Merkelova i Makron

BRZA PRUGA ILI HLADAN TUŠ Može li Srbija da “TRGUJE” SA EU ako reši Kosovo?

EVROPA GORI, DA LI ĆE SPALITI SRPSKE SNOVE Ovo je 7 faktora zbog kojih nam Evropska unija i dalje kaže NE Foto: Tanjug / AP, Profimedia, Shutterstock / RAS Srbija

Nemogućnost pronalaska rešenja kosovkog pitanja i postizanje pravno-obavezujućeg sporazuma sa Prištinom godinama unazad smatra se kamenom spoticanja na evropskom putu Srbije, te mnogi očekuju da će odmah nakon potpisivanja sporazuma Srbija “brzom prugom” u EU.

Ipak, da li je to relano i možemo li mi uopšte da “trgujemo” sa EU, pa da za “rasplitanje kosovskog čvora” dobijemo garancije skore i izvesne evropske budućnosti.

“Nakon rešenja kosovskog pitanja odmah ćemo ući Evropsku uniju, jer moramo da tražimo da nam bar to garatuju” – bez sumnje, to je jedan od najrasporstranjenijih stavova među građanima Srbije, no, na osnovu svih do sada, pa i poslednjeg Izveštaja Evropske komisije jasno je da je rešenje kosovskog čvora samo jedan od stepenika kojim Srbija mora da prođe kako bi otvorila vrata Unije. A, situacija nije baš sjajna kada je reč o drugim poglavljima u pregovorima, odnosno obavezama Srbije koje nemaju veze sa Kosovom.

Upravo zbog ovoga Srbija u svojim diplomatskim pregovorima nema baš mnogo prostora za postavljanje uslova i traženja pojedinih garancija od Evropske unije.

– Već duže vreme se ističe izbor EU ili Kosovo, reč je o pogrešnoj dilemi jer sporazum sa Prištinom jeste politički uslov, ali ne i prečica do punopravnog članstva. Ono na čemu bi Srbija u diplomatskom smislu morala da insistira jeste da se jasno definiše šta sve podrazumeva sveobuhvatni pravno-obavezujući sporazum sa Prištinom jer su tumačenja vrlo različita, od deblokiranja članstva Prištine u međunarodnim institucijama do formalnog priznanja nezavisnosti Kosova – kaže za “Blic” Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka.

Kako izbalansirano pregovarati?

Prema mišljenju stručnjaka rešenje kosovskog pitanja ne daje direktnu mogućnost da će Srbija ući u EU, već predstavlja samo zamajac koji će ubrzati čitav ovaj proces.

– Ukoliko ovo pitanje bude rešeno u narednom periodu ono će samo pokazati spremnost i zrelost Beograda i Prištine na evropskom putu. Sporazum bi svakako ubrzao srpski napredak, ali čini mi se da sa EU nema postavljanja uslova i traženja garancija posebno nakon izveštaja EK u kome je jasno stavljeno do znanja da su poglavlja 23 i 24 takođe ključne tačke koje usporavaju priključenje – navodi za “Blic” Strahinja Subotić, istraživač Centra za evropske politike.

Stručnjaci tvrde da EU ne može dati garancije Srbiji Foto: EU / RAS Srbija
Stručnjaci tvrde da EU ne može dati garancije Srbiji

U jednom od svojih prošlogodišnjih intevjua za Rojters predsednik Srbije, Aleksandar Vučić istako da rešenje kosovskog pitanja zahteva jasne garancije EU da će Srbija postati njen član, ovakav rasplet u diplomatskim pregovorima stručnjaci, ipak, smatraju neizvesnim. Sudeći prema njihovim rečima najbolje diplomatsko sredstvo u ovom slučaju je jasno definisati kakav će sporazum sa Prištinom biti potpisan.

– EU nema institucionalni mehanizam kojim bi garantovala izvesnost članstva, pogotovo što je reč o komplikovanom procesu koji se na kraju okončava ratifikacijom u svakoj zemlji članici te se bilo kakav dogovor ne bi mogao da bude izvestan zbog mnoštva faktora koji proces čine nepredvidivim, zato je bitno postići sporazum na najbolji mogući način, odnsono definisati svaku pojedinost po pitanju Kosova – objašnjava Surlić i dodaje da je i mimo EU integracija za Srbiju je važno da definiše status Kosova jer to predstavlja glavni društveni i nacionalni interes.

“EU nikom ne daje obećanja, a i da da imamo mnogo posla”

Igra “šatapa i šargarepe” koju praktikuje EU, prema mišljenju stručnjaka najbolje se pokazala na primeru Severne Makedonije koja ni nakon promene imena nije otvorila pristupne pregovore.

– Makedonci su nakon nekoliko godina pregovaranja o promeni imena to i učinili u nadi da će otpočeti pristupne pregovore, ali se to nije desilo, već je samo Severnoj Makedoniji porasla reputacija, ona i Grčka su se pokazale kao dve zemlje koje su najbolji primer regionale saradnje, ali opet niko nije pomenuo pristup, te ni Srbija ne može to očekivati da njeni potencijalni zahtevi za garanatovanim priključenjem budu ispunjeni – ističe Subotić.

Šta Srbija može da učini po pitanju ulaska u EU?

Poglavlje 35, odnosno rešenje kosovskog pitanja, poglavlja 23 (pravosuđe i osnovna prava) i poglavlje 24 (pravda, sloboda i bezbednost), trenutno su tri najproblematičnija poglavlja, sudeći po izveštaju EK, te je prema rečima analitičara jako bitno da Srbija napravi korak u što skorijem sprovođenju zahteva EK u vezi sa njima.

Prema izveštaju EK Srbija ima još mnogo posla Foto: Vlada Srbije / Promo
Prema izveštaju EK Srbija ima još mnogo posla

– Ukoliko bi se desilo da sa Pirštinom potpišemo sporazum to ne bi izbrisalo ostale bitne tačke koje fale Srbiji na evropskom putu, a to su pre svega vladavina prava, sloboda medija, jačanje nezavisnih institucija, reforma pravosuđa, kao i usklađivanje spoljne politike sa EU. Moramo da krenemo ka ispunjavanju uslova iz sva tri pomenuta poglavlja, da bismo uopšte mogli da suštinski otpočnemo pristupne pregovore. Svih 28 članica moraju da se saglase, a nekima je najbitnije poglavlje 35, nekima 23, zato imamo još mnogo toga da uradimo – objašnjava Subotić.

Neformalno udruženje intelektualaca “Samoodbrana”

Povodom neformalnog udruženja intelektualaca “Samoodbrana”

Koraks: Ljudi se hvataju za slamku spasa

Za neformalno udruženje intelektualaca „Samoodbrana“, koje se pojavilo pre nekoliko dana, vlada veliko interesovanje, a jedan od njegovih aktera karikaturista Predrag Koraksić Koraks smatra da je to dokaz da nema praktično alternative i da se ljudi hvataju za njih kao za neku slamku spasa.

Foto: Sharf production

To je ustvari zastrašujuće i to je čitava slika ove situacije u kojoj se nalazimo, rekao je Koraksić za N1.

Koraksić objašnjava da je do stvaranja neformalne grupe intelektualaca pod simboličnog naziva „Samoodbrana“ došlo spontano.

Kaže, reč je o istomišljenicima u odnosu na trenutnu vlast, koji žele da ponude nešto drugačije, a za sada će delovati svako u svom sektoru.

„Nas vlast ne može da interesuje. Mi nećemo da idemo na izbore da bi osvojili neku vlast, to bi bilo potpuno… Mislim, mene zaista to, mene kao karikaturistu, koji se sve vreme borim protiv vlasti ne zanima da ja osvojim vlast“, dodao je on. Sve je još u povoju, kaže Koraks, a o nekom formalnijem delovanju za sada ne razmišljaju.

To je razumljivo i predstavlja novi vid mobilizacije građana smatra glavni istraživač Crte Vujo Ilić.

„Oni su se okupili u tom formatu, pretpostavljam zbog toga što kod nas postoji veliko nepoverenje u političke partije, veoma malo poverenje u udruženja građana. Jedan način da se politički organizuju ljudi koji se bave poltikom, jeste da stvaraju te neformalne grupe“, smara Ilić.

A za tim grupama postoji velika potreba, ocenio je Ilić, jer se obraćaju građanima koji se osećaju na neki način pogođeni, targetirani i nesigurni.

Ilić dodaje da „Samoodbrana“ podseća na Pokret slobodnih građana na njegovom početku, sa nekadašnjim potpisnicima „Apela 100“ i sličnim vrednostima.

To međutim ne znači, naglašava, da će krenuti istim putem.

U kom pravcu će ići grupa ne zna ni Predrag Koraksić, ali je sigurno kaže da će svoje ideje realizovati, a mišljenje jasno iznositi.

Povezani tekstovi

Postanite član Kluba čitalaca Danas i na taj način podržite nezavisno novinarstvo.

Danas postoji sa ciljem pravovremenog i istinitog izveštavanja dostupnog svim građanima. Kupovinom Danasa, pretplatom ili članstvom u Klubu čitalaca omogućavate nam da ostanemo samostalni i potvrđujete da u Srbiji ima mesta za slobodno novinarstvo!

Više od dve decenije nismo poklekli pred trendovima opšte tabloidizacije, senzacionalizmom i komercijalizacijom sadržaja. Bili smo zabranjivani i prozivani. Ništa nije moglo da nas spreči da objektivne vesti objavljujemo svakog dana. Nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici.

Zato želimo da se oslonimo na vas, naše čitaoce.

Ukoliko želite da i ubuduće nastavimo sa radom kao i do sada i još kvalitetnije, kupite Danas i postanite deo Kluba čitalaca Danasa za 990,00 dinara mesečno!

Komentari (6)

* Sva polja su obavezna

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Komentari su prava analiza?

Naši ljudi u svetu: Nataša Petrović, negovateljica osoba koje boluju od bolesti zavisnosti

„Svako ko može da ode iz Srbije, to treba da učini“

Nataša Petrović iz Srbije je otišla nakon završene srednje škole. Strah prouzrokovan neizvesnošću u tadašnjoj Jugoslaviji prevagnuo je naspram upisa fakulteta. U jeku bombardovanja, te 1999, odlazi u Austriju, za koju kaže da daje šansu svima.

Nataša Petrović 20 godina živi i radi u Beču. Te 1999. godine kada je iz Srbije otišla, u Austriji su je već čekali roditelji.

– Brat i ja smo došli neposredno pred bombardovanje. Neizvesnost i nesigurnost zemlje nas je tamo odvela, priča za rubriku “Naši ljudi u svetu” Petrović.

O odluci da napusti zemlju porekla kratko je razmišljala. Postojale su samo dve opcije – nastaviti školovanje u Srbiji ili spakovati stvari i ići u inostranstvo.

– Godinu dana sam čekala na turističku vizu i dobila je u maju 1999. u jeku bombardovanja, priseća se ona i dodaje da početak u toj zemlji nije bio lak.

Nije znala nemački jezik, a radila je dva posla. Kao čistačica i pomoćnik u kuhinji. Nakon završenog kursa za kućnu negu, dobila je i bolji posao.

– Pre 11 godina sam završila kurs, šest godina sam uglavnom obilazila i negovala stare ljude po njihovim domovima, kaže Petrović.

Usledila je nova ponudu od firme. Reč je, takođe bila, o prekvalifikaciji.

– Od tada radim sa ljudima koji zbog psihičkih problema ili zavisnosti od droge ili alkohola imaju narušene socijalne kontakte. Nekima smo jedini kontakt sa spoljašnjim svetom, pojašnjava svoj posao koji je u Srbiji nepoznanica.

Prema njenim rečima, i njen put je dokaz da, ako si uporan i ako želiš, u Austriji imaš mogućnost i podršku za dalje školovanje ili unapređenje.

Na pitanje šta joj je rad u Austriji doneo, što nije u Srbiji imala, odgovara: “Prva pomisao mi je sigurnost. Sigurno radno mesto, redovna plata i zdravstveno osiguranje za mene i moju decu”.

– Život u Austriji je bezbrižan. Ma šta da se desi plata je na kraju meseca. Ne znam šta znači kašnjenje, plus tu su 13. i 14. plata o kojoj u Srbiji može da se sanja. Socijalni sistem funkcioniše i ne degradira ni nezaposlenog ni trudnicu ni staru osobu.

O dešavanjima u Srbiji informiše se preko emisija. I to onih satiričnih.

– Odgledam 24 minuta sa Zoranom Kesićem i PLjiŽ. Mlađe generacije su uglavnom opozicionog razmišljanja, navijaju za promene, stariji dalje od Vučića, Zadruge i Farme ne vide. U početku, kad sam dolazila kući, bila sam razočarana jer se ništa ne menja, a sada sam tužna jer se nikada neće ništa promeniti i svaki put je sve gore, ističe ona i dodaje da o povratku ne razmišlja.

Petrović osim srpskog poseduje i austrijsko državljanstvo, ima dve ćerke i samohrana je majka.

– Sedam godina živim sama sa decom. Sa jednom platom je teško i ovde živeti i pružiti deci pristojan život. Stanovi su vrlo skupi, ali sa dodatnim poslom uspevam sve to izgurati. Bojim se da kao samohrana majka u Srbiji ne bih mogla deci ni deseti deo pružiti pa čak i sa dva posla. Nažalost, ocenjuje naša sagovornica.

Austrijanci često misle da su Srbi neobrazovani i nekulturni, ali nakon razgovora sa našim državljanima, priča nam Petrović, uglavnom su prijatno iznenađeni.

– Lično smatram da svako ko može da ode iz Srbije to treba da učini. Nažalost, više sam ovde cenjena i više su mi izlazili u susret kao strancu u Austriji nego u Srbiji u kojoj sam odrasla i u kojoj sam se školovala. U tome je prednost Austrije. Daje šansu svima, naglašava za Danas.rs Petrović.

Povezani tekstovi

Postanite član Kluba čitalaca Danas i na taj način podržite nezavisno novinarstvo.

Danas postoji sa ciljem pravovremenog i istinitog izveštavanja dostupnog svim građanima. Kupovinom Danasa, pretplatom ili članstvom u Klubu čitalaca omogućavate nam da ostanemo samostalni i potvrđujete da u Srbiji ima mesta za slobodno novinarstvo!

Više od dve decenije nismo poklekli pred trendovima opšte tabloidizacije, senzacionalizmom i komercijalizacijom sadržaja. Bili smo zabranjivani i prozivani. Ništa nije moglo da nas spreči da objektivne vesti objavljujemo svakog dana. Nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici.

Zato želimo da se oslonimo na vas, naše čitaoce.

Ukoliko želite da i ubuduće nastavimo sa radom kao i do sada i još kvalitetnije, kupite Danas i postanite deo Kluba čitalaca Danasa za 990,00 dinara mesečno!

Komentari (91)

* Sva polja su obavezna

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Svaku rec potpisujem.I ja se u svojoj 46-oj godini spremam za zivot i rad u Nemacku.I ne, nije kasno.Nikada nije kasno pobeci odavde.

    1. Ima mnogo sramotnih komentara na odluku ove žene da ode.
      Da li su stotine hiljada ljudi koji su napustili Srbiju u poslednjih 30 godina glupi a ovi što su ostali da slušaju Vučića svaki dan od jutra do mraka pametni ?
      Da je u Srbiji tako dobro valjda bi ljudi masovno dolazili da žive u njoj umesto što masovno odlaze.
      Dajte, vladimiru rolovicu i ostali sto nas ubedjujete kako živimo u raju al to još ne znamo, možda da budete malo realniji?
      Samokritika nije loša, naprotiv, pomaže da se napreduje.

  2. Otisao 2006, jedino mi je zao sto nisam uspeo ranije, pokusavao svuda, i kada je prva prilika iskrsla, spakovali se i otisli. Ni jednog jedinog trenutka nisam zazalio, decu sam spasao „napednog“ sistema skolovanja, ne znaju za Farme, Zadruge, Pink, Happy, i nadzm se da nikada i nece.

      1. Gosin’ Johane, ne pričajte koješta… Znate i sami da je situacija iz dana u dan sve gora, ali umesto da priznate to, vi se ljutite… pa zar treba rđav sistem hvaliti, o muko moja!?!? Kad bi Srbi bili spremniji da prihvate kritiku, poslušaju savet i poprave se, umesto što tvrdoglavo udaraju glavom u zid i svaku, pa i dobronamernu kritiku doživljavaju kao napad, napredovali bi… ali, mentalitet ovog naroda, kome i sam pripadam, na žalosno je niskom stepenu razvoja, a i to malo hoće sa nam kojekakvim „Parovima“ i „Zadrugama“ unište. Čast plemenitim izuzecima koji se primerom, rečju i delom trude da što promene, ali takvih je sve manje… Ako je Srbiju neko „silovao“ (u prenesenom značenju), to su učinili loši izbori građana i loše upravljanje državom, tj. loša politika – to sigurno nije uradila osoba koja se potpisuje s „dr.kadzija“… Budite zahvalni svakom ko vas kritikuje i istinski kori, jer to zarad vašeg dobra čini.

  3. Interesantno je kako osoba koja nikada nije radila u Srbiji prica o neizvesnosti dobijanja plate na vreme, nemanja osiguranja (verovatno zdravstvenog), nemanja 13 plate….
    I cudo da nije htela u Austriji da zavrsi fakultet, iz nekog razloga se zadovoljila malim.

    1. Zaista interesantno. Mislim, sigurno nije mogla da vidi nesto o neizvesnosti (partijskoj uslovljenosti) dobijanja plate na televiziji. Moguce da nije zavrsila fakultet jer je samostalno odgajala dvoje dece?

    2. @Vladimire Rolovicu, živ li si? Osoba koja nije živela u Srbiji i nije radila mogla je da čuje tudja iskustva. Ne može se u životu znati jedino iz ličnog iskustva. Recimo, čuo si kako se živi u Austrija, iako nisi bio?

      1. Vi sve svoje životne odluke donosite na osnovu priča drugih kako im je?
        Nadam se iskreno da ne.
        Zamislite da vam o operaciji i lecenju neko prica na osnovu onoga sto je cuo od drugih. Doduse to je omiljeni sport kod Srba. Lečenje na osnovu simptoma tetkine komsinice.

    3. Radila u Srbiji, ali ostala bez posla zahvaljujuci lopovima. Suprug radio skolovali decu, jedno otislo u Nemacku, drugo kao budzetski student i master pravnik imalo obavezu da odradi budzetsko studiranje. Dobilo posao na prevaru od strane drzave sa srednjom skolom, a oko njega sefuju ljudi koji naknadno se docepaju diplome u Blacama. Svaku noc oplacem i pitam se Boze gde pogresismo sto ga terasmo da studira, sto ga ne usmdrismo da ode vani…kajanju nikad kraja. A dete koje otislo u Nemacku zivi zivot dostojan coveka. Nikom ne zavidite…karma je cudo bozije…

  4. Ti isti kod kojih si sad nam ovo i rade vekovima,mnogo si pametnija od mene i moj ti je savet kada tako razmišljaš da promeniš i veru.Bolje meni misli moj privatnik koji mi kičmu lomi nego tebi tvoj pametni i osećajni švaba.

  5. Prala je guzice starim ljudima, što je u Austriji posao samo za ovako talentovane ljude sa Balkana. Ipak, gospodja je evoluirala i sa guzica onih koji su jednom nogom u grobu, prešla je da radi u ludari. U medjuvremenu je dobil oi dve vanbračne ćerke ali, „snalazi se“, što je tipično zanimanje mnogih iz Srbije, koji su otišli sa se nikad ne vrate. U Austriji su je već čekali roditelji, što je sonova ove njene „predivne“ priče o Austriji i tome kako tamo cene sve ljude bez obzira na veru, naciju i boju kože. Tipična glupost za infantilce iz Srbije i Balkana. Živeći u Austriji znam na šta liće ovakvi idilični životi. Ljudi mentalnog sklopa ove Nateš i „Grüß Gott“ shvataju kao neverovatan izliv ljubavi Austrijanaca prema „gastarbajterima“. Sirotinji i nepismenima je najlakše. Kako se omno kaže, „za dobru svinju nema loših pomija“.

    1. Otkud takav izliv mržnje prema nekome koga uopšte ne poznajete?! Koji je Vaš problem? Niste prali dupeta, ili ih još uvek perete? Ko ste Vi da osudjujete? Za osudu, trebalo bi da ste sposobni da prosudjujete ..

      1. Otkud vam ideja da uopšte imam bilo kakvo osećanje prema ovoj ženi, posebno zato što je ne poznajem? Šta bi trebalo da napišem o konkretnom slučaju pa da Vi to prihvatiter kao ljubav? Ja ne osudjujem ovu gospodju već osudjujem ovo horsko glorifikovanje napuštanje sopstvene zemlje u zamenu za status gastarbajtera. Drugo, ja veoma dobro znam kako taj narod živi u Beču i Austriji. Uvek ću biti protiv iznošenja neistina,čak i kada se na ovaj način reklamira „austrijski Eldorado“. Medjutim, da i ja Vas pitam? A, ko ste Vi? Neki nadzorni organ, koji ima obavezu da odlučuje o „sposobnosti prosudjivanja“?!

    2. Da se ti malo vratis u nasu menzu? Misim, jos koja godina ima da glasas za one slobodare i da cvrkuces Got Mit Uns. Pomije su pomije ali nigde kao kod kuce?

    3. Ovo su samo propagandni tekstovi… Guraju ih zapadne drzave i razne zdravstvene organizacije, specijalizovane ustanove i azili. Sustina je da tamo ima sve vise guzica za pranje, a sve manje onih koji bi da ih peru.

        1. Uvek je ovde tako bilo, nazalost. Ovo je zemlja koja nista dobro nije videla od svog nastanka, a ne mislim tu na ovaj poslednji(2006.), vec na zadnjih gotovo 1000 godina. Neverovatno je da jos uvek postojimo.

    4. Ona je u Austriji mozda prala guzice ali za ozbiljnu platu, a ti i slicni tebi ste podguzne muve za bajati sendvic i crvenu ‘iljadarku. Vi unistavate ovu zemlju i kada jednog dana nestanemo sa ovih prostora neki novi stanovnici ce uciti na nasim greskama a vi i vas glupomucenik av bicete vedete u takvim udzbenicima kako ne treba voditi drzavu.

    5. E, @ Mladene Mladenovicu, Vi od svojih mrznji (nac-sovinizam, homofobija, mizogenija…) ni po koju cenu ne odustajete. Znam za te Vase „stavove“ sa nekih – tabloidnih – sajtova (Nema Vas na b92? U rangu su „Informera“, a sa „Alo“ bas dobro saradjuju. Javite se.)

      Otkud znate da su deca ove gospodje vanbracna? Poznajete je licno? Uostalom, to je njena PRIVATNOST. Ne guraj njonjaru u to. Kakva je razlika izmedju „bracne“ i „vanbracne“ dece?
      Sta fali poslu „pranja guzica starcima“ (kako ste blagoizvoleli reci)? Kad je neko star treba ga… jel? Onima iz „ludare“ (opet Vasa ljubEznost) ne treba davati sansu?

      Kod onih koji nemaju poremecen nacin gledanja, to se zove HUMANOST. (to pomaganje) Koliko njih poznajem licno koji takve stvari rade iz ljubavi – volonterski.

      Bez ikakve namere da bilo sta insinuiram ili prejudiciram, ali Srbija je (bar zvanicno) odavno raskrstila sa takvim Vasim stavovima, jer to su stavovi Hitlerove Nemacke (Ovde Vi, @Mladene Mladenovicu niste jos pomenuli homoseksualce, Jevreje i Rome. Znam i za te Vase „stavove“). Znajte da SRBIJI – najpre njoj – PUCAJU USI od vas, takvih branitelja/branilaca.

      SRBIJI I NIKOM VISE!

      1. Izrekli ste gomilu gluposti na koje ja ne bih odgovarao, s obzirom da poštujem zvanje „UCE“, osim, ako niste mislili na UCK? Neću da Vas razuveravam kako ja ne bolujem od „nac-šovinizma i homofobije“ jer smatram da niste bili na časovima kada se učilo o tim pojmovima niti na onima u kojima se govorilo rodoljublju, pa ste, kako se to kaže, „pobrkali lončiće“. Ipak, moram da Vas demantujem i kažem da u meni ne postoji ni trunka MIZOGENIJE, kako Vi rekoste. Veoma poštujem žene i smatram ih višim i vrednijim bićima u odnosu na nas muškarce. Mržnja prema ženama i devojčicama je zaista poslednji stadijum ludila od koga, nažalost, neki ljudi boluju. Inače, ne kaže se MIZOGENIJA već MIZOGINIJA, mada to nije toliko važno za razmenu naših mišljenja. Moj komentar, ako niste shvatili, nije uperen protiv ove gospodje lično već, protiv ovog primitivnog i prostačkog propagiranja velike pameti i sreće onih koji odlaze, ili su otišli, i potcenjivački odnos prema onima koji ovde ostaju i smatraju da pripadaju ovoj zemlji i ovom narodu uprkos svim nedaćama. Živeo sam u Beču i to baš u blizini ovog „Ruskog spomenika“ sa fontanama gde se ova srećna gospodja slikala, sa dva bicikla, i znam kakvu „sreću“ doživljava naš narod. Tuga je to golema, s time, što su je neki svesni a drugi pričaju priče, valjda, da bi im bilo lakše. Srbija jeste raskrstila sa mnogim stvarima ali, Vi, čini mi se, nikako da se izvučete iz sopstvene demagogije i „neoskojevizma“. Prošlo je to vreme „UCO“. Ne čitam ni „Informer“ niti „Alo“ ali je to Vama, iz nekog razloga, veoma bitan „podatak“?!

        1. Necu ni u sta da Vas razuveravam. Bogzna koliko puta ste se svojim komentarima na nekim drugim sajtovima sami demantovali. Izgleda da toga niste svesni.

          Nisam rekao da citate pobrojane toalet-novine. Pozvao sam Vas, jer biste tamo, tek, bili nar. heroj.

          UCA znaci bas UCA. Ne osecam se nimalo povedjenim sto ga citate kao UCK. Ne podmecite mi da sam JA najurio Kosovo. To ste uradili vi i Vas predsednik (Tako Milosevica oslovljavate. Znam to). Eto, RTS (i njemu podobni) je opet krenuo u zestoku ofanzivu pravdanja da je u Kumanovu NATO potpisao kapitulaciju i da ste tada spasili Srbiju. Kako? Povlacenjem svega onoga sto drzavu cini drzavom?

          Ulovili ste me 1992. da vodim VAS rat. Uspeo sam da se izvucem i sa ponosom isticem: da DEZERTIRAM. Odusevljava me to sto sam za VAS izdajnik i prodana dusa. Tim svojim cinom sam dokazao da nemam pravo da idem na neciju slobodu (Sta sam ja kao Nislija i bgd student i STVARNI dipomac) trazio u Baranji?)

          Ja ne mogu da izdam svog druga jos iz srednjoskolskih dana (Bosnjak) i koji je vrlo poznat i uspesan knjizevnik (U Sloveniji su mu i spomenik digli iako je jos u punoj snazi.) Majka mu je u VASEM ratu poginula od Arkanovaca, ali on – njen sin – nikad to nije pripisao Srbima (kao kolektivu), vec VAMA – izrodima srpskog naroda. E, njega NECU DA IZDAM. Necu da krivim ni sve Kosovare za to sto IM radite (a i oni vama i, nazalost, nama svima.). Ipak, najveca stetocina trenutnoj Srbiji je vas guru AV.

          PS Ako nesto tvrdite da niste (homofob, mizogen….) pokazite to i delom i jasnim mislima.

          Od Vaseg nacina razmisljanja p“pucaju usi SAMO SRBIJI. i NIKOM VISE!

          1. Ipak ste Vi nesvršeni kursista na nekom „partizanskom kursu“ za učitelja. To dokazujete svojim nesuvuslim i nepovezanim komentarima. No, ne sekiratje se, zato ste diplomirani petokolonaš i dezerter, koji se danas javno ponosi tim svojim „herojskim“ podvizima. Toliko ste u svom komentaru izbalavili sa nekim patetičnim primerima iz svoje dezerterske prošlosti da bi, svaki pokušaj da se pronadje smisao tih gluposti bilo isto kao bosonog uleteti u javni toalet na niškoj autobuskoj stanici.

    6. A kad ti padneš u bolnički krevet,zamisli da nema onih „koji preu guzice“?? Umro bi u sopstvenim govnima Mladene debilčino!!!

    7. Ево ја сам у Србији и својим члановима породице у болести сам „прао гузице“, како Ти то фигуративно рече, и то са дипломом машинског факултета, оног државног из СФРЈ.

      А сад реци Ти мени дал је боље радити посао у иностранству или бити без посла у Србији? Шта мислиш како је живети без посла?

      И само да напоменем нешто врло битно – бити геронтодомаћица или неговатељица је тамо на западу и те како цењено и потребно јер тај посао не може да обавља неко ко нема у себи ни трунке самилости и Божје љубави за ближње,.

    1. Tebi se nesto znizilo u glavu. Mislis da je nekoliko stotina hiljada ljudi otislo iz Srbije zbog toga sto su citali tekstove u Danasu? Na kom si ti srpskom biznisu?

      1. Ma kakav Danas… U novinama kao sto su blic, kurir i slicni ovakvih tekstova ima svaki dan. Jednostavno im trebaju osobe spremne na sve. Niko od domacih to tamo vise nece da radi. Zato su tu Ukrajina, Srbija, Hrvatska, Poljska i slicni kao nepresusan izvor radne snage za najgore poslove.

        1. Da, a ovde radiš umni posao, motanje žice, za bednu platu. Da ne spominjemo da su kablovi, tj. plastika puna otrovnih hemikalija.

    2. Otišlo je zaista mnogo ljudi, sa celog srpskohrvatskog govornog područja verovatno preko milion. Mnogi među nama nisu hteli da se do kraja života bave isključivo Jasenovcom, Blajburgom, Kosovom i sličnim temama. Ko god je ozbiljno razmišljao o odlasku, raspitao se o tome kako je to, i naravno da nije lako. Da sam znao koliko će biti teško u početku, možda i ne bih otišao… A još nisam daleko odmakao od početka. U svemu tome, pretpostavljam da je legitimno smatrati cenu zemlje, bila ona sveta, vekovna, krvlju natopljena ili nekakva druga važnijim od svoje porodice ali eto ja ne mislim tako. Štaviše, mislim da bi bilo pametnije da sam ranije otišao. Pa ti vidi pošto zemlja…

  6. Zanimljivo kako svi ljubitelji zapadne cizme namerno zaboravljaju neke proste cinjenice, kada se hvale svojim sjajnim zivotom izvan Srbije. Doduse niko otvoreno ni ovde ne zeli da saopsti ljudima jednu veliku istinu: da jednostavno nije moguce dostici nivo razvijenosti zapada ni za pet, ni za deset, ni za pedeset godina. Razlog za to je vrlo jednostavan. U istoriji Srbije ne postoji period od nekoliko stotina godina, od kljucne vaznosti za te zapadne “sile“, koji je obelezen kolonizacijom drugih naroda, otimanjem teritorija i resursa od drugih nacija i drzava, kao i masovnim koriscenjem robovskog rada drugih rasa… Mada su britanci koristili i Irce kao robove, ali hej, svi znamo da od anglosaksonaca nema veceg zla na planeti. I jos mnogo toga slicnog iz te “zapadne kuhinje“, toliko omiljene kod svih onih koji jos se duboko klanjaju i koji i nas redovno ubedjuju da treba da radimo isto. Vrlo zanimljivo. Ako vam je stvarno toliko lepo, tamo na tim svapskim jaslama, cemu onda toliko ubedjivanja da treba i drugi da vam se pridruze? Koga vi ubedjujete da vam je divno, nas ili sebe? Ono sto ce mozda biti spasonosno za Srbiju, ako budemo dobro odigrali, je da postanemo cvoriste za protok robe iz Azije ka Evropi i da koristeci naplacenje tranzitne takse polako oporavimo ovu drzavu. Naravno pod uslovom da bagra ne razgrabi sve. I da u Srbiji ostane srpski narod, jer bez naroda nema ni drzave. A ako svi odemo kod svabe, od Srbije nece ostati nista. Mozda ovoj gospodji ne smeta da zivi u drzavi cije bogatstvo i “uredjen sistem“ pociva na krvi i stradanju drugih naroda i nacija, ali to je njen izbor i njen problem.

    1. samo se ti teši prijatelju gospođa je potpuno u pravu.Nisu nama švabe birale ni komuniste ni miloševića ni žute.Mi imamo pogrešan sistem.U ovoj zemlji vladaju takozvane bezbednosne službe koji gle čuda štite zemlju od nekog neprijatelja pa kako je zaštitiše vidimo dokle su stigli.Nije nama švaba izvršio pljačkašku privatizaciju iznosio pare van zemlje rasprodavo teritoriju urušio sve što je zdravo.Nije nama švaba postavljao premijera koji nema srpskog porekla. I da ne nabrajam daljekoliko nas je za zadnjih 100 godina koštalo stvaranje takozvane jugoslavije i ujedinjenje bez računa sa naše a sa one druge strane sa računom proračunato.Nije švaba postavio takozvanog kralja jugoslavije nego se on sam postavio i utopio nam državu srbiju u nešto što se zvalo jugoslavija.Sad što su ga ustaše skinula u Marselju zameram im jedino što to nisu učinili 1918.Mislim da je neko uklonio tog skota ranije da bi barem sačuvali državu.Ovako devastirani urušeni mi potomci pobednika iz prvog rata doživesmo eto da ni granice nemamo definisane.A komunisti su samo bili posledica poteza samozvanog kralja idiota isamoživog ludaka koji nije imao milosti ni prema ocu ,a da nepričam šta je radio rođenom bratu.I šta smo mi to očekivali milost za nas srbe od tog zlikovca prazmislite sami.
      Ja sam se vratio iz jene jako uređene evropske zemlje nisam iz ponosa uzeo pasoštuđ.Vratio sam se da oslobodimsrbiju od komunizma i prekodrinske žgadije dali će mi uspeti neznam vreme će pokazati veliki je to posao.Teško je vratiti veru ovom napaćenom narodu ovo malo što je ostalo čestito to urnišu nekulturom rijaliti programom kupuju se diplome radna mesta se stiču članskom knjižicom,pitam ,kojekakve bitange i balavanderi vode ovo malo zemlje što je ostalo.Crkvu su nam još komunisti od posle drugog rata sveli na obaveštajnu službu,pitam se šta ima ovde dobro i zaključak je nema ništa.Sve treba napraviti jovo nanovo.

      1. Da li si stvarno toliko neobavesten i naivan kada mislis i tvrdis da svabe, pored britanaca, amera i svih ostalih nisu direktno ucestvovali u rusenju nase drzave? Sto se tice kojekakvih sluzbi u Srbiji, tu nema dileme, one rade samo za svoje interese, a ne za interes ove drzave. A sto se tice nekog novog pocetka za Srbiju i za sve nas koji nismo otisli da ljubimo svapsku guz… Lepo rece jedan komentator ovde, ali ga ljudi napadose, jer istina jako boli, a jos kada se kaze potpuno otvoreno i bez uvijanja, uh, sto to zulja i pece! Pa hajde onda da nepravimo sve jovo nanovo. Ali to ne moze sa distance. Valjda je to svima jasno. A ovi sto su otisli, neka su, daleko im lepa kuca. Ovi sto bi da idu, neka odu sto pre. Pa da vidimo sa cime raspolazemi i sta mozemo da uradimo za svoju drzavu i za sebe, jer tesko da ce to neko drugi da uradi za nas.

        1. Peru ih zato sto nemaju nikakve skole, ni zanate. Ja nikad nisam cuo da to radi neko sa fakultetom ili zanatom. Na kraju krajeva, bolje i to nego da ovde rade u korejskim fabrikama 60 sati nedeljno(pelene gratis) za 250 eurica. Na tom nivou sve vrti oko guzice, a ponekad i ona postane sredstvo za obavljanje delatnosti. ;))

        2. Gle, ja u EU radim kao profa. A niti sam taj strani jezik znao, niti mi priznase nase diplome (fakultetsku i magistarsku), niti pedagosku, cak ni vozacku ne htedose priznati – sve ponovio – neke od pocetka, neke od trece godine. Al ne zalim. Da sam ostao u zemlji, celi bi mi se zivot sveo na malo posla i jos manje para, ali zato mnoooogo politike, one najruznije sto svaki dan raspara na potku i osnovu.

  7. Naeavni da je bolje.
    Pročutah jedan komentar zašto nije završila fakultet.
    Pa tupadžiji završiga ti u srbiji a ne u austriji pa će sve da ti bude jasnije. Ja sam privatnuk i sutea bih zatvorio firmu samo da sam malo mlađi ovako ima da radim dok neumrem.

    1. Srećko, pošto sam ja jedini komentarisao fakultet dotične junakinje iz teksta, pretpostavljam da sam ja taj tupadžija. E pa vidiš Srećko, ja jesam završio fakultet, doduše drzavni i to 1988 i „odsedeo“ rat u SFRJ i završio jos jedan u inostranstvu posle ratova i napravio i tamo i u Srbiji firme. Doduše ova srpska mi ne radi baš dobro, dvocifren iznos miliona evra izvoza, visokotehnološke robe, uz 23 zaposlena, 18 sa fakultetom, svi sa „13-om“ platom, svi sa premijama u visini 20% godisnje zarade, sve žene za 8 mart 5-6 putovanja, prekovremeno plaćeno, rodjenje svakog deteta 3000e.
      A ti ćeš do smrti lomiti kičmu jer sa takvim rečnikom ćeš uvek imati radnike kao što je junakinja ovog teksta, ljude bez ambicije za bilo šta.

      1. Једино можда да се фирма бави ваљањем дроге или људи. Али свака част, вероватно тих 23 часна радника имају више од минималца. Сигурно више, колико видим.

      2. Bravo. Sjajan uspeh u poslovanju. Pazite samo da Vas ne „otkriju“ oni što traže „doprinos“ za partiju (ako već niste počeli sa uplatama). A i broj zapošljenih je zadivljujući -23. I primaju, sveukupno, taman onoliko koliko svi monteri kablova u smeni. Ili zapošljeni na jednoj klinici. Ili svi nastavnici u jednoj školi…

      3. Baš mi je drago za Vas, g-dine Roloviću. Pretpostavljam da ste u Švedskoj. Drago mi je čuti da postoje ljudi čija firma sa samo 23 zaposlena stvara dvocifrene milionske cifre izvoza izvoza. Pretpostavljam da se radi o nekoj kompaniji iz IT sektora, ili o Vašoj bujnoj mašti. U svakom slučaju, šta je ovde ko loše rekao? Žena je iznela svoje vidjenje situacije u Srbiji! Imala je sreću pa je otišla odavde 1999! U sred rata koji smo dobili! I sada kaže da treba da ode ko god može!? Zar ne treba??? Pa isti oni koji su bili na vlasti za vreme rata 1999, su SADA na vlasti!! Zloglasni ministar informisanja iz te godine je sada predsednik. Mislite da ministar imformisanja, poznat po rigidnim zakonima kojima je uništavao sve one koji nisu na linijji, nije znao šta se sprema Ćuruviji i sličnima? Mislite da je taj čovek sada drugačiji?? Da poštuje druge vrednosti? Veruje u druge stvari?? To je isti lik koji je retoriku prilagodiodolasku na vlast. Zarad vlasti je prodao sve u šta je verovao. I promeniće opet! Ali on se ne menja. To je autokrata kome je data vlast. TO je kao da manijaka zaposlite u ženskoj gimnaziji i očekujete dobra dela.
        Kako neko može da Vam kaže da je situacija u Srbiji nikada bolja?? Da se nikada nije bolje živelo! Juče reče čovek! Za neke je Srbija raj na zemlji! Za Veselinoviće, Male, bate, kumove… Za ove što godišnje mogu da plate 30000 eur za školovanje troje maloletne dece i to od plate gradonačelnika. Odnosno, časte ga prijatelji iz inostranstva… Verovatno i g-din Rolović ima veze sa strankom pa mu tako dobro idu „visoke“ tehnologije. Završio sam i ja državni, tehnički, fakultet odavno pa nemam nameru da solim ljudima pamet. Ostao sam ovde i ne mislim da sam napravio naaroočito pametan potez. Ne zbog para, imam ih dovoljno za opušten život, ali ne i za bezbrižnu budućnost. Pogotovo ne u zemlji u kojoj moja deca mogu da završe koje god hoće škole, ali prednost će imati napredna banda. Ako ništa, prednost Austrije i Nemačke je da nemaju predsednika koji je na svim televizijama svaki dan, po ceo dan… I, po savetu svojih 5 savetnika, ne sme nijedan dan da propusti da se ne pojavi i pljuje po opoziciji. Ako nema medjunarodnih sastanaka, od kojih 80% izmoli, onda Dea i Sarapa, Bgd na H2O (ali da ga niko ne pita o finansiranju, svrsi, vlasništvu, Savamali, Turcima koji tu rade i dobijaju pare u kešu a deo u kešu u Turskoj) , bezbrojnim milijardama investicija koje samo on vidi, metrou koji će proraditi 2022, autobuskoj stanici koja že preko noći morati da nikne jer već 2 godine ne mrda od ravnanja…
        I posle vi nekom prebacujete što predlaže da ode odavde???

        1. Srdjane,
          Ne nisam iz napredne priče, delimično jeste IT ali i el.komponente za medicinske aparate.
          Osvrnucu se samo na Vašu poslednju rečenicu.
          U pravu ste, nemam lepe reči za one koji biraju liniju manjeg otpora pa jos propovedaju drugima.

  8. Kako to da je gospođa u rodno senzitivnoj Austriji prinuđena da sama izdržava decu, gde joj je partner da pomaže, kako da se to dešava u Austriji? Ovakve poruke iz naslova predstavljaju deo specijalnog rata i to oni pametni znaju, a čega ogromna većina dobronamernih ljudi nije svesna.

      1. Sve ti je lepo Vladimir Rolovic objasnio u svom odgovoru. To sto si ti vrlo ogranicenog intelekta i blago receno nepismen, ali zato vrlo bezobrazan, to je dragi njihov samo tvoj problem. Najzalosnije je to sto ti nisi ni svestan da imas problem. Nas problem je sto tebi i takvima Danas daje previse prostora, zanimljivo je kako ovakvi komentari puni mrznje i uvreda prema svemu sto je srpsko i pozitivno u Srbiji nikad ne budu cenzurisani. Autosovinizam je cudo, zar ne, redakcijo? Mnogi su od pljuvanja po Srbiji napravili dobar biznis…

    1. Nemojte da ste takvi. Pa, možda,žena ne zna ko su ti „partneri“, koji bi joj pomogli u izdržavanju dece. A, zar je to važno kada je žena ovako uspela u životu?

      1. Hm… kako baš nikome nije palo na pamet da nije lepo kopati po tudjim ranama i životima…a šta ako je, ne daj Bože otac ove dece pokojni? Imate li bar malo empatije da Vam makar na sekundu padne na pamet koliko nekog može da zaboli ovakav komentar…

      2. @Zorane, govedo jedno seksističko i debilno, šta se tebe tiče privatni život jedne žene s kojom nemaš nikakve veze, i ko si ti da to komentarišeš? Jesi li u Hitlerjugendu tako lepo naučen?

    2. Da su pobedili tvoji Slobodari ceo problem bi bio resen, vratili bi ih lagano ovamo. Srbija bi ih docekala rasirenih ruku, kao Krajisnike 95, dal u Erdut il na put. Pelcovano je to od svih specijalnih ratova.

    3. Od celog teksta, ti se uhvatio za ono sto je PRIVATNO i vrlo, vrlo LICNO! Ama, sta se to tebe tice gde joj je partner i da li ga ima!

      I vrlo si, vrlo nepismen. FUNKCIONALNO (znas li sta znaci to?). To sto je junakinja teksta rekla da je samohrana, govori da tamo, u Austriji, drzava mnogo vise vodi racuna o takvim PORODICAMA (Da! Ipak PORODICAMA!) i da niko ne „gura nos“ u tudju privatnost. Da si to shvatio, ne bi se, onda, reklo da si nepismen. Posto nisi shvatio… uzivaj u svojoj neukosti.

  9. I svim našim srbima patriotama jedno pitanje. Kad su svi ti na zapadu glupi kako to da nas pametne srbe uvek prej..bu. tj. Vladaju svetom i svetskom ekonomijom tako glupi a mi pametni odkad je sveta i veka sirotinja i sluge.
    PRESTANITE sami sebe da lažete. Možda nam i bude bolje. Kao i svakome ko postane svestan dokle može da dobaci. A mi očigledno sami sebe precenjujemo.

  10. Nekako malo nezgodno otici iz okupirane zemlje sa NATO marionetskim rezimom na vlasti u neku od okupatorskih NATO zemalja…

  11. Отишла је „у јеку бомбардовања“, да би тамо стигла „непосредно пред бомбардовање“, са туристичком визом коју је добила у мају (месец-два након што је бомбардовање почело – прим. моја). Само ово је довољно да се види колико смисла има оно што износи дотична госпођа, потом и новинарка, а богами и коментатори који падају у екстазу пред њиховим аналитичким умовањима. И још важније – види се колико поштовања новинарка има према читаоцима, а богами и они сами према себи.

  12. Ma vi penite i besnite što će vaše guzice ostati neoprane i skončavaćete u smradu i u društvu samo drugih „patriotskih“ staraca kao što ste i vi, koji znaju šta je za drugog dobro, a naročito šta je za mlade dobro. Ko se hvali sam se kvari, a vi samo nastavite na ispravnom putu, pravo u sreću.

  13. Kako kažu najbolji radio voditelji u Srbiji, Daško i Mlađa, podsticanje mladih na odlazak iz Srbije je moralna obaveza. Meni je žao što nisam imala mogućnosti da se školujem u inostranstvu, moram fakultet da završim ovde, pa polako o ja da pakujem kofere.

  14. Zaista ne bih da zvuči kao bot nedaj bože, ali ovo je tako loš primer da nema dalje. To što je ova žena radila i sada radi trenutno je i kod nas dobro plaćeno i tek će biti. Ko ima nepokretne roditelje zna o čemu pričam. Tekst takođe potvrđuje stereotip i predrasude o tome čime se većina ljudi odavde bavi na zapadu. Za mene, ovo je antireklama, što je možda i bolje, jer hajde da svi napustimo Srbiju, čemu to vodi. Ko će ovde ostati da ove smeni, da napravi Srbiju boljom?

  15. Autor ovog članka nadje da je potrebno da prenese izjavu „… Lično smatram da svako ko može da ode iz Srbije to treba da učini …“, kaže osoba koja je emigrirala u Austriju, u UREDJENU i RAZVIJENU državu. I napravi gore dati naslov.

    Pa zar je moguće da autorima gornje misli nije jasno da to što ima Austrija NIJE IM PALO sa MARSA, već da su to uradili austrijanci, radeći mukutrpno decenijama, vekovima. Nisu Austriju uredili i razvili austrijanci koji su emigrirali u Ameriku.

    Još je FRAPANTNIJE što članak kaže: SVI VI IZ SRBIJE KOJI ZADNJIH GODINA RADITE (IZ SRBIJE) ZA INISTRANA TRŽIŠTA (IT i drugi stručnjaci) treba da se ODMAH, ODMAH isele iz Srbije.

    E jado srpska, šta li to fali ovim ljudima da ovako nešto napišu. Imao bi još ko da se izjasni na ovakvo „mudrovanje“. Nažalost, očekujem da neće. Momentalno sprovode neke planove kojima odgovara kada se kaže: „… svako ko može da ode iz Srbije to treba da učini …“. Bedno, da bednije ne može biti.

  16. Strasno je to kada covek izmedju svoje zemlje i tudje, bira tudjinu… a sve zbog vlastodrzasa koji svoje zemljake tretiraju kao stoku iz jednog jedinog razloga – sto im ne lizu cipele i ljube u guzicu…. ja sam iz nekih drugih razloga napustio Srbiju, ali iz tih navedenh se ne vracam…. sto svojevremeno rece jedan cudan lik u pescaniku – ja volim ovu zemlju, ali mrzim ovu drzavu !!!

  17. Ne odlaze iz Srbije samo Srbi . Ne zive u Srbiji samo „jadni i nemocni Srbi „. Da li ste nekada razmisljali i o drugim narodima koji dele istu sudbinu kao i vecinski Srbi a nemaju mogucnosti izbora . E zato su nama pomogle nase drzave i dale nam pasose i mogucnost izbora . Svima vama zelimo sve najbolje i ako bude nekada bolje , evo nas nazad 😉

  18. Da je Santic znao kakva ce Srbija, kao pijemont Balkana da izgleda za 100-tinak godina, ubedjen sam da ne bi napisao stih „Ostajte ovdje“…

  19. Ja imam sve ovde što mi treba za udoban život. Ipak..gadite mi se kao narod. Uključujući i autorku. Vaš patološki mentalitet, mešavina huliganstva i bučnosti, seljacizma, nekulture i aljkavosti, nepreduzimljivosti, neinventivnosti, iskompleksiranosti i uobraženosti bez osnova, teraju me da u 40tim bežim iz ovog ružnog Beograda. Ovde jedino vrede zgodne ženske i sladostrašće, ali kad se čovek namiri onda je to nedovoljno da ga zadrži. Ovde bi pomogla samo japanska ili nemačka uprava i zato palim što dalje od vas, grozni i pokvareni narode (važi i za ostatak ex ju-osim Slovenaca)

  20. Ne razumem ljude kojima je dobro ovde zašto osuđuju ljude koji odlaze. Svako se trudi da mu bude bolje da li ovde ili preko sve jedno. Gledajte svoja posla i pustite da svako izabere svoj put. Naravno uz obostrano uvažavanje i poštovanje.

  21. Ја желим да останем и да променим Србију. Да има где сви ми, и они који су остали, и они који су отишли да нађемо тачку ослонца. Ви што сте отишли и ви што крећете, да има где да се вратите. Увек сте добродошли.

  22. U Srbiji je jedino dobro u onim selima koja su daleko od urbane sredine , koja se nazalost polako gase… Sve ostalo je tuga, čemer i jad… Narod je nekulturan i neobrazovan , pametni ljudi ćute jer su u manjini. Surova istina.

  23. Možda ova žena uopšte ne postoji. Možda je cela priča otrovna strana propaganda protiv dične nam sorabije. Ipak, bitnije od toga je videti u komentarima impresivan raspon laži o ovdašnjoj stvarnosti (od proste, očigledne do vrlo tanane), količinu duševne bolesti i nakaznosti karaktera.

  24. Radila u Srbiji, ali ostala bez posla zahvaljujuci lopovima. Suprug radio skolovali decu, jedno otislo u Nemacku, drugo kao budzetski student i master pravnik imalo obavezu da odradi budzetsko studiranje. Dobilo posao na prevaru od strane drzave sa srednjom skolom, a oko njega sefuju ljudi koji naknadno se docepaju diplome u Blacama. Svaku noc oplacem i pitam se Boze gde pogresismo sto ga terasmo da studira, sto ga ne usmerismo da ode vani…kajanju nikad kraja. A dete koje otislo u Nemacku zivi zivot dostojan coveka. Nikom ne zavidite…karma je cudo bozije…

Nevreme ne prestaje

RHMZ upozorava na oluju i obilne padavine, nestabilno vreme i narednih dana

Republički hidrometorološki zavod (RHMZ) upozorio je da će danas posle podne, večeras i u toku noći biti nestabilno sa pljuskovima i grmljavinom, koji će biti intenzivniji u severnim, zapadnim i centralnim delovima zemlje, kao i na teritoriji Beograda.

Foto: Vladimir Maričić

Republički hidrometorološki zavod lokalno očekuje vremenske nepogode, obilne padavine, grad i olujni vetar.

Vetar će danas inače biti umeren, povremeno i jak, u Vojvodini severni i severozapadni, u ostalim krajevima južni i jugoistočni koji će popodne i uveče skrenuti na severozapadni. Najniža temperatura biće od 15 do 20 stepeni, a najviša od 24 na severozapadu do 32 stepena na jugoistoku Srbije.

U Beogradu će danas biti promenljivo oblačno, malo svežije i nestabilno vreme, povremeno s pljuskovima i grmljavinom, naročito popodne i uveče. Lokalno se očekuju vremenske nepogode, obilne padavine, grad i olujni vetar. Najniža temperatura biće oko 20, a najviša oko 27 stepeni Celzijusa.

Oluje se očekuju i narednih dana

U Srbiji će sutra biti promenljivo oblačno i nestabilno vreme, mestimično sa kišom i pljuskovima sa grmljavinom, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ). Lokalno su moguće i kratkotrajne vremenske nepogode – obilne padavina, grad i olujni vetar.

Duvaće slab i umeren vetar severnog pravca. Jutarnja temperatura od 15 do 19, najviša dnevna od 25 do 27.

U Beogradu sutra promenljivo oblačno i nestabilno sa uslovima za lokalnu pojavu kratkotrajnih pljuskova sa grmljavinom. Slab do umeren vetar severnog pravca. Jutarnja temperatura oko 19, najviša dnevna oko 27.

U Srbiji u utorak promenljivo oblačno i nestabilno, mestimično sa kišom, pljuskovima i grmljavinom. U sredu i petak moguća je ređa pojava kratkotrajnih pljuskova sa grmljavinom, uglavnom u u brdsko-planinskim krajevima.

Manipulator na kolenima?

Erdoganov kandidat priznao poraz na lokalnim izborima u Istanbulu

Kandidat turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, Binali Jildirim, priznao je danas poraz na lokalnim izborima u Istanbulu nakon što su objavljeni prvi rezultati glasanja koji daju veliku prednost kandidatu opozicije Ekremu Imamogluu.

Foto: EPA-EFE/ERDEM SAHIN

„Prema rezultatima, moj protivnik Ekrem Imamoglu vodi. Čestitam mu i želim mu sreću. Nadam se da će dobro služiti Istanbulu“, rekao je Jildirim novinarima.

U Istanbulu su danas održani izbori za gradonačelnika pošto je poništen prethodni rezultat glasanja.

Glasanje u Istanbulu je test popularnosti za Erdogana koji je ranije rekao da onaj ko pobedi u Istanbulu, pobeđuje u celoj Turskoj.

Povezani tekstovi

Srpski raketaši isti kao Severnokorejanci? Kod KimJong-un-a je hroničan nedostatak hrane!

Srbija zbog loše protivgradne zaštite pretrpela 6,18 milijardi dinara štete za tri godine

Ima novca, ali nema znanja da se reši problem grada

Od početka ove godine u Srbiji je bilo 34 dana sa gradom, samo prošle sedmice ispaljene su 1.932 protivgradne rakete, a u RHMZ za Danas kažu da je s obzirom na to koliko teritorije brane načinjena šteta minimalna.

Foto: EPA/ ARNO BURGI

U Srbiji u proseku godišnje imamo 49 dana sa gradom, a posmatrajući podatke od 1981. do danas najviše ga je bilo u zapadnoj Srbiji i delu Šumadije, Fruškoj gori i Sremu, kao i južnoj Bačkoj, Kopaoniku i u delu južne Srbije.

Od početka ove godine u Srbiji je bilo 34 dana sa gradom, a u Republičkom hidrometeorološkom zavodu za Danas kažu da je zaključno sa 20. junom ispaljeno 4.933 rakete, od toga samo prošle sedmice, utrošeno je 1.932 rakete.

Na pitanje da li je tačno da u pojedinim delovima zemlje nisu ispaljivane rakete uprkos jakom gradu i to zbog aviona, u RHMZ napominju da je samo u četvrtak na snazi bila zabrana dejstvovanja iznad teritorije opštine Sokobanja. „To je sastavni deo našeg posla i procenjeni rizik u okviru dostignute efikanosti rada. Obavezno se mora voditi računa o bezbednosti vazdušnog prostora kako ne bi bio ugrožen život ljudi u vazduhoplovima“, ističu u RHMZ i napominju da i prema podacima iz sveta nema efikasnijeg načina od raketnog u borbi sa gradom.

U RHMZ kažu da je prema prvim procenama šteta u poslednjih sedam dana registrovana na 885 hektara sa različitim intezitetima oštećenja na poljoprivrednim kulturama. „S obzirom na to da su nepogode zahvatile čitavo područje Srbije i da branimo pet miliona hekatara, štete su minimalne“, naglašavaju u Zavodu. Za operativno funkcionisanje protivgradne zaštite, ističu u RHMZ, ove godine izdvojeno je iz budžeta više od 738 miliona dinara.

Svakog proleća vremenskih nepogoda bilo je, čini se, više nego ranije, a sistem ispaljivanja protivgradnih raketa zakazao je u mnogim opštinama, što nas vraća na staru temu ima li uopšte smisla i dalje forsirati ga, odnosno nameće pitanje da li postoji nešto što bi efikasnije štitilo, pre svega, poljoprivredne useve od naleta kiše i grada.

Da su rakete i dosadašnji sistem, koji su od 2015. ponovo u nadležnosti Republičkog hidrometeorološkog zavoda, neefikasni potvrđuju i podaci Državne revizorske institucije. Prema analizi koju je uradio DRI, za samo tri godine od 2015. do 2017. grad je na teritoriji naše zemlje napravio štetu od 6,18 milijardi dinara, a u isto vreme za sanaciju te štete izdvojeno je iz budžeta 233 miliona dinara. RHMZ je 2017. (poslednje godine obuhvaćene analizom DRI) odbranu od grada sprovodio na više od 7,7 miliona hektara, od čega je 5,1 milion poljoprivredno zemljište.

Podaci DRI pokazuju da je u periodu od 2015. do 2017. država u protivgradnu zaštitu u Srbiji prosečno godišnje ulagala 625 miliona dinara.

U Srbiji postoji 13 radarskih centara i 1.418 lansirnih stanica, u koje u poslednje dve i po analizirane godine RHMZ nije uložio ništa, osim u osnovne popravke. DRI je utvrdio i da je RHMZ tokom tri godine raspolagao sa manje raketa nego što je potrebno, ali da čak ni one nisu upotrebljene. Tako je svaka opština u Srbiji u 2017. imala 9,2 rakete po lansirnoj stanici, što je neznatno povećanje u odnosu na prethodne godine. Te godine je, na primer, od raspoređenih 13.055 protivgradnih raketa u Srbiji, iskorišćeno svega 5.464 raketa.

Veliki problem u funkcionisanju ovog sistema jeste i neujednačen pristup opština, koordinacija sa nadležnima, 70 opština uopšte nije doniralo rakete, dok je finansiranje strelaca bilo redovno u tek 70 opština.

Situacija se ni posle 2017. nije mnogo promenila, a agrarni analitičar Branislav Gulan kaže da je taj problem isti svake godine od kako on radi – gotovo četiri decenije.

– Uvek nas iznenadi kiša, sneg, led. Nema dovoljno raketa, problemi sa pucanjem, da li sme ili ne. Ako padne grad na Loznicu vi ne smete da pucate zbog granice. Tako da je kod nas sve problem – kaže Gulan. On ističe kako ne zna da li je to tako zbog nedostatka novca, ali pre veruje da je to zato što mi ne znamo da rešimo taj problem. „Uvek pričamo o mogućnostima, šta može da se uradi, a nikako da iskoristimo te mogućnosti“, napominje Gulan.

Pre nekoliko dana načinjen je jedan korak, jer su ministri poljoprivrede Srbije i Srpske Branislav Nedimović i Boris Pašalić potpisali memorandum o izgradnji mreže automatskih protivgradnih stanica na teritoriji Republike Srpske. Plan je da se Izgradi 25 automatskih protivgradnih stanica od Zvornika do Višegrada i Ruda. Kako je Nedimović rekao, to bi trebalo Vladu Srbije da košta od 700.000 do 800.000 evra.

– Trebalo je puno vremena da prođe da se neko seti da su nam neophodni sporazumi sa BiH i Hrvatskom. Tek sada je potpisan jedan takav ugovor sa BiH. Kao da smo zaboravili da su se severni delovi naše zemlje nekada od grada branili raketama iz Slavonije, dok se zapadna Srbija štitila iz BiH – kaže za naš list agroekonomski analitičar Milan Prostran. On podseća kako je bilo raznih sistema odbrane od grada ranije, višecevnih bacača i mlaznih aviona, ali da sada toga nema.

– Najbolji sistem odbrane u ovom trenutku je dobar sistem osiguranja useva i postavljanje protivgradnih mreža. Veliki investitori to uveliko rade i to je ono što bi bilo najefektnije u ovom trenutku – napominje Prostran.

Međutim, iako gotovo svake godine padavine unište dobar deo prinosa poljoprivrednicima osiguranje useva u Srbiji i dalje je vrlo slabo, na nivou je između 10 i 15 odsto.

Povezani tekstovi

Postanite član Kluba čitalaca Danas i na taj način podržite nezavisno novinarstvo.

Danas postoji sa ciljem pravovremenog i istinitog izveštavanja dostupnog svim građanima. Kupovinom Danasa, pretplatom ili članstvom u Klubu čitalaca omogućavate nam da ostanemo samostalni i potvrđujete da u Srbiji ima mesta za slobodno novinarstvo!

Više od dve decenije nismo poklekli pred trendovima opšte tabloidizacije, senzacionalizmom i komercijalizacijom sadržaja. Bili smo zabranjivani i prozivani. Ništa nije moglo da nas spreči da objektivne vesti objavljujemo svakog dana. Nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici.

Zato želimo da se oslonimo na vas, naše čitaoce.

Ukoliko želite da i ubuduće nastavimo sa radom kao i do sada i još kvalitetnije, kupite Danas i postanite deo Kluba čitalaca Danasa za 990,00 dinara mesečno!

Komentari (13)

* Sva polja su obavezna

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. a predsednik i premijerka svečano seku vrpcu i daju subvenciju, a seljacima niko da da subvenciju za protivgradnu mrežu.

    1. Pitajte coveka koji o svemu odlucuje u Srbiji zasto drzi direktore u RHMZu i ako su ispunili uslove za penziju?RHMZ leglo korupcije.

  2. Tekst je loš, jer niste naveli ono što treba o ovoj temi, a to su rakete i njihov kvalitet, metoda kao i korupcija pri nabavci koja stoji iza svega toga.
    Kao argument Vam novodim dopis predsedniku Vlade Srbije Saveta za borbu protiv korupcije 16. septembra 2010. godine pod naslovom „Преиспитати рад РХМЗ-а и незаконито трошење буџетских средстава за противградну заштиту „.

    P.s. Nema na čemu.

  3. Ovde se već godinama ne rešava sistemacki problem vec parcijalno ako radi onda radi. Drugi bitan problem je vajdica lokalnih samouprava koji non-stop isisavaju novac iz budzeta za protivgradnu zaštitu. Treća bitna staku su uvoznici koji obrću mnogo novca na štetu domaćih privrednik. I naravno najbitnija stavka je nemarnost zvaničnika u Bg koji se uvek pitaju koliki je moj deo od toga. Opštenarodno dobro ne postoji samo vajdica.

    1. Ne brinite,sto ne potuce grad ( tuca ),skratice tzv. makaze cena,na stetu proizvodjaca,za tzv. opstenarodno dobro…!!

  4. RHMZ je najgori
    Mogući izbor za vrśioca odbrane !
    Sramota je da sad poklanjamo u RS automatske PGS, a mi nemamo nijednu, nego se uzdamo u nikako plaćene strelce !!
    Inače sistem PGZ raketama nije ni najbolji ni najgori, kao ni drugi sistemi. Jedini sistem koji valja je kombinacija svih : zasejavanje iz vazduha avionima , delovanje raketama ( automatske stanice vodjene iz jednog centra !) akustički topovi , mreže i na kraju osiguranje . Jer , predlog Gosp. Prostrena da je osiguranje najbolje , ne stoji ! Prvo , za imovinu loja je tako izložena riziku, premije bi bile ogromne ! A drugo, kad led “obere” nešto , toga nema ! Mora da se kupi negde drugde , uveze !
    Jer šteta je načinjena !
    A o javašluku, mućkama , i sitnom kupleraju ….
    To je opšte mesto, važinza sve nabavke !

    1. Ne, te rakete ne idu sa aviona, nego se iz aviona „prska “ oblak sa srebrovim jodidom. Tako bar rade svuda u svetu. Jedino Srbija i Rusija imaju rakete sa kojim se troši previše navca.

  5. Како нема знања? Београдски универзитет је међу првих сто на свету. Има знања али на жалост нема државних пројеката на факултетима ни у спорту,а камоли за науку и културу,држава не ради ништа а сва издвајања из Буџета Србије за науку и културу се своде на плате и зараде запослених.Да је Држава Србија уложила у науку и културу износ у вредности ремонта шест МИГ-ова 29 ,данас би осетили науку у заштити пољопривредних култура од елементарних непогода и мелиорацији.А овако не можемо МИГОВИМА ни комарце да отерамо а камоли да зауставимо „град“.

  6. Ovi iz RHMZ bas su me dobro nasmejali tvrdnjom da je sistem sa raketama najefikasniji.Ovom tvrdnjom pravdaju svoj javasluk.

  7. Mene od uvek fascinira jedna stvar… nekad mi se čini da to jedino meni pada na pamet, a nije logično da je tako.

    Elem, zbog čega ova obaveza (ispaljivanje protivgradnih raketa) nije još davnih dana prebačena na vojsku?

    Vojska i inače ima grdnih problema da finansira sve što mora, a ovako bi se dobio značajan trening, vrhunska preciznost i daleko veći nivo odgovornosti. Vojska bi imala čime da se bavi, dežurstva ne bi bila puka obaveza i dosađivanje, a posao bi bio 100% najefikasnije odrađen.

    Da ne pominjem mogućnost instalacije protivgradnih baterija na mobilne sisteme i pomeranje istih u slučaju potrebe da se odbrana koncentriše na određenom delu teritorije.

    Ima li ikog ko je kadar da ovo pitanje postavi nadležnima?

Vaterpolo reprezentacija Srbije osvojila je danas Svetsku ligu

Vaterpolisti Srbije osvojili Svetsku ligu i plasirali se na Olimpijske igre

Vaterpolo reprezentacija Srbije osvojila je danas Svetsku ligu, pošto je u finalu završnog turnira u Beogradu pobedila Hrvatsku sa 12:11 (1:3, 5:2, 1:3, 5:3).

Foto: EPA-EFE/MARKO METLAS

Srbiji je ovo 12. zlatna medalja u Svetskoj ligi, a ukupno 14.

Trijumfom na otvorenom bazenu Sportskog centra Tašmajdan, Srbija je izborila vizu za Olimpijske igre u Tokiju naredne godine.

Najefikasniji u pobedničkom timu bili su Dušan Mandić i Filip Filipović sa po četiri gola.

U selekciji Hrvatske istakao se Ante Vukičević sa pet pogodaka, dok je dva postigao Loren Fatović.

Hrvatska je bolje počela meč i golovima Buljubašića i Vukićevića povela s 2:0, dok se na drugoj strani Srbija mučila u napadu. Izabranici Dejana Savića u par navrata nisu iskoristili igrača više, pogadjali su i prečku i stativu, a dobar na golu Hrvatske bio je i Bijač.

Olimpijske šampione je s nule pomerio Ćuk 18 sekundi pre kraja prve deonice, ali je Jakšić u poslednjem napadu napravio faul za peterac koji je sigurno izveo Joković.

Kako je završena prva, tako je počela druga – petercem za Hrvatsku. Siguran izvodjač bio je Fatović za prednost od 4:1. Srbija je sa dva brza gola Mandića i Mitrovića prišla na gol zaostatka, da bi potom tri minuta i 20 sekundi pre kraja te deonice Filipović doneo izjednačenje domaćoj selekciji.

Bez obzira na kišu koja je počela da pada u Beogradu, Srbija je nošena navijačima na „Tašu“ stigla do potpunog preokreta golovima Prlainovića i Mandića – 6:4.

U treću deonicu ušlo se rezultatom 6:5 i taj rezultat je stajao na semaforu tri minuta pre nego što je Vukičević realizovao kontranapad za 6:6, da bi Hrvatska u finišu tog dela igre ponovo stekla gol viška.

Poslednja deonica igrana je po jakoj kiši, a Srbije je prvo stigla do izjednačenja preko Jakšića. Hrvatska je u narednom napadu i s igračem više u bazenu ponovo povela pogotkom Vrlića, ali je Mandić sjajnim udarcem sa skoro 10 metara doneo izjednačenje.

Igralo se „gol za gol“ u završnici, da bi Srbija do preokreta stigla pogotkom Filipovića na 64 sekunde do kraja.

Hrvatska je ipak u narednom napadu sa igračem više izjednačila preko Vukičevića na 29 sekundi pre kraja.

Samo 12 sekundi kasnije, Hrvatska je skrivila peterac, a siguran izvođač bio je Filipović, što je i Srbiji doneo trijumf.

Foto: Beta / Vaterpolo savez Srbije

Kapiten vaterpolo reprezentacije Srbije Filip Filipović istakao je da podršku navijača u „nemogućim uslovima“ na otvorenom bazenu Sportskog centra Tašmajdan kao ključnu u pobedi nad Hrvatskom u finalu Svetske lige.

„Utakmica je bila teška i neverovatna koliko i ovo vreme. Nikada ovakve uslove nisam doživeo Čestitke protivnicima, bili su izuzetni. Publika je bila nestvarna. Videti sve ovde duše od najmladjih do najstarijih, po ovoj elementanoj nepogodi… Velika mi je čast. U ime cele ekipe i stručnog štaba, zahvalio bih se publici koja je ostala do samog kraja. Ovo je njihova pobeda i titula. Poklanjamo im se i zahvaljujemo. Danas je velika čast biti Srbin“, rekao je Filipović novinarima posle utakmice.

Srbija je danas osvojila Svetsku ligu, pošto je u finalu pobedila Hrvatsku sa 12:11, a posledja četvrtina igrana je po jakoj kiši u Beogradu.

Odlučujući gol za pobedu postigao je upravo Filipović iz peterca na 17 sekundi pre kraja.

„Kada ti 5.000 ljudi viče „Fićo, Fićo“, ruka je postala sve lakša i lakša. Možda ni ja sam nisam verovao u sebe, koliko su oni“, rekao je on.

Filipović je kazao da ekipi ambicija nikada neće izostati, ali da na Svetsko prvenstvo ide rasterećeno, s obzirom na to da je izboren plasman na Olimpijske igre u Tokiju.

„Presrećan sam. Mnogo lakše se diše. Na SP idemo rasterećeni, kao i pred Kazanj 2015. godine“, rekao je on.

Njegov saigrač Andrija Prlainović takodje je istakao podršku navijača u teškim uslovima, kao i da je Srbija u finišu meča imala više sreće.

„Počeli smo loše, ali uspeli da se vratimo u utakmicu u drugoj četvrtini. Do kaja je bilo teško. Imali smo velikog protivnika, ali smo ostvarili naš cilj, a to je plasman u Tokio“, rekao je Prlainović.

Upitan šta je to pokrenulo ekipu pri rezultatu 1:4, Prlainović je kazao da Srbija uvek igra isto, bez obzira na rezultat.

„Mnogo puta smo u prošlosti počinjali loše, ali uspevali smo da se vratimo. To je rezultat velike ekipne snage unutar ekipe i odnosa koji postoje. Još jednom smo pokazali veličinu“, rekao je on.

Jedan od najboljih pojedinaca današnje utakmice, Dušan Mandić, kazao je da je Hrvatska najveći sportski rival.

„Čestitam Hrvatskoj na lavovskoj borbi. Stvarno su nas namučili. Imali smo sreće, mogli smo da idemo na peterce, ali hvala Bogu, pobedili smo. Ja volim da igram finala, a ako neko misli da je to zato što je Hrvatska bila rival… Oni su naši najveći spotski rival. Trenutno najbolja ekipa s kojom mi uvek igramo u poslednjih 10 godina“, rekao je Mandić.

„Hvala publici što je ostala do samog kraja. Mnogo nam je značilo. Bili su igrač više u bazenu“, dodao je on.

Nikola Kojo

Никола Којо

Из Википедије, слободне енциклопедије

Иди на навигацију Иди на претрагу

Никола Којо
Никола Којо.jpg

Никола Којо на премијери филма Ми нисмо анђели 2
Датум рођења 5. септембар 1967.(51 год.)
Место рођења Београд
 СФРЈ
Партнер Александра Ђурић
Активни период 1980 — садашњост
Занимање глумац
Битна улога Мој тата на одређено време” — Иван (1982)
Игмански марш” — Јовица (1983)
Жикина династија” — Михајло Миша Павловић (1985)
Сиви дом” — Велизар

(1986)
"Хајде да се волимо 3" — Жељко (1990)
"Тесна кожа 4" — Момир (1991)
"Ми нисмо анђели" — Никола (1992)
"Полицајац са Петловог брда" — (ТВ филм) — Риђи (1993)
"До коске" — Муса (1996)
"Лепа села лепо горе" — Веља (1996)
"Ране — Аца Бибер (1998)
"Небеска удица" — Зуба(1999)
"Црни груја" — Црни Ђорђе (2003)
"Вратиће се роде" — (серија) — Батрић (2007-2008)
"Шишање" — Инспектор Милутин (2010)
"Мој рођак са села" (серија) — Тоша (2009-2010)
"Јесен самураја" — Милоје (2016)

“Карађорђе

IMDb веза

Никола Којо (Београд, 5. септембар 1967) је познати српски глумац и режисер.

Биографија

Име Никола је добио по прадеди, који је био протојереј у Мостару. Којо је на филму дебитовао са непуних 13 година, улогом дечака Ивана у филму Рад на одређено време. Током 1980-их, одиграо је запажене улоге у филму “Игмански марш” (1983), ТВ серији “Сиви дом” (1984), и једну од главних улога у три наставка (“Шта се згоди кад се љубав роди” – 1984, “Жикина династија” – 1985, “Друга Жикина династија” – 1986) веома популарног филмског серијала “Луде године“, што га је профилисало у једног од најпознатијих глумаца млађе генерације у тадашњој Југославији.

Године 1992. одиграо је главну улогу у филму Срђана ДрагојевићаМи нисмо анђели“, по којој остаје запажен. Иако му је све то донело огромну популарност и велику медијску пажњу, наставио је да са све већим успехом гради озбиљније и изазовније улоге, последњих година углавном на филму, јер се из позоришта повукао на неодређено време.

Ожењен је Александром са којом има ћерку Ану (2008) и две ћерке близнакиње (2013)[1]. Током 2013. и 2014. Никола је водио емисију “Шоу свих времена“, која се емитовала на РТС-у[2].

Режирао је филм „Стадо”.[3]

Филмографија

Филмографија глумца Николе Која
Год. Назив Улога
1980.-те године
1980. Рад на одређено време Иван
1982. Мој тата на одређено време Иван
1982. Бунар (кратки филм)
1983. Игмански марш Јовица
1983. Оштрица бријача (ТВ)
1984. Не тако давно (мини-серија)
1984. Шта се згоди кад се љубав роди Михајло Миша Павловић
1985. Жикина династија Михајло Миша Павловић
1986. Друга Жикина династија Михајло Миша Павловић
1986. Сиви дом Велизар
1987. Изненадна и прерана смрт пуковника К. К (кратак филм) Редов
1987. Waitapu Човек у ресторану 2
1988. Четрдесет осма — Завера и издаја (серија)
1988. Шта радиш вечерас Неша
1990.-те године
1990. Заборављени (серија) Марко
1990. Почетни ударац Марко
1990. Хајде да се волимо 3 Жељко
1990. Љубав је хлеб са девет кора (ТВ)
1990-1991. Бољи живот (серија) Штеф Баленовић
1991. Холивуд или пропаст (ТВ)
1991. Тесна кожа 4 Момир
1992. Ми нисмо анђели Никола
1992. Загреб – Београд преко Сарајева (ТВ) Морнар
1992. Полицајац са Петловог брда (филм) Риђи
1993-1994. Полицајац са Петловог брда (серија) Риђи
1994. Два сата квалитетног програма (ТВ) Версаће
1994. Биће боље Сале
1994. Полицајац са Петловог брда (ТВ серија из 1994) Риђи
1996. До коске Муса
1996. Лепа села лепо горе Веља
1996-1997. Горе доле (серија) Жарко Дамјановић
1997. Балканска правила Министар Суљо
1998. Купи ми Елиота Боки
1998. Ране Аца Бибер
1999. Небеска удица Зуба
1999. Нож Хамдија/Милан Вилењак
1999. Бело одело Алкохоличар
1999. Точкови Коренко
2000.-те године
2000. Сенке успомена Милош
2000. Механизам Мак
2001. Бумеранг Павле
2001. Близанци Предраг и Ненад
2003. Црни Груја Црни Ђорђе
2004. Порно телетабис (кратак филм)
2004. Слободан пад (кратки филм) Шеф
2004. Живот је чудо Филиповић
2005. Ми нисмо анђели 2 Никола
2005. Балканска браћа Пакито
2005. Бал-Кан-Кан Осман Ризванбеговић
2005. Контакт Јанко
2005. Ивкова слава Цигански музикант
2006. Живот је чудо (мини серија) Филиповић
2003-2007. Црни Груја (серија) Црни Ђорђе
2007. Црни Груја и камен мудрости Црни Ђорђе
2007. Премијер (серија) Директор БИА-е
2007. Четврти човек Мајор/Лазар Станковић
2007. Позориште у кући (серија) Чврга
2007-2008. Село гори, а баба се чешља (серија) Пуковник Крга
2007-2008. Вратиће се роде (серија) Батрић
2009. Друг Црни у НОБ-у Друг Тетак
2010.-те године
2009-2010. Оно као љубав (серија) Срђан
2010. Шишање Инспектор Милутин
2009-2010. Мој рођак са села (серија) Тоша
2010. На слово, на слово (серија) Паја
2011. Здухач значи авантура Редитељ
2011. Парада Лимун
2011. Стање шока Јово Станковић Крањц
2012. Смрт човека на Балкану Композитор
2012. ЦИК у акцији (кратак филм) Циган из краја
2013. Друг Црни у НОБ-у (серија) Друг Тетак/Младен Јагодинац/Црни Ђорђе
2013. Шегрт Хлапић Богати Кошарац
2012-2013. Надреална телевизија (серија)
2012-2014. Фолк (серија) Јагњило
2013-2014. Криза Алеш Фирдуш
2014. Марков трг (ТВ) Светозар Панајотовић
2014. До балчака Агент
2015. Последњи и први Шеф интервентне
2015. Хиљадарка Јосип Броз Тито
2015. Ко је код Које
2016. Јесен самураја Милоје
2016. Стадо Коља
2017. Мамурлуци (ТВ серија) Коља
2017. Анка власник циглане
2017. Козје уши Поп
2018. Пет Бојан

Емисије

Награде и признања

Извори

 

 

Спољашње везе

Мени за навигацију

Dubravka Stojanović

Дубравка Стојановић

Из Википедије, слободне енциклопедије

Иди на навигацију Иди на претрагу

Дубравка Стојановић
Dubravka Stojanović.jpg

Дубравка Стојановић
Датум рођења 15. фебруар 1963.(56 год.)
Место рођења Београд
ФНРЈ
Школа Универзитет у Београду

Дубравка Стојановић (15. фебруар 1963) је историчарка, редовни професор на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду.

Биографија

Дубравка Стојановић је рођена 1963. године у Београду. Дипломирала је на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду 1987. године. На истом одељењу магистрирала је 1992. године са темом „Српска социјалдемократска партија и ратни програм Србије 1912-1918″. Докторирала је 2001. године, на истом одељењу, са темом „Европски демократски узори код српске политичке и интелектуалне елите 1903-1914″. Од те године ради као доцент на Одељењу за историју, катедра за Општу савремену историју. Изабрана је у звање ванредног професора 2008. године. Учествовала је на многим научним скуповима у земљи и иностранству. Са Миланом Ристовићем и Мирославом Јовановићем уређује Годишњак за друштвену историју. Била је чланица редакција зборника „Србија у модернизацијским процесима 20. века“ (1994), „Србија у модернизацијским процесима 19. и 20. века“ (1996) и „Србија у модернизацијским процесима. Улога елита“ (2003). Била је координатор курсева на Женским и Мировним студијама, као и у Алтернативној образовној мрежи. Бави се питањем демократије у Србији и на Балкану крајем 19. и почетком 20. века, интерпретацијама историје у новим српским уџбеницима (потпредседница је Балканског комитета за образовање у области историје), друштвеном историјом, процесима модернизације, историјом жена у Србији.[1] Широј јавности је најпознатија по својим израразито антисрпским ставовима, који укључују и поистовећивање наводних злочина у Сребреница са Холокаустом.[2]

За књигу Србија и демократија: 1903-1914 добила је Награду града Београда за друштвене и хуманистичке науке за 2003. годину. Године 2011. Центар за мир и развој демократије доделио јој је Награду за мир, за мировни ангажман започет 1993. године, током рата на простору бивше Југославије.[3] Године 2012. добила је награду “Освајање слободе” коју додељује Фонд “Маја Маршићевић Тасић“.[4]

Библиографија

  • Искушавање начела. Српска социјалдемократска партија и ратни програм Србије 1912-1918, Београд, 1994.
  • Србија и демократија 1904—1914, Београд, 2003.
  • Калдрма и асфалт. Урбанизација и европеизација Београда 1890—1914, Београд, 2008.
  • Уље на води. Огледи из историје садашњости Србије, Београд, 2010.
  • Нога у вратима. Прилози за политичку биографију Библиотеке XX век, Београд, 2011.
  • Иза завесе: Огледи из друштвене историје Србије 1890-1914, Београд 2013.
  • Рађање глобалног света 1880–2015, Београд, 2015.[5]

Референце

 

 

  1. Udruženje za društvenu istoriju, Приступљено 13. 10. 2015.

Спољашње везе

Мени за навигацију

Dragoljub Bakić

Dragoljub Bakić

Dragoljub Bakić (1939, Kragujevac) diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1962. godine. Od 1963-2001. zaposlen u Energoprojektu kao arhitekta, u birou Arhitektura – Urbanizam, odnosno Ateljeu 5 koji je osnovao sa supugom Ljiljanom Bakić, sa kojom je najčešće radio u koautorstvu. Tokom 1970. godine boravi u studiju Alvara Alta kao stipendista Energoprojekta. Autor je brojnih objekata i urbanističkih celina u Srbiji / Jugoslaviji, Kuvajtu, Zambiji, Iraku, Zimbabveu, Južnoafričkoj Republici, Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kataru, Bugarskoj, Danskoj, Švajcarskoj, Poljskoj, Grčkoj, Maleziji, Venecueli i Japanu.

Dobitnik je nagrade Salona arhitekture za 1974, 1976, 1978 i 1991. godinu i dobitnik Velike nagrade Saveza arhitekata Srbije 1994. godine.

Najznačajniji objekti i celine: Upravna zgrada TE Obrenovac, sa Milanom Nikitovićem, (1967-1968); Mina Abdulah beduinsko naselje u Kuvajtu, sa Milicom Šterić i Zlatomirom Jovanovićem (1972-1974); Univerzalna sportska dvorana Pionir 1, sa Ljiljanom Bakić (1972-1973); Stambeni soliter “Y” u Kragujevcu (1973-1974); Stambeno naselje Nova Galenika, sa Ljiljanom Bakić (1975-1976); Stambeno naselje Višnjička Banja, sa Ljiljanom Bakić (1978-1988); Kongresni centar u Harareu, sa Ljiljanom Bakić (1981-1982) i mnogi drugi.

Digitalni repozitorijum arhitekture i urbanizma druge polovine 20. veka
logo logo logo
WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com