Toplotni talasi u Srbiji

Toplotni talasi u Srbiji, šta nas sve čeka u budućnosti?

Toplotni talasi u Srbiji, šta nas sve čeka u budućnosti? Izvor: EUTERS/Rafael Marchante

Predah od tropskih vrućina u Srbiji i dalje traje. Temperature su trenutno ispod proseka za sredinu avgusta, ali neće još dugo biti tako. Novi toplotni talas zahvatiće nas u nedelju. To će biti peti toplotni talas od početka godine.

Sredinom dvadesetog veka u Srbiji se u proseku godišnje dešavao jedan toplotni talas (mada su bile česte godine i bez ijednog) a prosečna dužina trajanja je bila šest dana, da bi tokom poslednjih 10 godina, prosečan broj toplotnih talasa po godini iznosio skoro četiri, dok je njihovo ukupno trajanje u proseku oko 28 dana, piše portal Klima101.

Pored činjenice da su postali češći i da duže traju, u Srbiji su toplotni talasi proteklih godina postali i intenzivniji. Jedan od najintenzivnijih toplotnih talasa dogodio se u julu 2007. godine tokom kojeg je zabeležena i do sada najviša temperatura od kada postoje merenja kod nas od 44,9 stepeni Celzijusa 24. jula u Smederevskoj Palanci.

Nedostajao je samo 0,1 stepen da Srbija uđe u grupu evropskih zemalja u kojima je izmereno 45 ili više, a u koju je ove godine ušla Francuska tokom toplotnog talasa u junu.

Ovaj toplotni talas iz 2007. koji je zahvatio celu jugoistočnu Evropu, nalazi se u grupi 10 najintenzivnijih toplotnih talasa ikada zabeleženih na starom kontinentu.

Inače, on je i jedan od retkih za koje postoji procena uticaja visokih temperatura na zdravlje ljudi kod nas. Tokom ove višednevne epizode sa izuzetno visokim temperaturama kod starijih osoba je zabeležena dodatna povećana smrtnost od 76 procenata u odnosu na referentne vrednosti za to doba godine.

Tokom trajanja toplotnog talasa, poseban doprinos negativnom uticaju na zdravlje ljudi imaju visoke noćne temperature i ono što je zanimljivo je da je, relativno gledano, broj tropskih noći u Srbiji porastao više nego broj dana sa visokim temperaturama.

Tokom pojedinih toplotnih talasa u prošlosti u našem regionu noćne temperature čak nisu ni padale ispod 30 stepeni.

Tokom ovog i prethodnog leta Srbiju su zaobišli najintenzivniji toplotni talasi, a njihov „epicentar“ se uglavnom nalazio iznad zapadne Evrope, ali to jednostavno nije nikakav indikator da se njihov broj kod nas u zemlji smanjuje i da leta postaju prijatnija. Šta više, skoro je sigurno da će u nekom od narednih leta doći do postavljanja novih temperaturnih rekorda, piše portal.

Međutim, iako su ova dva leta, barem subjektivno, zbog izostanka intenzivnih toplotnih talasa, delovala donekle prijatnija, tokom njih su postavljeni neki drugi „topli rekordi“.

Leto 2018. iako je bilo relativno kišno, posebno tokom juna, bilo je rekordno kada su u pitanju minimalne dnevne temperature (najniža izmerena temperatura tokom dana), koje su te godine bile izuzetno visoke. Takođe, jun 2019. iako je bio „bogat“ kratkotrajnim i intenzivnim padavinama koje su izazivale bujične poplave, bio je rekordno topao po pitanju minimalnih temperatura i zauzeo je treće mesto među najtoplijim junskim mesecima u Srbiji, kada se analiziraju srednje dnevne temperature.

Na skoro celoj teritoriji, prosečna temperatura vazduha bila je za 3-4 stepena viša u odnosu prosek iz sredine dvadesetog veka, što bi u meteorološkoj terminologiji bilo okarakterisano kao „znatno iznad očekivanih vrednosti“.

Tako da, iako smo u proteklom periodu na neki način izbegli temperature bliske, ili preko 40 stepeni, to je možda bila samo „puka sreća”.

Sa druge strane može biti i da smo se već na neki način i navikli na visoke temperature tokom leta, pa sve ispod 35C za nas je u redu, iako su takve situacije u prošlom veku bile prilično retke u odnosu na današnje standarde.

Presedan iz aprila kao upozorenje

Toplotni talasi najviše pažnje privlače tokom leta zbog izuzetno visokih temperatura, međutim, oni se dešavaju i u ostatku godine.

Vrlo ilustrativan primer takvog slučaja u Srbiji je april 2018. godine, kada su zabeležena tri toplotna talasa samo tokom ovog meseca, a odstupanje srednje aprilske temperature od prosečnih vrednosti iz sredine dvadesetog veka je bilo od 4 do 6C (u zavisnosti od dela zemlje). April 2018. bio je topliji nego maj iz perioda 1961-1990.

temperatura, termometar, sunce, toplo, vreme, vrućina, leto Izvor: Shutterstock

Na ovaj presedan možemo gledati i kao na neko indirektno upozorenje, jer ovako veliku pozitivnu anomaliju, u nekoj narednoj godini, možda budemo imali tokom letnjih meseci, a sigurno je da većini ne bi prijao neki budući jul sa prosečnom temperaturom većom za pet stepeni, što bi otprilike odgovaralo situaciji da skoro celog meseca imamo maksimalne temperature od 35+, praćene sa nekoliko “ekskurzija” preko 40.

Inače, nesvakidašnjost ove aprilske anomalije ogleda se i u tome da je ona značajno doprinela da 2018. u proseku bude najtoplija godina od kada kod nas postoje merenja.

Leta u Srbiji će biti sve vrelija

Ono što se sa sigurnošću zna jeste da u budućnosti, leta u našoj zemlji neće postati prijatnija. Koliko više temperature nas očekuju do kraja 21. veka direktno zavisi od toga u kojoj meri će države na globalnom promeniti svoj energetski sistem.

Ukoliko se u narednim decenijama ne odustane od fosilnih goriva, i izostane akcija neophodna da se Pariski sporazum ispuni, predviđanja nisu ohrabrujuća.

Analize za Srbiju, u slučaju ovog scenarija, pokazuju da ćemo u proseku imati oko četiri toplotna talasa više nego danas, koji će biti znatno duži, ali i da pojedine ekstremne godine mogu biti jedan skoro pa neprekinut toplotni talas. U tom slučaju imaćemo leta tokom kojih se maksimalne dnevne temperature neće spuštati ispod 35C.

Sa druge strane, ispunjenje Pariskog sporazuma, odnosno zadržavanje srednje globalne temperature ispod granice od dva stepena, je svakako bolje rešenje. Promena će biti i tada, ali će one biti značajno manje, što bi za Srbiju značilo u proseku dva toplotna talasa godišnje više nego danas.

Jednostavno rečeno, manje „novog“ CO2 – manje toplotnih talasa, u suprotnom, leto iz 2019. biće jedno lepo sećanje kako su leta nekada bila „prijatna“.

, šta nas sve čeka u budućnosti?

Toplotni talasi u Srbiji, šta nas sve čeka u budućnosti? Izvor: EUTERS/Rafael Marchante

Predah od tropskih vrućina u Srbiji i dalje traje. Temperature su trenutno ispod proseka za sredinu avgusta, ali neće još dugo biti tako. Novi toplotni talas zahvatiće nas u nedelju. To će biti peti toplotni talas od početka godine.

Sredinom dvadesetog veka u Srbiji se u proseku godišnje dešavao jedan toplotni talas (mada su bile česte godine i bez ijednog) a prosečna dužina trajanja je bila šest dana, da bi tokom poslednjih 10 godina, prosečan broj toplotnih talasa po godini iznosio skoro četiri, dok je njihovo ukupno trajanje u proseku oko 28 dana, piše portal Klima101.

Pored činjenice da su postali češći i da duže traju, u Srbiji su toplotni talasi proteklih godina postali i intenzivniji. Jedan od najintenzivnijih toplotnih talasa dogodio se u julu 2007. godine tokom kojeg je zabeležena i do sada najviša temperatura od kada postoje merenja kod nas od 44,9 stepeni Celzijusa 24. jula u Smederevskoj Palanci.

Nedostajao je samo 0,1 stepen da Srbija uđe u grupu evropskih zemalja u kojima je izmereno 45 ili više, a u koju je ove godine ušla Francuska tokom toplotnog talasa u junu.

Ovaj toplotni talas iz 2007. koji je zahvatio celu jugoistočnu Evropu, nalazi se u grupi 10 najintenzivnijih toplotnih talasa ikada zabeleženih na starom kontinentu.

Inače, on je i jedan od retkih za koje postoji procena uticaja visokih temperatura na zdravlje ljudi kod nas. Tokom ove višednevne epizode sa izuzetno visokim temperaturama kod starijih osoba je zabeležena dodatna povećana smrtnost od 76 procenata u odnosu na referentne vrednosti za to doba godine.

Tokom trajanja toplotnog talasa, poseban doprinos negativnom uticaju na zdravlje ljudi imaju visoke noćne temperature i ono što je zanimljivo je da je, relativno gledano, broj tropskih noći u Srbiji porastao više nego broj dana sa visokim temperaturama.

