Foto: FoNet Beoinfo

– Radnici koji su se danas okupili prvo ispred Privrednog suda, produžili su juče do zgrade Predsedništva na Andrićevom vencu. U kabinetu predsednika primio nas je Miomir Đorđević i od njega smo dobili čvrsta uveravanja da će nam već naredne nedelje zakazati razgovor kod šefa kabineta Ivice Kojića – rekao je za Danas advokat Udruženja bivših radnika PKB Saša Gemaljević.

On je podsetio i da je Apelacioni sud odbacio njihovu žalbu na odbijeni zahtev za određivanje privremene mere kojom bi se PKB-u zabranila dalja prodaja imovine dok se ne dokaže pravo bivših radnika na akcije preduzeća. Privremenom merom tražili su da se zaštiti preostala imovina PKB-a kako bi mali akcionari imali masu iz koje bi mogli da naplate svoja potraživanja.

Podsetimo, prvi model privatizacije PKB podrazumevao je izdvajanje proizvodnih celina koje su prve i prodate. Tako su radnici Imleka i Frikoma, na primer, dobili svoje akcije, ali su zaposleni u matičnom preduzeću, tokom prenošenja imovine sa republike na Grad Beograd i obratno, ostali bez ičega.

Privredni apelacioni sud (PAS) je ocenio da je njihova žalba na odluku o privremenoj meri neosnovana jer „prodajom određene imovine prvotuženi (PKB) pribavlja novčana sredstva“ a njihovo potraživanje je iskazano novčano.

Takođe, PAS je utvrdio i da je nesporno da su bivši radnici članovi udruženja, ali je iz nekog razloga tvrdio i da oni svoja potraživanja ne mogu da prenesu na udruženje. Advokat Gemaljević objašnjava da ne postoji zakon koji bi vlasniku neke imovine, u ovom slučaju akcija, zabranio da to prenese na treće lice, udruženje.

Interesantno je i to što je Državno pravobranilaštvo, koje zastupa državu u ovom postupku, doslovno prepisalo ovaj stav PAS-a i zatražilo da Privredni sud, bez veštačenja i saslušanja svedoka, na osnovu raspoložive dokumentacije, donese odluku o odbacivanju tužbe. Raspoloživa dokumentacija se, međutim, nalazi u posedu PKB-a koji je odbio da je za potrebe ovog postupka dostavi bivšim radnicima.

Foto: Beta/RCC/Andjic

„Životna sredina i klimatske promene nisu održivi u regionu. Sada kada će se Evropska unija baviti novim ‘zelenim dogovorom’ i u svetlu razočaravajućih vesti koje dolaze od Evropskog saveta (odlaganje odluke o otvaranju pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom), možda bi EU životnu sredinu i klimu trebalo da smatra temeljnim pitanjima politike proširenja, s obzirom da zagađenost vazduha ne poznaje granice“, rekla je Bregu, saopštio je RCC.

Na panelu „Slika budućnosti: Zelen, razvijeniji Zapadni Balkan“, Bregu je kazala da se šest gradova Zapadnog Balkana nalazi među 20 gradova sa najvišom stopom zagađenosti vazduha na svetu.

„Karcinom i tumor, najozbiljniji zdravstveni problemi u regionu, povezani su sa zagađenjem vazduha. Ovo dosta govori o potrebi davanja prioriteta zdravlju građana prilikom razmatranja pitanja životne sredine i odgovora na klimatske promene“, navela je Bregu.

Ona je dodala da rezultati istraživanja RCC-a Balkanski barometar za 2019. godinu pokazuju da 84 odsto građana regiona klimatske promene smatra problemom, i da devet od deset ispitanika smatra da je zagađenost problem u njihovoj zajednici.

Učesnici panela su nastojali da sagledaju koje su to stvarne, ali potcenjene mogućnosti u regionu u koje se nedovoljno ulaže u smislu skladnog i održivog ekonomskog, društvenog i ekološkog razvoja Zapadnog Balkana, navodi se u saopštenju.

Foto: Pixabay/LubosHouska

„Na početku često postoji želja da se jede zdravije“, kaže Tomas Huber iz klinike u Bad Oejnhauzenu, specijalizovana za poremećaje ishrane.

„Osobe sa ortoreksijom same sebi određuju šta je zdravo, a šta nije. Ta pravila vremenom postaju stroža i sve više namirinca se uklanja iz ishrane“, objašnjava Huber. „Sve više toga dobija pečat – nezdravo.“

„Na primer, neko želi da smrša i zbog toga promeni ishranu. Neko drugi počne da posvećuje više pažnje hrani zbog čestih skandala sa namirnicima“, objašnjava Frederike Bartels sa Univerziteta u Diseldorfu, koja godinama istražuje ponašanje ortoreksičara.

„Vremenom to može da poprimi opsesivne crte, a fokus na zdravu ishranu postaje teret oko kojeg se sve vrti“, priča Bartels.

Zvanični izraz ortoreksija nervoza skovao je američki lekar Stiven Bratman 1997. godine. „Bratman je kod sebe utvrdio poremećaj i zapisao šta je primetio,  uveren da je njegova preokupacija zdravom ishranom prešla granicu normalnog“, objašnjava Huber. Ti njegovi zapisi se još koriste kao osnova za procenu ortoreksije.

U stručnim krugovima se raspravlja da li je ortoreksija poremećaj u ishrani poput anoreksije ili bulimije – ili pak zavisnost od zdrave hrane treba klasifikovati kao opsesivno-kompulzivni poremećaj.

„Istina je negde na sredini“, kaže Huber, „definitivno tu ima nešto kompulzivno a postoje i mnoge paralele sa klasičnim poremećajima ishrane.“

Ali, postoje i razlike. To istražuje Frederike Bartels. „Kod mnogih se radi o mršavljenju, liniji i gubitku kilograma. U početku se smatralo da ortoreksija nema nikakve veze sa tim, ali u svim mojim studijama vidim povezanost sa navodnim problemima sa težinom i brigom o liniji.“

Zdravo nije uvek zdravo

Fokus na navodno zdrave namirnice se može pretvoriti u suprotnost i dovesti do nezdrave ishrane. Jer ta navodno zdrava ishrana može biti previše jednostrana. Usled nedostatka vitamina i minerala dolazi do pojava koje su tipične za klasičnu neuhranjenost ili prate neke bolesti.

„Može se dogoditi da neko patološki smrša. Posledica može biti opasno smanjivanje masne mase, pa čak i mišićne mase. Neuhranjenost može dovesti do gubitka kose, a ako je uznapredovala, može dovesti i do oštećenja organa“, objašnjava Huber.

Huber se priseća mlade žene koja je došla u kliniku: „Htela je da se hrani zdravije, nije imala višak kilograma i zapravo je bila zadovoljna telom. Ali motivisana od strane prijateljice, odrekla se slatkiša. Po internetu je tražila sve o zdravoj ishrani, saznala mnoge poluistine i razvila sve više strahova od različitih namirnica.“

„Počela je prvo da izbegava konzervanse, zatim hranu bogatu masnoćom i ugljenim hidratima i na kraju je bila izuzetno mršava. Kada je došla do nas, imala je oko 40 kilograma“, rezimira Huber.

Neki ljudi se ne ustežu od toga da hranu za koju misle da je zdrava nabavljaju izdaleka i da je skupo plaćaju.

„Bratman je sebi postavio pravilo da se povrće mora pojesti u roku od petnaest minuta od berbe. On je kao farmer organske hrane mogao jednostavno da ode u baštu i odmah pojede voće i povrće ili ga direktno obradi“, kaže Huber.

O fanaticima ishrane Bratman je kasnije rekao: „Umesto života, oni imaju samo plan ishrane.“

Ljudi koji sebi preterano ograničavaju izbor namirnica često imaju problema sa okolinom. Zajednički obroci imaju veliki društveni značaj, međutim, ljudi sa ortoreksijom često odbijaju pozive na zajednička obedovanja. Iza toga stoji strah od suočavanja sa nezdravom hranom.

Kada nutricionistički fanatici pokušavaju da ubede ljude oko sebe da ne bi trebalo da nastave da se hrane kao ranije, često je uočljiv gotovo misionarski žar: „Teraju ih da se osećaju krivim“, kaže Huber.

Treba reći da ovaj poremećaj postoji pre svega u bogatim zemljama i regionima.

U zemljama u razvoju jedva da postoje slučajevi poremećaja u ishrani. „Niko tamo ne dolazi na ideju da bez potrebe smanji količinu i izbor hrane“, zaključuje Frederike Bartels sa Univerziteta u Diseldorfu.

Foto: Tviter/ Federika Mogerini

To navodi Dejvid Kostelancik direktor službe Stejt departmenta za Južnu i Centralnu Evropu u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE).

On je naglasio da će dvojica američkih zvaničnika zajedno raditi na rešavanju pitanja oživljanja blokiramog dijaloga , od čega zavisi proces evrointegracija i Kosova i Srbije, ali i ne isključuje mogućnost da će Vašington naredne godine organizovati konferenciju sa ciljem dolaska do rešenja

“I ambasador Grenel kao specijalni predstavnik predsednika SAD za ovo pitanje uz pomoć i podršku gospodina Metjua Palmera iz Stejt Departmenta, praktično su obojica angažovana po ovom pitanju. Blisko ćemo sarađivati sa EU, koja kao posrednik predvodi dijalog između Srbije i Kosova. Samo prisustvo razgovorima i diskusiji zavisiće od situacije, ali mogu vas uveriti da su i ambasador Grenel i gospodin Palmer posvećeni tome i da izdvajaju sve svoje vreme i energiju u rešavanju ovog pitanja, naveo je Kostelancik.

Na pitanje da li je moguća mirovna konferencija sledeće godine Kostelancik je odgovorio potvrdmo.

“ Takvu mogućnost pominjao je i predsednik Donal Tramp lično u pismu koje je poslao ranije ove godine liderima (obe zemlje). To jeste jedna mogućnost, ali za sada važna stvar je da počne dijalog i da dve zemlje ostvare napredak po pitanjima koja stoje između njih”, precizirao je.

On je naveo da su SAD tu da im pomognu .

“I kao što sam ranije izjavio, naše je viđenje da strane ne bi trebalo da prokockaju ovu priliku, ne bi trebalo da propuste ovu priliku i da bi trebalo da iskoriste to što je pažnja iskusnih profesionalaca posvećena ovom izazovu. Prvi korak je sam početak procesa, odnosno početak dijaloga, a zatim da dve strane počnu da razmenjuju stavove”, zaključio je sagovornik Radio Slobodna Evropa.