Ana BRNABIĆ

Evolucija Ane Brnabić

Evolucija Ane Brnabić Izvor: Služba za saradnju s medijima predsednika Srbije

Srbija ima vladarski par iz bajke. Lepotica i zver su već neko vreme na vrhu trošne piramide i odozgo motre na doba u koje su uložili sve što proizvodi ta razorna kombinacija. Još su među nama kao parametri straha, duo koji se uklapa u svoju jezivu čaroliju, proizvodeći jedino ono što ume. A to je očaj.

Analogija sa bajkom nije baš potpuna, ali to nam je zapalo. Par na vlasti isijava posebnu vrstu moćnog šarma. Njena neodoljivost ide uz njegovu harizmu, čak i uz paradoks takve nastrane političke simbioze. Mešavina njihove zajedničke biografije jeste ostvarenje fantastične ideje o dugoj vladavini ružnoće. Pri tome autor, naravno, ne misli na fizičke odlike samog krema srpske elite, nego na njihov etički kapital, pre svega. Odgovor na upit da li mrtva etika proizvodi nakazni život – dakle nepodnošljivu estetiku – bez rezerve je potvrdan.

Kako je uopšte Vladalac došao do svog najboljeg izbora u političkoj karijeri? Neka svako u prethodnoj rečenici pronađe dovoljnu dozu ironije za sebe. Ali, ironija odstupa pred stvarnošću. Dovedena u vladu kao „drugačija“, Brnabić je na početku samo bila maneken drugosti, i lutka u izlogu za pokazivanje: evo, neka neko zine na Srbiju zbog homofobije, Ana ima ženu pa šta joj fali! Izvrsna dosetka Vladaoca za evropski krem i moćni homoseksualni lobi u njemu.

PROČITAJTE JOŠ:

To jeste bio test odanosti vođi u zapanjenoj koaliciji koja se brzo ućutala, uprkos pozivanju na vrednosti domaćinske Srbije. Najveću galamu je podigao Palma, a onda su mu preporučili da čita Boru Stankovića, gde u literarnoj istoriji srpske patrijarhalne čistoće, ima mnogo gadnijih stvari od muželoštva, razmene ženskih nežnosti i istopolnih zajednica. Palmu je mrzelo da čita, pa su mu prepričali.

No ipak, uloga Ane Brnabić nije okončana na osobenostima ličnog erotskog kriterijuma. Na vrhu izvršne vlasti, iznenada je postala predmet zavisti ženstvenih, omalanih i skupo odevenih ministarki, koje su sebe davno videle na njenom mestu. Ko je uopšte ona, kako će da vodi vladu, kakav je to izbor, kuda idemo?

Ko je ona, to se ne zna ni danas, i ona nije vodila vladu, niti bilo šta. Njene slabe tačke nije bilo moguće sakriti, jer su sve bile slabe. Vladalac je ipak gajio posebnu naklonost prema njoj, dopuštajući joj da radi samo ono što zna, a to je bilo ništa.

Ali, u jednom času, veliki majstor ništavila joj je pronašao, možda pravu ulogu. Postala je kaskader, osoba bez svojstava koja najvažniju zvezdu zamenjuje u najodvratnijim scenama. Sve češće je govorila samo ono što je on želeo da izbegne. U tome se svim silama trudila da liči na njega.

U stvari, teško je ličiti na njega, takav je samo jedan. Ana je postepeno ali sve sigurnije, nalazila tvrdi, opori model inače siromašne govorne eksplikacije, uz nedoučeni cinizam, sa sve više naglosti, nelogične ljutnje i bezobzirnosti. Počela je i da preti svima koji je nisu razumeli, pa se pokazalo da nije bilo moguće a ni potrebno razumeti Anu Brnabić.

Svoj zenit dostigla je u vanrednom stanju, pokušavajući da negira opštu tezu o svojoj bezličnosti i beznačajnosti. Postala je tv model epidemije, žena koščatog lica koja preti građanima, grdi sve redom i poziva na disciplinu. Inače nas čekaju sva groblja, tu epsku patetičnu završnicu slobodno je pozajmila od svog zaštitnika. U isto vreme žustro je branila pred svetom tip i oblik demokratije u Srbiji, potvrđujući tiraniju svojim negacijama, uz neukusne apoteoze „šefu“. Samim svojim maketnim postojanjem, opravdala je sve radove klike na uspešnom razbuktavanju bolesti po Srbiji.

