BIRN

BIRN: Dokazi postoje a Stefanović demantovao ono što nije rečeno za njegovog oca

Koja je uloga oca ministra unutrašnjih poslova, Branka Stefanovića, u izvozu oružja iz Srbije – ovo pitanje ponovo je pokrenuo tekst koji je objavio portal Armswatch.

Nebojša Stefanović Foto: Beta/Miloš Miškov

Nebojša Stefanović demantuje da je njegov otac vlasnik firme koja se pominje u tekstu, ali ne objašnjava njegovu vezu sa tom kompanijom.

U dokumentima koje je Armswatch objavio uz tekst je i zahtev koji je firma GIM uputila Krušiku krajem aprila 2017, kojim se traži da se omogući ulaz u fabriku, radi pregleda robe, predstavnicima firme među kojima je i Branko Stefanović.

Ministar Nebojša Stefanović na pitanje o navodima iz ovog teksta ističe da se radi o portalu koji prati nekoliko stotina ljudi.

„Vi onda imate da morate da se branite od toga što je neko naveo i napisao na parčetu papira i stavio i rekao ovo je istina. Onda imate državne institucije koje se oglase, koje pruže dokaze, koje ponude konkretne razloge, šta i kako, a i moj otac sa tim nema nikakve veze. GIM nije firma mog oca. Moj otac nije vlasnik te firme, niti ima bilo šta sa vlasništvom GIM-a“, izjavio je ministar Nebojša Stefanović.

Isti dokument i tekst o vezama Branka Stefanovića sa poslovima trgovine oružjem objavio je i portal BIRN u novembru prošle godine. U birnu ističu da je ministar demantovao nešto što niko nije ni rekao.

„Niko nikada nije rekao da je Branko Stefanović, njegov otac, vlasnik GIM-a nego da je direktno učestvovao kao zastupnik i posrednik te kompanije u prodaji oružja za tu kompaniju GIM i za to postoje jasni dokazi. On je rekao da postoji neki papri koji ništa ne znači, a taj papir je u stvari zvanični dokument iz vojne fabrike Krušik u kojem se vidi da on, Branko Stefanović sa još troje ili četvoro ljudi dolazi u zvaničnu posetu Krušiku, kako bi ugovorao prodaju oružja sa Saudijskom Arabijom“, navodi Aleksandar Đorđević iz BIRN-a.

Đorđević ističe da je jako važno da se razjasni uloga Branka Stefanovića u ovom poslu.

„Zato što je on učestvovao u pregovorima prodaje oružja vrednog 45 miliona dolara. Da li je on privilegovan zato što je otac ministra policije? Čovek koji nema nikakvo radno iskustvo, niti nikakve reference da se time poslom bavi, odjedanput, „preko noći“, postaje jedan od najvećih trgovaca oružjem i samim tim stvara sebi ogromnu materijalnu dobit“, dodaje Đorđević.

Otac ministra Nebojše Stefanovića nije se javljao na telefon poznat redakciji, a bez uspeha je bio i pokušaj televizije N1 da preko brojeva na sajtu kompanije GIM stupi u kontakt sa direktorom Goranom Todorovićem.

Gostujući u Novom danu novinar Milivoje Mihajlović ocenio je da ovakve priče mnogo kompromituju ministra Stefanovića.

„Ja mislim da bi prava reakcija bila iz Vlade Srbije da se pokrene ozbiljna istraga i da se to potpuno raščisti, jer to će se to vratiti kao bumerang. Ako imati zabranu u medijima, očigledno, sem ne znam u Danasu, ako imate blokadu te vesti na internetu i to je jasno kojim se metodama to radi, onda neko to želi da sakrije, a to nije dobro“, ističe Mihajlović.

Portalu Armswatch koji je objavio ovaj tekst, već tri dana nije moguće pristupiti iz Srbije, a kako je navedeno na njihovom Twiter nalogu, razlog je to što je sajt pod DDOS napadom iz Srbije.

  • Koji je ovo lik, majko moja?! Ako bih slikao uvlakača, čoveka bez svoga ja, ličnost koja nema ničega u sebi, ta slika bi nosila lik ovog čoveka. Ipak, u ovoj državi, dr.mr. Nemojša je uspeo za svoje ćžandarme da iszboksuje platu od preko 100.000 dinara dok lekai i profesori imaju „čak“ 60 – 70.000 dinara.Zemljo Srbijo?!

  • On ne radi nego je savetnik sa iskustvom. Ozbiljna istraga?! O čemu vi maštate?! Zrelo je za us…u motku ljudi! Očigledno da bez nje neće biti pravne i demokratske države.

Pripadnik Kosovske policije povređen je danas u blizini ilegalnog prelaza Brnjak

Kossev: Kamenovan automobil na severu Kosova, povređen policajac

Pripadnik Kosovske policije povređen je danas u blizini ilegalnog prelaza Brnjak sa centralnom Srbijom prilikom transporta lica osumnjičenog za ilegalan ulazak na Kosovo, kada su nepoznata lica preprečila put i kamenovala automobil kojim je osumnjičeni prevožen u policijsku stanicu, potvrdio je za portal Kossev Besim Hoti iz Kosovske policije.

Foto: EPA-EFE/STRINGER

Osumnjičeno lice je uspelo da pobegne, njegov identitet je poznat policiji i za njim se traga.

Kako prenosi Kossev, policajacu su nanete lakše telesne povrede.

Hoti je poručio da se trenutno sprovodi regionalna istraga, da je identitet osumnjičenog poznat i da se za njim kao i grupom lica koja su napala policajca aktivno traga zbog napada na ovlašćeno službeno lice.

Pogranična jedinica Kosovske policije jutros oko 10 časova u blizini prelaza Brnjak zaustavila je jedno lice zbog ilegalnog ulaska na Kosovo.

Kriza oko blokade Rektorata BU

Našu borbu vodi nekoliko studenata koji su se zatvorili u Rektoratu BU

Univerzitet mora da odblokira strah

Kriza oko blokade Rektorata BU u koji je pre nekoliko dana ušla grupa studenata iz organizacije „1 od 5 miliona“ predstavlja još jedan konflikt u kojem su dve suprotstavljene strane čvrsto uverene da su u pravu.

Ovakve situacije generišu inicijalno loši ili vremenom iskvareni sistemi i o takvim primerima u našem visokom obrazovanju sam već pisao. Ali u ovom najnovijem slučaju blokade problem je širi, rasprava i ubeđivanje nisu ni samo akademski, ni čisto politički, već sve izgleda kao neko zamrznuto pretapanje ili dvostruka slika.

Kao da pate od diplopije i kao da ne znaju o kakvom je nesporazumu reč, suprotstavljene strane crpe svoje argumente iz unapred zadate i jednosmerne perspektive. Studenti zaključani u Kapetan-Mišinom zdanju i neke javne ličnosti koje su ih otvoreno podržali (+ opozicija) tvrde da je ovde reč o odbrani univerziteta, dok rukovodstvo BU, simpatizeri vlasti (+ vlast) insistiraju na tome da politici nije mesto u visokom obrazovanju. Nije teško pomisliti da i jedni i drugi imaju pravo, ali to može samo neko ko zaboravlja da za kreiranje ovog i ovakvog sistema studenti ipak ne mogu snositi krivicu.

U blokadi učestvuje objektivno rečeno mali broj studenata, tako malim grupama su primerenije drugačije akcije, kao što je pisanje peticija, prikupljanje potpisa i drugo. Stoga je svima moralo biti od početka jasno da će ovakav čin naići na kvalifikacije kao što su “anarhija“, “ometanje institucija“, “akcija protivna opštem interesu studenata“ i tako dalje.

Pritom, u formulisanju sličnih konstatacija protivnicima rektoratske blokade pomogli su i sami studenti jer su neki njihovi zahtevi, barem kako je to preneto u medijima, zaista zvučali više politički (razrešenje ministra finansija) nego akademski (poništavanje doktorata zbog plagiranja). Tako se pojavila opasnost da se čitav ovaj događaj okrene naglavačke i da od njega opet samo vlast ima koristi.

Pitanje političke konsekvence koju treba da podnese ministar Siniša Mali daleko je manje značajno od problema višegodišnje nemoći Beogradskog univerziteta da uradi ono što čine svi uređeni univerziteti kada su suočeni s plagijarizmom i povredom akademskog kodeksa. I u Nemačkoj su 2011. godine političari pokušali da relativizuju dokaze o plagiranju u doktoratu ministra odbrane Karla-Teodora Gutenberga, među njima su bili i oni najmoćniji, poput premijerke Merkel, ali se rukovodstvo Univerziteta u Bajrojtu na to nije ni osvrnulo.

Sve je bilo završeno za nekoliko meseci (prema srpskim merilima, svakako munjevito), i to oduzimanjem nečasno stečenog doktorata aktuelnom ministru odbrane. Ministar je ostao bez doktorske titule, ali je zato dobio priliku da se sam povuče iz vlade i svima izvini, što je i učinio.

Nažalost, naša akademska zajednica – pritom ne mislim na njen rep već na glavu, u ovom konkretnom slučaju na rukovodstvo (i ovo trenutno i ona bivša) najvećeg i najstarijeg srpskog univerziteta – i sada odbija da prizna da je ova akcija studenata posledica toga što su neke ranije akcije izostale. Ništa manje nije odgovorna i većina profesora na BU, u koju ubrajam i sebe, kojoj je ovaj tekst prvenstveno upućen. Među nama je previše onih koji se lično groze plagijata, ali, kako se čini, ipak ne toliko da bi se zbog toga posebno angažovali. Kao da ne želimo da priznamo da se na pitanju plagirane disertacije Siniše Malog lomi čitav univerzitet i da je jedini razlog što ovaj problem još uvek nismo rešili jeste to što smo se UP-LA-ŠI-LI.

Sa ovim poslednjim nam je najteže da se suočimo, umesto priznanja svoj lični strah uvijamo u oblandu od stručne neupućenosti, zauzetosti drugim stvarima i raznim drugim načinima umirivanja savesti. Za to vreme akademski poslušnici vladajućeg režima mirno rade svoj posao. Oni su, to treba naglasiti, sve ovo i započeli. Nije Siniša Mali došao sam na ideju da uradi ovakav doktorat, već je dobio mig od nekih profesora (ministar bi u svoju odbranu bukvalno mogao da izgovori onu čuvenu Čkaljinu rečenicu iz Kamiondžija: “Pa ne znam, druže sudija, Paja je rekao da se to tako plaća.“).

Danas se ovi prorežimski profesori (manje ili više otvoreno) bave opstrukcijom procedura i probijanjem rokova, utiču na formiranje komisija a zatim i na sadržaj izveštaja tih komisija, relativizuju mišljenja koja dolaze izvan BU, a u ekstremnim slučajevima se upuštaju i u otvorena blaćenja svojih koleginica i kolega. Ali da se još jednom vratim na većinu, jer se njoj (nama) obraćam: jedno je kada se odbija ulagivanje vlasti zbog bilo kakve lične koristi, a drugo je biti spreman da se kaže šta se misli i u skladu s time ponaša uz rizik da se izgubi ono što se već ima. Ono prvo predstavlja čast, to imamo, drugo je hrabrost, e nju, izgleda, nemamo.

Nemoć BU iskazana kroz neosuđen plagijat Siniše Malog dodatno uništava ionako napadnut imuni sistem čitavog visokog obrazovanja u Srbiji. Naše visoko školstvo sve više liči na grogi boksera sa spuštenim gardom pa se postavlja pitanje kako u takvom stanju, bez odbrambenog mehanizma, da rešimo aferu Indeks ili da se ozbiljno suočimo s pitanjem sumnjivih diploma izdatih u privatnom sektoru. Niko ne govori o tome koliku štetu od ovih korupcionaških afera bez epiloga trpi čitav sistem (i društvo), već se samo priča (šapuće) o tome “ko sve već poseduje takve diplome i kome sve neće odgovarati da se po tim stvarima čačka“. Dalje sve ide po ustaljenoj praksi, niko ništa ni ne pokušava, a i kad pokuša sve biva prigušeno pravno-proceduralnim lavirintom i protivakcijama već pomenutih poslušnika iz same akademske zajednice.

Kao najverovatniji epilog blokade Rektorata – čak i ovako izdaleka, iz Brisela – vidim izlazak studenata bez većih incidenata i nastavak po starom. Istina, postoji mogućnost i dodatnih komplikacija, posebno ako se na decu u Rektoratu obruše režimske televizije i novine koje vlast po ovom pitanju još uvek nije pustila s lanca (ne vladaju oni toliko dugo bez razloga). Ali bez obzira na krajnji rezultat, bez obzira kako će se sve privesti kraju i da li će neko biti i sam priveden, ovo je prilika da se mi profesori postidimo što našu borbu vodi nekoliko studenata zaključanih u Rektoratu. Nije bilo nužno da nam studenti blokiraju Rektorat, potrebno je samo da se svi mi deblokiramo od sopstvenog straha.

Ja lično, čak i da imam nepobitne dokaze da su za akciju blokade Rektorata studenti dobili nalog od nekog lidera iz opozicije – kojima (liderima opozicije) je ovo moglo da posluži kao jedno od uzbunjivanja vlasti u trenutku kada oni sami moraju da donesu (bolnu) odluku o bojkotu – čak i tada bih studentima odao priznanje na hrabrosti i uz to rekao: hvala vam, vaš broj jeste mali, ali je zato sramota našeg univerziteta na koju ste još jednom ukazali velika.

Autor je redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta i dopisni član SANU

  • Tako je profesore! Gde je nestala hrabrost profesora Beogradskog univerziteta? Oni su u ono zlo doba 1968 imali hrabrosti da budu uz svoje studente. Bili su i 90-tih. Šta im se to desilo? Zar je borba za vlastitu zadnjicu važnija od časti i poštenja? Svaka čast pojedincima, na čelu sa Jovom Bakićem.

 

Druga sudbina logike u Srbiji

Napisah pre odmora tekst o tužnoj sudbini logike u srpskom društvu, o primerima gde je naše javno mnjenje posvađano sa zdravim razumom i odmah stigoše negativni komentari, s raznih strana i od raznih sorti.

Nijedan od njih pojedinačno nije vredan pažnje, ali kada se uzmu svi zajedno, nešto se ipak može izvući. Najpre to da u našem društvu zaista postoji (ne znam da li i vlada) jedna posebna logika, ne bih rekao srpska, pre logika malih naroda, koja nas nagoni da se priklanjamo onome što nam ušima prija, a da lično (i nacionalno) preispitivanje ostavljamo ili za posle ili za nikad. Drugo, na šta su mi posebno ukazale meni najbliže osobe, može da se izrazi kroz jedan alegoričan savet koji glasi: bez obzira koliko imaš jaku empatiju prema životinjama, nesrećnog bika ne možeš spasiti ulaskom u koridu koja je već odavno počela, pogotovu ako na sebi imaš i crvenu majicu.

Za one koji su ovde poželeli da znaju o čemu pričam (a pritom nisu dužni da čitaju moje ranije tekstove), reći ću da sam za jedan od primera pogrešnog društvenog rezonovanja uzeo odnos našeg javnog mnjenja prema Srebrenici, upitavši (se): Ako to što se tamo dogodilo nije genocid, šta je onda?

