IT sektor na ispitu

Peticija ljutih frilensera kruži internetom

Influenseri, frilenseri, jutjuberi, programeri, prevodioci i drugi koji poslove nalaze na raznim inostranim platformama nisu se osetili prijatno čuvši za iznenadno buđenje Poreske uprave, koja je najavila da će ih prekršajnim ili krivičnim prijavama teretiti ukoliko do kraja ovog meseca ne prijave prihod primljen u poslednjih pet godina. Ko je u pravu?

Peticija ljutih frilensera kruži internetom 1Foto: EPA-EFE/RAFAEL HERRERO

Frilenserima koji uplate primaju iz inostranstva nije prijalo iznenadno buđenje Poreske uprave i njena najava da će ih prekršajnim ili krivičnim prijavama teretiti ukoliko do kraja ovog meseca ne prijave prihod primljen u poslednjih pet godina, obračunaju i plate porez, doprinose i, naravno, kamate.

Većina ljudi iz te kategorije smatra da je to atak na IT sektor, najbrže rastuću industriju kod nas, i to baš u vreme pandemije, kada je pristup većini drugih poslova bitno sužen.

Internetom kruži peticija u kojoj influenseri, frilenseri, jutjuberi, programeri, prevodioci i niz ostalih koji poslove nalaze na raznim inostranim platformama, traže od države odnos koji omogućava „olakšice, podsticaje i subvencije kako bi doprineli inovacijama“ a tvrde da se umesto toga korespodencija sa njima bazira na „čerupanju, podmetanju noge i teranju IT poslova“. „Narodu se u eri interneta nudi svetla budućnost motanja kablova“, navodi se u peticiji.

Iz tog dela inovativnog sektora zameraju i Poreskoj upravi to što do sada na njenim šalterima nisu mogle da se dobiju informacije o načinu na koji se vrši obračun poreza i doprinosa na uplate iz inostranstva.

Prvo uputstvo o tome stiglo je tek sredinom protekle nedelje, tek dva dana nakon upozorenja o mogućim posledicama. Frilenseri tvrde da je i to uputstvo nedovoljno precizno i može da prouzrokuje greške u obračunu koje bi bile opet osnov za prekršajne prijave, tim pre što se odnosi na sva primanja u prethodnih pet godina, što će onima sa manjim a čestim uplatama biti zahtevan posao.

Kažu i da su fiskalni zakoni zastareli i da ne prate kretanja na savremenim tržištima. Većini smeta i to što država do sada, kako kažu, nije učinila ništa na poboljšanju njihovog poslovnog okruženja a mnogi pominju i nelogičnosti u poreskom sistemu, prema kojima je, na primer, taksistima, lekarima ili advokatima omogućeno paušalno oporezivanje, dok se od njih traži da obračunavaju deo za državu na svaki, čak i najniži iznos od 50 ili 100 evra.

Međutim, „pobuna“ frilensera nije zahvatila čitavu internet industriju. Većina domaćih firmi ili onih koji rade u stranim sa otvorenim predstavništvima u Srbiji, uglavnom imaju regulisane poreske obaveze.

– Upozorenje Poreske uprave odnosi se na ljude koji rade od kuće za strane klijente a nevidljivi su u poreskom sistemu. Ja nemam problem sa stavom da ako se nešto radi i zaradi, na to treba da se plati porez, jer svi živimo u ovoj zemlji, koristimo svu njenu infrastrukturu. Ono oko čega se ljudi najviše bune je to što osećaju da država za njih ne radi ono što bi trebalo, da nemamo ne samo podsticaje za IZ sektor, nego ni puteve bez rupa, kvalitetan zdravstveni i socijalni sistem, penzije i ostalo. Ali, to je političko polje i više se odnosi na već ustaljeno nepoverenje prema institucijama – kaže Milan Šolaja iz Vojvođanskog IT klastera.

I Dušan Dević, IT preduzetnik, podseća da je reč o zakonu koji postoji već desetak godina, samo se nije sprovodio.

– Sada, pri samoj najavi da će se sprovoditi, ljudi su se pobunili, iako mislim da za to nema osnova. Verujem da razloge treba tražiti u nečem drugom, kao što je način plasiranja tih sredstava iz poreza u neke jako čudne subvencije, kako IT sektoru tako i van njega. Ali u principu nam je potrebno da se zakoni sprovode. Ako ne valjaju, treba da ih menjamo. Ovo je savim legitimna akcija poreznika iako razumem te ljude koji su pogođeni i mislim da treba naći način da im se omogući prilagođavanje. U suštini, treba napraviti neki model poslovanja da oni mogu da rade legalno i dok im se ne stabilizuju prihodi plaćaju neki paušalni fiksni iznos dok ne postanu dovoljno veliki da otvore firmu – kaže Dević.

To potvrđuju i poreski stručnjaci koji objašnjavaju da bi frilenserima ukoliko su im zarade veće od bar 200 ili 300 evra mesečno, umesto da podnose poreske prijave kao fizička lica, bilo mnogo pametnije da otvore firmu i preko nje ostvaruju prihode jer bi im poreski status bio daleko isplativiji.

– Ovo o čemu se sada priča, obuhvata obuhvata sve vrste prihoda koji fizička lica ostvaruju i u zemlji i radeći poslove za strane kompanije vani. Tu su ugovori o delu, pa autorski ugovori, gde postoli veliki broj različitih vrsta prihoda i sve ih treba ih svrstati u određenu kategoriju kako bi se znao njihov poreski status. U zavisnosti od toga kakav je prihod u pitanju, priznaju se određeni paušalni odbici, oni se kreću od 20 do 50 odsto. Ako je, na primer ostvareno 100 dinara po autorskom ugovoru, osnovica će biti umanjena za 50 dinara, ako je to po ugovoru o delu, odbija se samo 20, pa je kod takvog ugovora osnovica za obračun poreza znatno viša – kaže poreski savetnik Đerđ Pap.

On naglašava kako je jasno da porez mora da se plati, i da uprkos nerazumnim izgovorima poput „ja ne vozim auto, ne koristim puteve i neću da plaćam“, ima dosta jako dobrih predloga koje bi kreatori poreske politike trebalo da čuju.

Napominje da bi poput neoporezivog dela zarade, i ovde trebalo osloboditi fiskalnog opterećenja nekoga ko naplaćuje 250 evra učenje stranog jezika a od toga živi. „Ali, to je druga priča. Trenutno, zakon je da se na svaki prihod plaća porez“, zaključuje Pap.

Skromna ekonomija

Pod udar obaveštenja Poreske uprave neće doći veliki broj ljudi, smatra Milan Šolaja.

„U najvećem delu ove industrije obračunavaju se porezi, a upozorenje je upućeno fizičkim licima angažovanim u inokompanijama koje ovde nemaju fiskalnih obaveza a ljudima koje plaćaju prepuštaju da to sa svojim vlastima regulišu. To je zaista jedan skroman deo IT ekonomije. Ako neko prevodi preko interneta jedino uz rad od deset sati svakog dana može da zaradi neki pristojniji novac, ali je to u principu vrlo individualno. S druge strane, sumnjam da bi poreski inspektori, inače prebukirani redovnim poslovima, mogli kontrolom da obuhvate gomilu malih pojedinačnih uplata, da proveravaju po kom je osnovu stigla na račun iako oni tvrde da imaju evidenciju svih priliva iz inostranstva – kaže Šolaja.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

 

Narodna medicina

Mak – riznica zdravlja

makMak je zastupljen u gotovo svim kuhinjama sveta, ali mnogi i ne razmišljaju o njegovim lekovitim svojstvima. Da li ste znali da je mak najveći izvor kalcijuma od svih namirnica koje se koriste u uobičajenoj ishrani? Zastupljen je u gotovo svim kuhinjama sveta, ali mnogi i ne razmišljaju o njegovim lekovitim svojstvima. Dugo je predstavljao simbol sna i smrti, zbog opijuma koji se iz njega ekstrahuje i crvene boje. Najstariji zapisi o upotrebi maka potiču iz Mesopotamije, gde je korišćen u medicinske svrhe, ali i kao “biljka veselja”. Atletičari u antičkoj Grčkoj su pre takmičenja pili napitak od vina, maka i meda da bi bili snažniji. Mak sadrži i omega 3 masne kiseline, koje podižu imunitet i čuvaju organizam od bolesti. Ugljeni hidrati iz ove biljke daju energiju. U sitnom zrnu nalazi se mnoštvo minerala, naročito joda, mangana, magnezijuma, cinka, kalijuma i bakra. Mak se može koristiti i za opuštanje mišića, protiv bolova, za iskašljavanje i lečenje grčeva u stomaku. Minerali i vitamini maka ublažuju razdražljivost, stres, podstiču koncentraciju i raspoloženje.

Bogat je omega 6 masnim kiselinama koje mogu da uspore razvoj multipleskleroze, zaštite kardiovaskularni sistem, regulišu krvni pritisak i zgrušavanje krvi.

Delotvoran je i u lečenju kožnih obolenja.

Štiti zdravlje srca, poboljšava vid, povećava protok krvi, reguliše varenje i jača kosti. hERBATEKA.EU

Svetislav Basaraa

Vozdviženije Stefana Nemanje

Sve se tumbe okrenulo.

    
Vozdviženije Stefana Nemanje 1Foto: Stanislav Milojković

Nekada je ponedeljak bio dan za napušavanje političkih đilkoša i psihološka priprema za čtenije dubokomislenih kolumni krleta22 koje su izlazile utorkom, izgleda da je došlo vreme da ponedeljak postane dan za kulturu.

A znamo da gde god ima kulture, tu bude i Vesića, kao što gde god ima dima, u blizni bude mindže.

Ugledah tako pre neko veče Vesića u njegovom totalitetu, na nekom televizoru u kulturnoj misiji svečanog dočeka noge Stefana Nemanje koji u delovima polako pristiže iz matuške Rosije.

To pristizanje u delovima s jedne me je strane zabrinulo, s druge pak zasmejalo.

Setih se, naime, onog vica – koji možda i nije vic – o radniku sovjetske fabrike dečijih kolica koji je u nameri da pomogne prijatelju koji je dobio bebu (a nije imao para) iznosio iz fabrike deo po deo kolica.

Ma koliko, međutim, novopečeni otac obrtao-okretao, ma kako delove sastavljao, krajnji rezultat je uvek bio minobacač, a ne kolica.

Šta ako se – zapitah se – vickasta istorija ponovi, pa kad se svi Nemanjini delovi spoje u celinu, umesto rodonačelnika srpske države (koju je SN, inače, smatao ličnom svojinom) umesto Stefana Nemanje ugledamo raketni sistem S-400, davnašnji vlažni san ovdašnjih militarista.

Kakav god bronzani Stefan Nemanja ispadne kad bude definitivno sklopljen, instaliran i pušten u rad – o čemu ću izvestiti nakon očevida sa lica mesta – u njemu će biti podosta elemenata raketnog sistema S-400, jer se na osnovu dostupnog materijala već može zaključiti da će za estetiku i dobar ukus bronzani Stefan Nemanja (zašto ne SN-400) biti ono što je sistem S-400 za avione – strava, užas i pomor.

O „objektu“, kako rekoh, nakon očevida.

Tema naše današnje kolumne je mesto – trg ispred bivše štajge, periferija legendarne Savamale, neposredna blizina kultnog mesta krugova dvojke, Picinog parka, vekovno okupljalište amala, džeparoša, polusveta i probisveta.

Sama ideja da se grandiozni spomenik Stefanu Nemanji podigne na takvom jednom mestu – kakvo, inače, kao svoju tamnu stranu imaju svi velegradi – govori o stanju duha majki spomeničke invencije, a možda – grešna mi duša – i o mestu njihovog porekla.

Vađevina da će štajga biti renovirana i pretvorena u muzej (bilo bi dobro da to bude muzej gluposti), a okolina prostorno uređena, takođe je dostojna majki čemerne invencije.

I javni WC se može preurediti u prodavnicu zdrave hrane, ali se to nikada ne radi.

S druge strane, u simboličkom smislu nema boljeg mesta za spomenik začetniku srpske državnosti od našminkanog rugla na kome će biti podignut, niti ima simbolički primerenijeg vremena od ovog u kome ionako odvajkada kilava srpska državnost umire u mukama.

Više o današnjoj temi čitajte kad SN bude definitivno vozdvignut.

    

Komentari (11)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Druže Basara,

    Zašto pominješ tvog druga Vesića kad se vrlo dobro zna da je ovo ideja tvog velikog prijatelja AV? Šta, sramota je da to napišeš? Razumem da je urednički dinar u S. glasniku vrlo dobar, ali daj sebi malo dostojanstva.
    Samo jako, druže Basara.

  2. Kada nema uspeha u privredi, nauci, obrazovanju, zdravstvu itd., onda se vlast okreće lažnom rodoljublju i preteranom veličanju istorije.

  3. Basara je inače stručnjak za davanje mišljenja o spomenicima, što obavezno posvađa komentatorluk, dok se vajari i vrapci iskidaju od smeha.

  4. U tome leži značaj velikih ljudi. Tamo gde su oni ili njihovi spomenici, menja se sredina i od nekadašnjeg rugla prave se svečana mesta i centri kulture. .

    1. Onakvo ruglo kakav je Beograd na vodi ne može ništa da popravi. Ruglo u pravnom, arhitektonskom, gradjevinskom i estetskom smislu.

Svetislav Basara

Vozdviženije Stefana Nemanje

Sve se tumbe okrenulo.

    
Vozdviženije Stefana Nemanje 1Foto: Stanislav Milojković

Nekada je ponedeljak bio dan za napušavanje političkih đilkoša i psihološka priprema za čtenije dubokomislenih kolumni krleta22 koje su izlazile utorkom, izgleda da je došlo vreme da ponedeljak postane dan za kulturu.

A znamo da gde god ima kulture, tu bude i Vesića, kao što gde god ima dima, u blizni bude mindže.

Ugledah tako pre neko veče Vesića u njegovom totalitetu, na nekom televizoru u kulturnoj misiji svečanog dočeka noge Stefana Nemanje koji u delovima polako pristiže iz matuške Rosije.

To pristizanje u delovima s jedne me je strane zabrinulo, s druge pak zasmejalo.

Setih se, naime, onog vica – koji možda i nije vic – o radniku sovjetske fabrike dečijih kolica koji je u nameri da pomogne prijatelju koji je dobio bebu (a nije imao para) iznosio iz fabrike deo po deo kolica.

Ma koliko, međutim, novopečeni otac obrtao-okretao, ma kako delove sastavljao, krajnji rezultat je uvek bio minobacač, a ne kolica.

Šta ako se – zapitah se – vickasta istorija ponovi, pa kad se svi Nemanjini delovi spoje u celinu, umesto rodonačelnika srpske države (koju je SN, inače, smatao ličnom svojinom) umesto Stefana Nemanje ugledamo raketni sistem S-400, davnašnji vlažni san ovdašnjih militarista.

Kakav god bronzani Stefan Nemanja ispadne kad bude definitivno sklopljen, instaliran i pušten u rad – o čemu ću izvestiti nakon očevida sa lica mesta – u njemu će biti podosta elemenata raketnog sistema S-400, jer se na osnovu dostupnog materijala već može zaključiti da će za estetiku i dobar ukus bronzani Stefan Nemanja (zašto ne SN-400) biti ono što je sistem S-400 za avione – strava, užas i pomor.

O „objektu“, kako rekoh, nakon očevida.

Tema naše današnje kolumne je mesto – trg ispred bivše štajge, periferija legendarne Savamale, neposredna blizina kultnog mesta krugova dvojke, Picinog parka, vekovno okupljalište amala, džeparoša, polusveta i probisveta.

Sama ideja da se grandiozni spomenik Stefanu Nemanji podigne na takvom jednom mestu – kakvo, inače, kao svoju tamnu stranu imaju svi velegradi – govori o stanju duha majki spomeničke invencije, a možda – grešna mi duša – i o mestu njihovog porekla.

Vađevina da će štajga biti renovirana i pretvorena u muzej (bilo bi dobro da to bude muzej gluposti), a okolina prostorno uređena, takođe je dostojna majki čemerne invencije.

I javni WC se može preurediti u prodavnicu zdrave hrane, ali se to nikada ne radi.

S druge strane, u simboličkom smislu nema boljeg mesta za spomenik začetniku srpske državnosti od našminkanog rugla na kome će biti podignut, niti ima simbolički primerenijeg vremena od ovog u kome ionako odvajkada kilava srpska državnost umire u mukama.

Više o današnjoj temi čitajte kad SN bude definitivno vozdvignut.

    

Komentari (11)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Druže Basara,

    Zašto pominješ tvog druga Vesića kad se vrlo dobro zna da je ovo ideja tvog velikog prijatelja AV? Šta, sramota je da to napišeš? Razumem da je urednički dinar u S. glasniku vrlo dobar, ali daj sebi malo dostojanstva.
    Samo jako, druže Basara.

  2. Kada nema uspeha u privredi, nauci, obrazovanju, zdravstvu itd., onda se vlast okreće lažnom rodoljublju i preteranom veličanju istorije.

  3. Basara je inače stručnjak za davanje mišljenja o spomenicima, što obavezno posvađa komentatorluk, dok se vajari i vrapci iskidaju od smeha.

  4. U tome leži značaj velikih ljudi. Tamo gde su oni ili njihovi spomenici, menja se sredina i od nekadašnjeg rugla prave se svečana mesta i centri kulture. .

    1. Onakvo ruglo kakav je Beograd na vodi ne može ništa da popravi. Ruglo u pravnom, arhitektonskom, gradjevinskom i estetskom smislu.

Bil Gejts o vakcini

Bill Gates: Spašavam živote, a antivakseri me optužuju da ubijam

Foto: EPA

BILL GATES, suosnivač Microsofta, milijarder i filantrop, postao je i pozitivna i negativna središnja figura u priči o covidu-19.

Dobra je vijest da je Zaklada Billa i Melinde Gates obećala više od 350 milijuna dolara za borbu protiv bolesti, uključujući i novac za proizvodnju cjepiva tvrtkama AstraZenece, Johnson & Johnson i Novavax.

Loša je vijest da Gatesa antivakseri i drugi teoretičari zavjera kleveću da je podmetnuo virus iz svojih opakih razloga. Gates kaže da optimistično misli da će svijet shvatiti da su teorije samo teorije i pobijediti virus, piše Bloomberg koji donosi intervju s njim.

Jeste li sigurni da će učinkovito cjepivo biti distribuirano svijetom do kraja 2020. godine?

Inicijalno cjepivo neće biti idealno u smislu učinkovitosti protiv bolesti i prijenosa. Možda neće potrajati dugo i bit će uglavnom korišteno u bogatim zemljama kao mjera za zaustavljanje zaraze. Bili bismo sretni kad bismo imali cjepivo puno prije kraja godine. Ali tijekom 2021. godine vjerojatno će brojna cjepiva biti odobrena. Najsnažniji odgovor vjerojatno će doći od proteinske komponente. S obzirom na to koliko mnogo kompanija radi na tome, možemo si priuštiti prilične pogreške i još uvijek dobiti nešto s niskim troškovima i dugim trajanjem.

Godinama su ljudi govorili da bi antivakseri razmišljali drukčije kad bi živjeli u vrijeme pandemije kao njihovi djedovi i bake.

Od 2016. godine dvaput sam bio u Bijeloj kući i rečeno mi je da bih trebao poslušati antivaksere poput Roberta Kennedyja Jr. Da, ironično je da ljudi preispituju cjepiva, a mi ih moramo pitati kako drukčije možemo izaći iz ove tragične pandemije.

S obzirom na skepsu, treba li cjepivo protiv covida-19 biti obavezno?

Kad nešto postane obavezno, onda se često događa povratna reakcija. Ali možda bismo mogli reći da će biti obavezna za osobe koje rade u domovima za starije ili su u kontaktu sa starijim ljudima.

Što mislite o teorijama zavjere da istražujete cjepivo kako biste kontrolirali ljudske umove uz pomoć 5G radiovalova i slično?

Čudno je to. Oni uzmu činjenicu da sam uključen u razvoj cjepiva i onda to izvrnu, pa umjesto da dajem novac kako bi se spasili životi, ispada da ja zarađujem na oduzimanju života. Ako to ljude odvrati od cijepljenja ili informiranja o posljednjim podacima o nošenju maske, onda je to veliki problem.

Što je s razgovorima o hidroksiklorokinu, koji je promovirala Bijela kuća unatoč tome što se više puta pokazalo da je neučinkovit i da je zapravo kod nekih pacijenata izazvao probleme sa srcem?

Ovo je doba znanosti, ali ponekad se to ne čini tako. U testovima je hidroksiklorokin izgledao dobro. S druge strane, dolazi sve više dobrih terapijskih lijekova koji dokazano dobro rade i nemaju teških nuspojava.

Vidjeli smo da SAD i neke druge zemlje kupuju zalihe cjepiva i prije nego što su odobrena. Je li to štetno?

Trebamo suradnju unutar zemalja i između zemalja. SAD još nije pomogao novcem nabavku za siromašne zemlje. Financirali smo više istraživanja i razvojnih projekata nego bilo koja druga zemlja, ali u tvornicama i nabavkama vodili smo računa samo o sebi. Svaki moj razgovor s farmaceutskim i političkim liderima ima za cilj proširiti spoznaju da svi moraju biti zaštićeni.

Što mislite, kako će sve ovo završiti?

Inovacije u terapiji počet će smanjivati stopu smrtnosti, ali pravi kraj doći će širenjem prirodnih infekcija i cjepiva koje će nam dati imunitet krda. U bogatim zemljama to će se dogoditi tijekom sljedeće godine, u idealnom slučaju u prvoj polovici. Do kraja 2021. godine izvući ćemo se iz ovoga.

Dakle, sve će biti OK?

Sigurno. Imali smo sreće da ovo nije smrtonosnija bolest.

Želite li momentalno primiti obavijest o svakom objavljenom članku vezanom uz koronavirus instalirajte Index.me aplikaciju i pretplatite se besplatno na tag: koronavirus

Index.me aplikaciju za android besplatno možete preuzeti na ovom linku, dok iPhone aplikaciju možete preuzeti ovdje.

Znate li nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu?

Zašto je Srbija rizična?

Njemački list: Moraju nam objasniti zašto je Srbija rizična, a Hrvatska ne

Foto: Screenshot BZ/Nel Pavletic Goricki/PIXSELL

NJEMAČKI regionalni list Badische Zeitung (BZ) objavio je komentar u kojem se pita zbog čega je Srbija u Njemačkoj proglašena rizičnim područjem za širenje zaraze koronavirusom, dok Hrvatska nije.

>> Austrijski mediji: Frizira li Hrvatska brojeve oboljelih od korone?

“Značajan dio novih zaraza koronavirusom dolazi od povratnika s godišnjih odmora. Zato su testovi toliko važni, no i vlasti moraju objasniti svoje proturječne odluke o tome koja su područja rizična”, piše BZ.

Opasnosti alarmističkog ponašanja

“Da, korona mnoge živcira. S tom opaskom je bavarski premijer i predsjednik CSU-a Markus Söder u pravu”, navodi se na početku komentara koji potpisuje Bernhard Walker.

Upozorava se također da alarmističko ponašanje može ljude navesti da otupe i počnu prihvaćati čarobna objašnjenja i rješenje problema, ali da se “iritantnom virusu” ne može stati na kraj bez držanja razmaka, higijene, nošenja maski i obaveznog testiranja onih koji dolaze iz rizičnih područja.

Više zaraženih došlo iz Hrvatske nego iz Srbije

“Prema aktualnim podacima Instituta Robert Koch, oko trećine novozaraženih su povezani s povratnicima s godišnjih odmora”, ističe BZ i napominje da “korona-zabave” predstavljaju bezobzirno ponašanje, bez obzira na to održavaju li se u Njemačkoj ili negdje drugdje, čime se cilja na Hrvatsku kao jedno od potencijalnih žarišta iz kojeg se Nijemci vraćaju zaraženi.

>> Institut Robert Koch: Hrvatska je među najvećim izvoznicima korone u Njemačku

“Institut Robert Koch i savezna vlada moraju objasniti proturječnost po kojoj je Srbija, iz koje je uvezeno 160 novih slučajeva, rizično područje, dok Hrvatska nije, a iz nje imamo 260 zaraženih”, zaključuje BZ.

Želite li momentalno primiti obavijest o svakom objavljenom članku vezanom za koronavirus instalirajte Index.me aplikaciju i pretplatite se besplatno na tag: koronavirus

Index.me aplikaciju za android besplatno možete preuzeti na ovom linku, dok iPhone aplikaciju možete preuzeti ovdje.

Znate li nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu?

BELORUSIJA

Pogledajte jezivu snimku iz Bjelorusije, iz zatvora se čuju vriskovi

Screenshot: Twitter/Euroradio

PROSVJEDI zbog evidentno namještenih izbora u Bjelorusiji nastavljaju se peti dan. Policija je potvrdila da je uhitila najmanje 6700 ljudi i da je jučer otvorila vatru s bojevim streljivom na skupinu prosvjednika u samoobrani, pri čemu je jedan prosvjednik ranjen.

Najmanje dvojica prosvjednika poginula su otkad su prosvjedi izbili u izbornoj noći 9. kolovoza. Policija je također ozlijedila veliki broj prosvjednika palicama, šok-granatama, gumenim mecima, granatama sa suzavcem i drugim sredstvima.

No mnogi od privedenih prosvjednika također su pretučeni u zatvorima i policijskim postajama. Državna televizija emitirala je snimku mladih prosvjednika i prosvjednica, od kojih su neki bili vidljivo pretučeni, i koji su očito bili prisiljeni obećati da neće više sudjelovati u prosvjedima.

>>Pretučeni mladi Bjelorusi morali pred kamerom obećati da više neće prosvjedovati

“Stanovnici okolnih kuća kažu da ti vriskovi traju cijelu noć”

No nova snimka koja se pojavila na društvenim mrežama, a koju je objavio bjeloruski radio na engleskom jeziku Euroradio, još je jezivija. Na njoj se, naime, ne vidi premlaćivanje prosvjednika, ali se čuju vriskovi iz obližnje zgrade zatvora Akrestina, smještene u glavnom gradu Minsku, u kojoj su prosvjednici navodno zatočeni i mučeni.

Ukrajinski novinar Maksim Eristavi također je objavio snimku na Twitteru uz sljedeći opis: “Možete čuti vriskove zatočenih u kući za mučenje Akrestina u Minsku, što je snimio Euroradio. Stanovnici okolnih kuća kažu da ti vriskovi traju cijelu noć. Tisuće su i dalje u  zatvorskim ćelijama poput ovih diljem Bjelorusije. Ovo je sranje na razini Haškog suda.”

>>Građani Bjelorusije na ulicama zbog spornih izbora, vlasti uhitile 6700 prosvjednika

Ruski novinar: Ležali smo u zatvoru u krvi i mokraći, jedni na drugima, tukli su ranjenike

Isto tako, 25-godišnji mladić preminuo je nakon što je iz zatvora prebačen u bolnicu. Njegova majka rekla je za američki portal Radio Free Europe/Radio Liberty da je njen sin imao srčanih problema te da je uvjerena da su ga policajci tukli. On i nije sudjelovao u prosvjedima, nego je uhićen na ulici dok je išao posjetiti djevojku, dodala je.

BBC također izvještava da je sve više dokaza o policijskoj brutalnosti, kako na ulicama tako u zatvorima, a žrtve te brutalnosti nisu samo prosvjednici već i novinari i slučajni prolaznici. Nikita Teliženko, novinar ruskog portala Znak, objavio je nakon povratka u Rusiju potresno svjedočanstvo o tri dana koja je proveo u bjeloruskom zatvoru.

Opisao je kako su ljudi u zatvoru ležali na podu jedan na drugome, u lokvama krvi, urina i fekalija, budući da satima nisu smjeli otići na WC ili čak promijeniti položaj.

Mnogi su bili teško ozlijeđeni, sa slomljenim udovima i teškim masnicama, dodao je. Unatoč tome, zatvorski čuvari ne samo da im nisu osigurali ikakvu medicinsku pomoć već su ih udarali. Teliženkovo svjedočanstvo podupiru brojne objave na društvenim mrežama, zajedno s fotografijama i snimkama, piše Olga Ivšina iz BBC-ja Russia.

Znate li nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu?

INDEX vesti

Institut Robert Koch: Hrvatska je među najvećim izvoznicima korone u Njemačku
KORONAVIRUS

Institut Robert Koch: Hrvatska je među najvećim izvoznicima korone u Njemačku

INSTITUT Robert Koch (RKI) svaki dan objavljuje dnevne izvještaje o stanju pandemije koronavirusa u Njemačkoj.

Pompeo i Janša razgovarali o novoj 5G mreži u Sloveniji i nuklearki Krško

Pompeo i Janša razgovarali o novoj 5G mreži u Sloveniji i nuklearki Krško

SLOVENSKI premijer Janez Janša i američki državni tajnik Mike Pompeo, koji boravi u kraćem posjetu Sloveniji, založili su se u četvrtak za jačanje transatlantskog partnerstva i nalaženje zajedničkih odgovora na suvremene izazove u području kibernetičke sigurnosti i energetske politike.

četvrtak 13.8.2020.
Venecija pokrenula projekt oživljavanja svoje poznate lagune

Venecija pokrenula projekt oživljavanja svoje poznate lagune

VENECIJA je možda slavna po Trgu sv. Marka ili Mostu uzdaha, no talijanski grad ima još jedan dragulj koji se često previdi – svoju lagunu.

četvrtak 13.8.2020.
Francuska planira spasiti mala i srednja poduzeća s tri milijarde eura

Francuska planira spasiti mala i srednja poduzeća s tri milijarde eura

FRANCUSKI plan gospodarskog oporavka, koji će biti predstavljen krajem kolovoza, uključivat će tri milijarde eura pomoći za mala i srednja poduzeća, izvijestio je u četvrtak dnevnik Sud Ouest, pozivajući se na ministra financija.

četvrtak 13.8.2020.
Pompeo u posjetu Sloveniji

Pompeo u posjetu Sloveniji

AMERIČKI državni tajnik Mike Pompeo doputovao je jutros u kraći službeni posjet Sloveniji, gdje je najprije imao susret sa slovenskim kolegom Anžeom Logarom.

četvrtak 13.8.2020.
Zbog korone na festivalu u Salzburgu zabranjene lepeze

Zbog korone na festivalu u Salzburgu zabranjene lepeze

LJUBITELJI klasične glazbe moraju spremiti lepeze i izdržati vrućine na Salzburškom festivalu koji je izradio detaljni plan zaštite od koronavirusa umjesto da je otkazao nastupe zbog epidemije covida-19.

četvrtak 13.8.2020.
Porast zaraženih diljem EU: Mnoge zemlje uvele obavezne maske i na otvorenom

Porast zaraženih diljem EU: Mnoge zemlje uvele obavezne maske i na otvorenom

NJEMAČKA bilježi najveći dnevni porast broja slučajeva koronavirusa u više od tri mjeseca, a mnoge europske zemlje trude se suzbiti širenje infekcije.

četvrtak 13.8.2020.
Prosvjedi u Bjelorusiji ne jenjavaju, sada im u pomoć dolaze i Ukrajinci

Prosvjedi u Bjelorusiji ne jenjavaju, sada im u pomoć dolaze i Ukrajinci

BIVŠI aktivisti ukrajinskog Majdana solidariziraju se s demonstrantima u Bjelorusiji. Mogu li uopće prosvjedi u Kijevu prije šest godina biti uzor za ove aktualne u Minsku?

srijeda 12.8.2020.

Aktuelno

Најновије са домена danas.rs

„Čuvari šume“ u Košutnjaku i njihov okamenjeni socijalizam
Данас
Пре 57 мин
Martinović: Napad na Mariniku Tepić je nedopustiv – Politika – Dnevni list
Данас
Пре 1 сата
MUP: Bulatoviću (SSP) oružje oduzeto zbog prekršaja na Zvezdari
Данас
Пре 1 сата

Albanija, kao destinacija za letovanje

Vodič za letovanje u Albaniji

Albanija, kao destinacija za letovanje, među građanima i građankama Srbije poslednjih godina sve je popularnija.

    
Vodič za letovanje u Albaniji 1Foto: EPA/ARMANDO BABANI

Ove godine, usled pandemije korona virusa i zatvorenih granica većine zemalja regiona za naše državljane, Albanija je postala omiljena i jedna od najtraženijih destinacija za letovanje, kada su u pitanju turisti iz Srbije.

Zašto Albanija?

Iako o Albaniji kao destinaciji za letovanje, bar do sada, mnogi građani nisu razmišljali, u pitanju je nama vrlo bliska zemlja koju godišnje poseti više od šest i po miliona turista, piše Albanija.rs, prvi online portal u Srbiji sa svim važnim informacijama o putovanju u Albaniju.

Mnogi svetski, a sada i srpski mediji koji su obilazili Albaniju, ocenjuju da je albansko primorje prava „evropska egzotika“.

Čiste i prostrane plaže, tirkizna boja mora, izvanredni prirodni predeli, kao i cene koje su i do 50 odsto niže u odnosu na Hrvatsku, Crnu Goru ili Grčku, stavljaju Albaniju na listu destinacija koje su već sada, a biće i u budućnosti omiljene među srpskim turistima.

Najlepše plaže Evrope

Plaže koje se nalaze na obali Jonskog mora na koje, uz Jadransko, izlazi Albanija često se nalaze na listama najlepših evropskih plaža.

Na taj način se plaže na jugu Albanije, potpuno zasluženo, stavljaju u red najlepših u čitavoj Evropi uz italijanske, grčke i plaže na hrvatskoj obali.

Vodič za letovanje u Albaniji 2
Foto: EPA/ARMANDO BABANI

Ono što, ipak, izdvaja Albaniju jeste činjenica da masovni turizam izvanredne plaže i prirodne predele nije uništio, kao i da je u svakom delu Albanije moguće pronaći mesta na kojima se zaista možete odmoriti u miru i uživati u prirodi.

Da li je bezbedno?

Najčešće pitanje turista iz Srbije kada razmišljaju o odlasku u Albaniju je – „Da li je tamo bezbedno?“.

Odgovor na to pitanje je vrlo jednostavan – da, bezbedno je. Više hiljada naših građana samo ove godine letovalo je u Albaniji i vratilo se sa izuzetno pozitivnim utiscima.

Nijedan incident nije zabeležen, dok je utisak gostiju da domaćini turiste iz Srbije obožavaju!

Izuzetno gostoprimstvo i bezbednost građana Srbije potvrđuje i niz utisaka koji su turisti podelili u Fejsbuk grupi „Letovanje u Albaniji“.

Albanija i albansko primorje zasigurno će u narednim godinama postati jedna od omiljenih destinacija za letovanje turista iz Srbije.

Želja mladih ljudi sa portala Albanija.rs su tu da razbijaju predrasude i probijaju barijere prošlosti, te da približe Albaniju građanima i građankama Srbije.

 

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

 

    

Komentari (14)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Da li autor teksta i novina snose odgovornost , ako nije sve tacno sto su napisali . Oni garantuju da su ljudi bezbedni u Albaniji .To moze da navede ljude da tamo idu?I sta ako im bude ugrozena bezbednost?Ko odgovara ?
    Ja znam minimum jedan slucaj kada su nepoznata lica u Albaniji kolima jurili auto beogradske registracije , po danu , duze od 30 minita, koje je bilo na prolaz kroz Albaniju (iz Grcke prema CGori) .Punu odgovornost za obmane koju ovaj list i novinar objavljuje.Ako tvrde da je bezbedno treba da salju svoju decu i porodice ?sram vas bilo .

    1. Baš dobro što znate za taj jedan slučaj i što unosite paniku. Sedite gde jeste i čuvajte se drugih ljudi. Oni Vam, prema Vašim rečima, mogu naneti samo zlo. ne znam ko ovde treba da se srami.

      1. Moja deca su htela da idu u Albaniju ali nisu znali kako se tamo stiže kopnenim putem a ni vazdušnim. Da li neko zna neka napiše.

        1. Ja sam se sa porodicom vratio pre tri dana. Iz Vojvodine smo. Isli smo auto-putem do Merosine posle Nisa, kroz Prokuplje na granicni prelaz Merdare. Google navigacije ne vodi preko Kosova. Na granici za izlaz iz Srbije su potrebni pasosi. Za ulazak na Kosovo licne karte a za decu izvod iz MKR mladji od godinu dana sa zaheftanom fotografijom u uglu i pecatom maticara. Na Kosovu je dizel 0.89€. Isli smo pored Podujeva ka Pristini i tamo se ukljucili na auto-put ka Tirani. Sve je obelezeno. Za ulazak u Albaniju su potrbebni pasosi i zeleni karton za auto. Na severu cujem da je lepo u okolini Draca-Durres (Golem, San Pietro, Velipoje…) Mi smo bili u Valoni (Vlore). Grad je jako lep ali je guzva u saobracaju i plaze nisu bas najlepse. Ima lepsih u okolini. Juznije su dobra mesta Dhermi, Himare… Na samom jugu su najlepsa mesta Saranda i poseno Ksamil gde su i najlepse plaze. Sve je jeftinije nego u Srbiji….

    1. Zašto, Mina? Prvo, atmosfera u Albaniji je potpuno drugačija u odnosu na stmosferu na Kosovu. A kosovsku tenziju su različite politike kreirale, ne ljudi. Ja razumem da vi ne želite u Albaniju – ljudi su u svemu različiti – ali zašto imate potrebu da svoje NIKAD zalepite kao etiketu. Vaše nikad o vama govori, ne o Albancima.

      1. Mi pakujemo kofere polako i za dva dana krećemo, preko našeg Kosova.
        Sedam dana Ksamil, pa još sedam Himare. Gledaćemo da obiđemo što više, i Valonu, Drač, Tiranu i naravno Skadar.

  2. Prošle godine smo bili na letovanju u Albaniji sa porodicom, nikad lepši odmor nismo doživeli, samo mogu da preporučim, jer su veoma uslužni i ljubazni

  3. Pre 2 godine sam bio u Skadru. Ma, jednom recju – fantasticno!
    Gostoprimstvo, hrana, cene….Nema tamo oopterecenja s Kosovom i na nas iz Srbije gledaju kao na bilo koga drugog. Boli njih tamo uvo, gledaju ljudi svoj posao, i ne cekaju da neko od nas dodje da bi pravili bilo kakav problem. Iskrene preporuke bar za jednodnevni izlet, ako budete negde blizu ili usput. A ni duzi odmor ne treba iskljuciti kao opciju.

  4. Proveli 2 dana prošle godine na jugu Albanije u Sarandi. Bili smo na putu za Zakintos u Grčkoj. Posle nam bilo żao što nismo ostali duže u Sarandi. Možda ćemo opet u septembru.

  5. Posle Hrvatske , vsakako najbolji izbor za odlazak na more , bio sam prosle godine , na sedam dana , sve pohvale , gostoljubi su , vecina mladjih ljudi govori odlicno engleski

  6. Ne mesajte Albance i kosovske Siptare. Kada prvi put od obicnih Albanaca cujete sta stvarno misle o svojim pristinskim ‘rodjacima’ bice vam sve mnogo jasnije.
    Od onoga sto sam cuo, jeste bezbedno, jeftinije i pristojno. Ono sto sam takodje cuo je da se dan zavrsava oko 9 uvece i pocinje sutradan izlaskom Sunca. Nocni zivot postoji ali ga je vrlo preporucljivo izbegavati, samo dnevne aktivnosti, plaze i obilasci. Ono sto se zaboravlja je da je Albanija vecinski Muslimanska zemlja, odvedete li svoju devojku u bar, desice joj se to da je tamo jedina, albanki nema, ali ce se zato barem 8 lokalaca ponuditi da vasoj devojci plati pice i igra sa njom!!! (Crna gora iz 80tih, … na steroidima.)

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com