Solarni sistemi

www.grejanje.com

Solarni sistemi

Prva klinička testiranja vakcine protiv korona virusa

Prva klinička testiranja vakcine protiv korona virusa u Nemačkoj

Prva klinička testiranja vakcine protiv korona virusa u Nemačkoj počeće kompanija BioNTech koja sarađuje sa američkom laboratorijom Fajzer (Pfizer), objavio je danas nadležni savezni organ.

Prva klinička testiranja vakcine protiv korona virusa u Nemačkoj 1Foto: Beta/AP

Kako se precizira, reče je o „tek četvrtom testiranju na ljudima“ u svetu. Klinička testiranja će u prvo vreme da se vode na 200 zdravih volontera, starih izmedju 18 i 55 godina, precizira Institut „Paul Erlih“ svom sajtu.

Ostale faze testiranja biće sprovedene narednih meseci na drugim volonterima.

„Eksperimenti na ljudima su jedna važna etapa na putu dobijanja sigurnih i efikasnih vakcina protiv korona virusa za stanovništvo u Nemačkoj i šire“, dodaje institut.

Klinička testiranja treba da vodi i američka laboratorija Fajzer kada dobije odobrenje zdravstvenih vlasti, navodi BioNTech, koji je do sada bio specijalizovan za istraživanja na lečenju kancera.

Ova prva ispitivanja u Nemačkoj treba da se sastoje u „odredjivanju opšte tolerancije testirane vakcine i njene sposobnosti da izazove imunološki odgovor na patogeni agens“.

U svetu trenutno ima oko 150 projekata vezanih za pronalaženje vakcine protiv korona virusa.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

 

NOVI TALAS MIGRANATA

UN: Najmanje 13.000 migranata na grčko-turskoj granici

Oko 13.000 migranata nalazi se na grčko-turskoj granici nakon što je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio da će otvoriti granicu i pustiti migrante da uđu u Evropu, saopštila je večeras Međunarodna organizacija za migracije (IOM).

UN: Najmanje 13.000 migranata na grčko-turskoj granici 1Foto: Beta/AP/Giannis Papanikos

„Najmanje 13.000 ljudi nalazi se duž 212 kilometra granice“, navela je IOM.

Ta agencija UN dodala je da među migrantima ima „porodica sa malom decom“.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

 

Očekuje se prerano cvetanje voća

Polarni vrtlog se ponaša čudno. Izaziva razornu pojavu, promijenit će proljeće

Foto: Printscreen/YouTube/Met Office – Weather

POČETKOM siječnja ove godine, radiosondom su provedena mjerenja u središnjim slojevima stratosfere, koja se prostire 50-55 km iznad Zemljine površine.

Mjerenja provedena nad islandskom prijestolnicom Reykjavik pokazala su najnižu temperaturu u stratosferi u posljednjih 40 godina – čak -96 Celzijevih stupnjeva. Ovaj podatak svjedoči o lošem stanju u kojem se trenutno nalazi polarni vrtlog u stratosferi.

Nekoliko tjedana kasnije, postignut je novi rekord u pogledu niske temperature, ali ovoga puta u nižim slojevima stratosfere, na visini između 18 i 20 km. Prilikom jednog ispitivanja, provedenog u Svalbardu, arhipelagu koji se nalazi u Arktičkom oceanu sjeverno od Europe, izmjerena je temperatura od -85 Celzijevih stupnjeva u nižim slojevima stratosfere.

S obzirom na to da su ispitivanja provedena u stanicama izvan jezgre polarnog vrtloga, temperatura nad samim polom je zasigurno još niža. Analize pokazuju naznake zapanjujuće niske temperature u jezgri vrtloga za ovo doba godine, navodi Severe Weather Europe.

Kakvu prijetnju predstavljaju polarni oblaci?

Prema mjerenjima američke svemirske agencije NASA, zabilježena temperatura je najniža u posljednjih 40 godina za ovo razdoblje u sjevernoj hemisferi. Ovakvo stanje dovodi do pojave polarnih oblaka u stratosferi, koji se oblikuju u njenim najhladnijim dijelovima, gdje temperatura pada ispod -85 Celzijevih stupnjeva. Ovi oblaci su rjeđi prizor i od polarne svjetlosti.

@ThomasKast1

Two days ago I saw this magnificent display of polar stratospheric clouds in Finnish Lapland. Just amazing!

Broj osoba koje o tome govore: 614

Usprkos svojoj ljepoti, ovi oblaci igraju ključnu ulogu u procesu razaranja ozonskog omotača.

Na Južnom polu oni pomažu stvaranje ozloglašene ozonske rupe. Razlog za to je činjenica da ovi oblaci potiču nastajanje klora i broma, koji su kemijski veoma aktivni i doprinose ubrzanom uništenju ozona. Hladni uvjeti koji podržavaju formiranje ovih stratosferskih oblaka opstaju i do rujna-listopada nad Antarktikom, kada se uslijed sunčevih zraka javlja fotokemijski proces koji doprinosi razaranju ozonskog omotača.

Predstoji nam neizvjesno proljeće i početak ljeta

U slučaju Sjevernog pola, temperatura obično nije dovoljno hladna da bi se ovi oblaci formirali. Ipak, trenutni pokazatelji svjedoče o kritičnom stanju ozona. Sunčeva svjetlost stiže do Sjevernog pola krajem veljače, odnosno, početkom ožujka, te uz prisustvo polarnih oblaka u stratosferi može pokrenuti proces uništenja ozona.

Ozonska rupa nad Sjevernim polom je i dalje manja od one nad Južnim, ali svakako je nesvojstvena za sjevernu hemisferu. Uzročnik je drastično zahlađenje polarnog vrtloga, dok se i snaga vjetra unutar njega neuobičajeno povećala. Vrtlog će početi nestajati s dolaskom proljeća, jer će temperatura sigurno narasti. Ovaj proces povlačenja vrtloga može biti postupan ili se javiti kao naglo povećanje temperature. Riječ je o prirodnom događaju koji se zove “posljednje zagrijavanje” (eng. ”Final Warming”).

Posljednje zagrijavanje inače ne utječe na klimu, ali isto neće važiti i ove godine, zbog prisustva tako snažnog polarnog vrtloga. Iz tog razloga, neizvjesno je kakvo nam proljeće predstoji. Posljednje zagrijavanje može utjecati na vremenske prilike sve do početka ljeta.

Proljeće će biti ekstremno

A da će proljeće pred nama, barem u dijelovima Europe, biti ekstremno potvrdio je i AccuWeather u svojoj sezonskoj prognozi.

Najavljuju kako će se iznadprosječno toplo vrijeme nastaviti u većem dijelu Europe, ali i kako nas čekaju razdoblja ekstremnih vremenskih uvjeta i oluja.

Nakon zime koju nije obilježilo dugotrajno hladno vrijeme, proljeće će nastaviti taj trend u cijeloj Europi.

Dok se za cijeli kontinent predviđaju prosječne ili iznadprosječne temperature, najduža razdoblja topline osjetit će se od Pirinejskog poluotoka pa sve do Njemačke i južnih dijelova Ujedinjenog Kraljevstva.

“Oni koji provode vrijeme vani morat će se pripremiti na rani početak sezone alergija jer produljena toplina uzrokuje rano cvjetanje bilja i povećanje peludi”, rekao je meteorolog AccuWeathera Tyler Roys.

Toplina će se u nekim zemljama pretvoriti u neugodnu vrućinu pred kraj proljeća.

“Očekujem da će se dijelovi Portugala i Španjolske tijekom svibnja osjećati kao da su usred ljeta”, rekao je Roys. “Lokacije u unutrašnjosti mogu očekivati više dana s temperaturama blizu ili iznad 32 Celzijeva stupnja”.

Na najtoplijim mjestima u Španjolskoj moguće će biti temperature i do 38 stupnjeva krajem svibnja ili početkom lipnja.

U Londonu će najviše temperature vjerojatno ići do 27 stupnjeva prije kraja svibnja.

“Visoke temperature mogu prelaziti 30 stupnjeva od Pariza do Berlina tijekom druge polovice svibnja”, rekao je meteorolog AccuWeathera Alan Reppert.

Znate li nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu?

Nova antička era Bujanovca?

Nova antička era Bujanovca?

Petar Jovanović je pre 6 godina predosetio da Bujanovac leži na srebru i zlatu?

Srebrni grad Aleksandra Velikog izranja iz ruševina kod Vranja

349181_vranje-lokalitet-kale-foto-v.-pesic

Sve je više dokaza da je antički grad iz vremena Filipa Drugog i Aleksandra Velikog, koji se od 2001. godine istražuje na lokalitetu Kale kod sela Krševica u opštini Bujanovac, najverovatnije antički Damastion, izjavio je savetnik Narodnog muzeja u Beogradu Nenad Radojčić.

Lokalitet Kale: Da li je ovo antički Damastion?
Lokalitet Kale: Da li je ovo antički Damastion?

Prema njegovim rečima, o tome svedoči i veliki broj nađenih predmeta.

Damastion je grad na centralnom Balkanu koji je bio poznat po rudnicima srebra, a koji pominje antički geograf, filozof i istoričar Strabon ne navodeći njegovu tačnu lokaciju.

Radojčić, koji je od početka uključen u istraživanje lokaliteta Kale, izjavio je za agenciju Beta da je do sada tu nadjeno oko 5.000 predmeta a da preovladjuju keramički materijal, tkački tegovi i novac. Prema njegovim rečima, oni u najvećoj meri predstavljaju autentični grčki period iz četvrtog i s početka trećeg veka pre

nove ere.

Deo nadjenih predmeta potiče iz nešto mladjih slojeva u kojima su nadjeni arheološki tragovi Kelta, čije je prisustvo arheološki do tada bilo potvrdjeno samo do obala Save i Dunava.

“Lokalitet je jedinstven zbog činjenice da imamo antički materijal koji je radjen u grčkim radionicama, imamo autohtoni materijal koji je radjen ovde u radionicama po grčkim uzorima, i imamo materijal koji je tipičan za skordijske narode. Na centralno-balkanskom području do sada nije nadjen grčki materijal toliko severno niti skordijski materijal toliko južno”, kazao je Radojčić.

Aleksandar Makedonski
Aleksandar Makedonski

Prema njegovim rečima, jedno od najvećih otkrića na lokalitetu koje svedoči o umešnosti njegovih graditelja je cisterna sa bačvastim i lučnim svodom koja je pre četiri godine pronađena u delu lokaliteta pored Krševičke reke i za koju se pretpostavlja da je služila za snabdevanje vodom.

“Grad je imao najmanje tri hiljade stanovnika, a naselje je zahvatalo četiri, pet hektara. Od 2001. godine kada su počela arheološka iskopavanja do sada istražili smo svega šest, sedam odsto površine na kojoj se prostiralo naselje koje zahvata akropolu, padinu i dolinu reke, pa pretpostavljam da značajna otkrića tek predstoje”, rekao je Radojčić.

On je naveo da arheološki lokalitet Kale svedoči da su Aleksandar Veliki i Filip Drugi prilikom organizovanja osvajanja Male Azije morali da obezbede granicu prema centralno-balkanskom području zato što je tu živelo neko autohtono stanovništvo koje se ne može nazvati varvarima već stanovništvom sa određenom kulturom i načinom života.

“Verovatno su tu živela plemena koja su imala svoje starešine, koja su imala neki svoj aristokratski deo koji je vodio ta plemena i te porodice”, kazao je Radojčić.

Savetnik u Narodnom muzeju u Vranju Goran Mitrović je za agenciju Beta izjavio da je stanovništvo koje je živelo u antičkom gradu između Bujanovca i Vranja, za koji se pretpostavlja da je Damastion, koristilo sve savremene tekovine načina života za to vreme.

“Oni su živeli po principima i standardima koji su već bili definisani u grčkim gradovima u Egeji u Joniji. Tu je živelo stanovništvo koje je bilo veoma bogato i koje je imalo razloga zašto je na tom mestu koje dominira područjem vranjske kotline izgradilo utvrdjeno naselje i koristilo sve blagodeti u okruženju u kome su

bila varvarska plemena”, kazao je Mitrović.

Akropolj u Atini
Akropolj u Atini

O tome kako se na području Vranja i Bujanovca živelo pre 24 veka, u vreme kada su ti krajevi bili deo carstva Aleksandra Velikog koje se u to vreme prostiralo do Indije, stanovnici juga Srbije mogu da pogledaju na izložbi u Galeriji Narodnog muzeja u Vranju “Centralni Balkan između grčkog i keltskog sveta, Kale – Krševica 2001-2011”.

No, kakve sve tajne krije lokalitet Kale javnost neće uskoro saznati jer su istraživanja od 2011. godine zbog nedostatka sredstava smanjenog obima, pa je donji deo lokaliteta – hidrotehnički kompleks u kome je pronadjena cisterna konzerviran zatrpavanjem, a mnogo skromnija istraživanja će i ove godine tokom samo jednog meseca biti nastavljena na akropoli.

Akropola je centralni deo svakog grčkog antičkog grada, utvrda obično na uzvisini, oko koje se potom grad širio.

Keltsko pleme Skordisci, vraćajući se iz neuspešnog keltskog pohoda na Grčku, osnovalo je, 278. godine pre nove ere, Singidunum, današnji Beograd.

Keltski Singidunum nalazio se na padinama iznad Dunava, na mestu današnje Karaburme. Došavši na Balkan, Rimljani su, gradeći svoj kastrum, vojno utvrdjenje na ušću Save u Dunav, preuzeli keltsko ime naselja.

Imitacija ekonomije

Obrnuta ekonomija

Šta bi sa Razvojnom bankom

Dragi čitaoci, izvinite, ali što najpre, pre današnje teme, moramo da se pohvalimo.

    

I pored političkog razmimoilaženja, našu kolumnu, zaduženu za borbu protiv „obrnute ekonomije“, nadležni sve više slušaju i slede. Pre više od godine i po dana(trećeg jula 2017. godine) imali smo tekst „Leks specijalis za naše „švajcarce“, a u petak petog avgusta tekst „Rašomonijada oko Švajcaraca“. Istog dana, predsednik je, kako je i obećao, izašao sa predlogom. U dlaku sličnom našem, samo bez individualizacije krivaca. Osim naravno ĐBJ(Đilas, Boško i Jeremić). Koji su za sve krivi. Mada bi predsednik, ako je do kraja hteo da, poput drugih zemalja u okruženju, definitivno hteo da reši problem, trebao da preuzme odgovornost „svojih“. Pošto su tu, već sedam godina. Baš kada je problem švajcaraca „eskalirao“. Da su ranije doneli leks specijalis, u godinama kad su Mađarska, Hrvatska i Crne Gora rešile problem, štete bi bile manje. Sačuvali bi materijalno i psihičko „zdravlje“ mnogi dužnika. Iako su posle 10-11 godina, otplatili ceo početni glavni dug, opet duguju isto, odnosno ceo stan. Kod mnogih, izvršioci već došli, ili samo što nisu. Dežurni skeptici, kažu da predsednik ne bi slučajno svratio među „švajcarce, niti išta obećao, da nisu takve prilike. Dovoljan je „jedan od 5 miliona“. Može biti opasno, ako se pojave „drugi, treći i četvrti“. Uostalom, ubrzo ćemo videti da li će se, kada, i sa kakvim odredbama, pojaviti leks specijalis.

Prelazimo na temu dana. Pre desetak godina, kada je i Vaš hroničar „kojekude“ zalutao u Parlament, iz koga sam sedmično u „Danas“ slao kolumnu „Hajd Parlament“(gde svako priča šta, kad i kako hoće), jedna od vrućih tema bila je – Razvojna banka ili Fond za razvoj. Radikali, a kasnije naprednjaci na čelu sa sadašnjom guvernerkom su imperativno tražili osnivanje Razvojne banke. Koja će objektivno i nepristrasno, kreditirati privredne subjekte. Od početnika, do velikih kompanija. Sa akcentom na MSP(mala i srednja preduzeća). Glavna zamerka Fondu je bila prisustvo zarazne bolesti zvane Partokratija. Kredite lakše i brže dobijaju „svoji“, a sporije i teže „tuđi“. Kakav partijski dres, takav i toliki kredit. Obećali su da će, kad oni dođu, Fond hitno otići u penziju i istoriju, a na scenu stupiti Razvojna banka. Kao specijalizovana banka za povoljno tekuće i investiciono kreditiranje privrede. Koju će voditi stručnjaci, a upravljati nestranački Upravni odbor.

Dođoše, a tadašnja poslanica glavna zastupnica formiranja Razvojne banke posta guvernerka. Sve se promenilo, nema Razvojne banke. Ostao dobri, stari Fond. Koga su mnogi privrednici, pre više decenija, iz milošte prozvali „privredna majka“. Razvojnu banku više niko i ne pominje. Izgleda da je to isključivo „opoziciona“ kategorija. Čim dođeš na vlast, dobar ti je Fond. Dobri poznavaoci tvrde da je „zlatno doba“ Fonda bilo u vreme direktorovanja Olivere Božić. Da je u tim godinama Fond zaista pretežno bio „privredna“ a ne „partijsko – privredna“ banka, potvrđuje prosta činjenica, da je Olivera Božić „direktorovala“ u doba Miloševića, a potom kod postpetooktobarskih premijera Đinđića, Živkovića, Koštunice i Cvetkovića. Ko valja, toga ne menjaju. Smenjena je 2010. godine. Kada je po „partijskom ključu“, Fond pripao tadašnjem „G17 plus“(Ili kako ih je naša kolumna nazvala „G pet posto plus“. Umeli su uvek da „istrguju“ tih famoznih pet posto, za ulazak u Parlament).

Fond se promenio i politizovao, ali je i danas mnogo povoljniji od poslovnih bankama, u kreditiranju privrede. Paleta kreditnih proizvoda je zaista velika. Start up krediti za početnike sa 30 posto bespovratnih državnih sredstava, krediti za razvoj preduzetništva sa 20 posto bespovratnih državnih sredstava, redovni investicioni krediti, krediti za TOS(trajna obrtna sredstva), krediti za održavanje likvidnosti, krediti za poslovanje u nerazvijenim područjima. Sve na vrlo dugačke rokove, sa godišnjom kamatom od 1,8 posto(sa garancijom poslovne banke 1 posto). Po rokovima i kamatama – Evropa u Srbiji.

Šta nedostaje da Fond opet postane prava „privredna majka“. Prvo da se smanji partijski uticaj. Pogotovo, što se „između redova“ čuje, da nema kredita dok se“ negde ne da nešto“. Kako bi i bilo, kad su članovi Upravnog odbora sve sami ministri. Iz dve partije. Jedne velike i druge „večite“. Pa svako ima nekog svog. Plus „svojim“ partijama. Da od nečega žive. Sigurno bi bilo makar malo bolje da Upravni odbor bira Parlament, iz reda ekonomskih i pravnih eksperata i stručnjaka. Ne bi svi tako lako prodali „veru za večeru“. Znanje i struku za partije. Drugo je olakšavanje administracije. Treba podići desetine potvrda. Poreske, MUP-a, Geodetskog zavoda, suda, opština i gradova. Pa slede biznis planovi i ostala administracija. Nema druge, nego da platiš advokata. Da imaš čime, ne bi tražio kredit. Mnogi se obeshrabre i odustanu. Fond je najavio da će se ubuduće tražiti samo jedna sveobuhvatna potvrda(izjava). Hvala Bogu. Konačno, kako će početnici i firme koje imaju dobar i rentabilan program ali nemaju stalnu imovinu, obezbediti hipoteku na nepokretnostima. Najmanje 20 posto veću od traženog kredita. Tako da i za Fond često važi „kredit može da dobije samo onaj ko dokaže da mu ne treba“. Više puta smo predlagali ublažavanje sredstava obezbeđenja kod Fonda. Posebno da opštine i gradovi za početnike i privredna društva sa svoje teritorije, za koja procene da imaju realne tržišne šanse, budu solidarni jemci. Kao i da rade administraciju za one kojima je to potrebno.

    

NESLOGA RAZARA

Politika

ZEP – Zeleni napustili Građanski blok 381

Bulatović i Janković se sukobili zbog SZS

Zelena ekološka partija – Zeleni odlučila je da istupi iz Građanskog bloka 381, čija je okosnica Pokret slobodnih građana na čelu sa Sašom Jankovićem jer je, kako se navodi u saopštenju, „došlo do nerazumevanja sa jednom od članica GB381“.0Piše: Miloš D. Miljković05. novembra 2018. 19.52  

Istinomer

Foto: FoNet/Aleksandar Levajkovic

U saopštenju piše i da je do „suprotstavljanja nepomirljivih stavova“ između ZEP – Zeleni i „te političke organizacije“ u sastavu GB381, došlo prilikom poslednjeg sastanka Predsedništva pomenute opozicione kolone.

Lider ZEP Zeleni i dojučerašnji potpredsednik GB381 Dejan Bulatović kaže za Danas da u toj stranci odluku o istupanju nisu doneli „preko kolena“, te da su njoj prethodili sastanci Predsedništva i Izvršnog odbora, održani u subotu, nedelju i juče u prepodnevnim časovima. On navodi da su organi stranke, uzevši sve u obzir, doneli jednoglasnu odluku o istupanju iz GB381.

Bulatović ne želi da otkrije sa kojom su članicom GB381 „Zeleni“ došli u sukob zbog, kako kaže, poštovanja činjenice da su bili jedan od osnivača pomenute opozicione kolone. Ipak, on poručuje da će u narednom periodu, „ukoliko to bude potrebno“, detaljno obrazložiti razloge za napuštanje GB381, čija je okosnica PSG.

– „Zeleni“ će ostati u kontaktu sa liderima opozicije, a sredinom nedelje održaćemo sednicu na kojoj ćemo razmatrati novonastalu političku situaciju i odlučivati o našim daljim koracima. Jasno je da opozicione organizacije u trenutnim uslovima samostalno ne mogu da urade ništa značajnije kada je reč o obaranju režima Aleksandra Vučića, tako da ćemo u narednom periodu razmotriti sa kim bismo mogli da sarađujemo i na koji način. Postoji mogućnost da se nekome pridružimo ili da oformimo sopstvenu grupaciju – objašnjava Bulatović za naš list. On dodaje da je u toku jučerašnjeg dana dobio veliki broj poruka podrške od ljudi iz opozicije, koji mu poručuju da „Zeleni“ nisu sami.

Iako lider ZEP Zeleni nije želeo da otkrije sa kojom je od članica GB381 na sednici Predsedništva „došlo do nerazumevanja“, izvor Danasa iz pomenute opozicione kolone otkriva da je reč o Pokretu slobodnih građana. Naš izvor navodi da su se Bulatović i Saša Janković sukobili zbog Saveza za Srbiju, ali ne želi da obrazloži kako je do konflikta došlo, niti da li je na Predsedništvu razmatrana eventualna saradnja GB381 sa Savezom okupljenim oko Dragana Đilasa.

Podsetimo, GB381 se oglasio saopštenjem sredinom septembra na sajtu PSG-a, reagujući na izjavu jednog od osnivača Saveza za Srbiju Borka Stefanovića, koji je za jedan beogradski list kazao da se „sa PSG-om, Sašom Jankovićem i GB381 razgovara „na više nivoa“ o ulasku u drugi opozicioni blok“, te da su im „vrata otvorena“.

– Razgovori te vrste ne postoje, a takve spekulacije su neozbiljne, štetne i zbunjuju opozicionu javnost. Iz GB381 je više puta saopšteno da dve politički raznorodne opozicione grupacije treba i mogu da sarađuju na stvaranju uslova za fer izbore i smenu diktature, ali da postoje suštinske razlike u viđenju unutrašnjeg uređenja, spoljnopolitičkog položaja i budućnosti Srbije posle Vučića, i da bi njihovo ujedinjenje bilo neprirodno, lažno i neplodno – navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu PSG-a pre mesec i po dana.

Indicija da se u vrhu GB381 nešto dešava po prvi put se javlja prošlog četvrtka, prilikom polaganja venca ispred Osmatračnice sa Kajmakčalana u Pionirskom parku, kada se na tom mestu u zakazano vreme pojavio samo Saša Janković bez Dejana Bulatovića, za razliku od ranijih događaja koje su „građani“ organizovali. Izostanak Bulatovića bio je primetan i minulog petka, na protestu GB381 „Petkom u pet“ ispred Novog dvora.

Podsetimo, u avgustu je GB381 osnovan od PSG, „Zelenih“, Mađarskog pokreta Jena Maglaija, predsednik Koalicije Tolerancija (Vlaška narodna stranka, Vojvođanski pokret, Tolerancija Srbije, Bošnjačka građanska stranka i Stranka Crnogoraca) Jasminka Hadžisalihovića i Šumadijske regije Saše Milenić. Ubrzo je objavljeno i da je lider PSG Saša Janković postao član Predsedništva „Zelenih“.

U PSG bez komentara

Redakcija Danasa tokom dana[njeg dana pokušala je da kontaktira lidera PSG-a i predsednika GB381 Sašu Jankovića radi komentara o ovom slučaju, ali je njegov telefon bio nedostupan. Pres-služba PSG takođe nije odgovarala na mejlove naše redakcije.

građanski blok 381sasa jankoviczelena ekoloska partijaBeograd

Istinomer

LED TEHNOLOGIJA OSVAJA SVET

Svet

Od septembra bez halogenih sijalica u EU

Nakon što su gotovo 60 godina osvetljavale evropske domove i ulice, halogene sijalice će od 1. septembra biti zabranjene u EU, prenosi Radio Slobodna Evropa.3Piše: Danas Online23. avgusta 2018. 15.58 Izmenjeno: 17.38  

Istinomer

Foto: Pixabay / jniittymaa0

Umesto halogenih sijalica, svetlo će davati LED sijalice koje troše pet puta manje energije, što će sprečiti emisiju više od 15 miliona tona ugljenika godišnje.

Prelazak na LED ne samo da smanjuje štetnu emisiju, već i račune potrošača, slažu se industrija, stručnjaci i aktivisti borbe za zaštitu životne sredine.

Halogene sijalice neće nestati u trenu, preostale zalihe će moći da se prodaju a iz zabrane su izuzete niskonaponske sijalice, poput onih za rerne.

Kompanija Filips, vodeći proizvođač sijalica, procenjuje da će potrošači uštedeti 124 evra godišnje zahvaljujući prelasku na LED sijalice koje traju mnogo duže od halogenih i koriste daleko manje energije.

Britanski Gardijan piše da su prelazak na LED iskoristili zagovornici Bregzita kao još jedan dokaz mešanja iz Brisela.

„Nastojanje EU da zabrani halogene sijalice je pogrešno jer će potrošači trpeti finansijski a najsiromašniji uvek najviše pate zbog takvih politika. Potrošači treba da imaju slobodu izbora sijalice a ne treba to da im nameće EU“, rekao je Džonatan Bulok iz UKIP-a, član odbora za energetiku u Evropskom parlamentu.

Stručnjaci ističu da su halogene sijalice jevtinije od LED ali da su troškovi za struju mnogo veći dok se LED sijalica otplati za godinu dana.

Halogene sijalice takođe traju dve godine u proseku dok je očekivani vek LED sijalica 15-20 godina.

Prosečan britanski dom ima desetak halogenih sijalica od kojih se svaka koristi oko tri sata dnevno, pokazuju neka ranija zvanična istraživanja.evropska unijahalogene sijaliceled sijalice

Istinomer

Komentari (3)

* Sva polja su obaveznaPotvrdi

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

 Notify me of follow-up comments by email.

 Notify me of new posts by email.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

  1. Arhiteča23. avgusta 2018. u 20.10Ključni problem sa halogenim sijalicama je u tome što sadrže živu (isto kao i neonke), tako da imaju previše štetnog uticaja na životnu okolinu. Zato se i jedne i druge izbacuju iz upotrebe i prelazi se na LED: 3 Odgovori
  2. Prometej23. avgusta 2018. u 20.51Mi još nismo ni stigli do halogenih, pa preskočili na led Made in PRC. Halogene jedva da mogu da se nađu u prodavnicama, a masovno se prodaju obične škart koje traju do pola godine, a led do 2 godine umesto 10-15. 11 Odgovori
  3. Bradoje23. avgusta 2018. u 22.37Sto se roka trajanja tice tu postoje razni kvaliteti, kao i u svemu drugom na trzistu. Pre neku godinu sam drzao „obicnu“ sijalicu u rukama staru preko sto godina koja je jos uvek bila u funkciji. Industrija uvek pravi tacan proracun koliko joj se isplati da nesto traje. Dakle, moze da se napravi ali se ne isplati.
    Mozete li da zamislite kako i koliko bi to uticalo na zivotni standard kada industrija odradjivala svoj posao valjano i bez skrivenih namera?
    Inace, obicne sijalice, isto kao i halogene lampe, imaju malu iskoriscenost energije, odnosno jedan veliki deo energije se ne pretvara u svetlost nego u toplotu. To je ono sto im se stavlja kao veliki minus i sto je na kraju krajeva cinjenica. To, sa druge strane, u severnim zemljama takodje ne mora uslovno da bude i minus.
    Velika prednost kod halogenih lampi je da zrace svetlosni spektar koji je skoro identican sa prirodnim, (nezamenljivo u npr. ugostiteljstvu) sto nikako ne moze da se kaze za npr. neonsku rasvetu gde prosto postoje rupe u odredjenim delovima spektra.
    Da se vratim led rasveti: dakle postoje razni kvaliteti, kako u trajanju tako i u kvalitetu svetla koju zrace. Da napomenem da su moji kolege koji su sistematcki merili zracenja razlicitih rasvetnih tela nailazili na led lampe koje su pored vidljivog spektra zracile takodje i UV svetlo! Tu se pre svega radilo o jeftinim led lampama bez sertifikata ali kao sto znamo i to neko kupuje..
    I jos jedna bitna stvar u vezi led rasvete je da tehnoloski procesi povlace za sobom tesku hemiju, od koje jedan deo kasnije vise nikako nije moguce reciklirati ili sl. Za razliku od „stare obicne“ sijalice koju je moguce skoro 100% reciklirati i opet napraviti novu.
    Dakle, kako to obicno biva u zivotu, nije sve crno–belo pa tako i ovde.
    A to da se odredjena industrija siroko favorizuje u odnosu na drugu se takodje ne desava prvi put, pitanje je samo koliko i sta mi gradjani i nasa deca i unuci zaista imamo od toga.

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com