Rekao sam i da reč ‘zločin’ nije dovoljna, ali ispalo je da je samo imenovanje organizovanog ubijanja muslimana na kraju rata u Bosni mnogo važnije od pitanja da li njegovom relativizacijom – a svaka terminološka diskusija to jeste – utiremo put za nešto slično što se može dogoditi nama? Na ova pitanja nije bilo ni osvrta, a kamoli odgovora. Drugi primer je bio o tome da želimo da rešimo pitanje nedovoljnog rađanja ali bez razumevanja da postoji i kontrapunkt ovog problema – nasilje nad ženama, on je prošao gotovo nezapaženo, dok treću priču o visokom obrazovanju izgleda da niko nije ni čitao.

Ima još gorućih problema koje naše društvo tretira na nelogičan način i u neskladu sa stvarnim stanjem. Uzmimo, recimo, ugroženost LGBT populacije; upravo ona (ugroženost) jeste prvi i osnovni razlog organizovanja gej parada, ali se ove manifestacije kod nas uporno dovode u vezu s pukim mahanjem seksualnom opredeljenošću. Gluposti poput: ‘Ni ja ne idem ulicom i ne vičem da sam strejt!’, svojevremeno smo čuli čak i od nekih demokratski orijentisanih političara koji su danas u opoziciji. Ili na primer to što se konstantno zgražavamo nad teškim saobraćajnim nesrećama koje izazivaju bahati i neodgovorni vozači i pritom naivno verujemo da se kultura vožnje može popraviti apelima i kaznama.

A reč je o potrebi za velikim i dugotrajnim društvenim naporima za promenu navika, barem kod budućih generacija, ako je već za nas kasno. Vozačka kultura je zasnovana na toleranciji, a naš narod se od takvog ponašanja konstantno udaljava. Patetične laži najmoćnijih političara, netačne, ali pritom i verbalno i vizuelno agresivne naslovne strane u dnevnoj (polu)štampi, rijaliti programi, kao i svakojaka druga ponižavanja – sve to ovaj naš zlosrećni narod drži na nivou polusveta. Primorava ga i da živi i da umire onako kako se peva u najgorim pesmama turbo-folka i sve to uz privid da je to (bio) njegov sopstveni izbor.

Ovde prestajem s daljom elaboracijom ovih i sličnih društvenih problema. Ako bih nastavio, možda bih dobio veću pažnju, ali neka to ipak ostane za drugi put, ja ću dalje opet o manjku logike u našem jadnom visokom obrazovanju. Pa ako se neko seti da pročita, seti se, ako ne, ništa, to je ionako bila moja dužnost.

Svi smo bili svedoci kratke ali oštre medijske razmene vatre u vezi sa objavom da je Beogradski univerzitet ‘pao’ za sto mesta na takozvanoj Šangajskoj listi. Iz vrha opozicije, takoreći iz bivše vlasti, krenula je paljba o naprednjačkoj odgovornosti za ovogodišnje lošije rangiranje, pritom su kao jedan od razloga navedeni i problemi još uvek nerešenih plagijata, a zatim je s vrha vlasti, ali mislim, zaista s Vrha Vlasti, usledio i klasično intonirani plotun-odgovor uz prebacivanje odgovornosti, koji je, kao i uvek u sličnim prilikama, bio praćen pojedinačnom paljbom iz sitnijeg naprednjačkog oruđa i oružja. Ne znam šta je bilo besmislenije, napad opozicije ili odbrana od strane Vlasti. Da sam kojim slučajem čuo samo jedno od ova dva mislio bih da je baš to nešto najgluplje što sam do tada imao prilike da čujem.

Gospodo političari, opšti kvalitet visokog obrazovanja u Srbiji, za šta ste vi (zajedno sa samom akademskom zajednicom) svakako najodgovorniji, ipak nema direktnu vezu s pitanjem koje će mesto najveći srpski univerzitet zauzeti na Šangajskoj listi. Na veliku žalost svih nas, pomenuti opšti kvalitet srpskog visokog obrazovanja nalazi se u konstantnom padu, a na našu još veću žalost, ovo nazadovanje čak ni ne zavisi od toga ko je od vas na vlasti. Tako je bilo do sada, a nema nikakvog razloga (to jest nade) da tako ne bude ni u budućnosti.

Za one kojima se ne sviđa ovo uslovno izjednačavanje vladajuće i opozicione strane biću malo precizniji. Svi znamo da se današnja vlast održava uz punu primenu svih blagodeti koje pruža doba postistine i da se služi metodama koje dodatno devastiraju i onu preostalu sposobnost naroda da misli svojom glavom. Zaista, to njihovi prethodnici nisu činili, barem ne u tolikoj meri, ali ovde je reč o tome da u pogledu konkretnih poteza u reformi visokog obrazovanja među njima nema suštinske razlike. Možda naprednjačka vlast i vodi nad demokratama (i onima od ranije) za po koji glup i negativan potez više, ali kada je reč o pozitivnim i hrabrim promenama u visokom obrazovanju stvar stoji isto i kod jednih i kod drugih – takvih promena jednostavno nije bilo.

Kada sam pre tačno tri godine napisao da je uspeh Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi – koji je inače bio vezan za činjenicu da se Stojan Radenović, profesor Mašinskog fakulteta u penziji, godinu ranije našao među najcitiranijim matematičarima u svetu – predstavljao samo jedan (lep) incident, nije bilo pozitivne (to jest nikakve) reakcije ni unutar akademske zajednice niti kod političara. Sada kada je ‘incident’ otišao u Saudijsku Arabiju – naime, već neko vreme adresa profesora Radenovića glasi: Univerzitet Kralj Saud u Rijadu, a vi pogodite zašto – neki su se setili da postoje stvari od kojih zavisi opšti kvalitet visokog obrazovanja.

Naravno, prisećanje će biti kratkotrajno, ne mnogo duže od medijskog rafala kojim je vest o nižem rangu BU i plasirana i iskorišćena. Niko se ni dalje neće baviti time da naučni rad na univerzitetu nije institucionalno plaćen, da su naučni rezultati stvar motivacije pojedinaca a da fakulteti za ovu delatnost pokazuju mali ili nikakav interes, da je raspon zarada profesora na Beogradskom univerzitetu neopravdano veliki (1:10), kao ni mnogim drugim sistemskim stvarima. Neće, jer su to promene koje zahtevaju dugu, napornu i neizvesnu borbu, borbu koja teško može da vas dovede na vlast, a još teže da vas tamo održi. Mnogo je lakše sačekati neki novi besmisleni povod, poput Šangajske liste, raspaliti po protivnicima i na kraju sabrati rezultat: opozicija – 1, vlast – 1, visoko obrazovanje – 0.

Autor je redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta i dopisni član SANU

Povezani tekstovi

Postanite član Kluba čitalaca Danas i na taj način podržite nezavisno novinarstvo.

Danas postoji sa ciljem pravovremenog i istinitog izveštavanja dostupnog svim građanima. Kupovinom Danasa, pretplatom ili članstvom u Klubu čitalaca omogućavate nam da ostanemo samostalni i potvrđujete da u Srbiji ima mesta za slobodno novinarstvo!

Više od dve decenije nismo poklekli pred trendovima opšte tabloidizacije, senzacionalizmom i komercijalizacijom sadržaja. Bili smo zabranjivani i prozivani. Ništa nije moglo da nas spreči da objektivne vesti objavljujemo svakog dana. Nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici.

Zato želimo da se oslonimo na vas, naše čitaoce.

Ukoliko želite da i ubuduće nastavimo sa radom kao i do sada i još kvalitetnije, kupite Danas i postanite deo Kluba čitalaca Danasa za 990,00 dinara mesečno!

Komentari (9)

* Sva polja su obavezna

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Profesore, čitaju li Vaši studenti ono što pišete u Danasu.
    Na promocijama knjiga nema đaka, nema studenata, kakvi su autoriteti nastavnika i profesora, koliko đaci prihvataju ono o čemu ih uče itd.
    Vi ste u pravu, s vaspitavanjem treba početi od vrtića ali kako i ko da sve to pokrene. Urušavanje je konstantno i nezaustavljivo. Potrebne su revolucionarne promene koje će doći kad dođu korenite promene u svetu. Mi smo ovce, podanici i sluge slugeranjske. Verujem da znate da 80% studenata ne zaslužuje da pohađa nastavu jer je nezainteresovano za materiju. Verujem i da isti procenat važi i za profesore, naročito za privatne fakultete.
    Naš uzor treba da bude Finska.

  2. Autor, iako akademik i redovni profesor univerziteta, uopšte nije zagrebao ispod površine u vezi Radenovićevih citata. Nema tu nikakvog LEPOG incidenta. To što su nekoga nahvalili na RTS-u, i onda celo društvo VERUJE da je tako -to je priča za sebe. Ali eto, čemu da se nadamo ako ni akademici ne prepoznaju kartele i predatorstvo. U vezi ostalih stvari se slažem.

  3. Ovo je u stilu „tandara – broć!“ Od jednog dopinog člana nepotrebne i preskupe SANU, ipak se više očekivalo. Verovatno pokušava da se žica Vučiću da uđe u klub njegovih „najcitiranijih“ boraca za Šangaj? Jer Vučić reče da će plaćati po objavljenom saopštenju u nekom časopisu. A stopama Radenovića i ovog autora, poći će pravi stampedo akademika, profesora, asistenata, istraživača. To što će Srbija zbog nikakvih razvojnih domaćih naučnih projekata hramati iza ostalih zmalja, nikom ništa!

  4. Osvrnula bih se na deo teksta profesora koji se odnosi na Srebrenicu. Profesor nije, da se izrazim tehnickim recnikom koji mu je sigurno blizi od pravnog, „licenciran“ da vrsi kategorizaciju bilo kog zlocina pa ni onog u Srebrenici. Genocid je posebna kategorija zlocina sa kompleksnim pravnim posledicama po onog ko ga ucini i zato su nadlezne institucije ovlascene da donesu odluku da li da neki zlocin proglase genocidom vrlo pazljive u odmeravanju okolnosti pod kojima je neki zlocin izvrsen. Dakle, prica o zlocinu-genocidu nije terminoloske prirode. Ovim ne zelim da umanjim krivicu onih koji su zlocin u Srebrenici pocinili. Profesor ima pravo na licno misljenje ali bi ipak trebao da vodi racuna kada svoje privatno misljenje iznosi u medijima. Uvazavajuci njegovu duboko ljudsku reakciju, ipak primecujem da na neki nacin on salje pogresnu pogresnu poruku Srbima koje toliko zeli da promeni, dajuci primer laickog bavljenja strukom van svog faha. Sopstenim primerom profesor je potvrdio tezu iznesenu u naslovu teksta da logika ne stanuje u Srbiji.

  5. Teza autora… “(ugroženost) jeste prvi i osnovni razlog organizovanja gej parada“, nije tačna, osnovni razlog organizovanja gej parada je želja svetskih centara moći da koriste LGBT grupaciju, žene, „ranjive i manjinske“ grupe itd. za ostvarenje njihovih političkih ciljeva a to je demontiranje tradicionalnog evropskog društva. Podrazumeva se da pripadnike gej populacije u Srbiji treba na svaki način zaštititi, oni su deo našeg naroda,sporna je samo njihova zloupotreba-instrumentalizacija od pomenutih centara moći.
    Što se tiče obrazovno-vaspitnih pitanja tu imam „specifičan“ stav, reče u komentaru g.Perić da „s vaspitavanjem treba početi od vrtića“, ali to je već veoma „okasneo period“, neophodno je voditi računa o kvalitetu populacije koja se rađa, primenjivati zaštitne, profilaktičke mere, ono što se zove reproduktivna delinkvencija (nažalost) osnovni je biološki fakt. Dovoljno je npr.prošetati Beogradom pa videti tu uznapredovalu reproduktivnu delinkvenciju kojoj su posebno sklone naše žene, sa kim se sve one zabavljaju, prave decu i onda očekivati da iz takvih veza imate nobelovce, to je optimizam nojeva. Po pitanju obrazovanja i vaspitanja treba koristiti najnovija tehnička dostignuća, dualna obrazovanja, informatiku…ali na prvom mestu je potreba da se radi isto ono što radi naš farmer koji odgaja ovce, krave, svinje i šljive. A on u njihovom gajenju prevashodno i stalno pominje genetiku, kvalitet stada, sadnica itd. to mora važiti i za ljude, bez toga sve priče o vaspitanju, obrazovanju i reformama su tumaranje u mraku, (samo)zavaravanje i zamajavanje.

  6. Mnogi dele žalost da se „pomenuti opšti kvalitet srpskog visokog obrazovanja nalazi u konstantnom padu“ … ali je upitna poslednja rečenica u ličnom stavu akademika „…na kraju sabrati rezultat: opozicija – 1, vlast – 1, visoko obrazovanje – 0. Da li se radi o konstantnom padu visokog obrazovanja (sa nedefinisane visine)? Ako se ipak radi o padu i to povećanom brzinom, zar nije logično i smanjiti broj nelogičnih aktivnosti i raditi na reformi sistema? Ni predsednik SANU, koji nije obrazložio zašto su po većini priznatih kriterijuma prošle godine predloženi“slabiji” kandidati za članove SANU ( a bilo je i “jačih”), ne iznosi novine u izboru novih članova. Da li je logičan stav poznatog matematičara da- ako je bitno za sticanje titule doktora nauka da se proverava „the index of similarity“ mnogih važnih radova publikovanih u poslednje vreme, onda je sigurno da bi doktorska disertacija jednog ministra (odbranjena pre 6,5 godina) bio iznenađujuće mnogo manje plagijat od tih radova? Da li je logično da akademik sa Odeljenja medicinskih nauka SANU brani nostrifikovanu diplomu potpredsednika Vlade Srbije kada ne može da se utvrdi postojanje originalne diplome i stečeno zvanje sa osnovnih akademskih studija biznisa? Da li je logično da ministar finansija ima načina da finansijski nagradi profesore univerziteta u penziji, a kao gradonačelnik Beograda nije iz bezbednosnih razloga mogao da omogući da mladi matematičari koji su na Međunarodnoj olimpijadi u Kazahstanu osvojili 6 medalja, budu sa zlatnim srpskim vaterpolistima na svečanosti na balkonu Skupštine grada. Da li je logična izjava ministra prosvete nauke i tehnološkog razvoja pre 70 dana da su Zavod za unapređivanja kvaliteta obrazovanja i Ministarstvo prosvete dobro uradili svoj posao, ali je „zatajilo negde na terenu”, kada su testovi iz matematike na maloj maturi „procurili“? Da li se akademik V. Cvetković zalaže za klasičnu ili polivalentnu logiku?

Uterivanje straha

Uterivanje straha

Odavno jedan slučaj nije tako podelio javnost u Srbiji kao što je to slučaj oduzimanja maltretiranog konja od jednog maloletnog Roma u Nišu.

Naime, na društvenim mrežama nedavno se pojavio snimak na kome se vide pripadnici organizacija „Levijatan“ i „Srbska čast“ kako u niškom naselju Crvena zvezda oduzimaju konja pripadniku romske populacije, za koga su tvrdili da je zlostavljao tu životinju. Celu akciju oduzimanja su snimali, kao i raspitivanje i traganje za romskim maloletnikom po naselju u kojim živi.

Osnivač „Srbske akcije“ Bojan Stojković rekao je da će „zbog ponašanja romskog maloletnika ceo kraj ispaštati“ i da će oduzeti „svaku životinju ako se ne edukuju o životinjama“.

Dok jedna grupa, uglavnom preko društvenih mreža, pozdravlja ovaj potez, nevladine organizacije s pravom negoduju. Građanski front je u saopštenju upitao nadležne organe s kojim pravom grupe, koje sebe predstavljaju kao zaštitnike životinja, uzimaju zakon u svoje ruke i zastrašuju građane Niša, kao i zašto se o tome ne oglašavaju nadležni organi i gradska vlast.

„Da li nedostatak reakcije nadležnih organa znači da je režim prepustio ingerencije države ekstremno desničarskim parapolicijskim organizacijama“, pitaju iz Građanskog fronta. I Zelena stranka ima slične stavove, koji se mogu svesti na to da se „zaštita životinja ne sme sprovoditi nasiljem nad ljudima, ‘uterivanjem straha’ pretnjama, niti mimoilaženjem institucija koje su zadužene da sprovode zakone, kao i kaznene odredbe zakona ove države“. Turkijan Režepi, vlasnik produkcije Roma world, upitao je šta je sledeće ako ovakve organizacije uzmu vlast u svoje ruke. Ipak, direktor Yurom centra Osman Balić kaže da mu je u ovom slučaju, pre svega, žao životinje koja je mučno tučena i u postupcima „Srbske časti“ ne vidi ništa diskriminatorski prema Romima.

Šta je još sporno u ovom slučaju? Pa to što je na delu novi vid zastrašivanja građana Srbije i to preko samozvanih patriotskih organizacija, odnosno, uzimanje zakona u svoje ruke od nadležnih državnih organa. Jer šta će se desiti ako ove organizacije budu iskorišćene za – razbijanje građanskog protesta ili izazivanje nereda, što nije nepoznato u političkoj praksi Srbije. Za ovakve slučajeve zna se jako dobro dobro ko je nadležan i kakvu zaštitu zlostavljanoj životinji može da pruži. A to svakako nisu ove prozvane organizacije.

Povezani tekstovi

  • 17. aprila 2019.
    Redakcijski komentar
  • 11. septembra 2019.
    Redakcijski komentar
  • 30. maja 2019.
    Redakcijski komentar

Postanite član Kluba čitalaca Danas i na taj način podržite nezavisno novinarstvo.

Danas postoji sa ciljem pravovremenog i istinitog izveštavanja dostupnog svim građanima. Kupovinom Danasa, pretplatom ili članstvom u Klubu čitalaca omogućavate nam da ostanemo samostalni i potvrđujete da u Srbiji ima mesta za slobodno novinarstvo!

Više od dve decenije nismo poklekli pred trendovima opšte tabloidizacije, senzacionalizmom i komercijalizacijom sadržaja. Bili smo zabranjivani i prozivani. Ništa nije moglo da nas spreči da objektivne vesti objavljujemo svakog dana. Nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici.

Zato želimo da se oslonimo na vas, naše čitaoce.

Ukoliko želite da i ubuduće nastavimo sa radom kao i do sada i još kvalitetnije, kupite Danas i postanite deo Kluba čitalaca Danasa za 990,00 dinara mesečno!

Komentari (1)

* Sva polja su obavezna

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Psihologija ujedinjenja ili smrti

Psihologija ujedinjenja ili smrti

Straćiti trideset pet karaktera samo na naslov, primer je nedomaćinskog kolumnističkog poslovanja, ali podlegoh sindromu doktora Šulca, naprosto ne mogodoh da odolim.

Svi ste pretpostavljam čuli za naslovnu organizaciju, poznatiju pod imenom Crna ruka koja je Srbiju zavila (i još uvek zavija) u crno, a čijeg je šefa, pukovnika Apisa, Aleksandar II Vulin bio nameračio da resahrani u Aleji velikana. U znak zahvalnosti. Lične, rekao bi cinik. Jer da ne bi Apisa, ne bi bilo ni Vulina, ali sa doleopisanim glavama, Apisa, nažalost, nije moglo ne biti.

Program Crne ruke bio je kratak i jasan, takoreći sažet u imenu: ili ujediniti sve Srbe ili smrt. Rezultat je, predvidivo, bio smrt, mnogo smrti – uključujući i smrti crnorukaca – potom višedecenijski nestanak Srbije sa geopolitičke mape sveta, a u konačnici – OVO. Možda se pitate zašto je to bilo predvidivo? Zato što svi poduhvati tipa „ako ne bude onako kako ja hoću, onda će biti nešto vrlo loše“ po (gvozdenom) pravilu završavaju kao nešto vrlo loše. Sad ćete se zacelo zapitati zašto tako završavaju (kad mi možemo i ono što ne možemo)? Evo odgovora. Zato što su takva psihologija – i iz nje izvedene politike – izraz slepe, nekultivisane, varvarske volje koja je u stanju samo da razara.

A šta kažem – ima li kakvih pomaka od Crne ruke do danas? Da li se nešto promenilo? O da, smrt je drastično izgubila na popularnosti, ni ujedinjenju ne ide baš najbolje, ali je psihologija ostala ista, nekultivisana i varvarska, a njena najrecentnija alotropska modifikacija je podnarednička krilatica „ako nisi za bojkot, onda si za Vučića, što će reći za Atlagićeve i Martinovićeve baljezgarije“.

Nikad kraja pitanjima zašto, zašto. A zašto ti – bezbeli će graknuti podfamoznost – koji ćeš, kako i sam kažeš, bojkotovati izbore, plajpičiš bojkotaše? Najkraći (i najtačniji) odgovor je – zato što nemam izbora, ali sam uprkos tome slobodna ličnost kojoj, da bi donela odluku da se uzdrži od glasanja, nije potrebna medijacija tutumraka iz SZS.

Biće i ovakvih pitanja: zašto su, ako već i ti i oni nećete glasati, bojkotaši iz SZS tutumraci, a ti slobodna ličnost? Evo odgovora. Zato što sam ja volju kultivisao do saznanja da se sloboda spoznaje upravo kroz nužnost, pa mi je praktično svejedno ko će biti gospodar i distributer nužnosti, da li Vučić, dal Đido dal Dildo, uz napomenu da mi je malčice prihvatljivija nužnost Vučića nego nužnost Guzijana Jeremića ili Boškića Obradovića.

Sledi malo psihologije, ni tu ne mogu da odolim, provedoh leto u ponovnom iščitavanju K. G. Junga. Šta, dakle, kaže dr Jung. Da li su osobe sklone psihologiji „ili ovo šta ja hoću ili smrt“ odlučni neki ljudi, jebeni igrači, div-junaci. Ma jok, kaže dr Jung. To su listom labilne, neuravnotežene, zastrašene osobe koje prividom ekstremne odlučnosti prikrivaju unutrašnju prazninu i nemanje pojma šta da rade. A da malčice pokušate sa introspekcijom, a?

Komentari (14)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Sa introspekcijom, a? Jeste, pa da pokulja sav nataloženi srdžbeni nihilizam pa se regredira u delatni momentum, pa neko bezrazložno strada ni kriv ni dužan. Bolje je prvo pokušati sa bojkotom, pa ako prođe, prođe, ako ne prođe nema druge, svako svoga subašu dok ne dođe to što po determinizmu mora da dođe kad tad. postavlja se samo pitanje puta i vremena.

    1. Poštovani druže Basara,

      Potpuno si u pravu da l’ je na vlasti Adolf Hitler ili Petar Petrović. Ti ćeš i tada pisati kolumne za neke dnevne novine, a neko će put Sajmišta ili Banjice. Baš lepo.

  2. Ako si za glasanje pod ovim i ovakvim uslovima, onda si sigurno za Vučića i sve pripadajuće baljezgarije što sa sobom takva aktivnost nosi. A sa zdravim razumom se kosi.

    1. Ne prihvatam ovu monolitnu izbornu kampanju u nacionalnim medijima. Samo jedna strana se čuje već 7+ godina. I priča šta hoće jer se ne da kritika .
      Tako da neka biraju sami sebe nek trče sami protiv sebe

  3. Kolumnisti je „prakticno svejedno“ ko ce biti distributer srpske nuznosti – mozda bi mu pomoglo da se priseti sta su 90-ih radili Vucic i Djilas. Shvatamo velike obaveze oko Sluzbenog glasnika i osnivanja fondacije „Brana Crncevic“ ali malcice introspekcije nikad nije na odmet, a?

