Mizerija

Famozno

Beogradska šuma

Sajam knjiga je otvoren, Đole Vukadinović zasigurno nema primjedbi na sajamskog otvarača (Matija Bećković), ali tema naše današnje kolumne ipak nije sajamska, više je, da kažemo, crnohronična, ali došlo je takvo vreme u kome – osim časnog izuzetka Travničke – crnih drugih hronika i nema.7Piše: Svetislav Basara23. oktobra 2018. 16.00  

Istinomer

Dakle ovako. Pre dve-tri nedelje u carigradski konzulat Saudijske Arabije ušao je novinar DŽamal Kašogi, ali iz konzulata nije izašao jer su ga u konzularnim prostorijama – a zato što je imao običaj da psuje kralja – savatali muhabarati (na arapskom muhabarati znači udbaši prim. a.), zadavili ga i iseckali na komade. Obaveštavajući se o tom „nemilom događaju“ iz novinčina kosa mi se u jednom trenutku podigla na glavu jer pročitah da je diplomatska vreća sa istranžiranim Kašogijem završila u – Beogradskoj šumi.

Kosa mi se nije digla sasvim neosnovano jer su beogradske šume i njihova okolina nadaleko poznate kao poslednja odredišta lica koja se eufemistički vode kao nestala, a nije naročito nepoznata ni bliskost Udbe sa arapskim Muhabaratima. Naprosto mi je laknulo kad sam video da se inkriminisana Beogradska šuma ne nalazi na ušću dvaju reka ispod Avale, nego u Stambolu. Bilo kako bilo, globalna selendra na čelu sa SAD zdravo se uzibretila, a sveopštem ibreteniju se pridružio i naš zaselak, pa i moja malenkost koja je ovako kontala: ako su diplomatska predstavništva postala mesta zločina, šta tek očekivati od klasičnih mesta zločina. I pročaja.

Kad, ne lezi vraže, u prošli četvrtak pročitah u „Vremenu“ tekst Miše Vasića na rečenu temu i kosa mi se ponovo diže na glavi jer iz teksta doznadoh da ni naša diplomatska služba vaktile nije bila s raskida da zadavi, istranžira i u kiselini rastvori osobu za koju postoji osnovana sumnja da je sklona psovanju kralja ili – u datom slučaju – odavanju kraljevih tajni.

Piše Vasić, a treba mu verovati jer je on „obično dobro informisani izvor“, da je nekada, na nekog službenika neke naše ambasade u tamo nekoj zemlji pala sumnja da dušmanima odaje neke tajne, pa je, po naređenju „odozgo“, šef DKP potčinjenima naredio da osumnjičenog zatuku u podrumu DKP, da njegov leš rastvore u HCL-u i da posle sve to prospu u kanalizaciju, valjda su videli da se tako radi u špijunskim filmovima.

Prvi deo zadatka, likvidaciju, potčinjeni su „odradili“ kao od šale – bar za to imamo specijaliste – ali je već kod drugog dela, rastvaranja tela u kiselini, nešto zapelo tako da se – piše Miša – po rezidencijalnom kvartu N. N. države nedeljama širio nepodnošljiv smrad. Kako je to zataškano, kako se na kraju završilo – to ću pitati Mišu čim ga vidim (nadam se uskoro) – za sada se zna samo toliko da je osumnjičeni glavu izgubio na pravdi Boga, a da je tajne odavao jedan drugi zaposlenik, koji je najverovatnije i ocinkario pogubljenog, a koji verovatno i dan-danas živi u zemlji kojoj je odavao tajne i svaki dan pali sveću pred slikom onog našeg podnarednika.

Istinomer

Komentari (7)

Notify me of new posts by email.* Sva polja su obaveznaPotvrdi

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

  1. cale23. oktobra 2018. u 17.36Pokuišaću, Base, da odgovorim na tvoje pitanje! Dakle, ako su diplomatska pretstavbništva postala mesta zločina, onda od klasičnih mesta zločina možemo očekivati da postanu diplomatska pretstavništva.  Odgovori
  2. Mali od palube23. oktobra 2018. u 17.46Pisao sam ti unvle Base i pre kako kad god imam vremena procitam tvoju kolumnu. I stvarno mi je uvek davala neku novu snagu. Moram ti reci, ponekada je i nisam razumeo. Cesto sam ovde u komentarima citao kako i mnogi pisu da pises da bi pisao. Ali pre neki dan nakanim se nekako da uzmem i procitam tvoju „Famu o biciklistima“. Deagi Base… Od tada ja tvoje kolumne posmatram nekim drugim ocima. Tek sada sa nestepljenjem cekam kada ce nova kolumna izaci. A vi narode ostali poslisajte savet moj pa knjigu u sake ili bar skiniye pdf i citanje. I verujte mi, videcete Basove tekstove skroz na drugaciji nacin. Ziv i zdrav bio Uncle Base.  Odgovori
    1. Giga23. oktobra 2018. u 17.51Šta to znači kad god imaš vremena? Jel kad god nisi na palubi?  Odgovori
  3. Sima Strahota23. oktobra 2018. u 18.33Sem Beogradske, čuvena je i ona šuma na Fruškoj Gori. Tamo su naši Muhabarati besprekorno odradi i prvi i drugi deo posla. I za njih ne važi ona izreka da su “ džaba krečili“…  Odgovori
  4. Aleksandar23. oktobra 2018. u 18.34Uvodjenje reda od Mendeljejeva na ovamo pada u vodu sa uvodjenjem zenske fraze o potrebi „neke hemije“ izmedju Adama I Eve.Onda je uvodjenjem esencije resavan problem odrzivosti prirodne neodrzivosti u formalinu.Baldamovanje je pretvoreno u balzamovanje sve sa ogledalom I vesticama iz recimo Istvika.Strah nenaucnog coveka pocinje Morganovim ne verujem dok ne vidim dakle in vivo sve zivo,a naucno nemoguce jer se desava uzrok ludila nenauckog coveka,konstantnog see nesto menja,promene, promene..Predikcija,cak I nevinosti,tesko ce pomoci I covecanstvu u borbi usiju I ociju sa preopterecenim mozgom,a jos manja sa zdravim mozgom, kalkulacija nije uvek dobitna kombinacija,sreca ilo nesreca je demokratska lutrija.  Odgovori
  5. aćim23. oktobra 2018. u 20.55Nije čudo što je Miša Vasić dobro obavešten izvor, jer je karijeru započeo kao milicajac pozornik.  Odgovori
  6. Лука23. oktobra 2018. u 21.39Мож’ Басара да вуче паралеле како му драго, Кашоги је настрадао јер га американци нису сачували а тог се чувања прихватили. Ако не баш сви, онда неки амерички поднаредник.  Odgovori

