Korona i aplikacije

korona i aplikacije

„Kina ne sme da bude uzor za praćenje zaraženih“

Aplikacija koja bi nas upozoravala na kontakt sa sobama koje su zaražene koronavirusom izazivala bi lažne uzbune i značila kraj zaštite podataka, tvrdi u razgovoru za DW poslanik Evropskog parlamenta Patrik Brajer.

Švajcarska verzija aplikacije Švajcarska verzija aplikacije

Patrik Brajer je protiv uvođenja aplikacije za pametne telefone koja bi bila u stanju da utvrdi kontakte osobe koja je zaražena koronavirusom. On je evropski poslanik nemačke „Piratske partije“, a njegova politička specijalnost jesu internet i zaštita podataka.

Na pitanje DW zašto je protiv uvođenja ovakve aplikacije, mada u više evropskih zemalja grozničavo rade na njenom  razvoju, Patrik Bajer kaže: „Takozvane Tracing-Apps nisu efikasne u otkrivanju lanca zaraze između ostalog i zato što te aplikacije nemaju svi ljudi. Velika je iluzija da će 60 odsto stanovništva ili više od toga koristiti aplikaciju. U Singapuru, gde su je prvo uveli, koristi je 20 odsto stanovništva, u Austriji pet odsto.“

Obaveza ili dobrovoljna primena?

Brajer, međutim, upozorava da je aplikacija mnogo veća opasnost za našu privatnost nego za viruse i da bi ljudi, ako bi znali kakvu opasnost donosi aplikacija, nju još manje koristili.

On kaže da će proizvođači kao što su Apple ili Google promeniti operativne sisteme, ali niko ne zna kako, jer oni to čuvaju kao poslovnu tajnu. Brajer dodaje da aplikacije u Evropskoj uniji nisu usaglašene, a i način memorisanja podataka se razlikuje – Francuska će podatke skupljati na centralnom serveru vlade, a drugi decentralizovano.

„Na mnogim mestima se razmišlja da se aplikacija uvede kao obaveza. Dakle, ako biste želeli da putujete ili da odete u restoran, bili biste obavezni da upotrebljavate takvu aplikaciju. Onda bi princip dobrovoljnosti bio prošlost“, kaže ovaj političar.

Pripreme za sledeću pandemiju

Evropska komisija zahteva da primena aplikacije bude dobrovoljna i da podaci o korisnicima budu memorisani decentralizovano. Ona razgovara o svemu tome i sa azijskim zemljama, u kojima se aplikacija primenjuje.

Brajer, međutim, kaže da Kina ni u kom slučaju ne bi mogla da služi kao uzor. „Tamo vlada autoritarni režim koji zloupotrebljava tehnologiju da bi nadzirao stanovništvo, da nepodobne strpa u zatvor i da ugnjetava manjine.“

Patrik Brejer i njegovi Pirati oštro se protive digitalnom nadzoru Patrik Brejer i njegovi Pirati oštro se protive digitalnom nadzoru

Patrik Brajer se zato zalaže za to da se u ovoj zdravstvenoj krizi nabavi dovoljno zaštitne opreme i da zemlje imaju dovoljno kapaciteta u zdravstvenom sistemu, dovoljno testova i napokon da se pronađe vakcina. „Nama je neophodna i priprema za buduće pandemije. To je ovde nedostajalo. Nova aplikacija ne može da sakrije te propuste.“

Kako funkcioniše aplikacija?

Čovek koji sazna da je inficiran morao bi to i da objavi na aplikaciji kako bi njegovi kontakti u poslednje dve do tri nedelje to saznali. Dakle, on bi poslao u karantin možda i stotine osoba. Postavlja se pitanje da li bi zaražena osoba zaista alarmirala ostale putem aplikacije.

Čak i ako bi, Brajer smatra da bi takav automatizam učinio da se mnogi ljudi bez osnove podvrgnu izolaciji: „Možda je to vaš komšija koji živi iza zida i kojeg ne viđate, možda ste razgovarali sa nekim a imali ste zaštitnu opremu, možda ste sedeli blizu nekoga okrenuti leđima. I svi ti slučajevi bi izazvali uzbunu na aplikaciji.“

Brajer navodi da istraživanja pokazuju kako je telefonski poziv svim kontaktima zaražene osobe – a to je standardna procedura – mnogo efikasniji. On dodaje da bi isto tako bilo pogrešno da se štedi na osoblju koje telefonira da bi aplikacija automatski nabrojala kontakte – jer bi jeftiniji put bio put sa više rizika da se ljudima pošalju pogrešne informacije.

„Sledeća opasnost je da se ljudi na to naviknu da ih stalno registruju i prate. Policija i tajne službe bi mogli da koriste podatke da nametnu karantin – to se već dešava u nekim zemljama.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Povezani sadržaji

Symbolfoto Corona-App

Korona nije opravdanje za masovni nadzor 03.05.2020

Širom Evrope se koriste ili planiraju aplikacije kojima bi se pratili zaraženi i ljudi u karantinu. Rastu brige zbog zloupotreba, piše u autorskom tekstu za DW Dunja Mijatović, komesarka za ljudska prava Saveta Evrope.

Spanien | Coronavirus | APP Erkennen von Symptomen

Digitalni nadzor pomaže protiv koronavirusa? 01.04.2020

U Aziji se u borbi protiv korona-virusa uzdaju u „Social Tracking“, u Evropi u socijalnu distancu. Pitanje je koliko zaštite ličnih podataka Nemačka može sebi da dozvoli u doba pandemije? Tu ni nemačka vlada nije složna.

Coronavirus | Internationale Hilfe für Italien

Korona-virus: maske iz Pekinga, novac iz Brisela 26.03.2020

Italiji pomažu svi – osim Evrope? Ne. Kina, Rusija, Kuba i Vijetnam šalju zaštitne maske, a Evropska unija priprema najveći spasilački ekonomski paket u istoriji. A i Nemačka leči pacijente iz Italije.

Reklama

najčitanije

default

Dosije Izbori u Srbiji

Parlamentarni izbori u Srbiji zakazni su za 21. jun 2020. godine. Pratimo javnu diskusiju.

default

Dosije Virus i strah

Korona-virus COVID-19 se širi. Proglašena je pandemija. O činjenicama i panici.

default

Dosije Rastanak

Velika Britanija je napustila Evropsku uniju. Zašto, kako i šta dalje?

default

Dosije Bure baruta

Obnovljene tenzije između Irana i SAD guraju svet ka ivici velikog sukoba.

Aktuelno

Belgrad Serbien Stadtansicht (Fotolia/Misa Maric)

Dosije Moja Evropa

Pisci i publicisti istočnijih i južnijih korena, a nemačkog jezika, u potrazi su za svojom Evropom.

Dragoslav Dedović

default

Dosije Zapisi sa Ušća

Dragoslav Dedović iz Beograda putuje i piše. Svake subote meri evropske anomalije i vrline.

default

Da li se razum(ij)emo?

Srpskohrvatski? Ili srpski i hrvatski? Pa još bosanski i crnogorski? Zašto je to uopšte bitno? I kome je bitno?

Pratite nas na Tviteru

Pratite nas na Fejsbuku

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *