Imitacija ekonomije

Obrnuta ekonomija

Šta bi sa Razvojnom bankom

Dragi čitaoci, izvinite, ali što najpre, pre današnje teme, moramo da se pohvalimo.

    

I pored političkog razmimoilaženja, našu kolumnu, zaduženu za borbu protiv „obrnute ekonomije“, nadležni sve više slušaju i slede. Pre više od godine i po dana(trećeg jula 2017. godine) imali smo tekst „Leks specijalis za naše „švajcarce“, a u petak petog avgusta tekst „Rašomonijada oko Švajcaraca“. Istog dana, predsednik je, kako je i obećao, izašao sa predlogom. U dlaku sličnom našem, samo bez individualizacije krivaca. Osim naravno ĐBJ(Đilas, Boško i Jeremić). Koji su za sve krivi. Mada bi predsednik, ako je do kraja hteo da, poput drugih zemalja u okruženju, definitivno hteo da reši problem, trebao da preuzme odgovornost „svojih“. Pošto su tu, već sedam godina. Baš kada je problem švajcaraca „eskalirao“. Da su ranije doneli leks specijalis, u godinama kad su Mađarska, Hrvatska i Crne Gora rešile problem, štete bi bile manje. Sačuvali bi materijalno i psihičko „zdravlje“ mnogi dužnika. Iako su posle 10-11 godina, otplatili ceo početni glavni dug, opet duguju isto, odnosno ceo stan. Kod mnogih, izvršioci već došli, ili samo što nisu. Dežurni skeptici, kažu da predsednik ne bi slučajno svratio među „švajcarce, niti išta obećao, da nisu takve prilike. Dovoljan je „jedan od 5 miliona“. Može biti opasno, ako se pojave „drugi, treći i četvrti“. Uostalom, ubrzo ćemo videti da li će se, kada, i sa kakvim odredbama, pojaviti leks specijalis.

Prelazimo na temu dana. Pre desetak godina, kada je i Vaš hroničar „kojekude“ zalutao u Parlament, iz koga sam sedmično u „Danas“ slao kolumnu „Hajd Parlament“(gde svako priča šta, kad i kako hoće), jedna od vrućih tema bila je – Razvojna banka ili Fond za razvoj. Radikali, a kasnije naprednjaci na čelu sa sadašnjom guvernerkom su imperativno tražili osnivanje Razvojne banke. Koja će objektivno i nepristrasno, kreditirati privredne subjekte. Od početnika, do velikih kompanija. Sa akcentom na MSP(mala i srednja preduzeća). Glavna zamerka Fondu je bila prisustvo zarazne bolesti zvane Partokratija. Kredite lakše i brže dobijaju „svoji“, a sporije i teže „tuđi“. Kakav partijski dres, takav i toliki kredit. Obećali su da će, kad oni dođu, Fond hitno otići u penziju i istoriju, a na scenu stupiti Razvojna banka. Kao specijalizovana banka za povoljno tekuće i investiciono kreditiranje privrede. Koju će voditi stručnjaci, a upravljati nestranački Upravni odbor.

Dođoše, a tadašnja poslanica glavna zastupnica formiranja Razvojne banke posta guvernerka. Sve se promenilo, nema Razvojne banke. Ostao dobri, stari Fond. Koga su mnogi privrednici, pre više decenija, iz milošte prozvali „privredna majka“. Razvojnu banku više niko i ne pominje. Izgleda da je to isključivo „opoziciona“ kategorija. Čim dođeš na vlast, dobar ti je Fond. Dobri poznavaoci tvrde da je „zlatno doba“ Fonda bilo u vreme direktorovanja Olivere Božić. Da je u tim godinama Fond zaista pretežno bio „privredna“ a ne „partijsko – privredna“ banka, potvrđuje prosta činjenica, da je Olivera Božić „direktorovala“ u doba Miloševića, a potom kod postpetooktobarskih premijera Đinđića, Živkovića, Koštunice i Cvetkovića. Ko valja, toga ne menjaju. Smenjena je 2010. godine. Kada je po „partijskom ključu“, Fond pripao tadašnjem „G17 plus“(Ili kako ih je naša kolumna nazvala „G pet posto plus“. Umeli su uvek da „istrguju“ tih famoznih pet posto, za ulazak u Parlament).

Fond se promenio i politizovao, ali je i danas mnogo povoljniji od poslovnih bankama, u kreditiranju privrede. Paleta kreditnih proizvoda je zaista velika. Start up krediti za početnike sa 30 posto bespovratnih državnih sredstava, krediti za razvoj preduzetništva sa 20 posto bespovratnih državnih sredstava, redovni investicioni krediti, krediti za TOS(trajna obrtna sredstva), krediti za održavanje likvidnosti, krediti za poslovanje u nerazvijenim područjima. Sve na vrlo dugačke rokove, sa godišnjom kamatom od 1,8 posto(sa garancijom poslovne banke 1 posto). Po rokovima i kamatama – Evropa u Srbiji.

Šta nedostaje da Fond opet postane prava „privredna majka“. Prvo da se smanji partijski uticaj. Pogotovo, što se „između redova“ čuje, da nema kredita dok se“ negde ne da nešto“. Kako bi i bilo, kad su članovi Upravnog odbora sve sami ministri. Iz dve partije. Jedne velike i druge „večite“. Pa svako ima nekog svog. Plus „svojim“ partijama. Da od nečega žive. Sigurno bi bilo makar malo bolje da Upravni odbor bira Parlament, iz reda ekonomskih i pravnih eksperata i stručnjaka. Ne bi svi tako lako prodali „veru za večeru“. Znanje i struku za partije. Drugo je olakšavanje administracije. Treba podići desetine potvrda. Poreske, MUP-a, Geodetskog zavoda, suda, opština i gradova. Pa slede biznis planovi i ostala administracija. Nema druge, nego da platiš advokata. Da imaš čime, ne bi tražio kredit. Mnogi se obeshrabre i odustanu. Fond je najavio da će se ubuduće tražiti samo jedna sveobuhvatna potvrda(izjava). Hvala Bogu. Konačno, kako će početnici i firme koje imaju dobar i rentabilan program ali nemaju stalnu imovinu, obezbediti hipoteku na nepokretnostima. Najmanje 20 posto veću od traženog kredita. Tako da i za Fond često važi „kredit može da dobije samo onaj ko dokaže da mu ne treba“. Više puta smo predlagali ublažavanje sredstava obezbeđenja kod Fonda. Posebno da opštine i gradovi za početnike i privredna društva sa svoje teritorije, za koja procene da imaju realne tržišne šanse, budu solidarni jemci. Kao i da rade administraciju za one kojima je to potrebno.

    

NESLOGA RAZARA

Politika

ZEP – Zeleni napustili Građanski blok 381

Bulatović i Janković se sukobili zbog SZS

Zelena ekološka partija – Zeleni odlučila je da istupi iz Građanskog bloka 381, čija je okosnica Pokret slobodnih građana na čelu sa Sašom Jankovićem jer je, kako se navodi u saopštenju, „došlo do nerazumevanja sa jednom od članica GB381“.0Piše: Miloš D. Miljković05. novembra 2018. 19.52  

Istinomer

Foto: FoNet/Aleksandar Levajkovic

U saopštenju piše i da je do „suprotstavljanja nepomirljivih stavova“ između ZEP – Zeleni i „te političke organizacije“ u sastavu GB381, došlo prilikom poslednjeg sastanka Predsedništva pomenute opozicione kolone.

Lider ZEP Zeleni i dojučerašnji potpredsednik GB381 Dejan Bulatović kaže za Danas da u toj stranci odluku o istupanju nisu doneli „preko kolena“, te da su njoj prethodili sastanci Predsedništva i Izvršnog odbora, održani u subotu, nedelju i juče u prepodnevnim časovima. On navodi da su organi stranke, uzevši sve u obzir, doneli jednoglasnu odluku o istupanju iz GB381.

Bulatović ne želi da otkrije sa kojom su članicom GB381 „Zeleni“ došli u sukob zbog, kako kaže, poštovanja činjenice da su bili jedan od osnivača pomenute opozicione kolone. Ipak, on poručuje da će u narednom periodu, „ukoliko to bude potrebno“, detaljno obrazložiti razloge za napuštanje GB381, čija je okosnica PSG.

– „Zeleni“ će ostati u kontaktu sa liderima opozicije, a sredinom nedelje održaćemo sednicu na kojoj ćemo razmatrati novonastalu političku situaciju i odlučivati o našim daljim koracima. Jasno je da opozicione organizacije u trenutnim uslovima samostalno ne mogu da urade ništa značajnije kada je reč o obaranju režima Aleksandra Vučića, tako da ćemo u narednom periodu razmotriti sa kim bismo mogli da sarađujemo i na koji način. Postoji mogućnost da se nekome pridružimo ili da oformimo sopstvenu grupaciju – objašnjava Bulatović za naš list. On dodaje da je u toku jučerašnjeg dana dobio veliki broj poruka podrške od ljudi iz opozicije, koji mu poručuju da „Zeleni“ nisu sami.

Iako lider ZEP Zeleni nije želeo da otkrije sa kojom je od članica GB381 na sednici Predsedništva „došlo do nerazumevanja“, izvor Danasa iz pomenute opozicione kolone otkriva da je reč o Pokretu slobodnih građana. Naš izvor navodi da su se Bulatović i Saša Janković sukobili zbog Saveza za Srbiju, ali ne želi da obrazloži kako je do konflikta došlo, niti da li je na Predsedništvu razmatrana eventualna saradnja GB381 sa Savezom okupljenim oko Dragana Đilasa.

Podsetimo, GB381 se oglasio saopštenjem sredinom septembra na sajtu PSG-a, reagujući na izjavu jednog od osnivača Saveza za Srbiju Borka Stefanovića, koji je za jedan beogradski list kazao da se „sa PSG-om, Sašom Jankovićem i GB381 razgovara „na više nivoa“ o ulasku u drugi opozicioni blok“, te da su im „vrata otvorena“.

– Razgovori te vrste ne postoje, a takve spekulacije su neozbiljne, štetne i zbunjuju opozicionu javnost. Iz GB381 je više puta saopšteno da dve politički raznorodne opozicione grupacije treba i mogu da sarađuju na stvaranju uslova za fer izbore i smenu diktature, ali da postoje suštinske razlike u viđenju unutrašnjeg uređenja, spoljnopolitičkog položaja i budućnosti Srbije posle Vučića, i da bi njihovo ujedinjenje bilo neprirodno, lažno i neplodno – navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu PSG-a pre mesec i po dana.

Indicija da se u vrhu GB381 nešto dešava po prvi put se javlja prošlog četvrtka, prilikom polaganja venca ispred Osmatračnice sa Kajmakčalana u Pionirskom parku, kada se na tom mestu u zakazano vreme pojavio samo Saša Janković bez Dejana Bulatovića, za razliku od ranijih događaja koje su „građani“ organizovali. Izostanak Bulatovića bio je primetan i minulog petka, na protestu GB381 „Petkom u pet“ ispred Novog dvora.

Podsetimo, u avgustu je GB381 osnovan od PSG, „Zelenih“, Mađarskog pokreta Jena Maglaija, predsednik Koalicije Tolerancija (Vlaška narodna stranka, Vojvođanski pokret, Tolerancija Srbije, Bošnjačka građanska stranka i Stranka Crnogoraca) Jasminka Hadžisalihovića i Šumadijske regije Saše Milenić. Ubrzo je objavljeno i da je lider PSG Saša Janković postao član Predsedništva „Zelenih“.

U PSG bez komentara

Redakcija Danasa tokom dana[njeg dana pokušala je da kontaktira lidera PSG-a i predsednika GB381 Sašu Jankovića radi komentara o ovom slučaju, ali je njegov telefon bio nedostupan. Pres-služba PSG takođe nije odgovarala na mejlove naše redakcije.

građanski blok 381sasa jankoviczelena ekoloska partijaBeograd

Istinomer

LED TEHNOLOGIJA OSVAJA SVET

Svet

Od septembra bez halogenih sijalica u EU

Nakon što su gotovo 60 godina osvetljavale evropske domove i ulice, halogene sijalice će od 1. septembra biti zabranjene u EU, prenosi Radio Slobodna Evropa.3Piše: Danas Online23. avgusta 2018. 15.58 Izmenjeno: 17.38  

Istinomer

Foto: Pixabay / jniittymaa0

Umesto halogenih sijalica, svetlo će davati LED sijalice koje troše pet puta manje energije, što će sprečiti emisiju više od 15 miliona tona ugljenika godišnje.

Prelazak na LED ne samo da smanjuje štetnu emisiju, već i račune potrošača, slažu se industrija, stručnjaci i aktivisti borbe za zaštitu životne sredine.

Halogene sijalice neće nestati u trenu, preostale zalihe će moći da se prodaju a iz zabrane su izuzete niskonaponske sijalice, poput onih za rerne.

Kompanija Filips, vodeći proizvođač sijalica, procenjuje da će potrošači uštedeti 124 evra godišnje zahvaljujući prelasku na LED sijalice koje traju mnogo duže od halogenih i koriste daleko manje energije.

Britanski Gardijan piše da su prelazak na LED iskoristili zagovornici Bregzita kao još jedan dokaz mešanja iz Brisela.

„Nastojanje EU da zabrani halogene sijalice je pogrešno jer će potrošači trpeti finansijski a najsiromašniji uvek najviše pate zbog takvih politika. Potrošači treba da imaju slobodu izbora sijalice a ne treba to da im nameće EU“, rekao je Džonatan Bulok iz UKIP-a, član odbora za energetiku u Evropskom parlamentu.

Stručnjaci ističu da su halogene sijalice jevtinije od LED ali da su troškovi za struju mnogo veći dok se LED sijalica otplati za godinu dana.

Halogene sijalice takođe traju dve godine u proseku dok je očekivani vek LED sijalica 15-20 godina.

Prosečan britanski dom ima desetak halogenih sijalica od kojih se svaka koristi oko tri sata dnevno, pokazuju neka ranija zvanična istraživanja.evropska unijahalogene sijaliceled sijalice

Istinomer

Komentari (3)

* Sva polja su obaveznaPotvrdi

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

 Notify me of follow-up comments by email.

 Notify me of new posts by email.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

  1. Arhiteča23. avgusta 2018. u 20.10Ključni problem sa halogenim sijalicama je u tome što sadrže živu (isto kao i neonke), tako da imaju previše štetnog uticaja na životnu okolinu. Zato se i jedne i druge izbacuju iz upotrebe i prelazi se na LED: 3 Odgovori
  2. Prometej23. avgusta 2018. u 20.51Mi još nismo ni stigli do halogenih, pa preskočili na led Made in PRC. Halogene jedva da mogu da se nađu u prodavnicama, a masovno se prodaju obične škart koje traju do pola godine, a led do 2 godine umesto 10-15. 11 Odgovori
  3. Bradoje23. avgusta 2018. u 22.37Sto se roka trajanja tice tu postoje razni kvaliteti, kao i u svemu drugom na trzistu. Pre neku godinu sam drzao „obicnu“ sijalicu u rukama staru preko sto godina koja je jos uvek bila u funkciji. Industrija uvek pravi tacan proracun koliko joj se isplati da nesto traje. Dakle, moze da se napravi ali se ne isplati.
    Mozete li da zamislite kako i koliko bi to uticalo na zivotni standard kada industrija odradjivala svoj posao valjano i bez skrivenih namera?
    Inace, obicne sijalice, isto kao i halogene lampe, imaju malu iskoriscenost energije, odnosno jedan veliki deo energije se ne pretvara u svetlost nego u toplotu. To je ono sto im se stavlja kao veliki minus i sto je na kraju krajeva cinjenica. To, sa druge strane, u severnim zemljama takodje ne mora uslovno da bude i minus.
    Velika prednost kod halogenih lampi je da zrace svetlosni spektar koji je skoro identican sa prirodnim, (nezamenljivo u npr. ugostiteljstvu) sto nikako ne moze da se kaze za npr. neonsku rasvetu gde prosto postoje rupe u odredjenim delovima spektra.
    Da se vratim led rasveti: dakle postoje razni kvaliteti, kako u trajanju tako i u kvalitetu svetla koju zrace. Da napomenem da su moji kolege koji su sistematcki merili zracenja razlicitih rasvetnih tela nailazili na led lampe koje su pored vidljivog spektra zracile takodje i UV svetlo! Tu se pre svega radilo o jeftinim led lampama bez sertifikata ali kao sto znamo i to neko kupuje..
    I jos jedna bitna stvar u vezi led rasvete je da tehnoloski procesi povlace za sobom tesku hemiju, od koje jedan deo kasnije vise nikako nije moguce reciklirati ili sl. Za razliku od „stare obicne“ sijalice koju je moguce skoro 100% reciklirati i opet napraviti novu.
    Dakle, kako to obicno biva u zivotu, nije sve crno–belo pa tako i ovde.
    A to da se odredjena industrija siroko favorizuje u odnosu na drugu se takodje ne desava prvi put, pitanje je samo koliko i sta mi gradjani i nasa deca i unuci zaista imamo od toga.

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com