Zoran Panović

Teslin narod

Pre neko veče u nekom društvu se razmatrala ideja koju je u Danasu predložio Svetislav Basara da i on jednom bude domaćin Sabora trubača u Guči.

Da bi se na kraju došlo do zaključka da će Srbija biti normalna zemlja tek kad domaćin Guče bude mogao da bude i kum Prajda, a kuma Prajda i prva domaćica u istoriji Guče. Uglavnom, ciničan komentar tog avgustovskog razglabanja je bio da Srbija možda ipak ima previše slobodoumnih festivala za jednu diktaturu.

Ne računajući Guču. Kad i na ovogodišnjem Saboru (interesantno je da i najsrpskiji brend i hrvatska skupština imaju isto ime), vidiš i čuješ koliko ima dobrih trubačkih orkestara u Srbiji, postavlja se pitanje zašto na primer gradske vlasti decenijama tolerišu da se pred Novu godinu u Beogradu u sred Knez Mihailove, i na drugim bitnim lokacijama, pojave sklepani orkestri koji ne znaju da sviraju, koji kompromituju ovdašnju muzičku tradiciju i prave nesnosnu buku. Zašto se ne uvedu neke audicije ko tu može da svira, jer u protivnom komunalna policija bi morala da reaguje.

Videćemo da li će do vremena kad Vesić bude okitio grad, a i bojkot izbora se zahukta, opstati i neobični prosjaci koje srećem ovih tropskih dana po Beogradu i koji svi liče na dalaj-lamu. Raspitao sam se kod upućenih, koji mi kažu da ti likovi uprkos autentičnom tibetanskom izgledu ipak više imaju veze sa prosjačenjem (istina ekstravagantnim) nego sa tibetanskim budizmom.

A onda je stigla vest da je slavni američki glumac Ričard Gir podigao ionako već visoku temperaturu u vrelom italijanskom političkom letu. NJegova poseta migrantima na brodu Open Arms, došla je kao poručena ministru unutrašnjih poslova Mateu Salviniju, prvom čoveku Lige Sever, za skupljanje političkih poena pred očekivane izbore. Salvini je poručio Ričardu Giru da migrante može da poveze u Holivud privatnim avionom i ‘da ih smesti u svoje privatne vile’. Ričard Gir se u Italiji inače zatekao na letovanju, a obišao je i Lampeduzu.

‘Dalaj-lame’ na beogradskim ulicama i Ričard Gir u Italiji podsetili su me na jedan poučan vic koji je bio popularan u Americi. Kao što i na račun Toma Kruza zbog sajentologije ima viceva, tako ima i na račun Ričarda Gira, koji je budista, ali istina ne baš tako crnih i morbidnih. U jednom vicu slavni glumac pre preobraćenja u budizam, pre humanitarnog i antiratnog angažmana, dođe kod dalaj-lame s pitanjem: ‘Oče, šta je to život? A dalaj-lama mu kaže: Sine, život je reka. Na to će Ričard Gir: Eto, oče, a ja bio u zabludi, misleći da su život pare, Holivud, kabrioleti, Sindi Kraford, provod… Dalaj-lama se zamisli, pa reče: Eto, a ja, sine, mislio da je život reka’. Poučno, zar ne?

Odnosi Srbije i Hrvatske u letnjim danima dobijaju novu potvrdu da su učaureni u opskurnosti. Povod je pomalo dežurni – čiji je Nikola Tesla? Na Svetskoj izložbi Dubai ekspo, koja se održava sledeće godine, Hrvatska planira da kao jednu od najistaknutijih ličnosti svoje zemlje predstavi i srpskog naučnika rođenog u ličkom mestu Smiljan. Indentitetski uvek budno, Ministarstvo kulture Srbije najoštrije je osudilo ‘nedopustiv pokušaj prisvajanja srpskog naučnika koga celokupna svetska javnost prepoznaje i pamti kao Srbina koji je veliki deo svog života proveo u Americi’.