Euforično je đuskala i grlila sve redom na onom pobedničkom balu sablasti.

U tom besmislu nije bilo sistema, uprkos evolutivnim promenama Ana je negovala svoje nezaboravne gafove kao jedino što ima. Njena paralela o tome da se može umreti od virusa, ali i ako bolesnog udari autobus, pa se na kraju ne zna šta ga je ubilo, besmrtna je. To je retorički vrhunac jednog apsurdnog političkog uspona, koji toliko priliči opštem padu u sam centar tame.

Juče je otišla na mesto očaja u Novi Pazar, gde se izgleda neprekidno broje mrtvi, a više ne broje dženaze. I tamo je bila izviždana. Vlast i umiranje u Srbiji idu zajedno, i ništa ih ne može odvojiti. Vladaoca danima nigde nema, i Ana Brnabić bi, na samom vrhu svoje evolucije, mogla umesto njega da zapreti narodu kopanjem novih grobova, ako ne bude reda među jadnicima.

Ali, već je dockan. Ašovi rade u tri smene i smrt je uveliko među nama.

Tagovi:

Evolucija Ane Brnabić

Srbija ima vladarski par iz bajke. Lepotica i zver su već neko vreme na vrhu trošne piramide i odozgo motre na doba u koje su uložili sve što proizvodi ta razorna kombinacija. Još su među nama kao parametri straha, duo koji se uklapa u svoju jezivu čaroliju, proizvodeći jedino ono što ume. A to je očaj.

Komentari (39)

Ostavi komentar

Novski

Ubitačan i precizan tekst. Prikaz tragične i besmislene priče u kojoj živimo.

pročitala

Naježila sam se.

Vukoje

Nema bolje stvari u ovoj bari od kolumni gospodina Stojadinovićac.

Blonde

Radujem se svakoj sredi i čitanju reči razuma, svesti, odgovornosti, istine i pravde. Nema dana da ne pomislim, “Gospode, gde li pronalaze, onoliku đubrad i mamlaze”, a onda se setim izvođača pomenute pesme i apsurda, da je od večitog buntovnika, rokera, pesnika, postao i završio na bini kotramitinga, mitinga protiv nezadovoljnog naroda, mitinga podrške “lepotici i zveri”. No, u inat njemu, u inat dvojcu sa kormilom koji nas vičeo u neslućene dubine, nastavim da pevam, “Oko mene sve su ponavljači đaci, ili bolesnici ili manijaci, oko mene neki mnogo jaki momci, to su kp doma zaslužni pitomci”. Pesme ostaju, ne mogu se pokvariti, istina je uvek tu da prkosi, makar bolela. Ljudi su ti koji su loši, oni izdaju, sebe prodaju, najgore tolerišu, na zveri ne reaguju, nego se priklone ili poklone. Okrenuti im leđa, početak je, ali je malo. Sa zverima, kad zakona nema, kad država ne postoji, kad celo biće vrišti zbog nepravde, rešenje je samo jedno, stati pred njih, pogledati ih u oči i reći istinu, na nogama, glasno, ne ustuknuti ni pedalj, zarežati, za zdravlje, za opstanak, za budućnost. Hvala Vam, Vaše reči su melem za napaćene, ali nepokorene ljude.

Matičar

Jedan je gospodin Stojadinović. Vaše kolumne su jedini lek za ovu patnju koju živimo.

Koki

Majstor je majstor u svakom poslu, posebno u n novinarstvu. To se očituje u zadnje vreme kada majstori pera beže glavom bez obzira iz tabloida u normalnu sredinu. Bravo za majstora pročitano teksta.

Milos

tekst je odlican!

SSD

Fantasticno napisan tekst! Apsolutno je sve istina. Samo jadni mi sa njima.

obično ne pišem komentare

…postala je deo sistema, slučajno, ishod jedne od farsi. Bila je fikus, a danas iz svake njene izjave isijava mržnja. Bez stida. Razumljivo, sigurno joj je bilo teško da odraste u Srbiji kao “drugačija”. Ali umesto da se izdigne iznad mržnje, iskoristi lekcije koje joj je naneo život i razvije empatiju prema ljudima, ona je u spirali antagonizacije i destrukcije. Prezire sve koji nisu deo klike. Ironično, jer je i sama bila van sistema, postala je deo sistema, slučajno…

Obično ne odgovaram

Zar mislite da je postala deo sistema slučajno? Iz teksta gospodina Stojadinovića to se ne bi moglo zaključiti. Bila je dotična dobro pozicionirana unutar sistema i pre nego što je odabrana, sa predumišljajem i očekivanjima.

Dete rock’n rola

Gospodine Stojadinovicu,dovoljna je samo jedna rec-MAESTRALNO!

Nika

Bravo za tekst! Uvek sa uživanjem čitam sve vaše kolumne. Misli mnogih u Srbiji pretocene u pisanu rečeno na gotovo neverovatan i precizan način. Bravo!

Miloš

Retko se danas na novinskim portalima pročita kvalitetan tekst. Tekst koji nije odrađen. Hvala g. Stojadinoviću.

Mr No

Sjajan tekst, sve je na mestu.  Dodao bih da gospođa nema ni minimum potrebnih kvalifikacija za bilo kakav upravljački posao, a pritom nije “potkovana” ni znanjem ni iskustvom. Bolno je bilo gledati je kada je davala intervju britanskom novinaru Dojče Velea u novembru 2018. Osim podizanja tona i tobožeg prekog pogleda, novinar je, ponižavajući nju, ponizio Srbiju. Ona nije znala kako ide proces EU integracija, nije bila spremna da odgovori na pitanja u vezi sa vladavinom prava, a nije znala da odgovori i na prilično prizemne novinarove komentare u vezi sa Srebrenicom, tj. da se pozove na odluke Skupštine Srbije u vezi sa zločinom.

Statler & Waldorf

Mislite – avolucija? Uzgred budi rečeno, odličan tekst.

Sojo

Gosp. Stojadinoviću,vaše reči su lek za moju poniženu dušu. Takvu kreaturu nije lako opisati.

Car ničega

Kako ubitačno piše ovaj čovek. Potpuna definicija ovdašnjeg užasa.

MilosA

Da nisam procitao, ne bih verovao da je moguce docarati na ovakav nacin, jezivo precizno i tacno, karakter vladaoca Srbijom. Svaka cast autoru

Moebius

Treba neko da pokaže njeno prvo javno obraćanje, nije umela rečenicu da sklopi

“Trula kobila”

Da, je snimnjen dokumentarac, o tom dvojcu ne bi, bolje dočarao nihovu vladavinu od ovog izvsnog, nadahnutog i istinitog teksta…

Maca

Buduća ministarka odbrane ana b, moj pik!

Dr u penziji

Bravo za tekst -odavno se divim vasim britkim tekstovima

Monti Pajton

Sjajan tekst. Ova drzava je postala jedan uzasan tragican cirkus…

Misa

U glavi mi se motaju iste takve misli i osecanja. Nisam vican peru kao Vi i zato Vam se klanjam za sve napisano.BRAVO.

Štirner

Fantastičan tekst, nemam drugi komentar. Skidam kapu

BUQUA

Na početku teksta pomenuste “Lepoticu i zver,,. Nema tu lepotice. Samo zveri.

Milka

Alal vera gradjanima Novog Pazara, sa ovakvim dočecima treba nastaviti gde god se pojavi ova bulumenta koju placamo debelo.

Jelica

Građani svakog grada, sela mz treba ovako da ih dočekaju. Pa neka smo svi narko dileri, kako je upravo izjavio njezin šef.

Joker ex Cobra11

Evolucija u rikverc!

Nik Sloter

Zamislite kad bi još i neku knjigu pročitala, gde bi joj bio kraj…?

Milan

Potpuni pogodak sa člankom. Samo prepodobni se ućutao zadnjih 7 dana. Da nije kupio fazon od Kim Džuna?

Dimbaba…

Ludilo….bravo!

T.T.

Tekst za čistu desetku. Autoru moj duboki naklon.

cvm

Briljantno!

Vanja

Kako lepo pišete! Niko bolje od Vas i Draze ne opisuje ovaj čemer od ljudi i države

Rimtutituki

Ovo boli koliko je tačno… Svaka čast

Masai

Svaka čast na tekstu gospodine Stojadinoviću! Pogodak u centar!

qgo

NE mogu da odolim, moram da citiram cuveni aforizam: “Lopovi su medju nama. Mi smo medju lopovima.”

Ljilja

Ona je stvarno obrnula igricu. Evolucija poboljsava kvalitete osoba koja evoluira , a ona u suprotnom smeru … kao i svi naprednjaci.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *