Za razvoj turizma 30 kapitalnih projekata

Zajednički nastup Golupca i Nove Moldave iz Rumunije na Sajmu turizma

Za razvoj turizma 30 kapitalnih projekata

Opštine Golubac i Moldava Nova iz Rumunije zajednički su predstavili svoju raznovrsnu ponudu na štandu „Donje Podunavlje“ sa opštinama Negotin, Kladovo i Majdanpek, na ovogodišnjem 42. Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu.

Za razvoj turizma 30 kapitalnih projekata 1Foto: egolubac.rs

Sa Golubačkom tvrđavom, koja je obnovljena sredstvima EU i manastirom Tumane, opština Golubac je vodeća turistička destinacija na Dunavu, a dodatna podrška EU omogućiće upotpunjavanje turističke ponude. Do danas u ovoj podunavskoj opštini realizovano je oko 30 velikih i kapitalnih projekata u oblasti turizma, infrastrukture, lokalne putne mreže, kulture i sporta.

Predsednik opštine dr Nebojša Mijović je ukazao da u proteklih četiri godine realizovano oko 30 velikih i kapitalnih projekata iz sredstava EU, od države Srbije i veći deo iz budžeta Opštine Golubac i donacija. Opštine Golubac i Moldava Nova u Rumuniji završili su projekat finansiran iz IPA fondova prekogranične saradnje Rumunija-Srbija vredan 2,3 miliona evra. Reč je o uspostavljanju graničnog prelaza trajektom na liniji Moldava Nova – Usije.

– Ovo je prvo i premijerno učešće na Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu, a radimo zajedno na obogaćivanju zajedničke turističke ponude za naše i druge građane, rekao je gradonačelnik rumunske opštine Moldava Nova Adrijan Torma.

U toku godine i letnje turističke sezone na području opštine Golubac održavaju se mnogobrojne turističko-kulturne i sportske manifestacije među kojima su Sajam Dunava, Golubački kotlić, Prvenstvo Srbije i KUP Golupca u jedrenju na vodi i Festival istorijskog filma „Ispod površine“ koji će se ove godine po drugi put održati u ovom gradu na Dunavu.

Još jedna biciklistička staza i plaža

Kroz Golubac prolazi Dunavska biciklistička ruta EuroVelo 6 kojom godišnje prođe od 10 do 15 hiljada biciklista iz Evrope i naše zemlje, a u planu je i završetak gradnje biciklističke staze od naselja Vinci do Golubačke tvrđave u dužini od 12 kilometara, što će doprineti razvoju turizma. Posle jednog veka čekanja građani Golupca će konačno ovog leta dobiti svoju plažu na Dunavu.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

Sajam turizma

Svi putevi vode na Sajam turizma

Na Beogradskom sajmu danas je najavljen program predstojećeg 42. Međunarodnog beogradskog sajma turizma i pratećih manifestacija.

Na konferenciji su govorili: Danka Selić, generalna direktorka Beogradskog sajma, NJ.E. Amr Alguvejli, ambasador Arapske Republike Egipat u Srbiji, Miroslav Knežević, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije i Dragan Zečević, koordinator projekta Sajma turizma.

Pod sloganom „Put pod noge“ od 20. do 23. februara 2020. godine u halama Beogradskog sajma održaće se najveći i najznačajniji turistički događaj u zemlji i regionu jugoistočne Evrope, sajam sa dugom tradicijom, regionalnim ugledom i poverenjem učesnika i posetilaca.

Kao moderan evropski komercijalni sajam, događaj nastavlja da raste i doprinosi razvoju i promociji turizma na autentičan i kreativan način. Uz visok organizacioni nivo, Sajam turizma privukao je još veći broj izlagača, poslovnih posetilaca, a verna publika tek se očekuje u četiri spektakularna sajamska dana.

Generalna direktorka Beogradskog sajma Danka Selić najavila je da će ove godine na Sajmu turizma učestvovati više od 700 direktnih izlagača i suizlagača iz 40 zemalja, a zajedno na sve četiri manifestacije učestvuje više od 900 izlagača.

„Nadamo se da će ovogodišnji sajam ispuniti sva očekivanja, ali i da će oboriti rekord u broju posetilaca i sklopljenih poslova“, rekla je Danka Selić.

Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije Miroslav Knežević, istakao je da turizam u Srbiji sve više postaje motor privrednog razvoja čitave zemlje i naveo da je Srbiju prošle godine posetilo više od 3,5 miliona turista i da je ostvareno više od 10 miliona noćenja. Istakao je da je Beogradski sajam turizma jedan od najvećih turističkih događaja ne samo u Srbiji, već u ovom delu Evrope, koji iz godine u godinu ima sve više posetilaca, ali i mesto gde se sklapa sve više poslova.

Prema Kneževićevim rečima, na ovogodišnjem sajmu u Beogradu biće održano oko 150 poslovnih sastanka, a takvi sastanci, kaže on, sve više dovode i do konkretnih rezultata u turizmu.

„Srbija se dobro pozicionirala na međunarodnom tržištu, a ovakve manifestacije još više generišu turistički promet. Turizam sve više postaje motor privrednog razvoja Srbije i Ministarstvo će raditi na tome da ovakvih manifestacija i turističkih ponuda bude sve više u našoj zemlji“, rekao je Knežević.

Zemlja partner ovogodišnjeg Sajma turizma je Egipat, a NJ.E. Amr Alguvejli, ambasador Egipta u Srbiji, ocenio je da su odnosi dve zemlje u poslednjih nekoliko godina sve jači i u oblasti politike, privrede i turizma.

Ukazao je i da su tri grada iz Srbije potpisala sporazume o saradnji sa tri egipatska grada, kao i da Er Srbija ima direktne letove ka Kairu i Hurgadi, očekujući da će linija biti otvorena i ka Šarm el Šeiku.

„Nakon Sajma knjiga, ovogodišnji Sajam turizma je još jedna prilika za izgradnju i jačanje odnosa između Srbije i Egipta“, rekao je Alguvejli i dodao da uspostavljanjem direktnih letova građani Srbije za tri sata stižu do zemlje u kojoj 365 dana sija sunce, kao i da 10 miliona ljudi iz Egipta ima priliku da lakše upozna Srbiju.

Ambasador Egipta predstavio je svoju zemlju novinarima u Beogradu i kazao da svako ko se odluči da poseti Egipat imaće prilike da se upozna sa egipatskom istorijom, načinom života, kuhinjom i da istraži Crveno more. Prema njegovim rečima, sve više građana Srbije se odlučuje za Egipat kao destinaciju, o čemu, kaže, govori i podatak da je od 2018. godine bilo 250 odsto više zahteva za vizu nego u godinama ranije.

Dragan Zečević, koordinator projekta Sajma turizma saopštio je da će se prvi put ove godine na sajmu predstaviti Šri Lanka, Slovačka i Kenija.

Za sve koji sa nestrpljenjem očekuju leto 2020. godine, Sajam turizma je jedinstveno mesto koje podstiče na nova putovanja, otkriva nove destinacije koje se tek promovišu u Srbiji, gde posetioci mogu da se upoznaju sa sveobuhvatnom i premijernom ponudom popularnih odmarališta i hotela, i na licu mesta ostvare popust, uporede cene i odluče se za svoj idealan odmor.

Svi putevi vode na Sajam turizma

Popusti na Sajmu turizma kreću se od 5 do 50 posto, u zavisnosti od agencije i destinacije, a iz bogate sajamske ponude posetioci će biti u prilici da izaberu putovanja prema svojim afinitetima: primamljive first minute ponude za odmor u letnjoj sezoni, aranžmane za tekuću zimsku ski sezonu, odmor i oporavak u banjama i na planinama, porodična putovanja, putovanja za mlade – omladinski turizam, spa vikende, daleke, egzotične destinacije, krstarenja, city break ponudu, kongresna dešavanja

Tradicionalno, istovremeno sa Sajmom turizma odvijaće se još tri renomirane sajamske manifestacije koje rastu svake godine po obimu i broju učesnika: 11. Međunarodni sajam vina BeoWine, 16. Međunarodni sajam hotelsko-ugostiteljske opreme HORECA-OPREMA i 16. Sajam suvenira “Vidi Srbiju“.

Na ovogodišnjem Sajmu turizma Beogradski sajam nastaviće da realizuje Hosted buyer program i brojne B2B aktivnosti i organizuje dolazak profesionalnih turističkih predstavnika i kupaca iz regiona, Evrope i sveta, koji dugi niz godina uspešno posluju u turizmu. Organizovan u saradnji sa poslovnim partnerima Sajma turizma, Privrednom komorom Srbije i Evropskom mrežom preduzetništva, poslovni B2B portal dostupan je i namenjen registraciji kako izlagača, tako i poslovnih posetilaca i njihovom međusobnom umrežavanju na sajmu.

Celodnevna dešavanja, pregršt interaktivnih sadržaja, prezentacije, promocije, konferencije, degustacije, i ove godine učiniće ovaj veliki sajamski događaj podjednako privlačnim za poslovne posetioce kao i najširu publiku.

Posetioci Sajma turizma, vina, ugostiteljstva i suvenira, pored ekskluzivnih sajamskih pogodnosti, odabira destinacija za putovanje i odmor uživaće svim čulima u ukusima i mirisima gastronomske ponude, specijaliteta ovog podneblja, ali i degustaciji najboljih vina, rakija, pića, kao i suvenira iz svih krajeva Srbije.

Pozivamo vas da u danima pred nama pošaljemo najlepšu sliku sa Beogradskog sajma i družimo se na sajmovima turizma, vina i ugostiteljstva!

Radno vreme manifestacije: četvrtak, 20., petak 21. i subota 22. februar od 10 do 19h i nedelja, 23. februar od 10 do 18h.

Ulaznice: Cena pojedinačne ulaznice je 400 dinara, a za grupne posete 300 dinara. Cena porodične ulaznice (roditelje sa decom starosti do 16 godina) 800 dinara.

Parking: 200 dinara po satu.

BUJANOVAC-KALE-KRŠEVICA

BUJANOVAC-KALE-KRŠEVICA

www.kale-krsevica.com

Arheološko nalazište – Kale

 

[vc_row][vc_column width=”2/3″][vc_column_text]Arheološko nalazište Kale – Krševica

U selu Krševica u južnoj Srbiji, na platou Krševičke reke, pronađeni su ostaci urbanog naselja, čiji najstariji nalazi potiču sa kraja bronzanog i iz starijeg gvozdenog doba – 12. do 7. vek pre nove ere, dok značajni slojevi sa ostacima arhitekture i mnogobrojnim pokretnim nalazima odgovaraju rasponu od početka 4. do prvih decenija 3. veka pre n.e.

Damastion je bio drevni grad koga je u svojim radovima pominjao Strabon, bez tačne naznake o njegovom položaju. Istorija Damastiona počinje u 13. veku p.n.e, kada se spominje kao naselje sa elementima urbanog akropolisa, sagrađeno po grčkom modelu, koje je dostiglo svoj vrhunac u vreme Filipa Makedonskog i Aleksandra Velikog.

Postoji nekoliko pretpostavki o položaju ovog grada. Damastion ili Damastium je naselje Ilirsko-Panonskog regiona, verovatno u blizini današnjeg Kosova i Metohije, poznato po rudnicima srebra. Pronađen je novac sa natpisom Damastion, koji potiče iz južne Srbije, istočne Makedonije i zapadne Bugarske.

Najnovija arheološa istraživanja potvrđuju pretpostavku o položaju Damastiona na obroncima planine Rujan, u selu Krševica, 15 km jugoistočno od Vranja /južna Srbija/. Grad Damastrion je bio naseljen ilirskim/dardanskim plemenom Damastini, kojim je u 4. veku p.n.e upravljao kralj Bardyllis. Grad Damastion je u starom veku bio poznat po srebrnim rudnicima, čija pozicija, kao i samog grada, danas još nije utvrđena. U 5. veku p.n.e. su grad Damastion zauzeli Grci iz Egine. Protok novca grada Damasitona, uključivao je Dardaniju /današnja teritorija Kosova i doline Morave/ i dalje, kao i zapadnu i južnu Jadransku obalu.

Grad Damastion i njegove rudnike srebra je osvojio Filip II Makedonski, posle pobede nad dardanskim kraljem Bardilisom. Posle 5. veka pre nove ere i Peloponeskih ratova, izbegli Grci iz Egine i grada Mende osnovali su grad Damastion, čuven po kovanju srebrnog novca i izvozu tog plemenitog metala, koji su vadili iz okolnih rudnika. U okolini Krševice, kako svedoče i toponimi, bilo je dosta rudnika olova i srebra koji su se koristili od najstarijih vremena do Sasa, pa i kasnije. Na Krševici je nađen i srebrni novac damastion. U naseobini koja ima sve odlike urabnog naselja živelo se luksuzno.

Nađena je luksuzna keramika, po amforama se vidi da je vino i maslinovo ulje ovde dopremano sa Tasosa i iz Mende, a zauzvrat na jug je putovalo srebro. Najveći deo naselja Damastiona se nalazio na padinama ispod akropole, a poslednje tri godine arheolozi istražuju podnožje lokaliteta, jer je tu otkriven, osim monumentalnog rezervoara za vodu, koji je jedina sasvim očuvana antička građevina, i niz zdanja, i masivna obaloutvrda, bedem uz Krševičku reku.

Bezmalo je proteklo dve i po hiljade godina od nastanka naselja Damastion, koje su učinile svoje. Vekovima je podgrađe zatrpavano, što nanosima reke, što zemljom sa uzvišice nad njim. Otkriven je čitav niz peći za pečenje hleba. Uz zapadni bok rezervoara – najstarije i potpuno očuvane antičke građevine, jedine takve kod nas, ka padini – otkriveni su ogromni pitosi, ali i veliki blokovi kamena sa dosta materijala.

Kale /turski naziv za utvrđenje/ se nalazi u blizini Bujanovca, na jednom od najviših uzvišenja koja se spuštaju sa vrhova planine Rujan prema Južnoj Moravi i vranjskoj dolini. Naselje Kale je imalo izuzetan strateški položaj, a najstariji nalazi potiču iz kasno-bronzane i rane gvozdene ere.

Najvažniji ostaci ruševine građevina, kao i bogatstvo arheološkog materijala Krševice imaju svojstva urbanog naselja iz 4. veka i prvih decenija 3. veka p.n.e. Centar naselja Kale i okolina koja se prostire do doline Krševičke reke, su zauzimali površinu od oko 5 hektara. U podnožju brda se danas nalaze seoske kuće sa baštama, a kameni blokovi uzeti sa obližnjeg nalazišta se još uvek mogu videti u zidovima seoskih kuća.

Današnje naselje leži upravo ispod prostora starog naselja, a prema brojnim podacima, ovde se nalaze i grobovi drevnih stanovnika. Grad je bio zaštićen sa dve strane širokim zidom, dok su ostaci građevina iz različitih perioda gradnje, na koje su često uticali rečni nanosi, pronađeni na zaravni. Skup građevina koje potiču iz poslednjeg nanosa je pronađen u središtu naselja.

Istočne i severne građevine sa nekoliko prostorija su bile izgrađene od kamena i cigle, sušene na sunčevim zracima i pokrivene velikim crepovima. Naselje Kale se takođe prostiralo preko severoistočnih padina prema reci, ali zbog gustog zelenila, istraživanje ovog područja je još uvek u početnoj fazi.

U rovovima pronađenim prema jugozapadnoj strani zaravni koja je obuhvatala određene građevine, pronađeni su dve srebrne drahme Aleksandra III i jedan bronzani novčić Demetriosa Poliorketesa. Takođe bronzani Demetriosov novčić je pronađen u središnjem delu, koji obuhvata severne građevine arheološkog nalazišta Kale Krševica.

Pronalazak novčica Filipa II, Alexandra III, Cassandera, Demetrios Poliorketesa i Pelagije određuju hronološki raspon arheološkog materijala koji je do sada otkriven. Oni zasad ukazuju na ostatke značajnog objekta koji tek treba da se ispita. Prvi arheološki nalazi na nalazištu Kale Krševica datiraju iz 1966. godine. Radovi i arheološka istraživanja u Krševici kod Bujanovca još traju.[/vc_column_text][/vc_column][vc_column width=”1/3″][vc_wp_custommenu nav_menu=”79″][/vc_column][/vc_row]

MANASTIR PROHOR PČINJSKI – Bujanovac

MANASTIR PROHOR PČINJSKI – Bujanovac

Манастир Прохор Пчињски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Манастир Прохор Пчињски
Prohor Pčinjski, entrance gate, 2009.jpg

Манастир Прохор Пчињски
Опште информације
Место Кленике
Општина Бујановац
Држава  Србија
Врста споменика Споменик културе
Време настанка 11. век
Тип културног добра Споменик културе од изузетног значаја
Надлежна институција
Надлежна установа за заштиту Завод за заштиту споменика културе Ниш
Седиште Ниш

Манастир Свети Прохор Пчињски се налази на шумовитим обронцима планине Козјак, на левој обали реке Пчиње, у близини села Кленике, 30 km јужно од Врања. Према предању, подигао га је у 11. веку византијски цар Роман Диоген у знак захвалности Светом Прохору Пчињском “Мироточивом”[1], који му је прорекао да ће постати цар. Манастир ради као културно-просветни центар овог краја и у њему ради богословска школа, преписивачко-илуминаторска радионица, а организовано се учи иконописачки занат.

Манастир Прохор Пчињски као целина представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.[2]

Историја[уреди]

Политички догађаји који су се одиграли крајем Х и почетком XI века, морали су оставити трага у градитељству ове области. Победом Василија II (976-1025) над СамуиломВизантија је вратила раније изгубљене територије Балканског полуострва, што је захтевало реорганизовање политичке и црквене управе и стављење становништва под његов утицај. Царском повељом из 1020. године, Василије II реорганизовао је Охридску патријаршију, сада архиепископију, у којој се спомиње епископија Морзовишка, у чијем саставу је поред осталих места и Козјак — данас име планине у чијем подножју се налази манастир св. Прохора Пчињског. Њега је изградио византијски цар Роман IV Диоген (1067-1071), на молбу потоњег свеца и патрона храма Прохора Пчињског. Систематска археолошка ископавања уз свестранију анализу досадашњих сазнања, потврдила би тврдњу да је првобитна скромна једнобродна црква саграђена у XI веку или почетком XII столећа.

Према речима Стефана ПрвовенчаногНемања је у ратовима са Византијом између 1180-1190. године освојио област Врања. Припајањем новоосвојених територија Србији отворила се потреба за организацијом цркве коју је спровео Св. Сава 1220. године. Манастир је остао у саставу српске државе све до њеног дефинитивног пада.

Једна од најопсежнијих обнова заслуга је краља Милутина, који је ангажовао 1316. или 1317. године солунске сликаре Михаила и Евтихија да осликају нови храм. После косовске битке манастир су разорили Османлије, а 1489. године обновио га је Марин из Кратова. Тада је осликан фрескама које се убрајају у најзначајније уметничке творевине свог времена. У 16. веку у манастиру је постојала сликарска радионица, чији су мајстори сликали фреске великих ликовних вредности у капели на јужној страни цркве.

Краљ Милутин је, уз своје 40 манастир-задужбине, обновио и ову, и из карловачког родослова знајемо да САГРАДИ И МАНАСТИР ПШИНСКОМУ ПРОХОРУ, што потврђује и узидана опека на северној фасади старе цркве, са, у плитком рељефу изведеним именом САВА, откривајући његову непосредну бригу о обнови храма, архиепископ Сава III (1309-1316).

Године 1489. манастир је обновљен средствима Марина, сина попа Радоње, из града Кратова. Тада је поново живописана црква. С обзиром да је обнова изведена на стогодишњицу Косовског боја у цркви је осликан и лик Светог кнеза Лазара. Подигнута је и омања црква Светог Јована, од које су данас остали само темељи. Истом приликом кратовски кнез Андрија даривао је манастиру јеванђеље.[3]

Манастир се нашао поново у оквирима српске државе 1912. године. У њему се 1927. године обрео Рус избеглица, Иван Оерн, иначе пореклом од шведске племићке породице Оерн. Али уместо да се закалуђери, по савету старешине манастира постао је административно лице. Тај бивши руски царски војник код Врангела, па жандарм у Бијелом Пољу, те студент технике у Београду оправдао је очекивања и знатно унапредио манастирску економију. Решењем Скопске епархије скромни племић је премештен у манастир Лешок, да помогне својим ангажманом.[4]

Значај за Републику Македонију[уреди]

Манастир Прохор Пчињски током 1944. године

Дана 2. августа 1944. године, у манастиру Свети Прохор Пчињски одржано је заседање Антифашистичке скупштине народног ослобођења Македоније (АСНОМ) које је одлучило да се оснује македонска држава као чланица федералне Југославије. Овај догађај се у Републици Македонији слави као „Дан државности“.

Последњих деценија обележавање овог догађаја био је један од повода за сукоб Српске православне цркве и власти Републике Македоније.

Манастир[уреди]

Манастирска ограда од тесаног камена покривена је каменим плочама и ћерамидом. Са северне, западне и јужне стране су импозантне зграде конака. Главна, Врањска, капија са запада води право ка улазу у цркву, док је она на југу испод конака окренута Куманову, по чему је добила име. Источно, цркву од зграде Митрополије одвајају делимично откривени темељи, по својој прилице цркве св. Јована, дела средњовековне манастирске целине, којој припада средишњи део порте око гроба Св. Прохора Пчињског.

Древно светилиште саграђено је на старом култном месту званом “Испосница”[5], где је живео преподобни Прохор Пчињски. У ту пећину на стени се могло због отвора, ући само пузећи. И поред недостатака поузданих материјалних доказа има разлога за тврдњу да је садашњи гроб Св. Прохора део првобитног храма. Од најстарије светиње до данас је очувана капела где почивају мошти Св. Прохора. У питању је мала, поклоничка ниска правоугаона просторија. У сферно обликованој источној страни смештене су мошти светитеља, где је, у десном горњем углу мали отвор из кога већ цео миленијум извире чудотворно миро. Правило је било да верници претходно оперу ноге том водом, а затим пузећи са упаљеном воштаницом уђу у испосницу ради молитве. Св. Прохор је тренутно једини српски светитељ-мироточац у Србији.

Складно сложене опеке, камење и малтерне фуге из времена краља Милутина, чине изненађујуће колористичке ефекте који се мењају у зависности од угла под којим сунце осветљава фасадне површине. Судећи по сачуваној бордури на северном зиду, црква је некада имала зидани иконостас. Црква се значајно обновила крајем XVI века, када је дограђен параклис у славу Богородице, којом приликом је коришћен исти материјал за градњу, али на мање декоративан начин. У параклис се из наоса улази ходником уз гробницу Св. Прохора и кроз врата на јужној страни нове цркве. Нова црква започета је 1898. а довршена 1904. године. У цркву се улази са запада преко дванаест полукружних степеника.

У манастирском комплексу доминирају два конака, од којих „врањски конак“, монументалних размера, представља једну од најлепших грађевина овог типа у Србији. Грађен је између 1854. и 1862. године, заслугом Хаџи-Михаила Погачаревића, трговца из Врања. У том старијем конаку било је 70 пространих соба, а у новијем су 22 модерно уређене собе, са једном великом пространом салом.[6]

Иконе[уреди]

Најстарије зидне слике налазе се на спољним површинама гробнице Св. Прохора Пчињског. Не видимо их, али са сигурношћу можемо тврдити да постоје. За разлику од осталих зидних површина, три слоја фреско малтера констатована су једино са спољне стране северног зида капеле, или јужног зида цркве, као најстаријег дела светилишта. Други пут црква је живописана после обнове из времена архиепископа Саве III (1309-1316). Један од најзначајнијих сликара византијског света ангажован на двору краља Милутина, Михаило Астрапа, живописао је цркву Св. Прохора 1316. или 1317. године. Свој рад он је обележио потписом на округлом штиту Св. Димитрија (Х МИ ХА НЛ), заштнитика града из кога је уметник дошао. Доста фресака је непрепознатљиво из тог доба, али разликују се Архијереји из поклоњења Христу Агнецу, Св. Данило Столпник и Св. Архиђакон СтефанСв. Кирило Александријски и Св. Климент Охридскисв. Никола и Св. Силвестер… Због скоро потпуног уништења осталих фресака, 1488/9. године исликане су нове, на месту старих, руком младог, али искусног фрескописца, који је поштовао старе, те је направио прво скице старих и на њих доцртао нове фреске, које и дан данас тамо, уз све остале, и стоје. Много фрескописаца је доцртало нове фреске, које се веома лако дају препознати, а чине ову цркву једну од највећег уметничког подухвата из свих доба фрескосликарства.

Једна од можда најпрепознатљивијих и значајнијих је икона Св. Прохора Пчињског (118 cm х 85 cm) са сценама из његовог житија, настала 1871. године, коју је израдио самоуки иконописац Захарије Десперски Самоковац.

За време игумана Вартоломеја (1934) почело се са обновом иконостаса манастирског храма. Посебно је успела икона Пресвете Богородице, израђена у модерном колориту.

Првобитна црква, подигнута над гробом овог чувеног светитеља и мисионара, више пута је обнављана. Садашња монументална вишекуполна црква, саграђена 1898. године, обухватила је старија здања. У олтарском простору налази се гробница Светог Прохора Пчињског и монашка костурница. Најзаслужнији за оправку је био Недељко Ковачевић, дугогодишњи манастирски тутор родом из села Клиновца, у Прешевском срезу. По упокојењу Недељка, иначе заслужног старог четничког јатака, његово тело је у знак почасти сахрањено у манастирској порти.[7]

Манастирски Краљев конак је изгорео 27. јануара 2014. године.[8][9]

Nova antička era Bujanovca?

Nova antička era Bujanovca?

Petar Jovanović je pre 6 godina predosetio da Bujanovac leži na srebru i zlatu?

Srebrni grad Aleksandra Velikog izranja iz ruševina kod Vranja

349181_vranje-lokalitet-kale-foto-v.-pesic

Sve je više dokaza da je antički grad iz vremena Filipa Drugog i Aleksandra Velikog, koji se od 2001. godine istražuje na lokalitetu Kale kod sela Krševica u opštini Bujanovac, najverovatnije antički Damastion, izjavio je savetnik Narodnog muzeja u Beogradu Nenad Radojčić.

Lokalitet Kale: Da li je ovo antički Damastion?
Lokalitet Kale: Da li je ovo antički Damastion?

Prema njegovim rečima, o tome svedoči i veliki broj nađenih predmeta.

Damastion je grad na centralnom Balkanu koji je bio poznat po rudnicima srebra, a koji pominje antički geograf, filozof i istoričar Strabon ne navodeći njegovu tačnu lokaciju.

Radojčić, koji je od početka uključen u istraživanje lokaliteta Kale, izjavio je za agenciju Beta da je do sada tu nadjeno oko 5.000 predmeta a da preovladjuju keramički materijal, tkački tegovi i novac. Prema njegovim rečima, oni u najvećoj meri predstavljaju autentični grčki period iz četvrtog i s početka trećeg veka pre

nove ere.

Deo nadjenih predmeta potiče iz nešto mladjih slojeva u kojima su nadjeni arheološki tragovi Kelta, čije je prisustvo arheološki do tada bilo potvrdjeno samo do obala Save i Dunava.

“Lokalitet je jedinstven zbog činjenice da imamo antički materijal koji je radjen u grčkim radionicama, imamo autohtoni materijal koji je radjen ovde u radionicama po grčkim uzorima, i imamo materijal koji je tipičan za skordijske narode. Na centralno-balkanskom području do sada nije nadjen grčki materijal toliko severno niti skordijski materijal toliko južno”, kazao je Radojčić.

Aleksandar Makedonski
Aleksandar Makedonski

Prema njegovim rečima, jedno od najvećih otkrića na lokalitetu koje svedoči o umešnosti njegovih graditelja je cisterna sa bačvastim i lučnim svodom koja je pre četiri godine pronađena u delu lokaliteta pored Krševičke reke i za koju se pretpostavlja da je služila za snabdevanje vodom.

“Grad je imao najmanje tri hiljade stanovnika, a naselje je zahvatalo četiri, pet hektara. Od 2001. godine kada su počela arheološka iskopavanja do sada istražili smo svega šest, sedam odsto površine na kojoj se prostiralo naselje koje zahvata akropolu, padinu i dolinu reke, pa pretpostavljam da značajna otkrića tek predstoje”, rekao je Radojčić.

On je naveo da arheološki lokalitet Kale svedoči da su Aleksandar Veliki i Filip Drugi prilikom organizovanja osvajanja Male Azije morali da obezbede granicu prema centralno-balkanskom području zato što je tu živelo neko autohtono stanovništvo koje se ne može nazvati varvarima već stanovništvom sa određenom kulturom i načinom života.

“Verovatno su tu živela plemena koja su imala svoje starešine, koja su imala neki svoj aristokratski deo koji je vodio ta plemena i te porodice”, kazao je Radojčić.

Savetnik u Narodnom muzeju u Vranju Goran Mitrović je za agenciju Beta izjavio da je stanovništvo koje je živelo u antičkom gradu između Bujanovca i Vranja, za koji se pretpostavlja da je Damastion, koristilo sve savremene tekovine načina života za to vreme.

“Oni su živeli po principima i standardima koji su već bili definisani u grčkim gradovima u Egeji u Joniji. Tu je živelo stanovništvo koje je bilo veoma bogato i koje je imalo razloga zašto je na tom mestu koje dominira područjem vranjske kotline izgradilo utvrdjeno naselje i koristilo sve blagodeti u okruženju u kome su

bila varvarska plemena”, kazao je Mitrović.

Akropolj u Atini
Akropolj u Atini

O tome kako se na području Vranja i Bujanovca živelo pre 24 veka, u vreme kada su ti krajevi bili deo carstva Aleksandra Velikog koje se u to vreme prostiralo do Indije, stanovnici juga Srbije mogu da pogledaju na izložbi u Galeriji Narodnog muzeja u Vranju “Centralni Balkan između grčkog i keltskog sveta, Kale – Krševica 2001-2011”.

No, kakve sve tajne krije lokalitet Kale javnost neće uskoro saznati jer su istraživanja od 2011. godine zbog nedostatka sredstava smanjenog obima, pa je donji deo lokaliteta – hidrotehnički kompleks u kome je pronadjena cisterna konzerviran zatrpavanjem, a mnogo skromnija istraživanja će i ove godine tokom samo jednog meseca biti nastavljena na akropoli.

Akropola je centralni deo svakog grčkog antičkog grada, utvrda obično na uzvisini, oko koje se potom grad širio.

Keltsko pleme Skordisci, vraćajući se iz neuspešnog keltskog pohoda na Grčku, osnovalo je, 278. godine pre nove ere, Singidunum, današnji Beograd.

Keltski Singidunum nalazio se na padinama iznad Dunava, na mestu današnje Karaburme. Došavši na Balkan, Rimljani su, gradeći svoj kastrum, vojno utvrdjenje na ušću Save u Dunav, preuzeli keltsko ime naselja.

DANI VRANJA

PočetnaNASLOVNA  Počeli Dani Vranja, večeras folklor i trubači

POČELI DANI VRANJA, VEČERAS FOLKLOR I TRUBAČI

Bujanovačke22. avg 2018., ZABAVA0LIKE

Bujanovac, Vranje, 22. avgust 2018. (Foto Grad Vranje)- Otvaranjem salona knjiga, etno sajma, izložbe duboreza i rukotvorina, na šetalištu u centru Vranja počela je ovogodišnja manifestacija „Dani Vranja”, prenosi VranjeNews.

Od 18 sati planiran je defile folklornih ansambala, na potezu od Robne kuće do zgrade Gradske uprave, gde ih je primio gradonačelnik Slobodan Milenković.

Na večernjoj sceni od 20 sati nastupiće folklorni ansambli „Sevdah“ iz Vranja, „Vila Zora“ iz Velesa, „Pletenka“ iz Bitolja i „Kununita“ iz Krajove.

Nakon toga nastupiće trubački orkestri Ekrema Mamutovića, Nenada Mladenovića i Jovice Ajdarevića.

Podeli sa prijateljima:


TAGDANI VRANJASLOBODAN MILENKOVIĆ

Next PostGMP: Štrajk glađu odložen zbog obećanja iz Beograda


RELATED ARTICLES

Vranjanci u polufinalu CITY GAMES igara

Bujanovačke19. jula 2018.

Vranje: Gradonačelnik Milenković potpisuje ugovor sa KFW bankom

Bujanovačke12. juna 2018.

Vranje: Dodeljena priznanja povodom 140 godina od oslobođenja od Turaka

Bujanovačke1. feb 2018.

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com