Nije Bizmak umro sa rečima Srbija na usnama. Nije ni kralj Aleksandar u Marseju izdahnuo sa rečima – čuvajte mi Jugoslaviju, niti treba uzimati olako kao verodostojnu Teslinu izjavu o tome kako se ‘ponosi srpskim rodom i hrvatskom domovinom’, koje se povodom najnovije ‘afere Tesla’ začudo slabo ko setio i u Srbiji i u Hrvatskoj. Zapravo, tu je modifikovanu formulaciji upotrebio Vladko Maček u telegramskoj čestitki koju je pet godina pred Drugi svetski rat poslao Tesli u NJujork. Tu mu se obratio kao ‘velikom sinu naroda srpskog, a domovine Hrvatske’. LJubazni Tesla odgovorio je onim čuvenim: ‘Jednako sam ponosan srpskim rodom i domovinom Hrvatskom. Da dugo žive (pazite sad) svi Jugoslaveni.’ To je vremenom pretočeno i u manipulaciju i u farsu. Da je sreće kao što nije, i da ovde važi neki skandinavski model kojim bi se prevazišla filosofija balkanskih bantustana, brend ‘Tesla’ bi mogao biti nešto što integriše. Tu Teslinu reč – ‘Jugoslaveni’ niko neće hteti danas da citira ni u Zagrebu ni u Beogradu. Ta reč naravno danas u sebi nema nikakav potencijal nekakvog realnog ‘jugoslavenstva’, već je čista provokacija. Morbidno je na osnovu činjenice rođenja u vojnoj krajini Austrijskog carstva, na teritoriji današnje Hrvatske, uguravati Teslu u hrvatski ‘domovinski narativ’, ali je i bizarno mistifikovati ‘vaskoliko srpstvo’ na osnovu činjenice da je kosmopolita Tesla bio i Srbin.

U odnosu na Dubai ekspo dogodine i ‘aferu Tesla’, tek nerazumljivo deluje danas činjenica da je Ivan Meštrović na međunarodnoj izložbi u Rimu aprila 1911. izlagao u srpskom paviljonu. Meštrović nije hteo izlagati u austrijskom ili mađarskom paviljonu jer se zanosio idejom kulturnog, ali i političkog jedinstva južnoslovenskih naroda. Meštrović je tih godina u raznim prilikama isticao svoje hrvatstvo, ali je Srbe smatrao braćom u koju će se kasnije grdno razočarati.

Nikola Tesla je neosporan, ali u tome i jeste jedna podla caka – ko šta da ospori Tesli? To je kao da se aerodrom zove ‘Ivo Andrić’. Ko šta da zameri? Ili Pupin. Ili Milutin Milanković. Ali, tada više nema prave provokacije, pravog određenja državne politike i novog identiteta. Revizionizmu se smanjuje manevarski prostor. Teslu su uzeli brže – bolje oni koji ne bi podneli da se aerodrom u Surčinu zove po Zoranu Đinđiću. NJih bi više dovodilo do ludila što poleću sa ‘Đinđića’ nego što neko od njih mora da sleti na ‘Tuđmana’. Jer bi i njima bilo glupo da aerodrom u Surčinu nazovu ‘Slobodan Milošević’.

Da se ne lažemo: Da je ova država ikada iskreno želela da joj Zoran Đinđić bude vodilja i težište novog identiteta, po njemu je morao da se nazove beogradski aerodrom. Države daju imena aerodromima da istaknu značaj političkog lidera za njeno određenje: Kenedi, De Gol, Elefterios Venizelos, sve su to i aerodromi. Imali su i Hrvati bitnih likova iz kulture i nauke, pa se zagrebačka zračna luka iz razloga državotvornog narativa zove po Franji Tuđmanu. A zamislite da je aerodrom Pleso u Zagrebu poneo ime ‘Tesla’? Da li bi Srbija histerično reagovala, i da li bi tuđmanovska Hrvatska koju Kolinda Grabar Kitarović, osvoji li i drugi mandat želi da još tuđmanizuje, mogla da podnese tako nešto. Pleso ipak nije Dubai ekspo. U odnosu na aerodrom ‘doktor Tuđman’ aerodrom ‘doktor Đinđić’ bi ipak dao značajan vrednosni i simbolički kontrast.

Možda bi Dubai ekspo dogodine i ‘hrvatska ujdurma’ bili pravi povod da se konačno realizuje sporazum potpisan 2014. u Patrijaršiji SPC o prenosu urne sa pepelom Nikole Tesle iz muzeja posvećenog naučniku u portu Hrama Svetog Save na Vračaru, gde će mu biti podignut spomenik. Nadajmo se ne onakav kao u Surčinu.

Ono što je Tesla bio za elektroenergetiku, Pupin je bio za telekomunikacije. Za svoje autobiografsko delo From Immigrant to inventor, Pupin je dobio Pulicerovu nagradu (oblast književnosti). Ipak, srpski nacionalistički fantasti više vole ‘jurodivog’ Teslu od pragmatičnog Pupina, obožavaju da banalizuju njegovu izvesnu misterioznost, jer u mašti ne postoji ‘Pupinovo tajno oružje’ kao ‘Teslino’ kojim će se ispraviti istorijske i geopolitičke nepravde. I onaj ‘elipton’ što nam ga je devedesetih donosio egzibicionista Žirinovski bio je ruska kompenzacija za ‘Teslino tajno oružje’. Da li kad brani Teslu od hrvatske uzurpacije, srpski ministar kulture Vukosavljević misli i na onog Teslu koga je u filmu ‘Prestiž’ Kristofera Nolana iz 2006. odigrao Dejvid Bouvi, a što je bila i poslednja filmska uloga. Reditelj Nolan je rekao da je Bouvi bio njegov prvi izbor za tu ulogu, jer je želeo nekog ‘neuobičajeno harizmatičnog’.

Na Marsu se jedan toponim završava na ‘ić’. To je ‘Milanković’ – krater koji je 1973. dobio to ime po čuvenom srpskom matematičaru i astronomu Milutinu Milankoviću. Hajde za trenutak da se vratimo u jun 2016: Tadašnji mandatar za sastav nove vlade Aleksandar Vučić i predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović posetili su, nakon famoznog susreta na mostu na Dunavu, u međugraničnoj zoni kod Erduta, rodnu kuću čuvenog srpskog naučnika Milankovića u Dalju u Hrvatskoj, gde su dočekani s hlebom i solju. Vučić i Grabar Kitarović potom su u Subotici potpisali deklaraciju o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja Srbije i Hrvatske.

Ondašnji susret i potpisani dokument ocenjeni su i u srpskoj i u hrvatskoj političkoj javnosti kao istorijski. ‘Afera Tesla – Dubai’ pokazala je svu uzaludnost dobrih namera iz kuće Milutina Milankovića. Dok se ne reši pitanje uzajamne zločinačke prošlosti (bez nivelacija), ne vrede ni Tesle ni Milankovići ni Đokovići. Za to su potrebne dodatna vizija i hrabrost (obostrano) kojima se moraju detabuizirati narativi. A bez toga nema ni katarze.

Srbija i Hrvatska ne mogu biti ovdašnja Nemačka i Francuska jer još nisu završile ratove. Tačnije, tri poslednja. Zato mogu biti ovdašnji Pakistan i ovdašnja Indija. ‘Mali Rusi’ i ‘Mali Ukrajinci’. Svako sa svojim Kašmirom i Donjeckom u srcu.

Komentari (28)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Taj vic u tekstu je bio popularan u tadasnjoj Jugoslaviji.
    Mada si pogresio ti si ustvari u pravu.
    Ono i jeste bila Amerika u poredjenu sa „ovim“.
    Btw
    Kako ti je na RTS-u?
    Sve o kej?
    Kolko vidimo,nemas nikakvih zamerki.
    Blago tebi.

    1. Sram ga bilo. Kako se usuđuje da misli drugačije od ostalih novinara Danasa? Draža da je pametan da ga izbaci, kao što je izbacio Cvjetina Milivojevića!

      1. Panovic je kao kulumnistu u Danas doveo Basaru, koji je danas brend Danasa i svih kolumnista Srbije. Oprezno sa Panovicem, on je Era. A svaki Era, kako rece.Milos Obrenovic, moze da bude ministar bez ikakve skole. A Panovic je i veoma skolovan covek. I nije kupovao diplome.

        1. Ironičan sam. Panovića cenim. Samo ističem da oni što najglasnije zagovaraju slobodu govora, teraju Cvjetina iz Danasa, Bazdulja iz Vremena, a sada bi i Panovića.

  2. Gospodine Panoviću, priznajem, za mene ste uvek sa svojim kolumnama bili „teški“ za razumevanje.Nadam se da to, sem za mene, ne važi ni za
    koga drugog. Ali ovaj današnji tekst, pročitao sam sa punom pažnjom i
    razumevanjem. Zašto? Pa, za početak, dovoljno je da kažem,a siguran sam
    da ćete se i Vi sa mnom složiti, od pet, šest velikana koji su zadužili srpski
    narod, tri najveća su rođena,-ni u Hrvatskoj, ni u Srbiji, već, gle čuda, u KUK
    monarhiji.A imali su i pasoš te iste države. I na kraju, supruga Milutina
    Milankovića je rođena Šapčanka iz čuvene porodice Topuzović. Srdačan
    pozdrav za izuzetan tekst!

  3. Da su preživeli Jugosloveni svi bi živeli u ozbiljnoj državi a ne u banana dražavicama. A opet, s druge strane, da ne bi Pupina mi Banaćani bi sad bili u EU a ne u prćiji od ove pseudo države. Nego Panoviću, što ne reče nešto o odnosima Pupina i Tesle tamo daleko u belome svetu. „Bratski odnosi“ kakvi i priliče najznamenitijim Srbima nisu kuriozitet, već više da kažemo pravilo. Dobro de, na odru se pomiriše, kanula je i po koja suza pokajanja. Slovenske smo duše, mržnju negujemo samo za života, kadli ko zamakne sve najbolje i pročaja.

  4. dugi niz godina sa paznjom sam citao tvoje komentare i analize! pismeno i lucidno, nema sta! pogotovo ako se uporedi sa prosekom u Srbiji!
    Ali…zadnjih meseci, ako ne i celu godinu, poceo si Panovicu da isuvise vodis racuna da ti se koja ne omakne pa mi nesto sve ovo lici na cuker vaser!Ili sam se ja promenio, Panovicu, ili ti! Tako eto dodjosmo i do tvog zapazanja da je Tesla kosmopolita pa je nepotrebno uguravati ga u srpstvo bez prevelike potrebe! Kao da je neko ko je kosmopolita automatski manji u onom nacionalnom delu! Evo primera…Aleksandar Makedonski! Da ti ne pisem o njemu kada o tome ti sigurno vise znas od mene!
    Ali..ako moze kosmopolita Aleksandar Makedonski ( a bio je, Boga mi!)
    onda moze i Tesla Srpski!!!! Panovicu, malo vise nacionalnog – slobodno! To Amerikanci zovu – Patriotizam!!!!

    1. Dobar komentar tj slazem se sa tvojim vidjenjem da pojedinac moze biti I kosmopolita I patriota u isto vreme.
      Mada sizofrenija u tom slucaju nikad nije iskljucena,mada ne mora biti.
      Ko zna?

  5. Kada cujem Srbi i Hrvati, ufatim se za slajpik – da proverim jel’ tu. Sve je to vansengenska nacional-romanticarski usminkana drzavoeksploatisuca kleptokratija. Katolicizam i pravoslavlje? Procitao kod Beslina kako je neki naucenjak to tek sada ,otkrio’, taj princip, princip po kojemu da nije bilo NDH, da Pavelic nije gradio identitet Srbima, koliko bi njih sebe danas prepoznavali kao Srbe pravoslavce, koliko kao nezaposlene hidrotehnicare npr, koliko kao gotik metalce, koliko kao gejeve, koliko kao hedoniste, koliko kao sportiste, koliko ateiste itd? Koliko njih da im ex komiz nisu podgrevali strahove? Vice-versa. Pa to je ovde bilo ocigledno. Pa Rvati nisu prigrlili krscanstvo jer su u sebi kolektivno i dubinski prepoznali poruku Hezusova ucenja nego jerbo su im ga nametnuli franacki osvajaci, kao i feudalizam a legendarni kraljevi behu vecinom legendarni jer upravo kada se nazirala kraljevina kojom ce dominirati feudalci iz rvackog plemena – dodjose Madzari usw. Pa tek serbsko pravoslavlje, updejtovano svetosavlje. To se nije primilo i smatrano je jelinskon prisilom dok Nemanjici nisu izoptirali, privuceni idejom da ce se u uzdrmano Romejsko carstvo lakse unici u odezdi crnorizackoj. Ko se nije slagao, ako je izbegao lomacu, mogao je da bjezi u Bosnu. Bosnu koja se najkasnije odrekla vjere pradjedovske, vjere u Peruna itd. Naravno da postoje razlike. Franjov drzavni kapitalizam (svih mi instituta za historiju radnickih pokreta Rvacke!) je morao biti ali i mogao biti ugladjeniji. Slobov drzavni kapitalizam se jbg morao vise oslanjati na sverc a to sa sobom nosi drugaciju vrstu glamura. Da ne duljim, ne slazem se Dzonijem. Bit ce Rvata i Srbova i za 1000 godina. Etno park turizam sa kik-bokseri-guslari sto ne drze tozla u banke nego oko debeli vratovi – ima buducnost. Stavise, u temi a hronoloski moze i sa postavkama i XIX, XX i XXI veka. Mozda gresim ali krajnje je neinspirativno. Ko zna sta nosi buducnost. Pa i slovenacka kompartijska elita je videla Jugoslaviju kao sredstvo za nacionalnu emancipaciju da bi na kraju sve to zapravo ispala kulturolosko-civilizacijska emancipacija sa vise od 10% populacije rodjene juzno od Novog Mesta. Misio sam da se pojavim na Saboru u Guci, ali kada budem imao patike Gucci (onlajn polovne-povoljno 4000 somura ali i voznja i kazna i ,veselje’… da imam tetku abroad pa da i pomislim, sve da otvara i hologramski Dejvis Majls koji svira Sa Ovcara a da onda sa zvucnika Sv. Basara progovara…). Eto i Nishville, ko zna sta je rekao Geldof Bob, cini mi se, svirace irske pesme? – Asocira na fatalizam. Greenland whale fisheries? Daleko bilo – Oro se do bheatha bhaile? Za razliku od nas Irci nisu imali imperijalnih pretenzija tako da nem pojma. Za recentna iskustva je referentniji Fela Kuti, ne znam sta je svirao sin ali hronoloski Zombies, Expensive shit, Yellow fever, Water get no enemy i sada He miss(es?) road kao da sublimiraju proteklih trideset godina. Neinspirativno. Tek, slazem se sa Mateom, ne mogu se samo primati azilanti, mora se resavati problem zemalja iz kojih azilanti dolaze. Sve ostalo se pretvara u Girovski marketing. Sta bi bilo da se Ricard Gir iskrcao u Tripoliju i krenuo put Konga? Kluni mi deluje mnogo smislenije i humanitarnije.

    1. Sviđa mi se „D. Majls svira sa Ovčara i kablara a Svetislav Basara iz zvučnika gromko progovara“…. Kakav maestralni sabor, doduše, plašim se, da ordinarni Srbi ne baš sa radošću prihvatili tu kosmoplitsku ideju. Strahovali bi da bi se neutralisao autenični etnofazon trube, brade, gibanice, itd. Digers. Mislim da su u Bosni prebegli svi bogumili što od franjevaca, (čišćenje od gore što od Nemanjića (po zadatku) od doli). Otuda dugovečnost mnogobožačkog teizma na tom prostoru.

      1. Znam da je to tesko da se razume iz napisanog ali nisam ja ni aspirirao da otvaram i budem kuma prajda u gucci. Dont miks grenmas i frogz deluje primereno na tom primeru. Sve i da Brnabic otvori Gutchu, Palma sprovede prajd kroz Dzagodnu… Gutcha je cenim, samoregulisana kao mesto da se izdivlja srbstvo, da ne poteze cesce nego sto je povoljno za marketinsku statistiku, malo ima vise vozaca samoubica ali valjda se i kazne naplate, lokalni turizam ako pretkne – cveta neko vreme i tako… Kada dodje krak Loshmija Velikago do Gutche, kada poraste, sa uprogramiranim senzorskim smanjenjima brzine, sa parkingom Loshmija Velikago za 10 000 vozila, kada se prvo plati opstini Gutcha pa tek onda udje u omedjenu neomedjenost u kojoj svi misle da su drug Crni i drug Marko, bice to ok. Meni bode oci to sto sam napisao 4000 somura, odaje emociju, mislio sam na 4 somura a osecao ih kao 4000 somura.

    2. @slovenska nekropola revisited
      Najinteresantniji komentar koji sam ikad procitao na ovim stranicama.
      Ono sa Majlsom je borderline genijalno.
      Napisi kolumnu I posalji Drazi.
      Sretna Nedelja citaocima „Danasa“.

  6. A zašto ne Pupinov narod? Jel samo zato što mu se otac zvao Konstantin a majka Olimpijada? Zar srpski „nacionalistički fantasti“(divnog li eufemizma), ne mogu da prihvate Pupina jer nije dovoljno „čistokrvni“ Srbin?

    1. Nije to problem. Problem je u oreolu osobene posebnosti koji podrazumeva nerazumevanje i antagonizam sa merkantilnom i satanistickom prirodom ,Zapada’. Koliko to sve ima smisla potvrdjuje cinjenica da je Tesla kojim slucajem ovde i medju nama (sa Tesla automobilom, na proputovanju magistralama i putevima braderhuda i junitija) i da svrne u BG sigurno bi ga svi okupljeni gledali kao prolaznu neprijatnost ukoliko se ne bi popeo na haubu u majci sa Putinovim presvijetlim likom i odatle krenuo nesto od Deretica ali I. Deretica.