današnje kolumne

Prirodni lekovi za ljubimce www.herbal-elixir.net

Zdravlje životinja

Objavljeno sreda, 18 avgust 2010 13:17 | 

Štampa

 | 

El. pošta

 | Pogodaka: 15444

Strana 1 od 7

ZOONOZE – BOLESTI ZAJEDNIČKE LJUDIMA I ŽIVOTINJAMA

Nesto novo i neubičajeno je da povežemo životinje i ljude u cilju življenja bez bolesti. To su u prvom redu preventivne mere koje se mogu postići upotrebom prirodnih sredstava. Biće razmatrane virusne i bakterijske infekcije zajedničke ljudima i životinjama. Opisaćemo bolesti koje su klinički ispitane i dati osnovna uputstva lekara i veterinara sa posebnim osvrtom na puteve širenja bolesti, kao i moguće preventivne mere lekovitim biljem i drugim pomoćnim sredstvima.

ZOONOZE (BOLESTI ZAJEDNIČKE LJUDIMA I ŽIVOTINJAMA)

Navodim teme koje će biti obrađivane u sledećim tekstovima: BESNILO, PSITAKOZA, TULAREMIJA, LEPTOSPIROZA, SALMONELOZA, BRUCELOZA itd. 

Autor tekstova: doktor veterinarske medicine Rajan Janković

PLEMENITOST KONJA

Konji su jako inteligentna bića i oduvek su smatrani kao najbolji čovekovi prijatelji. Ne čudi činjenica da druženje čoveka i konja može da ima izuzetno pozitivne efekte. Sve je više informacija da se konji uspešno koriste za lečenje svih vrsta neuroza, a naročito su korisni za fobične neuroze (na primer: zoofobija-strah od životinja).

NEŠTO ŠTO MOŽE BITI ZAJEDNIČKO ZA ŽIVOTINJE I LJUDE

Iz OGLEDA o D.C.Jarvis-u saznajemo da je najkraći život jedne životinje petostruko vreme njenog sazrevanja. Pas potpuno razvijen posle jedne godine, skoro uvek doživi petu godinu. Konj se razvija četiri godine,a živi najmanje dvadeset godina.

Kako bi to trebalo da bude kod ljudi ?
Potrebno je dvadeset godina života za razvoj srca i punog kapaciteta krvotoka i za razvoj duhovne i fizičke sposobnosti.

Ako uzmemo životnu normu koju postavljaju životinje, ljudski vek bi trebalo da iznosi sto godina.
Da li je to tako?
Odgovore ćete nai u sledecićm ogledima.

< PrethodnaKategorija: Ljudi i životinje

Lekovito bilje protiv stresa ljubimaca www.petarjovanovic.net

Život

Prirodni lekovi protiv stresa kod mačaka

Mačke su veoma podložne stresu.0Piše: Petface. com23. oktobra 2018. 07.30 Izmenjeno: 07.30  

Istinomer

Foto: Pixabay/ AdinaVoicu

Iako se posledice stresa pokazuju na mnogo načina problem je što one ponekad ne manifestuju na način koji je lako prepoznatljiv. Uobičajeni znaci stresa kodmačaka su:

  • Pojačano obeležavanje prostora urinom
  • Skrivanje
  • Gubitak apetita
  • Gubitak dlake koji se naziva psihogena alopecija
  • Agresivnost prema ljudima i drugim ljubimcima

Uzroci stresa kod mačaka

Uzroci su takođe mnogobrojni i krajnje različiti. Među najčešće spadaju velike promene u domaćinstvu kao što je preseljenje, dolazak bebe, gubitak člana porodice ili drugog ljubimca, veliki broj gostiju, buka, dolazak nove mačke ili nekog drugog ljubimca… Zanimljivo je da čak i gubitak uobičajene pažnje iz bilo kog razloga može da izazove stres kod ovih osetljivih ljubmica. Naravno, tu su i promene u režimu ishrane, promena vrste hrane, odsustvo vlasnika zbog puta ili odmora, promene u samom prostoru (nameštaj, raspored prostorija i sl.). Generalno, gotovo svaka promena u usvojenoj rutini izaziva uznemirenje i promenu ponašanja koja je uslovljena stresom.

Kako smanjiti uticaj stresa

Iako su neke situacije koje izazivaju stres vrlo jasne i lako prepoznatljive, ipak postoje i one koje promaknu vlasnicima. Pre svega, potrebno je jasno prepoznati uzroke koji su doveli do promene ponašanja. Ne zaboravite da čak i neke banalne stvari kao što je preglasna muzika ili intezivan miris koji ispunjava kuću mogu biti okidači. Jednostavno, mačke imaju mnogo bolji sluh i čulo mirisa pa ono što nama izgleda normalno, njima može biti izuzetno neprijatno.

Pažljivo posmatrajte ponašanje ljubimice i situacije koje doprinose da one pokažu neke od opisanih znakova prisutnosti stresa. U procesu isključivanja stresnih situacija ili smanjenja uticaja stresnih faktora moramo imati u vidu broj ljubimaca koji živi u kući. Zbog toga savete i delimo na dve grupe: za vlasnike koji imaju jednu mačku i one koji imaju više mačaka ili i druge ljubimce.