Tokom pojedinih toplotnih talasa u prošlosti u našem regionu noćne temperature čak nisu ni padale ispod 30 stepeni.

Tokom ovog i prethodnog leta Srbiju su zaobišli najintenzivniji toplotni talasi, a njihov „epicentar“ se uglavnom nalazio iznad zapadne Evrope, ali to jednostavno nije nikakav indikator da se njihov broj kod nas u zemlji smanjuje i da leta postaju prijatnija. Šta više, skoro je sigurno da će u nekom od narednih leta doći do postavljanja novih temperaturnih rekorda, piše portal.

Međutim, iako su ova dva leta, barem subjektivno, zbog izostanka intenzivnih toplotnih talasa, delovala donekle prijatnija, tokom njih su postavljeni neki drugi „topli rekordi“.

Leto 2018. iako je bilo relativno kišno, posebno tokom juna, bilo je rekordno kada su u pitanju minimalne dnevne temperature (najniža izmerena temperatura tokom dana), koje su te godine bile izuzetno visoke. Takođe, jun 2019. iako je bio „bogat“ kratkotrajnim i intenzivnim padavinama koje su izazivale bujične poplave, bio je rekordno topao po pitanju minimalnih temperatura i zauzeo je treće mesto među najtoplijim junskim mesecima u Srbiji, kada se analiziraju srednje dnevne temperature.

Na skoro celoj teritoriji, prosečna temperatura vazduha bila je za 3-4 stepena viša u odnosu prosek iz sredine dvadesetog veka, što bi u meteorološkoj terminologiji bilo okarakterisano kao „znatno iznad očekivanih vrednosti“.

Tako da, iako smo u proteklom periodu na neki način izbegli temperature bliske, ili preko 40 stepeni, to je možda bila samo „puka sreća”.

Sa druge strane može biti i da smo se već na neki način i navikli na visoke temperature tokom leta, pa sve ispod 35C za nas je u redu, iako su takve situacije u prošlom veku bile prilično retke u odnosu na današnje standarde.

Presedan iz aprila kao upozorenje

Toplotni talasi najviše pažnje privlače tokom leta zbog izuzetno visokih temperatura, međutim, oni se dešavaju i u ostatku godine.

Vrlo ilustrativan primer takvog slučaja u Srbiji je april 2018. godine, kada su zabeležena tri toplotna talasa samo tokom ovog meseca, a odstupanje srednje aprilske temperature od prosečnih vrednosti iz sredine dvadesetog veka je bilo od 4 do 6C (u zavisnosti od dela zemlje). April 2018. bio je topliji nego maj iz perioda 1961-1990.

temperatura, termometar, sunce, toplo, vreme, vrućina, leto Izvor: Shutterstock

Na ovaj presedan možemo gledati i kao na neko indirektno upozorenje, jer ovako veliku pozitivnu anomaliju, u nekoj narednoj godini, možda budemo imali tokom letnjih meseci, a sigurno je da većini ne bi prijao neki budući jul sa prosečnom temperaturom većom za pet stepeni, što bi otprilike odgovaralo situaciji da skoro celog meseca imamo maksimalne temperature od 35+, praćene sa nekoliko “ekskurzija” preko 40.

Inače, nesvakidašnjost ove aprilske anomalije ogleda se i u tome da je ona značajno doprinela da 2018. u proseku bude najtoplija godina od kada kod nas postoje merenja.

Leta u Srbiji će biti sve vrelija

Ono što se sa sigurnošću zna jeste da u budućnosti, leta u našoj zemlji neće postati prijatnija. Koliko više temperature nas očekuju do kraja 21. veka direktno zavisi od toga u kojoj meri će države na globalnom promeniti svoj energetski sistem.

Ukoliko se u narednim decenijama ne odustane od fosilnih goriva, i izostane akcija neophodna da se Pariski sporazum ispuni, predviđanja nisu ohrabrujuća.

Analize za Srbiju, u slučaju ovog scenarija, pokazuju da ćemo u proseku imati oko četiri toplotna talasa više nego danas, koji će biti znatno duži, ali i da pojedine ekstremne godine mogu biti jedan skoro pa neprekinut toplotni talas. U tom slučaju imaćemo leta tokom kojih se maksimalne dnevne temperature neće spuštati ispod 35C.

Sa druge strane, ispunjenje Pariskog sporazuma, odnosno zadržavanje srednje globalne temperature ispod granice od dva stepena, je svakako bolje rešenje. Promena će biti i tada, ali će one biti značajno manje, što bi za Srbiju značilo u proseku dva toplotna talasa godišnje više nego danas.

Jednostavno rečeno, manje „novog“ CO2 – manje toplotnih talasa, u suprotnom, leto iz 2019. biće jedno lepo sećanje kako su leta nekada bila „prijatna“.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *