Sad ovo, sad ono

Sad ovo, sad ono

Često ćemo čuti (i pročitati) da je Vrhovno Biće protivpravno – neki kažu i protivprirodno – „prigrabilo svu vlast“.

Isto se to govorilo i za sve prethodne srpske tirjane koje pamtim, osim za druga Tita. Možda se pitate zašto je drug Tito, pride Hrvat sa dna kace, bio izuzetak? Zar smo ga toliko voleli da mu ništa nismo zamerali? Ma jok. Njemu se nije spočitavalo da je „prigrabio svu vlast“, zato što se za njegovog vakta za takve tvrdnje išlo u mardelj. Prethodno pendrečenje se podrazumevalo.

Sad će podfamozni neprejebivac „Dobrivoje“ bezbeli graknuti: „evo ključnog dokaza za moju tvrdnju da je Basara „četvrti omiljeni Vučićev opozicionar“ (sic!), vidite li kako nas – uz ono „ipak ima pomaka“ – huška da volimo Vrhovno Biće zato što nas ne pendreči i ne zatvara kad ustvrdimo da je prigrabio svu vlast.

Kao i krle22 i neprejebivi „Dobrivoje“ je polovično u pravu. Naša današnja tema vaistinu jeste posvećena „prigrabljivanju sve vlasti“, ali sa obrnutim predznakom, jer ću pokušati da elaboriram (tj. da džaba okrečim) da se apsolutna vlast ne „prigrabljuje“ nego se – dobija na poklon.

Da su Vrhovno Biće i Toma Nikolić sami vodili predizborne kampanje, još bi oni derali skupštinske klupe na čelu dvadeset pet-šest skomračnih poslanika, ali su imali (privremenu) sreću da im kampanju (mnogo uspešnije od njih) vode njihovi ljuti protivnici, JexS & Co uz sasluživanje krleta22.

Nije to JexS-u & Co, naravno, bila namera, nisu to oni hteli, daleko od toga, hteli su suprotno, ali razmislite i sami malo koliko ste puta hteli nešto lepo, a dobili nešto ružno, na primer Sebastian Kurtz obmotan bodljikavom žicom umesto mračnog predmeta želja.

Lepo je Kolakovski napisao da biti obmanut u politici nije nikakav izgovor, a ja dodajem da je je ravno političkoj (i humanitarnoj) katastrofi biti samoobmanut, a misliti da si u pravu. Ne kažem ja da JexS, Co & krle22 nisu imali dobre namere, ali setite se da je Sartr rekao da je put u pakao upravo takvima popločan. Oni su, narodski rečeno, hteli da se guze, a da im ne uđe, to jest da vladaju (i kupe kajmak) populistički, ali na „demokratski“ način, „u rukavicama“ i sa „ljudskim likom“, bila je to nemoguća misija, pisali smo o tome desetinama puta, nemojmo se ponavljati.

Možda se sad pitate zašto napred napisah da su Vrhovna i Tomina sreća – privremene. Zato što je i inače sve privremeno, a naročito je privremeno u populističkim društvima u kojima, kako onomad rekosmo, ne vlada ovaj ili onaj tirjanin, nego determizam. U takvim društvima je gvozdeno pravilo da se svima događa ne ono što bi hteli (ili planirali) da im se dogodi, nego ono što se MORA dogoditi. Možda imate još pitanja. Na primer – šta je to determinizam? Eeee, to vam je ova inercija, čamotinja, jad i beda suštinske neslobode koja kao olovni oblak pritiska Srbiju zbog koje se čini da OVOM nema kraja, da bi se u sledećem ciklusu činilo da kraja neće biti ONOM:

Komentari (16)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

    1. Di sad da izađe? Bas zbog propusnih diskusa nije izlazio i kad nisu bili bojkotovani, pa kako sad da izađe?. Ne ide to Brale. Štono kažu naši stari: kud svi Turci tud i mali Mujo….Sačekaće Bas da detrerminizam odradi svoje, pa da se uđe u novu periodu (naravno, ne na krvavom mesečnom nivou, malo dužem), pa onda u slobodne Srbije kreće i Basa redovno da glasa.

  1. Jedini lek za čamotinju je: da izvikamo Jovu das nas povede u revoluciju i iz nje trijumfalno izađemo kao Sirija. A onda – obnova i izgradnja, posao za sve, svetla buducnost…

  2. Bolju definiciju za Determinizam dao je Mao Ce Tung.

    Jedan funkcioner na kongresu KP Kine skrenuo je pažnju na neke stvari koje „ne bi trebalo da se događaju“, na šta mu je Mao odbrusio da se događaju isključivo stvari koje treba da se događaju, jer se – da je drugačije – nebi ni dogodile.

  3. Bas dobro i duhovito, reklo bi se Basarovski, ako je ispravno.Nego ono oko guzenja imam mala zakeranja.Svako uziva kad guzi tudju zenu, ali i njihove zene uzivaju kad njih naguze.Ko moze neka izvuce pouku.

  4. Determinizam je procec društvenih kretanja iz jednog ekstremno neuređanog stanja ka stanju neke sređenije izvesnosti. Ne možemo predvideti gde će se i kad tačno pojaviti ali znamo da će se pojaviti kad se steknu uslovi za minimum utrošnje energije i maksimum stabilnosti. U društvenim procesima kretanja to su instrimenti opredmećeni u jasnim i demokratskim zakonima koji se moraju strogo primenjivati.
    Probelm da taj društvemi, fazni istorijski prelazak iz stanja permanentne entropije ka stanju vidljivog kauzalnog uređivanja mora, češće spolja nego iznutra, dajstvovati imulsno, proporcionalno stepenu neuređenosti koji će da determiniše akumulaciju pozitivne kreativne energije koja uređen fazni proces realizuje u stabilan sistem..
    Tog procesa nije zaživeo petog oktobra. Zato imamo za rezultat narušeu društvenu i klasnu simetriju koja ponovo retorzivno kreira spiralu ubrzanog propadanja.
    Neka ova genijalna društevena teorija istorijskih faznih ciklusa kriza i njenih akumulacija i eliminacija, svima bude načelni diskurs društvenih aktivnosti. Smo uvažavajući ove principe mogu se stvoriti zivotni uslovi sa pozutivnim konstruktivnim predznakom.
    Kako Bas reče: Politikanti utuvite ovaj akiom u tintaru pa tek onda idite u POLITIKU.
    Inače sve je gubljnje vremena i džaba vajde.

  5. Ovo sa Kolakovskim kako- tako, ali ovo sa Sartrom je stvarno provala, bas me nasmejao Vas nacin „citiranja“.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Share This

Share this post with your friends!

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com