  4. Sva ova paučina od priče ne može da prikrije jednostavnu činjenicu: mi nismo u situaciji ili -ili, mi nemamo drugi izbor osim bojkota. Izaći na izbore znači pristati na nastavak agonije u nedogled. Jedino bojkotom možeo se pokrenutu sa mrtve tačke i nadati promenama.

  5. Ne prihvatam ovu monolitnu izbornu kampanju u nacionalnim medijima. Samo jedna strana se čuje već 7+ godina. I priča šta hoće jer se ne da kritika .
    Tako da neka biraju sami sebe nek trče sami protiv sebe .
    A Basara je obična ulizica Vučića. Ovde vredja samo lidere opozicije a trenutnog vladara ni da pipne .
    Ali možda je u pitanju Basarino podrijetlo iz istih Vučićevih krajeva pa mu je stoga simpatičan

  6. Vučić u ime proklomovane demokratije koristi nedemokratska(autokratska) sredstva. Istim takvim sredstvima mu se vredi suprostaviti. Bojkot je jedna od nedemokratskih stvari ali može biti itekako lekovit. Na tešku ranu ljuta trava.

  7. Nema od introspekcije ništa, to su neprejebivi jungovci.
    „ako ne bude onako kako ja hoću, onda će biti nešto vrlo loše“
    Kako ovo opisuje jednako precizno i Vučića i „bojkotaše“. Može biti samo jedan/jedno, ono što JA kažem/verujem. Nema plan Be, jer plan A mora da uspe, to se zna. Kuku nama sa obadva klana.

  8. Ja, Base, nigde nisam našao kod Junga bilo kakav nagoveštaj psihologije opisane u tvojoj kolumni. Molio bih te da citiraš knjigu i poglavlje u kome je to razmatrao!

E-cigarete

Nikotin u elektronskom ruhu – moda u sukobu sa zdravljem?

Sve što makar zaliči na novi trend biva brzo namirisano visokoistančanim njuhom modno senzitivnog društva. A ako novi proizvod u nazivu ima prefiks koji ga povezuje sa visokom tehnologijom i atraktivno dizajnirano pakovanje – uspeh je zagarantovan.

Foto: Pixabay/Lindsayfox

Šta je to što, baš po ovom receptu, desetak godina unazad, lagano, ali sigurno osvaja belosvetsku, ali i našu populaciju pušača? Kako radi? I još važnije – šta (nam) radi?

E-cigarete su uređaji koji rade po principu zagrevanja tečnosti (koja u sebi najčešće sadrži nikotin) i produkcije aerosola odnosno mešavine sitnih čestica koje se oslobađaju u vazduh.

Sam proces korišćenja elektronskih cigareta naziva se vaping (od glagola vape, tj. isparavati), a po jednom od najpopularnijih proizvoda, koristi se i izraz džuling. E-cigarete su tipičan produkt tehnološkog prodora u sve pore života i društva. Ipak, trenutak njihovog izlaska na tržište ne može a da se ne veže za sve aktivnije delovanje globalnih pokreta koji su se založili za donošenje i sprovođenje mera za kontrolu duvana, uobličenih Okvirnom konvencijom za kontrolu duvana, koja je usvojena 2003. godine. Slučajnost?

I u Srbiji su ovi uređaji na tržištu prisutni unazad desetak godina, sa umerenim uspehom. Ipak, pravi tržišni bum desio se pre par godina sa pojavom nove generacija ovih proizvoda – Tobacco Heating Products (THP). Njihova tehnologija bazira se na zagrevanju duvana, umesto tradicionalnog sagorevanja kod običnih cigareta. S obzirom da kod ovih uređaja nema tečnosti kao nikotinskog medijuma koji se zagreva, oni se zvanično ne svrstavaju u elektronske cigarete, sa kojima se obično (pogrešno!) poistovećuju. Zbog specifičnog procesa zagrevanja duvana na visokom temperaturama, oni su nazvani još i „bezdimni“, iako zapravo stvaraju malu količinu kratkotrajno vidljive pare pri izdahu. Kod nas i u još nekim zemljama u okruženju, ovaj tip nikotinskih uređaja dostigao je za kratko vreme ogromnu popularnost, dok je u SAD njihova pojava na tržištu tek nedavno, nakon dugotrajnog preispitivanja, odobrena od strane Američke agencije za hranu i lekove (FDA).

Zdravlje na 1. mestu!

Ono što predstavlja okosnicu svih sučeljavanja u stručnoj i opštoj javnosti, jeste pitanje zdravstvene bezbednosti (i/ili prednosti?) svih novih nikotinskih proizvoda.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) po ovom pitanju ima nedvosmislen stav – elektronske cigarete su neosporno štetne, što zahteva strogo regulisanje njihove upotrebe. Iako te cigarete izlažu onog ko ih koristi manjoj količini pojedinih toksičnih supstanci u odnosu na obične cigarete, one ipak predstavljaju rizik za zdravlje. Njihov osnovni sastojak je nikotin, koji kao sredstvo koje izaziva zavisnost, već predstavlja više nego dovoljnu pretnju po zdravlje!

Ovaj argument je naročito značajan kada se govori o populaciji mladih. Američka agencija za hranu i lekove je pre izvesnog vremena upozorila da upotreba e-cigareta među mladima poprima karakteristike eidemije. Jer, čak i adolescenti koji možda i ne bi pribegli konzumiranju običnih cigareta, imaju potrebu da probaju nešto novo i atraktivno, tim pre što o tome ne znaju dovoljno. Ovo potvrđuju i podaci iz naših novijih istraživanja gde se vidi da blagi pad u konzumiranju klasičnih cigareta u populaciji dece uzrasta 13 do 15 godina, prati sve veći udeo njih koji koriste bezdimne duvanske proizvode (1,8%) i elektronske cigarete (6,2%).

SZO zadržava ton opreza čak i kada je reč o izloženosti ovim uređajima, odnosno udisanju isparenja koja oni emituju, jer još nije do kraja izmerena izloženost nikotinu, te se upozorava da ona svakako može biti štetna i po zdravlje pasivnih pušača.

Bledo slovo zakona

U atmosferi prezasićenoj morem argumenata i kontraargumentata, parcijalnih dokaza i naučno nedovoljno utemeljenih tvdrnji, ne treba da čudi što veliki broj zemalja i dalje nema jasno definisanu regulativu koja se tiče ovih proizvoda.

Neke države, poput Kipra, Francuske, Engleske i Luksemburga, su postojeću Direktivu Evropske Unije o duvanskim proizvodima primenile i na tzv. „bezdimne“ proizvode. U Španiji, Irskoj i Izraelu oni se označavaju kao „novi duvanski proizvodi“, nakon čega su u zakonskom smislu tretirani jednako kao obične cigarete, dok se u nekim zemljama, poput Južnoafričke Republike, njihova upotreba reguliše posebnim aneksima postojećih zakona. Najdalje u kontroli upotrebe ovih proizvoda otišle su zemlje poput Malte, Norveške, Irana, Tajlanda, Turkmenistana i još nekih, koje u potpunosti zabranjuju njihov uvoz, prodaju, reklamiranje, neke čak i samu upotrebu.

U Srbiji konzumiranje duvana i promet duvanskih proizvoda regulišu tri zakona – Zakon o duvanu, Zakon o oglašavanju i Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, sva tri doneta do 2010. godine, u prevodu – pre nove nikotinske ere. Galopirajuća popularnost elektronskih i „bezdimnih“ proizvoda, ipak još nije poslužila kao signal za neophodne zakonske intervencije. Dok je tržište jedino koje formira sliku koju vidimo živimo, opravdano se nameće pitanje kako će buduća zakonska postavka, kada do nje dođe, tretirati ove nove nikotinske uređaje? U međuvremenu se pokreću samo neformalne diskusije, a odnos prema novim proizvodima trenutno se bazira isključivo na internim regulativama. Tako, primera radi, u avionu ne smete koristiti ni nove ni tradicionalne cigarete, ali zato u samoj zgradi aerodroma, u kojoj je zvanično zabranjeno pušenje, u pojedinim barovima, ne samo da je dozvoljeno korišćenje „bezdimnih“ duvanskih proizvoda, već se oni na tim istim mestima i aktivno promovišu. Pojedini kafići i restorani koji su u potpunosti nepušački ili imaju odvojen deo za nepušače, u ovim prostorima ipak ostavljaju mogućnost korišćenja novih nikotinskih naprava.

Trend na ispitu vremena…

U svemu razmatranom ključni faktor je VREME. Interval u koji do sada imamo uvid definitivno nije dovoljan je da bi se sa sigurnošću tvrdilo da je elektronski i „bezdimni“ uređaji nose manji rizik po zdravlje (i pušača i pasivnih pušača) od tradicionalnih cigareta. Dok čekamo da nauka razmrsi ovu misteriju, a zakonski vakuum popusti, nije loše zadržati elementarni oprez umesto nekritičkog prihvatanja novog modnog hita, upakovanog u sugestivne marketinške poruke, koje su vešto kreirane za prosečnog pripadnika potrošačkog društva, bio on pušač ili ne.

U međuvremenu, toliko je načina da, kao društvo koje je religiozno naklonjeno modi, uspešno pratimo svetske trendove. Lista atraktivnih i korisnih stvari „za poneti“ je veoma bogata – trajna boca za vodu, platneni ceger, komadi antikvarnog nakita sa (buvljih) pijaca, garderoba iz second-hand shop-ova. Lista stvari „za činiti“ još je zanimljivija – razvrstavati reciklažni otpad u kući, zavrnuti slavinu dok peremo zube, pešačiti, voziti bicikl (kao prevozno sredstvo!), biti elementarno ljubazan prema ljudima i uviđavan prema njihovim potrebama. Za početak – vrlo je lepo, a uz to i sasvim trendi, bilo koju vrstu cigarete popušiti ispred kafića ili restorana, čak i kada je hladno ili pada kiša! Ono što je u svetu odavno još modernije je – NE PUŠITI!

Povezani tekstovi

Antonela Riha

Apelacioni sud: NIN da vrati Rihu na posao

Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je presudu Prvog osnovnog suda kojom se poništava rešenje o otkazu koji je nedeljnik NIN, pre nepune četiri godine, dao tadašnjoj urednici političke rubrike Antoneli Rihi, potvrdila je za FoNet advokatica Jukoma Katarina Golubović.

Antonela Riha Foto: Medija centar (arhiva)

Prvi osnovni sud je marta 2018. godine poništio rešenje o otkazu koji je nedeljnik NIN pre nepune četiri godine uručio tadašnjoj urednici političke rubrike Antoneli Rihi.

Presuda Apelacionog suda je doneta 21. avgusta, pravosnažna je i na nju nije moguće uložiti žalbu. Riha je otkaz u nedeljniku NIN dobila 16. aprila 2015. godine i tada tvrdila da je to bilo iz političkih razloga.

Glavni i odgovorni urednik NIN Milan Ćulibrk izjavio je da otkaz nema veze sa politikom i kao razloge navodio odluku menadžmenta da smanji broj zaposlenih zbog gubitaka lista.

Povezani tekstovi

Moguće poskupljenje energenata?

Od Saudijske Arabije do Srbije – šta podgreva cenu nafte

Pumpa

Getty Images

Berzanska cena Brent sirove nafte, što je međunarodni standard za naftu, porasla je sa 60 na 68 dolara po barelu – što se smatra najvećim skokom u poslednjih 30 godina.

Za sada to se nije odrazilo na cenu goriva u Srbiji, ali stručnjaci kažu da se to može očekivati u narednom periodu.

„Svi će da osete tu promenu cene sirove nafte, mada u Srbiji to ne mora odmah da se desi.

„Isporuka sirove nafte se ugovara dva meseca unapred, te svaka rafinerija ima zalihe koje su kupljene po starim cenama“, kaže za BBC na srpskom Nebojša Atanacković iz kompanije „Nafta AD“.

„Cena derivata na benzinskim stanicama u Srbiji neće poskupeti u prvim danima nakon terorističkih napada u Saudijskoj Arabiji“, izjavio je ministar energetike Aleksandar Antić.

Poskupljenje se dogodilo nakon što su u subotu u dva navrata napadnuta naftna postrojenja u Saudijskoj Arabiji, što je paralisalo oko pet odsto snabdevanja na svetskom nivou.

Moguće poskupljenje do pet dinara

U Srbiji se cena naftnih derivata ne formira na državnom nivou, već je određuje svaka firma, pa se tako desi da u okviru iste kompanije na različitim pumpama budu drugačije cene.

„Cena nafte na berzi ne utiče na cene na pumpama – jedan kroz jedan. Oko 60 odsto cene predstavljaju porezi i akcize, a 40 odsto sirova nafta i troškovi prerade i transporta.

Zato je realna procena da bi u nekom trenutku cena benzina u Srbiji mogla da poraste – ne više od pet dinara, ako je sirova nafta poskupela za 15 procenata“, napominje Atancković.

„Rano je za procene, jer da bi se desila bilo koja promena potrebno je da prođe određeno vreme“, kaže za BBC Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije.

Jeste bio veliki skok sa 60 dolara u petak na 68 u ponedeljak, ali ta cena je ostala i u utorak, navodi.

„Bilo je slučajeva da cena nafte skoči, a da se to na pumpama ne oseti“, kaže Mićović.

Ministar Antić očekuje od proizvođača, trgovaca, uvoznika da apsolutno profesionalno prilaze ovoj situaciji i „da ovaj pik tretiraju kao bilo koji drugi pik i da s te strane nemamo neku dodatnu nervozu koja bi kreirala rast cena derivata“.

Šta se desilo u subotu?

Iz drona je napadnuto samo srce saudijske naftne industrije – fabričko postrojenje i naftna polja, koje kontroliše svetski gigant, kompanija „Aramko“.

Oni proizvode polovinu izvoza nafte Saudijske Arabije i verovatno će biti potrebno nekoliko nedelja da se šteta popravi i proizvodnja vrati na staro.

Ovi napadi su izazvali najveći gubitak nafte u novijoj istoriji – u jednom danu izgubljeno je 5,7 miliona barela nafte.

Slično se dogodilo i tokom Iranske revolucije 1978. godine kada je za kratko vreme uništeno 5,6 miliona barela crnog zlata.

Amerika krivi Iran za napad, koji je prouzrokovao strah od nestašica nafte u čitavom regionu.

Zvaničnici Teherana negiraju umešanost i tvrde da je reč o „obmani“ Vašingtona.

Požar u postrojenju u Suadijskoj Arabiji

Reuters
Požar u postrojenju u Suadijskoj Arabiji

Kako će to uticati na zalihe nafte?

Saudijci nisu objavili mnogo detalja o napadima, osim tvrdnje da nije bilo žrtava i nešto malo podataka o proizvodnji nafte.

Ministar energetike princ Adulaziz bin Salman izjavio je da će pad proizvodnje nadoknaditi iz velikih skladišta.

Ova kraljevina je najveći izvoznik nafte na svetu, a isporučuje više od sedam miliona barela dnevno.

Saudijske zalihe su u junu iznosile 188 miliona barela, prema zvaničnim podacima.

„Saudijske vlasti saopštile su da kontrolišu požare, ali su daleko od toga da ti požari budu ugašeni“, kaže Abišek Kumar, analitičar iz londonske agencije Interfaks enerdži.

„Šteta na postrojenjima je velika i verovatno će proći nedelje dok se stanje ne normalizuje“.

Ipak, Džefri Heli, analitičar u berzanskoj agenciji Oandi, kaže da prekid neće kratkoročno uticati na snabdevanje, jer postoje „dovoljne zalihe u skladištima“.

„Svetsko tržište nafte protekle dve godine se, bez mnogo poremećaja, prilagodilo i gubicima – nastalim iz političkih razloga – od dva miliona barela dnevno, koji su stizali iz Venecuele i Irana“, kaže međunarodni energetski stručnjak profesor Nik Batler.

Grafika proizvođači nafte

BBC

Igra nerava

Niko ne može da kaže da li je ovo prvi u nizi napada i šta će se dalje dešavati, dodaje Mićović.

„Zemlje Opeka rade već nekoliko godina pod ručnom kočnicom – imaju smanjenu proizvodnju kako bi cenu nafte održali na nekom pristojnom nivou.

One mogu uvek da puste tu kočnicu i na tržištu nadoknade tu količinu nafte“.

Opek – organizaciju zemalja izvoznica nafte – čine Alžir, Indonezija, Irak, Iran, Kuvajt, Libija, Nigerija, Katar, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Venecuela.

„Ako potraje ovakva situacija, mogla bi da izazove promene i cene derivata, zasad to jeste ozbiljno, ali nije dramatično“, kaže Mićović.

Drugo što može da utiče na cenu je „nervoza država“ koje, kada žele da obezbede zalihe, tražnjom podignu cenu.

„Tu su i špekulanti koji koriste takve trenutke na berzi – kupe naftu, a onda na veštački način podižu cenu, kako bi je prodali što skuplje. Tako da je sve to igra nerava“, zaključuje Mićović.

U aprilu i maju cena nafte je bila preko 70 dolara, čak je i dostizala 74 dolara, pa je u Srbiji gorivo bilo skuplje za oko pet dinara, podseća on.

„Kad se smanjila cena na tržištu, pojeftinilo je i kod nas“.

Skladište za naftu u Luizijani - slana pećina

Getty Images
Skladište za naftu u Luizijani – slana pećina

Kolike su rezerve nafte?

Sjedinjene Američke Države čuvaju 644,8 miliona barela u skladištima, prema podacima Departmana za energetiku na dan 6. septembra.

Američke strateške rezerve naftu čuvaju u podzemnim slanim pećinama na više lokacija u Teksasu i Luizijani, duž obale Meksičkog zaliva.

Cilindrične kaverne su obično prečnika 60 metara i visine približno 600 metara, a ukupno mogu da skladište do 727 miliona barela nafte.

SAD takođe imaju oko 416,1 miliona barela nafte u komercijalnim skladištima koje drže proizvođači i rafinerije, navodi se u podacima američke administracije o energetici.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

FON da se izjasni o doktoratu Malog do 26. oktobra


FON da se izjasni o doktoratu Malog do 26. oktobra

Fakultet organizacionih nauka ima rok do 26. oktobra da se izjasni o osporenoj doktorskoj disertaciji Siniše Malog i da svoj odgovor pošalje Odboru za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu, saznaje Danas.

Foto: FoNet/ Ognjen Stevanović

Iako je Odbor na sednici održanoj 15. jula, odlučio da predmet bude vraćen FON-u na ponovno odlučivanje i rok za to je bio dva meseca, zbog letnje pauze rok je počeo da teče tek od 26. avgusta. Dopis Odbora je, prema našim saznanjima, prosleđen stručnoj komisiji da se izjasni i napiše odgovor, a članove NN veća FON-a o tome je izvestio dekan Milija Suknović.

Podsetimo, stručna komisija, koju je formiralo NN veće FON-a, zaključila je da je doktorska disertacija Siniše Malog „rezultat samostalnog naučnoistraživačkog i stručnog rada kandidata“, te da „iako postoje određeni propusti, oni po obimu i značaju nisu doveli u pitanje osnovne naučne doprinose i originalnost ovog rada“.

analiza koju je komisija sprovela korišćenjem programa Turnitin pokazala je da ne postoje elementi sistematskog preuzimanja tuđih tekstova. Propusti u citiranju pojedinih izvora literature su pronađeni u sedam odsto obima doktorata, navedeno je, između ostalog u izveštaju stručne komisije čiji su članovi Dejan Erić, profesor Beogradske bankarske akademije, Vinko Kandžija, profesor emeritus na Univerzitetu u Rijeci, Tomaž Čater, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u LJubljani i Dragan Mikerević, profesor Ekonomskog fakulteta u Banja Luci.

Nakon što je Etička komisija FON-a, a potom i fakultetsko Nastavno-naučno veće stalo iza ovog izveštaja, predmet se našao pred univerzitetskim Odborom za profesionalnu etiku kao drugostepenim organom, pošto su stigle četiri žalbe na odluku FON-a.

Odbor je na sednici 15. jula utvrdio da je mišljenje stručne komisije, na osnovu kojeg je doneta odluka fakultetskog Nastavno-naučnog veća nepotpuno, nejasno i kontradiktorno, što ga sprečava da donese konačnu odluku, pa je predmet vratio FON-u na ponovno odlučivanje.

AUTONOMIJA

DS: Nedopustivo vređanje Danice Popović i Jove Bakića

“Skupštinski igrokaz u kojem se kroz blato provlače oni univerzitetski profesori”

U četvrtak na FPN-u nova debata o izbornim uslovima, tema zaštita i unapređenje biračkog prava

Razgovor o problemima u ostvarivanju biračkog prava poput “kupovine glasova”, manipulacije glasačkim listićima…

Studenti: Zahtevi su upućeni Rektoratu a ne predsedniku ili premijerki

“Da rektorka predloži premijerki da razreši dužnosti ministra finansija Sinišu Malog”

DW: Srbija – Osnova za konflikt je postavljena

“Ko god u ovom društvu odluči da postavi neko zdravorazumsko pitanje, ispadne protivnik ili jedne ili druge strane”

NVO: Zaustaviti dalje urušavanje institucija preko napada tabloida na članove Državnog veća tužilaca

“Cela stvar je prepuštena kreiranim konstrukcijama, tabloidima i GONGO-ovima”

Ekonomisti: Do 2050. godine u Srbiji milion stanovnika manje

“BDP po glavi stanovnika do 2050. godine biće manji za gotovo četvrtinu”

Ivana Milenković: Svakodnevni slučajevi vršnjačkog nasilja

“Živimo u u društvu koje je “apsolutno tolerantno na nasilje”

Sindikat Sloga: Otkaz profesorkama u Beloj Crkvi politički progon autoritarne vlasti

“Vlast i njeni sledbenici ušli u fazu stranačkog fanatizm”

Mediji: Briselu se ne sviđa srpsko jahanje na dva konja

Njemački list Tagesspiegel navodi kako Srbija balansira između istoka i zapada, a niko više ne spominje 2025. kao ciljnu za ulazak u EU

Mladi Trsta pisali mladima Rijeke: Odbacimo politiku onih koji slave tragična razdoblja naših zemalja

“Susreti, upoznavanje, stvaranje veza i zajedničkih projekata najbolji su odgovor koji zajedno možemo dati onima odozgo koji nas pokušavaju podijeliti retorikom i jezikom mržnje koji bi trebali pripadati prošlosti”

GORDANA BJELETIĆ: Pretnje, pritisci i potkupljivanje lokalnih medija

“Najvažnije mi je da svakog dana znamo da smo posao obavili najbolje što smo mogli. Da nismo prekršili kodeks. Za sve ostalo moraćemo da sačekamo neko drugo vreme”

Novinar portala Indeks priveden i kažnjen zbog tvitova

Zbog tvita “ACAB” odmah je kažnjen novčanom kaznom od 754 kune, dok će u drugom slučaju odluka biti doneta u četvrtak

Demonstranti blokirali Sajam automobila u Frankfurtu

Stotine demonstranata optužuju proizvođače automobila i motornih vozila da predstavljaju ‘uništavaoce klime i okoliša’

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com