnik.

  8. Basara je u suštini rekao
    glasovima iz ulice Strahinjića bana isto ono što je Marija Antoaneta svojevremeno rekla predstavnicima francuskog naroda: „Ako narod nema hleba, neka jede kolaće“.

  9. Tačno, Basara je višenavratno i višenanosno pisao o tome da su za korupciju posle petog oktoba krivlji mangupi u Đinđićevim, nego mangupi u Miloševićevom redovima..

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Share This

Share this post with your friends!

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com