Domaćinstvo sa jednom mačkom

  • Obezbedite mački prostor u koji se ona može povući kako bi se osećala sigurnom u stresnim situacijama. To može biti druga prostorija, ili neki povučen, poluskriven deo prostorijekoju delite. Ukoliko imate mogućnosti obezbedite im takav prostor na većoj visini jer se one osećaju mnogo bezbednije ako potencijalnu opasnost ili neprijatnost posmatraju sa visine.
  • Obezbedite mački dovoljan broj igrački za zabavu i vežbanje koje će im odvratiti pažnju od izazivača stresa.
  • Radite na socijalizaciji svoje ljubimice. To znači da je od prvog dana učite na prisustvo i dobru interakciju sa drugim članovima porodice, prijateljima koji vam dolaze u kuću i decom.
  • Postepeno navikavajte mačku na uobičajene zvuke kao što su zvono na ulaznim vratima, zvuk kucanja na vrata, zvuke radija i televizora. Naročito obratite pažnju na upotrebu usisivača, fena ili mašine za pranje rublja. Naravno, prilikom navikavanja, budite strpljivi i ne primenjujte nikakvu prisilu tipa zatvaranja mačke u kupatilu tokom rada mašine za pranje rublja, držanja mačke u prostoriji koju usisavate i slično.
  • Ukoliko imate mogućnosti, izvodite mačku u kraće šetnje automobilom u njenom transporteru. Na taj način će se navići na preseljenja, odlaske kod veterinara i napuštanje svog uobičajenog prostora. Tako ćete smanjiti stres koji se izaziva u situacijama kada ste prisiljeni da mačku izmestite iz njenog okruženja.
  • Prilikom povratka sa posla, posvetite joj pažnju, pozdravite je i provedite vreme u zajedničkim aktivnostima.
  • Pri dolasku bebe u kuću, ostavite mački dovoljno vremena da se navikne na novog člana porodice. Pomozite joj da upozna bebu jer su mačke veoma radoznale. Svaka zabrana kontakta izazvaće kontraefekat. S druge strane, obezbedite mački i prostor u koji može da se skloni kada se oseti ugroženom zbog, za nju neuobičajenih aktivnosti bebe.
  • Ukoliko se, nažalost dogodi gubitak člana porodice posvetite mački dodatnu pažnju. Često izgleda gotovo nemoguće zameniti ljubimici omiljenu osobu ali uz pažnju koju ćete joj pokloniti ona će se relativno brzo prilagoditi novoj situaciji.

Domaćinstvo sa više mačaka ili ljubimaca

  • Posebnu pažnju posvetite upoznavanju „stare“ mačke sa novom koju donosite u dom. Dajte im vremena da se upoznaju i sprečite svaki mogući sukob. „Stara“ mačka ima instiktivnu potrebu da štiti svoj prostor i uspostavi dominaciju. Ako je pridošlica agresivna i dominantna vaša stara ljubimica će biti pod velikim stresom. Upoznavanje i prilagođavanje sprovodite postepeno pazeći da se ni jedna mačka ne oseća preterano ugroženom. Nikako nemojte više pažnje posvećivati novoj ljubimici, čak je potrebno više brinuti o „staroj“ mački.
  • Obezbedite svakoj mački „lični“ prostor koji će biti udaljen od ostalih mačaka ili drugih ljubimaca u koji će moći da se povuče kada se oseti ugroženom ili jednostavno poželi da bude „na miru“.
  • Obezbedite svakoj mački posebnu posudu za toalet.
  • Takođe obezbedite i odvojene posude za hranu i vodu. One će često međusobno razmenjivati ove posude ali im je veoma važno da imaju baš svoju.
  • Hranu im poslužujte odvojeno kako ne bi došlo do sukoba. Bilo bi dobro da se posude nalaze u različitim prostorijama ili da jedu razdvojene jer one vole da tu aktivnost obavljaju bez opstrukcije drugih pripadnnika domaćinstva.
  • Ako imate i psa u domaćinstvu obavezno radite na socijalizaciji oba ljubimca. Obezbedite i jednom i drugom odvojen prostor za odmor, spavanje ili jednostavno sklanjanje od uznemirujućih situacija.

Naravno, sve što važi za domaćinstva sa jednom mačkom, a tiče se održavanje uobičajene rutine, socijalizacije, vremena provedenog sa ljubimcem treba primenjivati i ukoliko imate više mačaka. Ovo je donekle zahtevnije sa više mačaka jer ipak je svaka mačka ličnost za sebe i neće svaka reagovati na isti način na iste uzročnike stresa.

U smanjenju stresa kod mačaka možete koristiti irazličite preparate na prirodnoj bazi. Uglavnom se radi o ekološkim, biljnim ili feromonskim supstancama koji utuču na smirenje ili poboljšanje opšteg psihološkog stanja. Ukoliko sve ovo što smo vam nabrojali ne pomaže, obratite se veterinaru. Nemojte nikako koristiti na svoju ruku razne lekove za smirenje. Mnogi od njih imaju suprotan efekat na mačke, a posebno treba obratiti pažnju na doziranje. Više o lekovima koji su štetni za mačke i ostale ljubimce pročitajte u našem tekstu „Lekovi otrovni za ljubimce“

Ne zaboravite, svaka, pa i najmanja promena u životu mačaka, makar to bila i promena posipa u toaletu može izazvati ozbiljne poremećaje u ponašanju.

Tekst preuzet sa portala Petface.kucni ljubimcimackestresBeograd

Severna Makedonija

ZLATKO JELISAVAC: DA KOMŠIJI CRKNE KRAVA

22 Oct 2018 

Srbija i na Makedoniju gleda kao na “nepravedno otcepljeni deo srpske tertitorije”

Ako nosiš nešto neizrečeno, nešto što te pritiska i peče, zakopaj ga vo dlaboka tišina, tišinata sama ke go reče.
(Aco Šopov – Vo tišina)

Šta vlast u Srbiji ima toliko protiv Makedonije ili, sada već izvesno, Severne Makedonije? Zašto se još uvek na Makedoniju gleda kao na „nepravedno otcrpljeni deo srpske teritorije“, a na Makedonce kao na “Srbe sa govornata manata“? Ne može srpska vlast, i to nije samo slučaj sa aktuelnom, da oprosti „komunistima“ što su Makedoncima „dali republiku“ i što su ih proglasili ravnopravnim narodom sa svim ostalim narodima u ex Jugoslaviji; ne može da im oprosti to što je danas Makedonija nezavisna država i što se, uspešno, zalažu za puni legitimitet u svetu. Naravno, srpska vlast je puna razumevanja za grčke frustracije zbog imena Makedonije i deli grčki strah od mogućih pretenzija „nezajažljivih“ Makedonaca na njihovu makedonsku provinciju.

Sve u svemu, Makedoniju Srbija posmatra i doživljava kao faktor nestabilnosti u regionu i kao stalnu pretnju za dobrosusedske odnose sa Grčkom, Bugarskom, a bogami i Albanijom. Volelo bi se da je “kvazi-država” bila lepo raskomadana kada se to još moglo, i rasparčana između Grčke, Bugarske i Srbije, a makedonski narod asimilovan.

Da ovi i ovakvi argumenti nisu samo puke fraze srpske diplomatije, pokazala je srpska vlada kada je zdušno podržavala nemire u Makedoniji i bila na strani Gruevskog i njegovog VMRO, čija je vladavina itekako podsećala na Vučićevu. Srbija je podržavala ovu militantno-nacionalističku grupaciju koja je pokušala da izvrši državni udar i nasilno preuzme vlast. Šta je uostalom radio srpski agent tajne službe u makedonskom Sobranju te večeri kada su “demonstranti” provalili u parlament? Kakva je veza srpske tajne službe sa ruskom u zajedničkoj težnji da sruše Zaeva i njegove socijaldemokrate, i vrate kliku oko VMRO ponovo na vlast? Da li je obostrani interes bio da se održi haotična politička situacija u Makedoniji i tako se još više produbi unutrašnji konflikt?

Ne mogu da razumem zašto je srpska vlast toliko kivna na Makedonce pa uporno sabotira njihove napore da prevaziđu problem sa Grčkom(a rešenje je na tu) i zašto uporno pokušava da nam predstavi Makedoniju kao remetilački faktor kojem ništa drugo i nije na pameti do izazivanja haosa i tenzija u regionu. A upravo ono je izazivanje haosa i tenzija u regionu ono što radi Srbija, uz zdušnu pomoć Rusije. Ili je pak obrnuto, svejedno.

Diplomatski otrov koji širi ministarstvo spoljnih poslova sa Ivicom Dačićem na čelu, a u tome mu rado pomaže ministar vojni Aleksandar Vulin – a kad je baš teško, priskoči i sam Vučić – ostavlja duboke i bolne tragove u odnosima sa našim susedima

Setimo se i skorašnjih događaja u Crnoj Gori, kada su rusko-srpski agenti uhvaćeni u zajedničkoj akciji pokušaja državnog udara, gde su identifikovani i srpski i ruski agenti i gde je istina isplivala na videlo bez obzira na negiranja i nemušta objašnjenja. Iz svega predočenog bilo je jasno da su rusko-srpski agenti, uz pomoć lokalno-crnogorskih polit-militantnih formacija, pokušali da naprave haos u Crnoj Gori i to iskoriste kako bi doveli na vlast one koji bi bili rusko-srpski poslušnici, a sve to opet kako bi se sprečila crnogorska evropska perpsektiva, kao i njene aspiracije u vojnoj alijansi NATO-a. Zamislite vi situaciju da je Crna Gora ili Makedonija pokušala nešto slično da uradi Srbiji – pa nikada im to ne bi oprostili kao što im sad ne mogu oprostiti što su nezavisne i slobodne države, a predviđali su im da bez Srbije nemaju nikakve šanse da prežive na okrutnoj svetsko-političkoj sceni.

Diplomatski otrov koji širi ministarstvo spoljnih poslova sa Ivicom Dačićem na čelu, a u tome mu rado pomaže ministar vojni Aleksandar Vulin – a kad je baš teško, priskoči i sam Vučić – ostavlja duboke i bolne tragove u odnosima sa našim susedima, koji, koliko se da videti i zaključiti, uporno i bez obzira na sve nepodopštine koje trpe od srpske vlasti, ipak nalaze načine da spuste loptu i pronađu modus vivendi za koliko-toliko normalne odnose sa Srbijom. Ovde mislim na Crnu Goru i Makedoniju, sa Hrvatskom je već druga pesma jer njoj, iz unutrašno-političkih razloga, povremeno loši odnosi sa Srbijm više odgovaraju od dobrosusedskih.

Ukoliko Makedonija uspešno prebrodi sve nedaće i postane Severna Makedonija, onda će verovatno i da ubrza svoju evropsku perspektivu, što joj je najbolji način da se reši svojih zlih duhova. A Srbija će, ukoliko ne promeni svoju diplomatsku politiku pod devizom: da komšiji crkne krava, imati sve više problema da dokaže da je “bitan faktor u regionu” – kako voli da kaže za samu sebe. Plašim se da ćemo ostati poslednja “oaza” ruskih interesa, odakle će oni rukovoditi svoje akcije usmerene na rušenje stabilnosti i dobrih odnosa unutar same EU. Kakav je interes Srbije u svemu ovome, teško je reći, osim da debelu korist imaju političari koji otvorenu podržavaju rusku anti-EU politiku. Nažalost, nejasna i nekonsekventna politika EU prema Srbiji čini našu situaciju još težom i komplikovanijom, što samo još više odgovara interesima onih koji nam ne žele dobro.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

AutonomijaIzdvajamoAutoriNedim Sejdinović

Ne sviđa mi se

Sviđa mi se

(+1rating,1votes)

Odštampajte ovaj tekst

Odštampajte ovaj tekst

POGLEDAJTE JOŠ:

Nevladine organizacije: Velike tenzije u Sandžaku pred izbore za Bošnjačko nacionalno veće

VOICE: Almex ore desetine hiljade hektara, a otima državne njive od pančevačkih ratara

VOICE: Sistematsko ćutanje o zločinima u Sandžaku

VOICE: Crnogorci po nacionalnosti, političkoj direktivi ili zbog para?

PRETRAGA ARHIVE

Pretraga po datumu  Select Month   October 2018    September 2018    August 2018    July 2018    June 2018    May 2018    April 2018    March 2018    February 2018    January 2018    December 2017    November 2017    October 2017    September 2017    August 2017    July 2017    June 2017    May 2017    April 2017    March 2017    February 2017    January 2017    December 2016    November 2016    October 2016    September 2016    August 2016    July 2016    June 2016    May 2016    April 2016    March 2016    February 2016    January 2016    December 2015    November 2015    October 2015    September 2015    August 2015    July 2015    June 2015    May 2015    April 2015    March 2015    February 2015    January 2015    December 2014    November 2014    October 2014    September 2014    August 2014    July 2014    June 2014    May 2014    April 2014    March 2014    February 2014    January 2014    December 2013    November 2013    October 2013    September 2013    August 2013    July 2013    June 2013    May 2013    April 2013    March 2013    February 2013    January 2013    December 2012    November 2012    October 2012    September 2012    August 2012    July 2012    June 2012    May 2012    April 2012    March 2012    February 2012    January 2012    December 2011    November 2011    October 2011    September 2011    August 2011    July 2011    June 2011    May 2011    April 2011    March 2011    February 2011    January 2011    December 2010    November 2010    October 2010    September 2010    August 2010    July 2010    June 2010    May 2010    April 2010    March 2010    February 2010    January 2010    December 2009    November 2009    October 2009    September 2009    August 2009    July 2009    June 2009    May 2009    April 2009    March 2009    February 2009    January 2009    December 2008    November 2008    October 2008    September 2008    August 2008    July 2008    June 2008    May 2008    April 2008    March 2008    February 2008    January 2008    December 2007    November 2007    August 2007    June 2007    May 2007    January 2007    January 2006   Pretraga po kategorijama  (Pod) razno  (1,457)  Autonomija  (14,482)     Antidiskriminacija  (69)     Autori  (2,138)        Aleksandar Kocić  (46)        Aleksandra Bosnić  (11)        Ana Lalić  (11)        Branislava Opranović  (34)        Dinko Gruhonjić  (72)        Dragana Rakić  (20)        Đerđ Konrad  (49)        Igor Besermenji  (174)        Jan Briza  (11)        Larisa Inić  (34)        Laslo Vegel  (381)        Milivoj Bešlin  (7)        Miloš Vasić  (82)        Mirko Đorđević  (146)        Natalija Jakovljević  (11)        Nedim Sejdinović  (37)        Nora Hicko  (6)        Pavel Domonji  (43)        Pavle Radić  (262)        Tamara Kaliterna  (85)        Teofil Pančić  (71)        Tihomir Novak  (85)        Zlatko Jelisavac  (327)     Civili  (138)     Kultura  (998)     Marginalci  (1,215)     Ogledalo  (3,550)     Stav  (1,357)     Stvarni ljudi  (15)     Utočište: Nacionalizam  (1,385)     Živeti zajedno  (22)  Beta  (8)  Blogeraj  (25)  English  (24)     Documents  (1)     Interview  (6)     News  (7)     Views  (10)  Intervju  (824)  Izbori  (241)  Izdvajamo  (3,190)  Karikatura nedelje  (123)  Mladi i mediji  (13)  Planeta  (1,765)  Podsetnik  (30)  Region  (1,842)  Šta s’ to rek’o!  (429)  Vesti  (4,654)  Vesti čitalaca  (6)  Video  (11)  Vojvodina  (12,746)     Aktuelno  (6,394)     Decentralizacija  (209)     Dijalozi  (15)     Dokumenti  (74)     Ekonomija  (800)     Evropa u Vojvodini  (44)     Lokalne samouprave  (508)     Pogledi  (734)     Seminari  (13)     Tribine  (30) Google Pretraga

IZDVAJAMO

POSLEDNJE OBJAVLJENO

POPULARNO OVOG MESECA

    Bajaga i Mile Kekin

    SHOWBIZ

    |22.10.2018. 

    Mile Kekin i Bajaga pesmom odgovorili na ludilo u regionu

    Mile Kekin i Bajaga pesmom odgovorili na ludilo u regionu

    Autor teksta:

    Noizz

    Mile Kekin, frontmen Hladnog piva, i Momčilo Bajagić Bajaga uradili su duet “Atlantida” koji danas odjekuje regionom, piše portal Noizz. To bi, naime, možda bila samo jedna zanimljiva muzička saradnja, da joj nisu prethodili događaji u Karlovcu, koji su tu pesmu učinili svojevrsnim manifestom pomirenja u regionu.POVEZANE VESTI

    Zajednička pesma Mileta i Bajage objavljena je nakon što se slegla prašina oko otkazivanja nastupa Bajage i Instruktora u Karlovcu, na insistiranje hrvatskih ratnih veterana. Hladno pivo je bilo pozvano kao “zamena”, ali je bend to odbio.Sada su, kako prenosi Noizz, Bajaga i Mile snimili duet “Atlantida”, koji predstavlja njihov komentar na celu situaciju.

    Kako je Mile objasnio, pesma govori o prijateljstvu i prekidu prijateljstva u doba kad je sve “naopačke i ološ nosi značke”.

    “Nakon svih tih događaja ovoga leta shvatio sam da bi mi baš Bajaga trebao da pocrtam poruku pesme. Poslao sam mu pesmu i iako vrlo retko peva tuđe pjesme, pristao je na saradnju. I tako smo snimili lep muško-muški duet”, objasnio je Mile u izjavi Jutarnjem listu.

    Priznaje da je imao veliku tremu kad je Bajagi slao pesmu.

    “Ipak je čovek napisao masu vrhunskih stvari. A što se moje famozne angažovanosti tiče, mislim da je to smisao rokenrola: reći svima što ih ide i ne biti po svaku cenu deo mase”, poručio je frontmen Hladnog piva.

    Pesma se našla na Miletovom solo albumu ‘Kuća bez krova’.

    Izvor: VIMEO/Živojin StepanovićTAGOVI: MILE KEKIN , MOMČILO BAJAGIĆ BAJAGA , MUZIKA

    KOMENTARA 6

    Dodaj komentarPOSLEDNJI KOMENTARI

    Komentator

    16:58 22.10.2018.

    Neko ko se ne slaze sa pesmom je prijavio na YouYube pa je skinuta. Evo pesme https://vimeo.com/29569299442 1 

    Skadarlija

    15:43 22.10.2018.

    Lep odgovor mrziteljima s obe strane, bravo kraljevi!132 4 

    Nenad-EU

    15:14 22.10.2018.

    Pesma koju će poslušati i razumeti normalni Hrvati i normalni Srbi koji više ne žive u svojim domovinama. Našminkane nacionaliste, biznis političare o obe države, na vlasti održavaju oni koji padaju u trans na Tompsonove stihove ili se tuku u redu ispred ‘Linde za piliće.133 4 SVI KOMENTARI

    IZDVAJAMO

    VESTI

    informer violeta cvetković

    • AŽC: Majka iz Kragujevca u opasnosti zbog pisanja Informera

    BIZNIS

    banka, banke, krediti

    • Srbija uvela sistem instant plaćanja u bankama

    VESTI

    Sergej Trifunović

    • Trifunović nakon što mu je pozlilo: Živ, zdrav, nenormalan

    SHOWBIZ

    mile kekin, momčilo bajagić Bajaga

    • Mile Kekin i Bajaga pesmom odgovorili na ludilo u regionu

    VESTI

    ljiljana smajlović

    • Smajlović: Posle šest godina vlasti, oni poseduju Srbiju

    DRAŽA PETROVIĆ

    Draža Petrović kolumna DJV

    • Čiji je kolega Vučićević?

    Radivoj Cvetićanin

    Specijalni izveštaj

    Makedonska lekcija za Srbiju

    Makedonija je položila na popravnom. Većina koja je na samome kraju prošle sedmice uspostavljena u nacionalnom parlamentu utrla je put za ustavne promene i primenu dogovora sa Grčkom o novom imenu države.1Piše: Radivoj Cvetićanin22. oktobra 2018. 19.00  

    Istinomer

    Propali referendum zaboravljen je kao da ga nije ni bilo, i makedonski buldožer modernizacije nezaustavljivo ide dalje.

    Srbija je, kao pod hloroformom, skamenjena pratila razvoj događaja. Samo je mala građanska alternativa disala nečujno za Zorana Zaeva, zebući nad ishodom – vladajuće su strukture čekale, pak, da se taj prljavi projekat Natoa konačno surva u provaliju. Trebalo je gledati sajtove srpskih tabloida (koji su službeniji sajtovi od službenih sajtova predsednika države i vlade) dok je spiker Sobranja, sa izgledom rimskog patricija, u petak veče brojao novu, potrebnu većinu: pokisle kokoške, ništa drugo.

    Tako je, nema sumnje, izgledao i njihov šef, tj. šef ove naše države. (Još kad je sa prvom, stigla i jedna druga, ništa manje važna vest – da je eks-premijer Gruevski tog dana fasovao zatvor, zbog zloupotreba vlasti, uz njega i neki članovi njegove vlade!) Jer, šta ova pobeda novog odvažnog makedonskog lidera može značiti drugo nego još jedan Vučićev politički poraz? Makedonija je prelomila, i rešila da se pridruži zapadnoj civilizaciji. Srbija je opet ostala poslednja, i sama, na Balkanu, da tumara između svetskih prestonica, u teškoj zabludi da je tamo rešenje njene sudbine. Kako bi bilo da razmisli – posle svega i dok evo upućujemo pozdrav i čestitku Makedoncima – da problem možda nije u njenoj glavi?

    Istinomer

    Komentari (1)

    Notify me of new posts by email.* Sva polja su obaveznaPotvrdi

    Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

    This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

    1. Brane22. oktobra 2018. u 21.15Cestitke vecini u parlamentu! Koga zanima 30% glasaca, vazno je biti na putu modernizacije i voziti se buldozerom. Kakav rasizam prema malim narodima! Sto pre izvuci lekciju da ne budemo sami i poslednji u ovom svetu licemerja, bezobrazluka i sile  

    Svetlana Lukić

    Društvo

    Svetlana Lukić iz Peščanika govori za Danas

    Ako država želi da te uništi, tu spasa nema

    I pre Vučića država je u velikoj meri bila organizovana po mafijaškim principima, ali to je bila neka vrsta horizontalne mafije – konfederacija klanova koji su gospodarili određenim teritorijama, institucijama i finansijskim i privrednim resursima.10Piše: Jelena Diković22. oktobra 2018. 15.00 Izmenjeno: 15.00  

    Istinomer

    Foto: Medija centar

    Ali nije postojala ova patološka potreba da se satre svaka slobodna teritorija, svako ko ne želi da bude član porodice. Ono malo nezavisnih institucija i pojedinaca svedeni su na ulogu koju „mastro di giornata“ (majstor dana) ima u kalabrijskoj mafiji – prosleđuju naniže dnevne zapovesti glavnog šefa, „capo crimine“. Tu omiljeni mafijaški novinar dobija milionske subvencije iz državnog budžeta, a čovek koji je svojim fejsbuk prijateljima preporučio da ne piju vodu iz beogradskog vodovoda jer je zatrovana dve nedelje je proveo u zatvoru, priznao krivicu, pokajao se, izgubio posao, ali to nije bilo dovoljno, nego ga već četiri meseca drže u kućnom pritvoru, ističe u razgovoru za Danas Svetlana Lukić iz Peščanika, koja je sa koleginicom Svetlanom Vuković nedavno dobila nagradu „Osvajanje slobode“.

    * Koliko su mediji i opozicija odgovorni za ovu, kako ste jednom rekli, „vladavinu ološa i najgorih“?

    – Koji mediji i koja opozicija? Mediji su i Pink, RTS, Studio B, ali i Danas, Vreme, N1. Opozicija je Srđan Nogo, ali i Marinika Tepić. Naravno da i svi mi koji nismo članovi mafije snosimo veliku odgovornost, ali već dugo i nož i pogaču drži „capo crimine“ i svako poređenje je bespredmetno.

    * Hoće li onda retki nezavisni mediji, poput Peščanika, preživeti ovu vlast?

    – Profesorka Snježana MiIivojević je davno rekla: „Mediji su preživeli Miloševića, ali neće demokratiju“. Dakle, ne verujem da će Peščanik preživeti ovu vlast. Ako država želi da te uništi, tu spasa nema. Kako god, mi ćemo nastaviti da radimo kao da je sve manje-više u redu.

    * Koliko su nesuočavanje s prošlošću i promocija ratnih zločinaca u Srbiji odgovorni za izvrtanje istorijskih činjenica i cvetanje nacionalizma?

    – To je suviše ozbiljna tema za kratak odgovor. Samo ću podsetiti na vest od pre nekoliko dana iz Fonda za humanitarno pravo, povodom obeležavanja 27. godina od zločina u Lovasu u istočnoj Slavoniji. Tada je ubijeno 70 meštana ovog sela koji su naterani da hodaju po minskom polju. Optužnica protiv 14 lica je podignuta još pre 11 godina i do danas nije doneta nijedna presuda. Užasava me pomisao da bi naša borba za nezavisnost pravosuđa jednoga dana formalno mogla i da uspe, ali bez pomaka u procesuiranju ratnih zločina.intervjusvetlana lukicBeograd

    Istinomer

    Komentari (10)

     Notify me of follow-up comments by email.

     Notify me of new posts by email.* Sva polja su obaveznaPotvrdi

    Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

    This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

    1. sasa22. oktobra 2018. u 16.11Tako je to uvek bilo u zivotu, pa treba samo krenuti unutar porodice, preduzeca pa nadalje….  Odgovori
    2. Mima Mihajlovic22. oktobra 2018. u 16.11Pescanik moze biti nesto posebno, ali bez ostrascenih „strucnjaka“.  Odgovori
    3. Goca22. oktobra 2018. u 16.26Drzava sankcionise one koji krse zakone, nikoga ne unistava  Odgovori
      1. Brama22. oktobra 2018. u 19.23Tako je, Goco. Pogledaj film U IME NARODA  Odgovori
    4. Crna trojka:22. oktobra 2018. u 18.31„Ne dam Gašića,lončara,Malog,Nebojšu!“-Čuvajte se,sve će učiniti za jedan njegov zagrljaj!  Odgovori
    5. Pobesneli max22. oktobra 2018. u 18.36Obrni okreni pa opet okrivi nacionalizam…
      Smoriste više, aman zaman ljudi moji, sa tim „nacionalizmom“…
      Utuvite u te svoje „ekspertske“ glave da nije kriv nacionalizam, za ovo sto nam se desava- već zloupotreba nacionalizma…. Protuve, primitivci, ološ je zloupotrebio nacionalizam… baš kao što danas taj isti ološ zkoupotrebljava i “ evropejstvo“ ,šta god pod tim podrazumevali… hoćete li, Svetlana, reći da su krive Evropske vrednosti zbog toga..? Sumnjam da ćete…  Odgovori
    6. Zrenjaninac22. oktobra 2018. u 18.39Ovi botovski komentari me teraju na povracanje .  Odgovori
    7. Vesna Mitić-Nedeljković22. oktobra 2018. u 18.52Svakodnevno čitam tekstove Peščanika, posle kojih se osećam nadahnuto i umireno. Nadahnuto, neprocenjivim blagom koje taj predivni portal uvek donosi ovim prostorima. Umireno, jer su svi još tu, još se pametno piše i objavljuje, tiraniji u prkos. Premda bez mnogo nade, ja svejedno mislim da nesmetano pojavljivanje Peščanika mora doći u red za još jednu neustrašivu građansku inicijativu. On nam je neophodan kao što nam je neophodan krov nad glavom (koji smo uredno platili i čuvamo ga) i staro drveće u našim gradovima (koje pamte i vole mnoge generacije). Ukoliko mu je, onda, suđeno da ga bahati bezumnici ugrožavaju, bar da civilizovana borba za opstanak portala bude hrabra kao i njegove urednice.  Odgovori
    8. Pele22. oktobra 2018. u 18.55Država nikoga ne želi da uništi to je strašno na koji način pozicija štiti sebe, a pokvareni su i prete sa svih strana.  Odgovori
      1. Dusan22. oktobra 2018. u 21.33Pele prvo idi u osnovnu skolu pa se onda javi da kazes nesto o Drzavi a i opoziciji ,,Nemogu da verujem da je tako lako postati ,,Bot,,  

    Dokaz da je Srbija pozorište

    Famozno

    Basara ponedeljkom

    Kada, recimo, čuješ Dejan Mijač, odmah pomisliš aha, to je onaj reditelj, čuješ li pak ime Irfan Mensur, momentalno se dosetiš da je to glumac, ali kad čuješ Dejan Savić prva ti pomisao bude da je to fudbaler, ali čim ustanoviš da si ga pomešao sa Dejanom Savićevićem, onda pojma nemaš ko bi uopšte mogao biti taj čovek.5Piše: Svetislav Basara22. oktobra 2018. 16.00  

    Istinomer

    To se nikada ne bi ni saznalo da komedijant slučaj nije udesio da N. N. lice Dejan Savić odlukom višnje sile postane upravnik Narodnog pozorišta. Pretpostavljam da ste dosad dokonali da je tema naše današnje kolumne usložnjavanju situacije u NP. Dakle ovako. Najpre je Jug Radivojević odbio da na pučistčki način zameni Hubača, za šta mu treba odati priznanje, a onda su se glumci i reditelji okupili i zatražili ostavku Dejana Savića.

    Da u ministarstvu kulture ima pameti, ta bi mu ostavka momentalno bila data, ali ministarstvo kaže da za sada samo „prati tok situacije“ i da ne želi da „reaguje ishitreno“, što u ušima naivčina zvuči promišljeno i odmereno, ali prekaljenim prevodiocima sa zagrobnog na kolokvijalni srpski odmah puca pred očima da ministarstvo zapravo hoće da kaže sledeće: čekam da se odluka donese „tamo gde treba“, pa da reagujem „pravovremeno“.

    No, dobro, pustio bih da se stvari u NP razvijaju svojim tokom – na to se ionako ne može uticati – da se na sceni nacionalnog teatra nije pojavio lik na koji polažem autorska prava, onaj moj drljavi podnarednik, iako ne u svojoj musavoj uniformi, nego u kostimu rečenog Dejana Savića. Uznemiren i uzibrećen odlučnom reakcijom pozorišnih radenika, podnarednik Savić je blagoizjavio da se glumci i reditelji ne bune zbog idiotske smene jednog uspešnog direktora drame, nego zato da bi psovali kralja.

    Protest dramskih umetnika – bio je Savić kratak i jasan – „ima političku pozadinu“. Ovde ponovo ima posla za prevodioca. Podnarednik Savić, poučen viševekovnim iskustvom, zapravo šalje sledeću kriptogramsku poruku kralju: „Jesam, vaše veličanstvo, napravio sranje, ali sam ga napravio u odbranu vašeg lika i dela, jer da nisam, eto vam koliko sutra u Narodnom pozorištu Đilasa i Jeremića koji će prekosutra na velikoj sceni javno obesiti premijerku Brnabićevu. Zato zažmurite na jedno oko i ostavite me da, za skromnu naknadu, u potaji guzim NP-ov ansambl i publiku. Srdačno vaš, D. Sav.“ Ovo „D. Sav.“ je po pravopisu predostrožnosti, ne bi, naime, bilo dobro da kralj inicijale D. S. pročitao kao – Demokratska stranka. Pu, pu, daleko bilo.

    Goreopisano je uhodana staza vekovnog propadanja svega i svačega u Srbiji koje će, ako se ne dogodi biblijsko čudo, skorih dana završiti upadom pikapova partijskih milicija na otvaranja supermaketa i nasumičnim mitraljiranjem okupljene mase. Scenario katastrofe? Jok. Gvozdeno pravilo dramaturgije, Puška okačena na zid u pravom činu, mora opaliti na kraju trećeg.

    Istinomer

    Komentari (5)

     Notify me of new posts by email.* Sva polja su obaveznaPotvrdi

    Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

    This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

    1. Milan22. oktobra 2018. u 17.03Da, tako je, priča o podnaredniku mi je u nekom trenutku postala malo izlizana, ali nisam bio u pravu, nema te mudrosti, niti nauke koja nas bolje opisuje od podnarednika. U normalnoj zemlji podnarednik bi bio satirični junak, a ovde poželjni oblik nacionalnog ispoljavanja, jer ako nisi podnarednik, onda si izdajnik, autošovinista i sve ono iz saopštenja otadžbinske uprave SNS (čitaj Marka otpravnika Đurića). Toliki je značaj da bih ga turio u udžbenik  Odgovori
    2. milos22. oktobra 2018. u 18.45Dejan Savic je vaterpolista a fudbaler je Dejan Stankovic  Odgovori
      1. Brama22. oktobra 2018. u 20.54A fudbaler je i Dejan Savicevic.  Odgovori
      2. Stole22. oktobra 2018. u 21.33A Dejan Savić na koga se odnosi kolumna je dirigent i upravnik NP.  Odgovori
    3. Til Ulenspigel22. oktobra 2018. u 21.07Па сетимо се да је такође пучем некада за упрвника НП постављен Берчек.
      И тако то иде до бесвести : сјаше Курта, а узјаше Мурта док дорату (читај збланутом пучанству) не отпадну м.да . А Куртама кад сјашу преостаје само да певају : “ ех…оно наше што некад бејаше“…  

    Sport

    Sport

    Hiljade ljudi na dočeku zlatnih odbojkašica u Beogradu

    Ženska odbojkaška reprezentacija Srbije dočekana je večeras u 19 časova na balkonu Skupštine grada posle osvajanja zlatne medalje na Svetskom prvenstvu u Japanu, a izlazak „zlatnih „odbojkašica propraćen je ovacijama mnoštva građana okupljenih na platou.2Piše: FoNet22. oktobra 2018. 20.05 Izmenjeno: 21.13  

    Istinomer

    Foto: FoNet/Aleksandar Barda

    Svetske šampionke je prethodno primio gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, a ranije popodne i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

    Trener Zoran Terzić poručio je građanima da reprezentacija zaista oseća ljubav i podršku koja im je pružena i zamolio ih da pomognu da se ovaj sastav reprezentacije zadrži na okupu bar do 2020. godine i sledećeg velikog takmičenja u Tokiju. „Vi ste najbolji. Vi ste naš motiv, naša snaga i nadam se da ćemo uspeti da ispunimo ovu Terzinu želju“, rekla je kapiten reprezentacije Maja Ognjenović.

    Reprezentativka Milena Rašić pozdravila je i Republiku Srpsku i Crnu Goru, i naglasila da šalje „svu ljubav ovog sveta za njeno Kosovo“. Ispred Skupštine grada priređen je i muzički program u čast pobednica Svetskog prvenstva u odbojci.

    Foto: FoNet/Aleksandar Barda

    Foto: Starsport

    Foto: Starsport

    Foto: Starsport

    Foto: Starsport

    Foto: Starsport

    docekodbojkašiceskupstina gradaBeograd

    Istinomer

    Komentari (2)

     Notify me of follow-up comments by email.

     Notify me of new posts by email.* Sva polja su obaveznaPotvrdi

    Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

    This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

    1. Dragan Stevanović22. oktobra 2018. u 20.53Mile Dodik baš dokon.  Odgovori
    2. Milojko Duduk22. oktobra 2018. u 21.22Ako je na prijemu odbojkasica u Beogradu bio prisutan i sirovi Dodik iz Banja Luckog entiteta, onda odbojkasice treba obavezno da vrate zlatnu medalju natrag. Da se ne pomisli da je zlato dobila ekipa iz Dodikovog sela Laktasa u okolini Banja Luke.  Odgovori

    današnje kolumne

    LJajić optužuje

    Ljajić optužio Zukorlića da od Sandžaka pravi Afganistan

    Nećemo dopustiti da se od Sandžaka napravi Afganistan, poručio je ministar trgovine i turizma Srbije i lider Socijaldemokratske partije Srbije.

    Gledajte filmove, čitajte knjige šta talibani danas rade u Afganistanu, tako se ponaša Muamer Zukorlić, kaže Rasim LjajićArhiva

    Poslanik u Narodnoj skupštini Srbije Muamer Zukorlić koristi silu kako bi ostao na vlasti, a u Sandžaku se ponaša isto kao što to rade talibani u Afganistanu, izjavio je lider Socijaldemokratske partije Srbije Rasim Ljajić.

    “Neko ko nema podršku, ko je minoran, pokušava da ostane u političkom životu koristeći silu i krijući se iza paravana Islamske zajednice. Nećemo dopustiti da se od Sandžaka napravi Afganistan. Ovo je tipično ponašanje talibana u Afganistanu. Gledajte filmove, čitajte knjige šta talibani danas rade u Afganistanu, kako tuku, ubijaju ljude. Scenario je isti, tako se ponaša Zukorlić”, rekao je Ljajić za Srpski telegraf.

    Kazna na izborima

    Ljajić, koji je ministar trgovine i turizma u Vladi Srbije, kaže da vjeruje da će građani na prvim izborima kazniti takvo ponašanje.

    “Mi nikada nismo imali više učlanjivanja u stranku nego posle tih događaja. Ljudi su ogorčeni, neće silu, neće kabadahije. Imate i vlast u Prijepolju, koja je dovedena na rub propasti. Za tri godine vlasti, osim afera koje stalno proizvodite, niste napravili apsolutno ništa. Uz sve to loše što se dogodilo, pozitivna je reakcija ljudi koji to neće”, zaključio je Ljajić.

    Izvor: AgencijeTAGOVIBeogradSrbijaSandžakRasim LjajićMuamer ZukorlićTOPICSrbija

    Oglasi

    POVEZANE VIJESTI

    Zukorlić: ISIL mi prijeti jer predstavljam umjereni islam

    Mediji: Zukorlić dobio osiguranje, ISIL mu prijetio smrću

    Reagovanje BDZ Sandžaka: Zukorlić je slao pomiriteljske poruke

    POPULARNO

    1. Je li (samo) Dayton kriv za stanje u BiH i izborne rezultate?
    2. Vratite nam selendru Banju Luku
    3. U Crnoj Gori radovi na spajanju najvišeg mosta na prostoru bivše Jugoslavije
    4. Hahn: Kosovo za Srbiju nije jedini uslov za ulazak u EU
    5. Video: Boeing i Saab razvijaju napredni avion T-X

    NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.