Džordž Soros se godinama bori protiv Fejsbuka

Soros protiv Fejsbuka: Vreme da se Zakerberg povuče

Džordž Soros se godinama bori protiv Fejsbuka

BBC
Džordž Soros se godinama bori protiv Fejsbuka

Milijarder Džordž Soros zatražio je od Marka Zakerberga i Šeril Sendberg da se povuku sa funkcija.

On je u pismu listu Fajnenšal Tajms naveo da odbijanje Fejsbuka da ukloni političke reklame pomaže Donaldu Trampu da ponovo bude izabran za predsednika Amerike.

Pismo je objavljeno uoči Zakerbergove posete Evropi tokom koje će od čelnika Evropske unije tražiti blažu zakonsku regulativu.

Zakerbergovi predlozi naišli su na mlaku reakciju u Evropi.

On želi da se promeni sadašnja regulativa koja se odnosi na štetni sadržaj na internet platformama.

Tijeri Breton, evropski komesar za industriju, rekao je da neće EU da se prilagođava kompaniji, već mora da bude obrnuto.

Zamućivanje činjenica

Vera Jurova, funkcionerka Evropske komisije i Mark Zakerberg

Getty Images
Vera Jurova, funkcionerka Evropske komisije i Mark Zakerberg

U kratkom pismu Fajnenšal Tajmsu, Soros, poznat i kao finansijer Demokratske stranke u Americi, ističe: „Deluje da gospodin Zakerberg ima neki zajednički dogovor sa Donaldom Trampom da mu pomogne oko reizbora.“

„Fejsbuk ne mora da čeka vladinu regulativu kako bi prestao da prihvata bilo kakve političke reklame u 2020. godini, sve dok se ne završe izbori 4. novembra“.

„Ponoviću predlog – neka Mark Zakerberg i Šeril Sendberg odstupe sa pozicija sa kojih kontrolišu Fejsbuk“.

On je dodao da, iako podržava zahtev da vlada donese akte koji se odnose na društvene mreže, smatra da Zakerberg muti činjenice kada govori o kontroli interneta.

Soros je poznat kao kritičar Fejsbuka, a u novembru 2018. godine ova kompanija priznala je da je angažovala firmu koja se bavi odnosima sa javnošću kako bi pokrenula kampanju protiv bogatog biznismena.

Kompanija Difajners je angažovana kako bi istražila veze Sorosa sa kampanjm Sloboda od Fejsbuka.

Sendberg je prvo demantovala da zna da je Fejsbuk krenuo u kampanju protiv Sorosa, ali je kasnije pojasnila da su te informacije ipak tačne.

Fejsbuk protiv Evropske komisije

Zakerberg je ove nedelje u poseti Evropi i sastaće se sa brojnim funkcionerima EU.

On je tokom minhenske bezbednosne konferencije, pre nekoliko dana, rekao da pravni akti treba da bude negde između regulisanja statusa i funkcionisanja postojećih medija i pravila koja se odnose na telekomunikacione kompanije.

Fejsbuk je objavio i dokument predloga načina na koji može da se reguliše sadržaj na društvenim mrežama.

Kao četiri najveća izazova označeni su:

  • Kako regulativa može da smanji štetan jezik, a da ne utiče na slobodu izražavanja?
  • Kako bi zakoni trebalo da povećaju odgovornost društvenih mreža?
  • Da li bi internet kompanije trebalo da ispune određene zacrtane ciljeve?
  • Da li regulativa treba da definiše koji štetni sadržaj bi trebalo zabraniti na internet platformama?

Margret Vestager, izvršna potpredsednica Evropske komisije, srela se sa Zakerbergom.

Ona bi tek kasnije ove nedelje trebalo da saopšti planove o tome kako će EU da se takmiči sa Amerikom i Kinom na polju veštačke inteligencije.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk.

Snežana Trišić

Snežana Trišić, pozorišna rediteljka, za Danas o predstavi “Kaligula”

U savremenom svetu čovek je prinuđen na ludilo

Ne poznajem slobodnog čoveka u realnom svetu. Svet je konstruisan tako da je nesloboda uslov preživljavanja, bilo da su u pitanju materijalne ili suštinske kategorije.

U savremenom svetu čovek je prinuđen na ludilo 1Foto: Tina Dokl

Mi zavisimo od svojih kredita, plata, suplemenata, godišnjih odmora, društvenih odnosa i pozicija. Navučeni smo i dresirani na tu neslobodu. Pokažite mi jednog slobodnog čoveka i ja ću mu prva poručiti: „Ugrozi me“ – tako rediteljka Snežana Trišić odgovara na pitanje Danasa na koji način nas tuđa sloboda ograničava, a kojim se bavi i drama Albera Kamija „Kaligula“ i predstava koju je, potpisujući režiju, Trišić dovela na scenu Narodnog pozorišta.

Zajedno sa autorskim timom, Trišić je, kako kaže, kreirala Kaligulin svet koji u mnogim segmentima asocijativno referiše na savremeno društvo, ali i povezuje određene epohe.

Prema njenim rečima, pre svega period Rimskog carstva, doba vladavine Gaja Julija Cezara Germanika – Kaligule, tj. istorijsko vreme događanja u drami, zatim period između dva svetska rata i Drugi svetski rat, kada je drama napisana, i današnje vreme, kada predstava nastaje.

– Te kreacije usledile su posle višemesečnog istraživanja i ogromnog rada. Na kraju smo napravili senat koji od rimskog doba do danas menja svoju ulogu i namenu po potrebi, od rimskih termi do savremenih parnih kupatila, od gladijatorskog ringa do teretane u kojima se vesla, poput onih javnih kuća na velelepnim Kaligulinim brodovima koje je kasnije Musolini izvukao iz jezera Nemi, do savremene javne kuće, preko Hitlerovih vozova i vagona koji su išli put koncentracionih logora, do pozorišne garderobe u kojoj se travestira i transformiše stvarnost – kaže rediteljka konstatujući da je spektakularizacija događaja morala da se dogodi čak i kada filozofski razmatramo moderno društvo, a pogotovo politiku.

U savremenom svetu čovek je prinuđen na ludilo 2
Scena iz predstave „Kaligula“ Foto: Željko Jovanović

– Trudili smo se da scenografijom, kostimom, dramaturgijom, muzikom i koreografijom napravimo asocijativnu spregu i autentičan izraz koji stvara Kaligulin makabrički svet – ukazuje Trišić.

* Najavljujući predstavu „Kaligula“ rekli ste da je u pitanju delo sa snažnom društvenom kritikom koje se bavi savremenim čovekom, pitanjima smisla – zašto i kako živimo i zašto izdržavamo takav život, bilo da smo u poziciji Kaligule, patricija ili pesnika. Imate li odgovore na ta pitanja?

– Tačni odgovori ne postoje i verovatno se razlikuju od čoveka do čoveka, ali dobro je da neprekidno tragamo za njima rušeći postojeće lažne i trule postulate na kojima je izgrađeno savremeno društvo. Istrajna i svakodnevna pobuna protiv nepravde u bilo kom obliku koliko god bila uzaludna i neunčikovita može dati smisao. Živeti uprkos a nikako saživeti se sa ovim grotlom zastrašenih nesrećnih ljudi ogrezlih u zlo, sitne i krupne interesne kalkulacije, korupciju, estradizaciju i sve druge strahotne oblike golog preživljavanja.

* Ako je čovek uvek „slobodan samo na nečiji račun“ (kako se u predstavi kazuje), da li onda postoji „recept“ za smislen život?

– Izbegavam davanje „recepta“, odgovora ili pravila jer oni takođe mogu da stvore ograničeno i uniformno mišljenje. Svako bi trebalo da nađe svoje odgovore, što ne znači da sugestije i mišljenja drugih nisu važna. Sloboda bez žrtava i opstanka na tuđ račun zvuči kao utopijska misao u 21. veku, ali uprkos tome verujem u izgradnju društva koje bi negovalo takve vrednosti. U svakom slučaju uzdam se u pojedince koji tome teže i to obično ljudi sa margine društvene elite, a često su okarakterisani kao autsajderi i luzeri.

* Lik Kaligule, kao i lik DŽokera u istoimenom filmu, donosi zavodljivo ludilo antijunaka, samo iz drugačijeg ugla – Kaligula sa pozicije političke moći, a DŽoker iz pozicije čoveka ugnjetenog nepravdama sistema. Šta to u modernom društvu aktuelizuje ludilo?

– Odlična je paralela ova dva lika, barem onako kako Igor Đorđević i ja tumačimo Kaligulu. Toliko je razloga u savremenom svetu za takvo ludilo: socijalna nepravda, ekonomska nesigurnost, izgubljenost u moru pogrešnih političkih opcija, sveopšta beda, duhovni ponor, intelektualni glib i umetnički kurvarluk, samo su neke od mnogih. Izgubili smo etiku, poetičnost, težnju ka pravdi, ljubavi i lepoti. Sve one elementarne vrednosti na kojima može i treba da opstane zdrav i normalan čovek. U takvim okolnostima čovek je prinuđen na ludilo, ali ludilo može biti izlaz jer su tamo moguća i dozvoljena drugačija pravila i svetovi od ovih nama poznatih. Kod ovih antijunaka to vodi u stravičnu destrukciju i nihilističku slobodu koja razara i raskrinkava korporativne društvene obrasce modernog sveta, politike, moći i pozicije pojedinca u svemu tome.

* Iako negativan, lik Kaligule je dopadljiv, posmatrač gotovo razvija razumevanje za njegova zlodela… Šta je to ljudsko u liku, sa čime se publika povezuje? Za koje se „ideale“ Kaligula bori, zašto želi Mesec i na koje probleme u društvu ukazuje?

– NJegovi ideali su poetično nihilistički, rušilački i destruktivni ali traže istinu i podrivaju pobunu i osvešćenje. NJegova potraga za Mesecom jeste motiv sa kojim svako može da se poveže. Mesec predstavlja bekstvo od naše savremene realnosti, nemogući san, potragu za nemogućim, tajnu težnju za nekim drugačijim svetom gde i mi možemo da budemo bolji i drugačiji ljudi ili bogovi. Mesec može biti smisao, smrt u kojoj je možda skrivena apsolutna sloboda, izgubljena duša, ljubav prokleta od ovoga sveta ili onostrana lepota.

* Često se odlučujete da na scenu postavljate temu apsurda. Zašto? Šta vas intrigira u tom umetničko-filozofskom pravcu?

– Apsurd je istinit i kao takav, uz neizbežan humor, problematizuje položaj i poziciju čoveka u svetu, obrasce na kojima je utemeljena civilizacija i otvara brojna ontološka pitanja. Apsurd je za mene pre svega tematski i sadržajno uzbudljiv, a realizacija tog fenomena u pozorišnom smislu otvara brojne umetničke izazove i mogućnosti za autentičnu kreaciju. Sve više se udaljavam od poznatih, jednoobraznih, utabanih i recikliranih pozorišnih konvencija i igre na sigurno. Ne zanima me to. Ne želim da gledam, a ni da stvaram takvo pozorište. U poslednje vreme previše često gledam estetski, pozorišno i sadržajno jednu istu predstavu na našim scenama. Apsurd me oslobađa, intelektualno i umetnički stimuliše kao gledaoca i autora.

* U jednom intervjuu kazali ste da je zlo neka vrsta epidemije u današnjem društvu – koji su simptomi tog zla, u kojim praksama ih kao društvo u svakodnevici, globalno i lokalno, uviđamo?

– Temom zla sam se dugo i temeljno bavila kada smo radili „Ričarda Trećeg“ u Narodnom pozorištu pre tri godine. Ta epidemija zla i dalje traje i razvija se u svim porama i strukturama društva. Okolnosti su takve da to zlo može samo da metastazira ali da ne upadnem u gomilu opštih mesta, moram da kažem da mene zanima pojedinac i to kako naći snagu da se odupremo, tj. usredsređena sam na lečenje. Zbog toga je valjda sada Kaligula došao na red, mada on, istina je, leči otrovima. U svakom čoveku je potencijal ili klica zla, to je ono što je zastrašujuće i zbog čega se valjda tako lako ta epidemija prima i širi.

* Da li postoji lek protiv zla, i da li umetnički angažman može da utiče na „ozdravljenje“ društva? Koja je uopšte pozicija umetnika u njemu?

– Umetnost jeste lekovita, ali ne znam šta su njeni dometi i ne zanima me to, važno je da istražujemo i istrajavamo. U svakom slučaju oslanjam se na progresivne, hrabre, oštroumne, kreativne, lucidne i duhovite ljude. Verujem u mlađe kolege, generacije koje dolaze, naše studente… Ima tu fantastičnog sveta i potencijala. Sigurna sam da će oni menjati ovo društvo.

* Oklevanje da se izvrši prevrat ostavlja prostor za još više prolivene krvi, kako u predstavi, tako i u svetu u kome živimo. Šta treba da se desi kako bi se ljudi osvestili i pokrenuli?

– Nažalost, možda samo nekakva katastrofa. LJudi su sedirani prosekom, prosečnim životom, društvenim statusom ili skromnim ali sigurnim materijalnim dobrima. Retko ko to želi da ugrozi po cenu istine, ideološke borbe ili života. LJudi bi se možda osvestili i pokrenuli kada bi se dogodila neka katastrofa, kada bi bili životno ugroženi. Ali bojim se da nas je skromna udobnost neoliberalnog kapitalizma dovoljno ušuškala da i ne pomišljamo na velika dela ili rizične podvige. Zbog toga Kaligula ide do kraja, oduzme ljudima sve, žene, materijalna dobra, pa i život na kraju, i tako provocira pobunu, insistira na njoj, surovo i dosledno.

Pobornik angažovanog pozorišta

„Sklona sam da komentarišem, kritikujem ili preispitujem određene političke pozicije kroz predstave koje radim kada za to ima tematskog, idejnog i umetničkog prostora i potrebe. Ne mislim da je to nužno i jedino važno kada kreiram neko umetničko delo, ali jesam pobornik angažovanog pozorišta“, tako Snežana Trišić opisuje svoju poziciju upitana da prokomentariše politički angažman nekih od kolega umetnika koji su politički aktivni i dodaje da ona „ne učestvuje aktivno u političkom životu Srbije i da je ne zanima takva vrsta aktivizma. „Bavim se pozorišnom umetnošću i pedagogijom, jer je u tome moje biće najdelotvornije“, kaže Trišić.

Rusija zatvara granice za Kineze

Rusija u četvrtak zatvara granice za Kineze zbog epidemije korona virusa

Ruske vlasti su danas saopštile da će od četvrtka državljanima Kine biti zabranjen ulazak u Rusiju, što je nova drastična mera u borbi protiv širenja epidemije novog korona virusa koji izaziva upalu pluća.

Rusija u četvrtak zatvara granice za Kineze zbog epidemije korona virusa 1Foto: BETA/ Chinatopix via AP

„Ulazak kineskih državljana preko granica Rusije biće obustavljen počev od 20. februara za radna i privatna putovanja, i putovanja radi studija i turizma“, izjavila je potpredsednica Vlade Rusije, zadužena za zdravstvo Tatijana Golikova.

Ta zvaničnica koja je na čelu grupe za borbu protiv novog soja korona virusa „Covid-19“ je rekla da je ta odluka doneta „zbog pogoršavanja epidemije u Kini i jer kineski državljani i dalje dolaze u Rusiju“.

Mnogi Kinezi su u Rusiji kao turisti, studenati ili tamo rade. Ruski aerodromi se masovno koriste kao tranzitna tačka između Kine i Evrope.

Rusija je ranije naložila zatvaranje oko 4.250 kilometara granice s Kinom, kao i obustavljanje železničkih linija i smanjenje broja letova aviona prema kineskim gradovima.

Po poslednjem bilansu, u Kini je novim korona virusom inficirano više od 72.000 ljudi od kojih je skoro 1.900 umrlo.

U Rusiji zvanično nema pacijenata s novim korona virusom pošto su prošle nedelje iz bolnice otpuštena jedina dva pacijenta, državljani Kine koji su, po ruskim lekarima, imali blagu infekciju.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

Sve veće prepreke za oružare?

EU postigao dogovor o novoj pomorskoj operaciji, sprječava se dostava oružja

Foto: EPA

MINISTRI vanjskih poslova zemalja članica EU-a postigli su u ponedjeljak dogovor o uspostavi nove operacije u Sredozemlju s ciljem da se spriječi dostava oružja u Libiju.

“Postigli smo jednoglasno politički dogovor, što sam na početku sastanka smatrao nemogućim”, rekao je nakon sastanka visoki predstavnik EU-a za vanjsku i sigurnosnu politiku Josep Borrell.

Nova operacija bi trebala započeti u ožujku kada će prestati dosadašnja operacija Sophia. Zasad nova operacija nema imena, a glavni njezin cilj je osigurati da se embargo UN-a na dostavu oružja Libiji poštuje. Nadzor će se obavljati iz zraka i na moru. Za razliku od operacije Sophia koja je djelovala duž cijele libijske obale, nova operacija će se fokusirati na istočni dio Sredozemlja, kroz koji prolazi ruta za dostavu oružja. Borrell je rekao da će i nova operacija imati zadaću obučavati libijsku obalnu stražu i mornaricu i pomagati u borbi protiv krijumčara migranata.

“Ako se ustanovi da nazočnost vojnih brodova potiče krijumčarenje migranata na plovilima, brodovi će biti povučeni”, rekao je Borrell. Zahvaljujući tome zaključku Italija i Austrija su povukle svoje rezerve i omogućile jednoglasnu odluku.

EU je 2015. godine pokrenuo pomorsku operaciju Sophia čija je zadaća bila borba protiv krijumčara ljudi i nadzor poštivanja embarga na dostavu oružja Libiji.
Međutim, ti su brodovi dolazili u pomoć migrantima koji su na nesigurnim plovilima kretali na opasan put i to je još više poticalo migrante da krenu na taj put znajući da bi mogli biti spašeni ako nešto krene po zlu. Stoga je Austrija tražila prekid te operacije.

Iako je mandat operacije Sophia produljen do kraja ožujka ove godine, ona je od proljeća prošle godine neaktivna jer Italija nije dopuštala pristajanje brodova sa spašenim migrantima u svoje luke jer među zemljama članicama EU-a nije bilo suglasnosti oko raspodjele tih migranata.

Znate li nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu?

EU uvodi pravila za tehnologiju prepoznavanja lica, ne želi kamere posvuda

EU uvodi pravila za tehnologiju prepoznavanja lica, ne želi kamere posvuda

Foto: EPA

USRED bojazni od Big Brother društva kojim vladaju strojevi, Europska unija pozvat će vlasti i tvrtke da dobro razmisle prije uvođenja tehnologije prepoznavanja lica.

Europska komisija u srijedu će postaviti pozornicu za europska pravila o inovaciji, sektoru kojim su dosad dominirali SAD i Kina.

“Vrlo je zastrašujuće ono što sam vidjela u Hong Kongu”

Komisija, moćni regulator EU-a, želi odgovoriti na zabrinutost europskih građana zbog sve veće važnosti umjetne inteligencije u njihovim životima, usred izvješća iz Kine o korištenju tehnologije prepoznavanja lica.

“Vrlo je zastrašujuće ono što sam vidjela u Hong Kongu”, rekla je izvršna potpredsjednica Komisije i povjerenica za digitalnu politiku Margrethe Vestager.

“Ljudi su dobivali poruku: ‘Znamo da ste ovdje, možda se trebate vratiti kući.’ Što nije baš poziv na slobodu okupljanja ili izražavanja”, rekla je Vestager opisujući val prosvjeda protiv Pekinga.

No, umjesto izravne zabrane ili moratorija, za koji je potrebna podrška zemalja članica, Vestager je novinarima u Bruxellesu rekla da će preporučiti vlastima i tvrtkama oprez.

“Zastanimo i otkrijmo postoje li okolnosti u kojima se prepoznavanje lica treba odobriti”, rekla je Vestager.

“Ako to ne učinimo, toga će biti posvuda”, upozorila je Vestager i usporedila to s porastom videonadzora u gradskim centrima.

“Prvo postavite jednu, ali zbog mrtvog kuta morate postaviti još jednu. I odjednom svugdje imate kamere.”

Široka upotreba tehnologije prepoznavanja lica

Oprez je također potreban zbog široke uporabe tehnologije prepoznavanja lica, od otključavanja pametnih telefona do hvatanja zločinaca. Tehnologija je često neprecizna i potrebno ju je razvijati.

Bivša danska ministrica financija, koja je također nadležna za provođenje pravila tržišnog natjecanja u EU, kaže da je umjetna inteligencija opsežna tema i pri uvođenju propisa treba imati na umu nekažnjavanje manjih inovatora jer bi time profitirali samo veliki igrači.

Tekst se nastavlja ispod oglasa

Velike tehnološke tvrtke, poput Facebooka i Tencenta, većinom su iz SAD-a ili Kine. Europa se smatra liderom regulacije, osobito zbog pravila o zaštiti podataka koja su primjer ostalim dijelovima svijeta.

No s umjetnom inteligencijom Vestager kaže da Europa želi biti igrač, a ne samo šerif.

I ako će Europa razvijati tehnološke divove, to će činiti u području poslovnih usluga i mrežne infrastrukture, a ne na društvenim medijima.

“Ako želimo nešto reći o stvarima koje smatramo rizičnima, onda ih trebamo i sami razviti”, rekla je.

EU želi imati suverenitet nad umjetnom inteligencijom

Europa želi imati “suverenitet” nad umjetnom inteligencijom i “zaštititi naše mreže, našu infrastrukturu i naša istraživanja”.

Istaknula je da to nije usmjereno protiv ikoga, u vrijeme razgovora o tehnološkom hladnom ratu između SAD-a i Kine s Europom koja je zapela u sredini.

“O nama je riječ i onome što bismo voljeli biti u mogućnosti učiniti.”

Drugi prijedlozi uključuju veću energetsku učinkovitost podatkovnih centara i njihovu ugljičnu neutralnost do 2030.

EU će ponuditi dobrovoljni sustav označavanja tvrtkama koje se pridržavaju pravila i načela EU-a o umjetnoj inteligenciji.

“Ne želimo regulirati ništa što počinje sa slovom A (Artificial) i završava s I (Intelligence). To nema smisla”, rekla je Vestager.

Znate li nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu?

Lexus više nije najpouzdanija marka?

Lexus više nije najpouzdanija marka, najbolji dolazi iz Koreje

18 Feb 2020 – autoblog.rs

Sa trona najpouzdanijih marki svrgnut je Lexus, a zamenila ga je jedna od najmlađih marki, prenosi Index.hr.

Ljubitelji Toyote i Lexusa ne moraju da se brinu jer njima omiljena marka je i dalje u samom vrhu. Drži drugo mesto u studiji J.D. Powera poznatoj pod imenom Vehicle Dependability Study, i to s tek 100 prijavljenih problema na 100 automobila. A prvoplasirani je Genesis, luksuzni korejski brend nastao na krilima koncerna Hyundai Kia. Ima tek 89 prijavljenih problema na 100 automobila, manje od bilo koje druge marke na američkom tržištu. Genesisu je ovo bio debi u studiji koja se sprovodi 31 godinu i odmah je osvojio sam vrh.

Podsetimo, studija obuhvata američko tržište, i to automobile stare do tri godine. Idemo dalje, treći je, verovali ili ne, Buick sa 103 PP (prijavljenih problema), a tek onda dolazi Porsche, marka koja je u brojnim studijama zadovoljstva kupaca i kvaliteta u samom vrhu. Top 5 zaokružuje Toyota sa 113 PP.

Ko je napredovao?

Ako tražimo one koji su najviše napredovali u odnosu na godinu ranije rezultat je šarolik. Osim Buicka, pozitivan iskorak je napravila Mazda sa smanjenjem od 29 PP te Cadillac koji ima 33 PP manje na 100 automobila.

Najpouzdaniji model je…

U toj konkurenciji Genesis još uvek ne može da bude najbolji. Titulu najpouzdanijeg automobila na tržištu odnosi Lexus ES sa svega 52 PP. U najviše klasa pobedio je General Motors, i to s modelima koji su strani Evropi.

A najgori?

Red je i reći ko su ovogodišnji fenjeraši. Industrijski prosek je 134 PP, a ispod proseka su se našla imena kao što su Audi, Mercedes, Volvo, pa i Honda. A na samom dnu su Jaguar, Chrysler i Land Rover sa 186, 214 i 220 PP.

Izvor: Index.hr

Foto: arhiva Autoblog.rs

Tabela: J.D. Power

 

čitanja : 494

 

Da li je ovo moguće?

Ekskluzivno

Kina šalje Ujgure u logore „bez razloga“

„Nosi dugu bradu“. „Bio je na hadžiluku“. „Rođak je osobe za kojom se traga u inostranstvu“… DW je došao u posed dokumenta koji pokazuje zbog čega sve Ujguri u Kini završavaju u „logorima za prevaspitavanje“.

Pogledajte video 04:14

Ćelije bez svetla

Jedan interni dokument kineskog državnog aparata pokazuje da se muslimani u Kini –Ujguri – za svakodnevno ponašanje u privatnom životu – kažnjavaju. Dokument je u suštini spisak koji pokazuje zbog kakvih sve ništavnih stvari su ljudi godinama zatvarani u logore: zbog nošenja marama ili brada, odlazaka na hodočašće ili u inostranstvo. I posedovanje verskih knjiga takođe je navođeno kao razlog za pritvor.

Dokument je procurio i došao u ruke novinara Dojče velea, kao i partnerskih emitera, javnih servisa NDR i WDR, i novinske kuće Zidojče cajtung.

Dokument sadrži lične podatke nadziranih osoba iz okruga Karakaks u autonomnom regionu Sinkjang na zapadu Kine. On sadrži oko 140 stranica, na kojima su podaci o više od 300 ljudi koji se i sada nalaze u logorima ili su bili u njima. Na spiskovima su imena, adrese i matični brojevi rođaka, prijatelja i komšija tih ljudi. U dokumentu se mogu pronaći lični podaci više od 2.000 ljudi. Svi podaci ne mogu vremenski da se identifikuju. Najnovija zabeleška je iz marta 2019. godine.

-pročitajte još: Teške optužbe HRW na račun Kine

Više od milion Ujgura u logorima

Stručnjaci procenjuju da se više od milion ljudi drži u logorima u Sinkjangu protiv njihove volje i da oni tu prolaze kroz proces „ideološke edukacije“. Drugim rečima – kroz proces prevaspitanja. Kineska vlada to u javnosti naziva „dobrovoljnim obrazovnim merama“.

U spisima se navode brojni razlozi zbog kojih su ljudi dovedeni u te logore. Najčešće zbog kršenje zakona o kontroli rađanja. Kina ima zakonske propise o tome koliko dece može da ima jedna porodica. Na mnogim mestima u dokumentu navodi se da je razlog interniranja dotične osobe to što ona ima previše dece.

Jedna od 137 stranica dokumenta u koji je DW imao uvid Jedna od 137 stranica dokumenta u koji je DW imao uvid

Ostali razlozi su: „Osoba ima dugu bradu“, „Osoba je bila na hadžiluku“, „Osoba je kliknula na internet-stranicu koja sadrži linkove koji vode ka nepoželjnim stranicama na internetu“, „Osoba je bez razloga stajala podalje od mesta podizanja zastave“, „Osoba je uhapšena zato što zbog Ramazana [islamskog posta] restoran nije uobičajeno radio“.

I pokrivanje žena razlog za interniranje u logor

I ponašanje članova porodice očigledno je razlog za interniranje. U rubrici na spisku u kojoj su navedeni razlozi interniranja, nalaze se obrazloženja poput: „Pokrivanje supruge“ ili „Rođaci osobe za kojom se traga u inostranstvu“. Pored toga, pojedinci se sumnjiče i da su članovi ili simpatizeri islamističkih terorističkih grupa. Spisak takođe pokazuje da su Ujguri određenih godišta kategorizovani kao „posebno opasni“. To se pre svega odnosi na mladiće.

-pročitajte još: Desetine hiljada Ujgura u kineskim logorima

Pošto logori nisu zvanično zatvori, suđenja pre interniranja nema. Internirane osobe očigledno su prepuštene na milosti i nemilost kineskoj administraciji i procenama državnih službenika o tome kakav je odnos internirane osobe prema Komunističkoj partiji Kine.

U jednom slučaju se, recimo, navodi: „Ova osoba je 2014. godine donirala 5.000 juana [džamiji] i ima troje dece. To nije u skladu s dozvoljenim planiranjem porodice i predstavlja svojevrsnu opasnost i rizik, pa se savetuje nastavak primene obrazovno-vaspitnih mera.“

Logor se širi: satelitski snimak tzv. „Logora br. 1“Logor se širi: satelitski snimak tzv. „Logora br. 1“

Nekoliko naučnih radnika i stručnjaka, kojima su novinari medijskih kuća DW, NDR, WDR i Zidojče cajtung dali taj dokument na procenu, pretpostavljaju da je autentičan. Jezik je u skladu s načinom pisanja koji se može videti i u ostalim vladinim dokumentima.

Opasni samo zato što su muslimani

Rijan Tum, koji istražuje ujgursku kulturu i istoriju na Univerzitetu u Notingemu, kaže da dokument predstavlja „enorman i neviđen akt kolektivnog kažnjavanja“, koji je i rasno motivisan. „Neko je opasan samo zbog toga što pripada istoj etničkoj grupi kao i osoba koja je počinila nešto zabranjeno ili brutalno.“ Koncept terorizma kineska država proširuje na takav način da on „u osnovi uključuje svaku aktivnost nekog muslimana“.

Čak ni rođaci u Kini nisu u mogućnosti da saznaju gde se nalaze Ujguri koji su odvedeni u logore i kakva im je dalja sudbina. Podaci se zato ne mogu proveriti. Novinari su uspeli da pronađu jednu Ujgurku koja je samo rekla da se na spisku nalaze njene dve sestre. Žena, koja živi u egzilu u Turskoj, naglasila je međutim da se sa svojom muslimanskom rodbinom nije čula već nekoliko godina.

U novembru su NDR, WDR i Zidojče cajtung, zajedno s drugim medijskim partnerima, u tekstu pod nazivom „China Cables“ izvestili da postoje interni dokumenti kineske administracije koji pokazuju sistematsko ugnjetavanje muslimanskih manjina u Sinkjangu. Poznavaoci prilika veruju da tamo postoji više od 1.000 takvih kampova.

Na upit nemačkih novinara kineskoj vladi o postojanju logora u kojima se drže Ujguri, nije bilo odgovora. Ipak, tokom sastanka s nemačkim ministrom spoljnih poslova Hajkom Masom, kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji je u četvrtak (13.2.) u Berlinu rekao: „U Sinkjangu nema koncentracionih logora. Tamo nema milion privedenih ili zatvorenih. Te tvrdnje su stoposto čiste laži“. Na kraju, kineski šef diplomatije zaključio je da su optužbe „rezultat predrasuda prema Narodnoj Republici Kini“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Audio i video

Povezani sadržaji

China Uiguren feiern muslimischen Feiertag Eid al-Adha

Desetine hiljada Ujgura u kineskim logorima 18.03.2019

Tek je u oktobru Kina priznala postojanje „logora za prevaspitavanje“ u kojima su zatočeni Ujguri. Sada je Peking saopštio da su u poslednjih pet godina uhapšene desetine hiljada „religijskih ekstremista i terorista“.

Reklama

najčitanije

default

Dosije Izbori ili bojkot?

Bliže se parlamentarni izbori u Srbiji, a opozicija je podeljena po pitanju učešća.

default

Dosije Virus i strah

Korona-virus iz Kine je jedan od najsmrtonosnijih u novije doba. O činjenicama i panici.

default

Dosije Rastanak

Velika Britanija je napustila Evropsku uniju. Zašto, kako i šta dalje?

default

Dosije Bure baruta

Obnovljene tenzije između Irana i SAD guraju svet ka ivici velikog sukoba.

Aktuelno

Belgrad Serbien Stadtansicht (Fotolia/Misa Maric)

Dosije Moja Evropa

Pisci i publicisti istočnijih i južnijih korena, a nemačkog jezika, u potrazi su za svojom Evropom.

Dragoslav Dedović

default

Dosije Zapisi sa Ušća

Dragoslav Dedović iz Beograda putuje i piše. Svake subote meri evropske anomalije i vrline.

default

Da li se razum(ij)emo?

Srpskohrvatski? Ili srpski i hrvatski? Pa još bosanski i crnogorski? Zašto je to uopšte bitno? I kome je bitno?

Pratite nas na Tviteru

Pratite nas na Fejsbuku

Basara

Kralja Al’ksandra Bože hrani

Dok sam prekjuče, u svetu nedelju, na drugi dan državnog Sretenja kupovao cigare na trafici, pogled mi privuče headline Rotopalankinog nedeljnog izdanja – „Zašto ne znamo himnu Srbije“.

Kralja Al'ksandra Bože hrani 1Foto: Stanislav Milojković

Odmah mi bi jasno da je unutra neki teški must read, pa odlučih da straćim 60 RSD na koliko se „najstariji dnevni list na Balkanu“ procenio. Sladunjavo – dramatičan ton naslova – rođeni brat sličnih Rotopalankinih naslova, poput „Zašto nas je sve manje“ i sl – obećavao je da će, kao i u aferi „pad nataliteta“, krivica za (nesporno) opštenacionalno neznanje državne himne biti svaljena na N. N. lica koja slušaju rok i pevaju crnačke pesme, umesto da uz gusle zapevaju o Bogu pravde.

Ipak nije bilo kao u Smajlovićkina vremena – hoće li nam se konačno vratiti LJilja? – naprotiv, u bloku tekstova posvećenih pitanju koje će dobiti konačan odgovor tek kad se dobije odgovor na pitanje zašto majmun drži Sebastian u supi, bilo je i tekstova/izjava iz koji se dalo naslutiti da nepoznavanje teksta himne – koji je po dužini omanja (loša) poema – ima i te kakve veze sa sveopštim smandrljavanjem, provizornošću i improvizacijama karakterističnim za državu u čiju se čast poje.

Tu stvar stoji slično kao sa uniformama Vojske Srbije čiji oficiri nastavljaju svetle tradicije Cera, Kolubare (ali i Slivnice) obučeni u uniforme komunističke JNA, na koje je – da se Vlasi ne dosete – umesto petokrake zapandrčena takozvana kokarda, a činovi umesto zvezdicama označeni rozetama.

Obavestih se tako da je Himna Bože pravde nastala kao song za pozorišnu predstavu upriličenu u čast osamnaestog rođendana kralja Milana (na koga će posle petnaestak godina biti izvršen atentat govnima). Taj podatak nisam znao, ali je potvrdio moju tezu da se u Srbiji odvajkada sve svodi na loše diletantske predstave.

Posebna je priča o povratku himne Boga pravde u treći (ili čak četvrti) život, a ispričao ju je Milivoje Pavlović. Kad je došlo stani-pani, kad je CG prisilila Srbiju da se osamostali, dakle kad se više nije imalo kud, skupština RS je po hitnom postupku – umal, grešna mi duša, ne napisah na „prekom sudu“ – usvojila grubo falsifikovani (i u originalu umetnički bezvredni) tekst himne autora Jovana Đorđevića, za koji bi autor, da je počem živ, mogao državu Srbiju utužiti za povredu autorskih prava.

Znamo da su krivotvorenje, prepravljanje, sečenje uveta i krpljenje dupeta jedan od najstarijih srpskih zanata, ali prekonoć pretvoriti dupeuvlakačku monarhističku himnu u republikansku moralo je rezultirati njenoj nepopularnosti, osim prilikom proglašenja srpskih pobednika na sportskim takmičenjima. Dupeuvlakačke strane što se tiče, vredi pomenuti da se tekst himne menjao kako su se menjali vladari, pa je tako, recimo, čim je „oslobodilac“ umro, stih „kralja Petra Bože hrani“ prepravljen u „kralja Al’ksandra Bože hrani“. Himnotvorci, šta čekate? Aleksandar čeka.

Komentari (7)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne komentare. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Drug Basara je ovde u pravu. Imamo republikansko uređenje, a monarhističku himnu. I, naravno, većina naroda nema pojma tekst i pitanje je da li želi da nauči. Mislim da ni omladinu to ne zanima, kao ni budućnost ove Srbije. Idemo dalje.

  2. Mozda autor songa za pozorisnu predstavu ima naslednike, pa bi mogli drzavu da tuze za bespravno koriscenje autorskih prava. I stvarno se divim nasim sportistima. Oni su izgleda bas dobro savladali Aleksandrovu pesmu.

  3. Posle dugog, zaista dugog vremena, danas Basara dooooobar!

    Ni meni nikad nije bilo jasno zašto je pored tolikih kompozitora u Srbiji (a što ne i neki međunarodni konkurs?) himna baš morala da bude neka bezvezna rođendanska pesmica, čiji je tekst ne samo totalno arhaičan, nego i melodija potpuno neprimerena za himnu?!

  4. Basara,i ja sam pazljivo procitala istorijat nase himne.Shvatila samporuku o vecnoj promenljivosti ljudskog zivota.Slazem se da ni tekst ni melodija ne odgovaraju himni.U nekim proslim vremenima izabrala bih za himnu pesmuJugoslavijo,borba te rodila.

    1. Svecana pesma N. Hercigonje je himna i po, da smo bili pametni, i da nas je jos neko i pitao, to bi nam bila himna, odlicna, prava himna! „Bože pravde“, ne ulazi ni uvo, ni u srce, ni u glavu – govorim u svoje ime

Blago juga Srbije

Bujanovačka banja – blago juga Srbije

U cilju ravnomerne promocije svih prirodnih bogatstva Srbije vodimo vas ovoga puta na krajnji Jug Srbije, u Bujanovačku Banju. Smeštena je neposredno uz Bujanovac, po kome i nosi ime, na oko 15 kilometara od Vranja.

Trubač., simbol banje
Trubač, simbol banje

Zanimljivo je da je ovaj poteg krcat mineralno lekovitim vodama. Podsetimo se da je susedna Vranjska Banja (http://www.tt-group.net/Fotografije_Srbije/Vranjska-banja/), rekorder po temperaturi vode, budući da voda u pojedinim žilama dostiže temperaturu od preko neverovatnih 100 C.

Bujanovačka (nekada Rakovačka) je mala banja, a satoji se od jednog stacionara i nekoliko izvora lekovite mineralne vode smeštene uz auto put ka Skoplju. Sama banja pored lekovitih svojstava vode nudi i tretmnan u lekovitom blatu, kao i jedinstveno lečenje prirodnim gasom. Kažu da je blato vulkanskog porekla (peloid), vrhunskog kvaliteta i raritet u regionu.

Sama banja je idelana za lečenje reumatskih oboljenja, problema sa varenjem i rehabilitaciju nakon fizičko/neuroloških povreda i bolesti. O ceni smeštaja i rezervacijama možete pozvati zavod za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju invalidnosti „Vrelo“ na telefon 017 651-292.

Vrelo, rehabilitacioni centar
Vrelo, rehabilitacioni centar
Pogled na spomenik srpska kuća, na brdu iznad Banje
Pogled na spomenik srpska kuća, na brdu iznad Banje
Park u Bujanovačkoj banji
Park u Bujanovačkoj banji

Da sve u Srbiji vapi za investicijama govori činjenica da nas je na sred platoa, u prelepom parku sačekala plastična cev, iz koje je šikljala vrlo ukusna voda na sve strane.

Pomislili smo da možda nije za piće, budući da nema ni česme, ali lokalni meštanin nam je odgovorio da je itakako pitka, a za stomak i probleme sa varenjem čak čarobna.

Popili smo po nekoliko gutljaja i bilo nam je krivo što nismo poneli bar flašu da ponesemo lako stečeni trofej za uz put. Da ovako nešto ima Beograd, to bi bila prava pometnja, a ovde voda šiklja na sve strane.

Šteta što ovako dragoceni resursi odlaze u nepovrat po obodu Srbije. Nadamo se da će sa vremenom optimizovati kapaciteti za proizvodnju u Bujanovačkoj fabrici vode.

Jedan od izvora lekovite vode
Jedan od izvora lekovite vode

Ako ste u blizini Bujanovačke banje posetite i biser srednjevekovne kulturno istorijske zaostavštine Prohor Pčinjski (http://www.tt-group.net/photos/v/Prohor-Pcinjski/).

USKORO

Serbia Travel Service planira za vas 0605720255 office@serbiatravelservice.com

Bujanovac 2020

Kako da pametno isplanirate odmor u 2020?

Kako krajem svake godine svodimo račune i pravimo planove za narednu, ne zaboravljamo najdraže momente koje volimo detaljno da planiramo, a na vrhu ove liste se nalazi i… odmor.

Većina nas mnogo voli da putuje i istražuje a niko ne voli da potroši mnogo novca. Uz dobro planiranje i nekoliko trikova postoje načini da se lepo provedete i ne plaćate taj provod mesecima kasnije, na rate.

BACI PET DOO-Beograd planira za vas  0605720255 ili office@serbiatravelservice.com

Produ\en vikeng u Bujanovcu

Bujanovačka Banja

bujanovacka-banja

O njenoj okolini – gradu Bujanovcu, i istoriji

Grad Bujanovac po kojem je ovo lekovito izvorište dobilo ime, nalazi se na 360. kilometara od prestonice naše zemlje – Beograda, i to u pravcu prema Makedoniji i Grčkoj, na samom jugu naše zemlje. Zapravo ova opština smeštena je u Preševskoj dolini, istočno od Kosova i njena lokacija je kranje fascinatna, jer je ona u samom centru komunikacionih pravaca pokraj međunarodnog koridora E-10 koji povezuje prestonicu Srbije sa prestonicama Makedonije i Grčke (Beograd – Skoplje – Atina). Pored ovog koridora, Bujanovac ima pogodan turistički položaj i zbog blizine, čak tri međunarodna aerodroma – u Nišu, u Prištini, i u Skoplju. Bujanovac pripada Pčinjskom okrugu, bogastvo reka koje protiču ovom teritorijom je veliko, tu su: Južna Morava, Moravica, Pčinja, Kreševačka, Breznička i Trnovačka reka. Zbog ovih vodenih bogatstava kao i prijatne nadmorske visine od 400.metara nije uopšte neobično što se u njegovoj blizini nalazi jedna lekovita i prelepa banja poput Bujanovačke. A kada je reč o istoriji ovog kraja, praistorijski podaci govore da je on pripadao  moćnom, starom, ilirsko-tračkom plemenu – Dardanci. Zatim antički izvori kažu da je bio deo Rimskog carstva. Kasnije nešto biće pod kontrolom Vizantije, da bi je tek u 12.veku osvojili srpski vladari. Naravno pod Turcima, ovaj kraj je bio punih 485.godina, i za to vreme se razvijala poljoprivreda, stočarsvo, a ponajviše uzgoj duvana i konoplja. Pored prirodnih bogatstava okolina Bujanovačke banje, sa glavnim centrom Bujanovcem, izdvajala se i po starim zanatima čiji su majstori poput kovača, opančara i lončara bili nekada nadaleko poznati.

O banji

Sama Bujanovačka banja smeštena je nadomak kulturnog i glavnog centra, Bujanovca, na svega 2,5 kilometra udaljenosti. Deli njegovu nadmorski visinu od 400 metara i vrlo zavidan geografski položaj. Od prelepih prirodnih čudesa tu su dve krasne planine: Kozjak i Rujan. Ove dve planine zajedno sa rekom Pčinjom formiraju čuveno Prohorovo područje u čijoj okolini postoje i arheološka nalazišta iz srednjeg veka. Ovaj arheološki lokalitet koji nosi naziv Kale, istražuje se tek poslednjih osam godina, a govori nam o dalekoj, dalekoj istoriji. Ta istorija seže sve do slavnog Aleksandra Velikog, dakle nekih 2 400.godina unazad. Veruje se da je ovaj lokalitet/naselje starije i od poznatog Viminacijma, Sirmijuma, i Nisusa, i to po nekoliko vekova. Da li je u pitanju najstarije urbano naselje u našoj zemlji, ili čak istorijski poznat grad Damastion, još uvek ostaje da se vidi, ali je potencijal veliki. Prohorovo područje je idealno mesto za razvoj lovnog i izletničkog turizma. U samom centru Prohorovog područja nalazi se manastir Sveti Otac Pčinjski koji potiče iz 11.veka, a manastirski konak je danas uređen za obilazak i smeštaj posetilaca.

Ova banja poseduje i lekovite darove, poput nekoliko termomineralnih izvora, lekovitog blata (peloid) i prirodnog gasa. Njeni termomineralni izvori spadaju u kategoriju sulfidnih, ugljeno-kiselih, fluoridnih, i natrijum-hidro-karbonatnih hipotermi. Obzirom da je reč o termomineralnim izvorima, njihova temperatura mora prelaziti 20°C, i moraju biti bogati mineralima. Najpoznatiji ovakav izvor  u Bujanovačkoj banji ima temperaturu od neverovatnih 43°C. Njegova lekovita sredstva se iskorišćavaju kupanjem (kada ili bazen) ili orošavanjem, a sastav vode je veoma sličan vodama Vranjske banje. Terapije ovom vodom se preporučuju kod mnogih ginekoloških bolesti, ali i kod problema sa kardiovaskularnim sistemom, organima za varenje, bubrezima, kod reume itd. Širok je spektar bolesti kojima pogoduje topli efekat ovih mineralnih voda.  S obzirom na pomenutu istoriju ovog kraja, nije ništa neobična priča da su ove termomineralne vode korišćene u vreme starih Rimljana, a da su  Turci za vreme svoje vladavine u srednjem veku počeli da iskorišćavaju i njgove potencijale lekovitog blata. Shodno tome Bujanovačka banja imala je druge nazive – Karaman banja i Bivol banja. Karaman banja je nazivana upravo zbog pomenutog blata koje je bilo crne boje, a Bivol banja zbog mnoštva bivola koji su kaljužali.

U blizini glavnog izvorišta ušuškano je jedno selo koje nosi neobičan i bajkovit naziv  – Kraljeva kuća. Legenda kaže, da je ime dobilo po kući koju u kojoj je boravio i odmarao slavni kralj Milutin, koristeći i lekovite darove ovog izvora. Iako, danas uređena i poznata banja, nekada je jedan njen deo korišćen i „na divlje“. Šta ovo znači? Znači da su ljudi sami prepoznali njena prirodna svojstva bez ikakve reklame i marketniških trikova i dolazili da sami sprovode svoje odmore i uživaju u tim čudesima. Zapravo, usred jedne ravnice, nedaleko od Bujanovca, od izvora termomineralne vode napravilo se nekakvo blatno jezero. Ono je imalo veliki uticaj na zdravlje koji je odmah bio prepoznat, i tako su ljudi iz svih krajeva sveta počeli da dolaze  u ovu „divlju banju“. To je trajalo kroz vekove. Svi uzrasti, ljudi bolesni i zdravi, svi su dolazili da se kupaju u toj bari koja je puna mulja i isparava na sumpor, ali koja kao magičnim štapićem odnosi razna kožna oboljenja i kostobolju. Mogli ste videti čak i stoku umazanu u blato kako zajedno sa ljudima uživa u ovim čarima tople mineralne vode… Bili su to veličanstveni i krajnje neobični prizori, ali tako je to bilo nekad u okrilju ove „divlje banje“.

Danas je druga priča. Bujanovačka banja je daleko od njene istorije, daleko od tkz. „divlje banje“, ona je sada jedan centar čija su lekovita svojstva njenih voda prepoznata i priznata od vrhunskih stručnjaka i iz inostranstva…tako su najvažnije i najozbiljnije analize urađene u Institutu u Karlovim Varima, u Čehoslovačkoj, u Institutu „Slovakoterme“ iz Bratilsave pri Banji Pjestani i u Francuskoj banji „Viši“. Potvrdu da je u pitanju jedno vrhunsko lečilište dodelilo je Udruženje medincinskih centara u Frankfurtu i Londonu. Takođe nadaleko čuveno Kraljevsko lekarsko društvo Velike Britanije ubraja ovu,  nekada „divlju banju“ u jednu od 3 najznačajnije banje u Evropi. Jedino što je i dalje neodvojivo vezuje sa njenom prošlošću jesu upravo ta, sada zvanično priznata, svojstva i prirodna bogatstva koja su je i proslavila. Ipravnost i kvalitet njenih voda, danas garantuje čuveni institut „Batut“ iz Beograda, koji je redovno proverava, ispituje i nadgleda.

Međutim, ono što nju izdvaja od velikog broja banja u našoj zemlji, nisu samo termomineralne vode, nego upravo pomenuto blato vulkanskog porekla (peloid) koji čini neverovatna poboljšanja i izlečenja mnogih bolesti. Ovo blato se koristi kao sirovo ili nakon što je prošlo „zrenje“, ali takođe ga mešaju sa prafinom na taj način praveći proizvod koji se može korisiti i van granica banje, odnosno kod kuće, i ta mešavina nosi ime – parafango. Ukoliko nakon terapija u banji osetite potrebu da nastavite sa ovakvim tretmanima tu je smeša koju možete i sami koristiti, i uvek postoji mogućnost da je poručite. Kada je reč o preparatima koji imaju i kućnu upotrebu, Bujnovački peloid se upotrebljava i u pripremi raznoraznih kozmetičkih preparata. Bujanovačko blato je jedno od najkvalitetnijih blata vulkanskog porekla na svetu , a terapijski gledano utiče trostruko na čovekov organizam i to: mehanički, toplotno i farmakološki.

Pored ovog čudesnog blata Bujanovačka banja se ističe i kao jedina banja u našoj zemlji koja korisiti najsavremenjije metode u lečenju prirodnim gasom – ugljen dioksidom. Ono što je izuzetno je zapravo njegova čistoća od 98 procenata, a takav gas ne poseduje skoro nijedna druga banja u Evropi. Doduše, postoji jedno lečillište u Slovačkoj koje ga ima, ali ni pribiližno u količinama u kojima je prisutan u Bujanovačkoj banji. Primena ovog gasa je izuzetna u lečenju bolesti poput angine pektoris kao i kod periferne arteriskleroze, a rezulatati se vide već nakon tri nedelje.  Zbog svih ovih karatkeristika, jasno je zašto Bujanovačka banja ima fenomenalne potencijale da postane jedan svetski poznati centar. Jer prirodno bogatstvo se ne može izmisliti i veštački napraviti, a takođe se ne može ni zameniti.

Ako uzmemo u obzir činenjicu da šezdesetih godina, zvanična medicina nije priznavala ni jedan vid alternative, pa su čak i banjke oblike terapije smatrali „kvazi“ ili „nadri“ lekarstvom, onda nas ni ne može toliko čuditi njena „divlja“ istorija. Proširenjem medicinskih pogleda počeli su se razvijati i banjski centri. U skladu sa tim dešavanjima počela je da se razvija i Bujanovačka banja, čiji su lekoviti potencijali, bili odavno prepoznati. Danas je to jedna savremeno opremljenja banja, koja pruža izuzetne terapije i preporučuje se kod mnogih oboljenja. Izgradnjom dva velika unutrašnja bazena 1975.godine u okviru Doma zdravlja u Bujanovcu, ove vode su počele daleko kvalitetnije i stručnije da se upotrebljavaju.  A već, desetak godina kasnije izgrađen je i savremeni Zavod za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju invalidnosti pod imenom „Vrelo“. Ovaj zavod je smešen na Rakovačkoj ledini. Naučnim potvrdama o lekovitom sastavu voda pokrenuto je ovo izgrađivanje stručnih centara, ali i uređenje sezonskog banjskog naselja. Nije dovoljno pružiti samo kvalitetnu terapiju, važno je i prijatno i udobno smestiti posetioce što je sada veoma lako izvodljivo u Bujanovačkoj banji.

Bolesti koje se tretiraju u Bujanovačkoj Banji

S obzirom da ova banja kombinuje tri različite banjske terapije (vodom, blatom i gasom) izuzetno je širok spektar bolesti za koje se boravak u njoj preporučuje. Neke od njih su:

  •          Kožne bolesti (psorijaza, ekcemi)
  •          Ginekološki problemi
  •          Reumatske bolesti (spondiloza, artroza zglobova, hronični reumatizam, Behtrljeva bolest, diskopatija)
  •          Stanja nakon povreda
  •          Poremećaji cirkulacije
  •          Neurološka oboljenja (neuralgije, išialgije, centralne i periferne oduzetosti)
  •          Bolesti probavnog trakta

 

Zdravstveni i ugostiteljski objekti u Bujanovačkoj banji

Zavod za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju „Vrelo“ pored terapijskih usluga nudi i ugostiteljke. Ova ustanova ima tkz. hotelski deo b kategorije, koji broji oko dvesta ležajeva. U „Vrelu“ rade stručna lica, a oprema  koja se koristi za terapije je najsavremenija. Smeštaj možete pronaći i na izuzetno mirnom i duhovnom mestu – u konaku manastira Sveti Otac Pčinjski, u kojem ima 140 postelja. Takođe ukupan broj ležajeva koji se može naći po privatnim kućama iznosi negde oko 500. Tu je naravno i Specijalna bolnica Bujanovačka banja. Opremljena modernim aparatima za dijagnostiku i lečenje, ova bolnica nudi i smeštaj u jednokrevetnim, dvokrevetnim i trokrevetnim sobama, sa ukupnim kapacitetom od 250 postelja. Laseri, „Puva“ aparati, elektromiografi samo su neke od medinciskih sprava koje ova ustanova poseduje. U okviru nje je i labratorija za razne vrste analiza, kako bi se pacijenti mogli redovno kontrolisati. Što se tiče zabavno-rekreativnog dela ovog centra, tu su: bilijar sala, teniski teren, kao i igralište za male sportove. Neke od terapija koje se ovde sprovode su: su elektroterapija, fizikalna-kineziterapija, masaže i naravno ključne tri banjske terpaije  – hidroterapija, peloidna terapija i gasna terapija.

Svojim posetiocima, pored udobnog smeštaja, lekovtih terapija i prirodnih bogatstava Bujanovačka banja nudi i organizovane izlete i posetu kulturnim spomenicima. Izleti do Prohorskog područja, ili posete okolnim manastirima upotpunjuju jedan predivan odmor u ovoj banji. Treba imati u vidu da je ova banja jedna od onih banja koje su tek krenule da razvijaju svoju turističku ponudu..A obzirom na njene potencijale, vrlo je moguće da će se ubrzo naći u samom vrhu. Za veoma kratko vreme ona je dobila mnogobrojne potvrde od stručnih ustanova iz inostranstva, i već poseduje najsavremeniju opremu. Ako ste i Vi jedni od onih ljudi koji najviše vole mirna mesta za odmor i regneraciju, posetite ovu banju što pre, jer će uskoro biti prepuna posetilaca…Sa ovakvim kvalitetom – tri banje u jednoj (voda, blato, gas) to je njena neminovna budućnost!

https://banjeusrbiji.com/bujanovacka-banja/
WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com