Po mnogo čemu Šabac je najevropskiji srpski grad sa rešenim najznačajnijim pitanjima

Šabac počeo aktivnosti na izradi Plana razvoja grada do 2030. godine

Država sputava napredak

Grad Šabac počeo je aktivnosti na izradi Plana razvoja grada za period 2020 – 2030. godine, dokumenta razvojnog planiranja najšireg obuhvata i najvišeg značaja, a na uobličavanju Plana angažovano je više službi i pojedinaca.

Foto: sabac.rs

Po mnogo čemu Šabac je najevropskiji srpski grad sa rešenim najznačajnijim pitanjima. Vodosnabdevanje je dugoročno obezbeđeno jer postojeće izvorište daje 300 litara vode u sekundi, a kapaciteti su dvostruko veći. To je tzv. „cerska žica“ od podzemnog toka Drine i ova voda je hemijski i bakteriološki ispravna i nije joj potrebna prerada.

U Šapcu radi i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, jedino funkcionalno u Srbiji, projektovano za 85.000 stanovnika. Ovo je investicija EU vredna 20 miliona evra, ali država ne ulaže u drugu fazu, liniju mulja, čime bi bio zaokružen ovaj sistem jer bi se dobijala energija za rad postrojenja kao i organsko đubrivo.

Ukupno je potrebno oko 80 miliona evra da bi svako domaćinstvo, i na seoskom području, imalo vodu i kanalizaciju, i za to postoje urađeni projekti. Kako je država već najavila velike investicije vredne milijardama evra u kapitalne projekte, u Šapcu nema dileme – sve je spremno za to. Takođe, ovde se otpad prikuplja sa celokupnog gradskog i seoskog područja, a odlaže se na regionalnu deponiju u Sremsku Mitrovicu.

Urađeni su početni koraci na reciklaži, jer je, na primer, pre desetak godina samo sa područja grada deponovano sto tona otpada. Sada se na regionalnu deponiju odvozi 35 tona dnevno, a u gradu ima pedesetak reciklažnih ostrva. Prikupi se i tri hiljade tona zelenog otpada koji se koristi za kompost.

Otpočet je veliki projekat „Savapark“, kako bi se dobilo 300 hektara zelenih površina pored Save. Upravo gradu najviše nedostaju zelene površine, koje sada iznose manje od dva kvadratna metra po stanovniku. Iako ima dobra urbanistička rešenja sa širokim i pravim ulicama, gust saobraćaj zadaje dosta problem, jer je registrovano 20.000 automobila, što je najveći procenat vozila po glavi stanovnika u Srbiji.

Zbog toga je započet novi koncept gradskog i prigradskog saobraćaja, gde će na svakih 20 minuta polaziti autobusi za najvažnije destinacije. Šire se i biciklističke staze u gradu po ugledu na nordijske zemlje, gde više od polovine stanovništva koristi bicikle.

Iako je pre desetak godina urađen projekat izgradnje auto-puta Ruma – Šabac, tek za kraj godine je najavljena njegova izgradnja, kao i izgradnja brze saobraćajnice Šabac – Loznica.

Time bi se umnogome dobilo na atraktivnosti postojeće Severozapadne radne zone, najveće u Srbiji. Ona se prostire na 600 hektara, od čega je 200 hektara namenjeno za poslovanje u režimu slobodne zone. Ova zona jedna je od poluga razvoja čitavog područja, u njoj posluje pedesetak stranih i domaćih kompanija, a Fajnenšal tajms je Šabac uvrstio u deset top-destinacija za investiranje.

Međutim, već duže vreme država ništa ne preduzima da uredi prilaze Severozapadnoj zoni i gradu, što je u njenoj obavezi, a dnevno ovim saobraćajnicama prođe više od 300 teških kamiona.

Na Savi je izgrađena velika međunarodna luka, koja može da primi više od dva miliona tona raznih roba; grad je, iako nije njegova obaveza, finansirao izgradnju saobraćajnica, a država ne čisti plovni put. Preduzeti su i brojni kapitalni projekti u gradu, izgrada Vinaverovog i Cvetnog trga, planirano je novo ulaganje u termoizolaciju stanova, ali i ovde država ne uzima učešće, iako bi se time umnogome uštedelo na toplotnoj energiji.

Jedno od najvažnijih obeležja Šapca je da ovde nema liste na čekanje za upis u vrtiće, i to će i dalje biti prioritet. Cilj gradske vlasti da se u osnovnim školama obavlja nastava u jednoj smeni i za to će biti potrebno da se izgradi jedna ili dve nove školske zgrade. Naredni planovi zavise od gradskog budžeta i za to ima dobrih razloga za optimizam.

Budžet udvostručen za 10 godina

Za proteklih desetak godina gradski budžet je udvostručen i sada iznosi oko 40 miliona evra. Međutim, problem je što republička vlast godišnje zakine četiri miliona evra od pripadajućeg poreza lokalnoj samoupravi. Ukupno, dosad, država duguje 30 miliona evra Gradu Šapcu, i sa tim sredstvima mnogi bi problemi bili rešeni.

Učesnici u izradi Plana

U izradi Plana razvoja učestvuju Komisija za izradu, monitoring, evaluaciju i ažuriranje, kao i pet radnih grupa za: Ekonomski razvoj, Infrastrukturu digitalizaciju i urbani razvoj, Ekologiju i zaštitu životne sredine, Društveno blagostanje i Dobru upravu.

Tekstovi su deo projekta „Šabac Šapčanima – Za kvalitetniji život“, koji se sufinansira sredstvima Grada Šapca. Stavovi izneti u medijskom sadržaju ne odražavaju nužno stavove organa koji sufinansira projekat.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Share This

Share this post with your friends!

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com