      1. He, he… Baš tako. Još i kada bi ga videli da hrani golubove, “priveli“ bi ga, garant, u Lazu (lazarevića), jer Srbi životinje dele na jestive/nejestive, a ko će još da se bakće golubovima, sitni su im bataci ?!?

  7. Што би Ђинђић био водиља ове земље. Стављати га у исту раван са Теслом је иритирајуће и баш нека другосрбијанштина.Убиство је гнусан чин и председника владе сви жалимо, али то није довољно да он буде било каква водиља било коме. Који је резултат његове кратке власти? Пети октобар није за дичење.Револуција финансирана са запада након уранијамског бомбардовања. Што није 5. октобар био 1996/1997? Приватизација којом је покошена економски Србија и због чега су сад на власти радикали, јел због тога водиља? Због нелегалног изручења Милошевића, киднаповања из затвора(паре нећу помњати јер не желим да верујем да је неко примио новац, али треба испитати и то једног дана). Због кампање како Србија иде напред, коју је он започео а сад га Овај , кога Ви Пановићу прилично штедите критика, наставио. Због дивних сардника које је имао, Чеде Јовановића званог Зебра, Бебе Попвића склоног свему и свачему, Весића те поштењачине који је бројао гласове када је победио Мићуновића, бизнисмена кума Костића који је, гле, власник огромног капитала у Србији, и да не набрајам све те ликове. Због тога што је бојкотовао изборе за председника државе а био је председник владе, како не би изашло 50 посто, јер је такав био изборни закон тада. Због филозофије циљ оправдава средство, коју је заговарао. Ни Он, а ни Овај данас никада нису радили ништа у Србији, немају дана радног стажа. Једино ако што је заговарао, као млађи, ултралевицу? Али Он је био културан, образован и у суштини привржен демократским процедурама и вредностима, што је значајан квалитет за српског политичара и грађанина уопште.

    1. Aerodrom u Beogradu bi trebalo nazvati po politicaru koji je bio na vlasti kada je aerodrom napravljen. Aerodrom Josip Broz Tito a ako nekim homopolitikusima smeta neka naprave brzi, jaci, veci, bolji i isplativiji.

    2. Pa mi se trudimo i trudimo, ali nikako da nađemo tog nekog idealnog Srbina kome ništa ne možemo da zamerimo i koji je bio divan i hrabar i čovečan i puno postigao i nije bio jurodiv i tako dalje.

      1. Možda bolje da se ne mašamo neidealizovanih istorijskih ličnosti, nego da ae držimo mitskih arhetipova, antičkih ili staroslovenskih božanstava i ranohrišćanskih svetaca!

  8. Mogao bi onaj Pavlikovski da snimi nesto, od Vardara pa do Triglava, od Blajburga pa do Ravne Gore, od Majbaha do Lajbaha, od Oluje pa do Gutche, tri sata samo yugo epic.

  9. Izvinjavam se sto udaljavam od teme kolege Panovica, ali da li mi ucestvujemo na izlozbi u Dubaiu, a cini mi se da ne, pa se pitam “ Zasto ?“.

  10. iza djindjica nije ostala nikakva vidljiva zaostavština..ni politička ni privredna ni neka treca..ništa..njegovo ime provlače kad svojim nemogu da otvore neka vrata jer misle da će lakše..

    1. Bravo! Šta ste se uhvatili Đinđića kao pijan plota. Skoro beznačajna ličnost,. Pitajte nas o njemu koj smo živeli u Nemačkoj kad je on tamo ževeo ko je Đinđić.

  11. Cini mi se da smo elaborirali pitanje da li Basara treba da otvara Sabor u Guci. Zakljucak je da, treba, ali kada to postane manifestacija duvaca Sebastijana.

    1. Vi @Živčana, od kako čitam Vaše komentare, ako je u pitanju uvek ista ličnost, redovno pevate krajišnicu Sebastijanu. I verujem da se iza @Živčane krije neki iznutra prazan „muškarčina“.

  12. …..ama kako čovek, koji je u UO RTS može biti nekome interesantan ?? Možda i može, ali znamo i kome, pa prema tome neka se oglašava i piše za Politiku,Večernje N.,Informer……i sl. ,a ne da truje misleće ljude koji čitaju Danas !

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Share This

Share this post with your friends!

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com