Da li se osećamo Evropljanima?

Који народи ЕУ се највише осећају Европљанима

Кога треба да позовем ако хоћу да добијем Европу? Својевремено је упитао бивши амерички државни секретар Хенри Кисинџер. Ново петогодишње руководство Унија је добила. Међутим, нови изазови изнова доводе у питање њену стабилност и компактност. Ко год да се пита највише у групи од 28 земаља, грађани овом савезу верују, поверење је највише у последњих пет година. Ипак, није све тако ружичасто. Не осећају се сви као грађани Уније. Ко је међу њима, а шта грађани Србије мисле о свему томе за РТС говори Владимир Међак из Европског покрета.

Готово је деценија откако је Србија поднела захтев за пријем у чланство у ЕУ. Од тад слика грађана Србије о том савезу се мењала. Са ЕУ не могу да се поистовете ни сви који у њој живе. Због чега се Бугари најмање осећају као грађани Уније, а Луксембуржани највише?

Разговор Сање Љубисављевић и Владимира Међака

Your browser does not support the video tag.

Владимир Међак из Европског покрета у Србији подсећа да је Луксембург једна од земаља оснивача ЕУ која је искористила највише од тог чланства.

Разлику између Румуније и Бугарске, Међак види у томе да су грађани Румуније искусили много више користи пре свега у економском развоју које Румунија бележи у задњих пет година, што није случај са њиховим суседом.

“Преко 52 одсто грађана Румуније се индентификује са ЕУ. То није само осећај како ја добро живим, него да ли ја себе видим као Европљанина”, објашњава Међак.

“Податак да су Италијани на дну листе, Међак тумачи као последицу политичких дешавања. Сва ова истраживања ће вероватно варирати од политичких дешавања како у самим земљама како у самој Европској унији”, додаје Међак.

То да чак 58 одсто Британца се поистовећује са ЕУ, Међак објашњава да су грађани Уједињеног Краљевства схватили користи опстанка у заједници европских народа.

“То се врло јасно видело у месецима након референдума у Великој Британији да државе где је тај европски индентитет био веома јако изражен поготово земље севера – Финска, Шведска Данска или Холаднија. Код њих тада кренуо тај узлазни тренд чему заправо Европска унија највише служи, каже Међак.

Мишљење грађана Србије о ЕУ којој тежимо је подељено на три готово једнака дела. Тридест седам одсто грађана Србије има позитивну слику о ЕУ, негативно је перципира 27, а 34 одсто има неутралан став.

Сви страхови грађана Србије од чланства у ЕУ

Највише испстаника страхује да ће улазак у ЕУ донети губитак нашег националног идентитета и културе (33), потом следи страх да ће чланство донети више проблема домаћим пољопривредницима (31 одсто), страх да ће евроинтегрције коштати земљу превише (27 одсто), довести до све мање употребе нашег језика (26), крај националне валуте и губитак утицаја малих земаља чланица (22 одсто) и  губитак социјалних бенефиција (21 одсто).

Међак напомиње да је једини оправдани страх крај националне валуте, што ће се и десити уласком Србије у ЕУ, наравно не одмах него годинама након што се испуне критеријуми за преузимање евра.

Сви остали страхови нису оправани сматра Међак. Све ће то бити инвестиција у животну средину Србије – какав ваздух ми дишемо, какву воду пијемо, у наше путеве  и железницу којима се возимо. То неће бити инвестирање у буџет ЕУ то ће бити инвестирање у Србију да би Србија достигла стандарде ЕУ, наглашава Међак.

Истиче да пољопривреда обухвата трећину буџета ЕУ, што значи да ће српски пољопривредници моћи да користе паре из буџета Уније. Већ од 2014. је корсите, али ће те суме од уласка у ЕУ бити много веће.

Што се тиче губитка утицаја малих чланица, Међак каже од зависности од тога колико ће Србија бити способна да се постави у европском окружењу, толико ће наш глас значити.

Мађак је навео пример Хрватске посланице у Европском парламенту која је сама покренула причу о различитом квалитету истих производа у различитим земљама Уније.

“Доказала је да производи који се пласирају на источноевропско тржиште и западноевропско нису истог квалитета и то ће морати да се промени. Једна посланица из једне од најмањих чланица ЕУ је променила ситуацију која је трајала 25 година. Значи може много тога да се промени”, указује Међак.

“Што се тиче употребе језика и културног индентитета, српски ће постати службени језик ЕУ и сви правни акти ЕУ ће бити штампани на српском језику и на ћирилици”, закључује Међак.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *