Svetislav Basara

Postizborna računica

Što reko legendarni Rade Klej, ajde, mangupi, da vidimo šta smo imali. Visoki Pobednik je, dakle, osvojio dva miliona i kusur glasova.

Postizborna računica 1Foto: Stanislav Milojković

Za one koji veruju takozvanom RIK-u, u Srbiji ima 6.739.441 građana sa pravom glasa.

Ja ne spadam među one koji veruju RIK-u, ali ako odbijemo i svih 739.441 mrtvih, ranjenih, raseljenih, nepostojećih i izmišljenh lica, na spisku ostaje okruglo šest miliona duša „vlasnih“ da zaokruživanjem broja na izbornom listiću donesu odluku ko će (i s kim u ortakluku) stati na komandni most srpskog broda ludaka.

Primećujete li vi (većinski) manjak od blizu četiri miliona glasova? Ajde da od te cifre odbijemo i ceo milion dibidus nezainteresovanih za istoriju i život koji nikada i ni za koga ne glasaju – što je takođe njihovo demokratsko pravo – ali šta je sa onih blizu tri miliona? Šta sanjaju, šta im se događa?

Da li su oni zadovoljni Visokom vladavinom pa ćute i kute? O, ne. Daleko su od toga. Večinski su nezadovoljni do ivice (ponekad i preko ivice) neurotičnosti.

Poneki bogme i psihitičnosti.

Zašto onda tih približno tri miliona ne izađu na izbore i legalnim putem strmopizde Visokog? E, to je pitanje od cifre sendviča za koju nema dovoljno nula.

Na njega bi, uostalom, bolji odgovor dali antropolozi i psiholozi (zašto ne i psihijatri) nego politikolozi i analitičari.

Možda bih i ja kao kuhinjski naučnik opšte prakse mogao da ponudim jedan mogući odgovor. „Ovo što nikada ovako nije bilo“ posledica je posvemašnje hrabrosti Srba.

Kakve sad veze ima hrabrost za izborima i izlaznošću/neizlaznošću. Šta to pričam? Ne pričam to ja nego pričaju zaraćene izborne stranke, kako pobednička, tako i jebena.

U svom postizbornom solillokviju Visoki Pobednik se zahvalio svima koji su mu poklonili poverenje „na hrabrosti da izađu na izbore“ i glasaju za njega, iste pak večeri se nekoliko opozicionih persona dramatis zahvalilo građanima što su „imali hrabrosti da ne izađu na izbore“ i da ne glasaju ni za koga.

Ako odlazak do biračkog mesta i podrazumeva određen rizik – mogućnost da pokisneš, da ti se golub posere na glavu ili da te (gadan, ali redak slučaj) neki auto moto kabadahija pokosi na pešačkom – kakva je Sebastianova hrabrost potrebna da ne pomeriš dupe iz topline doma svog.

Već čujem uspaničene glasiće. „Ali ONI vrše pritisak, zivkaju telefonom, pitaju jesmo li glasali, ako nismo, pitaju zašto nismo i – gle nasilništva – raspituju se da li ćemo glasati za NJIH.“ Ne sporim ja da je NJIHOVA namera da telefonskim zivkanjem zastraše građane, ali zivkanje telefonom, ukoliko nije uvredljivo, nije ni prekršaj, kamoli krivično delo, tako da se tim zivkanjima mogu zastrašiti samo oni koji su po prirodi zastrašeni i koji se boje i sopstvene senke.

A takvima vlada, takve guzi (i zavrće uši) svakome kome se navije Sebastian i kome pođe za rukom da se koliko toliko organizuje.

Ajd, zdravo. Skupite hrabrost pa ovo pročitajte.

Komentari (9)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Basara je neobavesten. Nikad cuo za bugarski voz, nikad cuo za falsifikovanje rezultata, nikad cuo za glasanje mrtvih dusa. Ja nisam glasala, i sad bar nemam frustraciju da sam prevarena.

    1. Niste prevareni gospodo. Prevarili ste samu sebe. Pročitajte izborni zakon ili pitajte nekog koga smatrate dovoljno stručnim. Time što niste glasali dali ste glas stranci koja osvoji najviše glasova od onih koji jesu glasali. Dakle, svako ko nije izašao na glasanje-glasao je za SNS a da toga i nije svestan. Pozdrav…

      1. Evo ja pitam Vas , kako sam ja dao glas SNS-u posto nisam glasao ? Ako sam dao glas SNS-u , zasto ga nema medju ovih dva i nesto miliona , nego je uracunat u one koji nisu izasli na glasanje ?

  2. Nije, Base, u pitanju nikakav strah! Tih (prema tvojoj računici) tri miliona punoletnih lica sa pravom glasa, koji bi ko od šale promenili političku situaciju u Srbiji, ne voli i ne želi Vučića, ali još manje voli i želi opozicione figurae dramatis.

    1. Vidi ovog Toše, pravi Toša.
      Pa znači da onda više od svih vole Miloševićevog ministra informisanja, ekstraprofitera, koji je iza sebe ostavio razna nepočinstva i plate od 40 evra. I uspeo opet da dođe na vlast. Ljudi iz opozicije su gospoda za njega, pogotovo Dragan Đilas najuspešniji gradonačelnik Beograda od uvođenja višestranačja do danas. Uspešni valjda treba da se sklone, da bi došli amateri bez ikakvih resursa i oni će poput Sergeja pobediti Vučića. Bože ti sačuvaj!

  3. Pošto su naprednjaci „bestidno zivkali telefonom potencijalne glasače da izađđu i glasaju“, može se zaključiti da veliki broj njih nije glasao, zbog stidljivosti.

  4. Ovoj kolumni nemam šta da zamerim. Broj od 2 miliona je, naravno, napuhan, ali ostalo stoji. Kad stranje postane neizdržljivo (a očito Srbljima još uvek nije tako), a iskra je dovoljna, ne moraju veliki povodi da menjaju tok istorije, izaći će ta raja, na glasanje, Nogovo ili Vučićevo, svejedno.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Share This

Share this post with your friends!

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com