Sterilitet

Sterilitet

Ogledi LJiljane ,Javorke i Petra

Tokom dugogodišnjeg bavljenja problemom neplodnosti,LJiljana,Javorka i Petar su  otkrili pojedine biljke koje su podsticale seksualnu želju žena i muškaraca, lečile neplodnost i mnogobrojnim parovima pomogle da postanu roditelji.

Osim ishrane, čajeva i drugih biljnih preparata,  i kupke mogu da budu od velike koristi u lečenju neplodnosti.
– Kupke su važne i za žene i za muškarce, jer su delotvorne u borbi protiv takozvanih „koktela bakterija“

Insistiramo na načinu ishrane, jer je naučno dokazana veza između metabolizma i neplodnosti. Pravilno kombinovanje namirnica i dobar metabolizam utiču na organizam žena i muškaraca, to jest na baznost i kiselost pojedinih organa važnih za oplodnju. Nepovoljna kiselost vagine i sperme, jedan je od osnovnih uzroka neplodnosti, a nastaje zbog neurednog života, neusklađenih bioritmova partnera, pušenja, alkoholizma i promiskuiteta. Ali, kada se pomoću lekovitog bilja i ishrane stvori optimalna pH vrednost (7,2-7,6) oplodnja će da bude uspešna.

PKB

Odloženo ročište po tužbi radnika PKB-a

Pripremno ročište u predmetu koji su pred Privrednim sudom u Beogradu pokrenuli bivši radnici Poljoprivredne korporacije Beograd jer su tokom prodaje firme Al Dahri ostali bez svojih akcija, danas je odloženo za 5. decembar kako bi u tom roku tuženi, PKB i država, mogli da se izjasne o zahtevu za veštačenje i saslušavanje svedoka.

Foto: FoNet Beoinfo

– Radnici koji su se danas okupili prvo ispred Privrednog suda, produžili su juče do zgrade Predsedništva na Andrićevom vencu. U kabinetu predsednika primio nas je Miomir Đorđević i od njega smo dobili čvrsta uveravanja da će nam već naredne nedelje zakazati razgovor kod šefa kabineta Ivice Kojića – rekao je za Danas advokat Udruženja bivših radnika PKB Saša Gemaljević.

On je podsetio i da je Apelacioni sud odbacio njihovu žalbu na odbijeni zahtev za određivanje privremene mere kojom bi se PKB-u zabranila dalja prodaja imovine dok se ne dokaže pravo bivših radnika na akcije preduzeća. Privremenom merom tražili su da se zaštiti preostala imovina PKB-a kako bi mali akcionari imali masu iz koje bi mogli da naplate svoja potraživanja.

Podsetimo, prvi model privatizacije PKB podrazumevao je izdvajanje proizvodnih celina koje su prve i prodate. Tako su radnici Imleka i Frikoma, na primer, dobili svoje akcije, ali su zaposleni u matičnom preduzeću, tokom prenošenja imovine sa republike na Grad Beograd i obratno, ostali bez ičega.

Privredni apelacioni sud (PAS) je ocenio da je njihova žalba na odluku o privremenoj meri neosnovana jer „prodajom određene imovine prvotuženi (PKB) pribavlja novčana sredstva“ a njihovo potraživanje je iskazano novčano.

Takođe, PAS je utvrdio i da je nesporno da su bivši radnici članovi udruženja, ali je iz nekog razloga tvrdio i da oni svoja potraživanja ne mogu da prenesu na udruženje. Advokat Gemaljević objašnjava da ne postoji zakon koji bi vlasniku neke imovine, u ovom slučaju akcija, zabranio da to prenese na treće lice, udruženje.

Interesantno je i to što je Državno pravobranilaštvo, koje zastupa državu u ovom postupku, doslovno prepisalo ovaj stav PAS-a i zatražilo da Privredni sud, bez veštačenja i saslušanja svedoka, na osnovu raspoložive dokumentacije, donese odluku o odbacivanju tužbe. Raspoloživa dokumentacija se, međutim, nalazi u posedu PKB-a koji je odbio da je za potrebe ovog postupka dostavi bivšim radnicima.

Povezani tekstovi

Postanite član Kluba čitalaca Danas i na taj način podržite nezavisno novinarstvo.

Danas postoji sa ciljem pravovremenog i istinitog izveštavanja dostupnog svim građanima. Kupovinom Danasa, pretplatom ili članstvom u Klubu čitalaca omogućavate nam da ostanemo samostalni i potvrđujete da u Srbiji ima mesta za slobodno novinarstvo!

Više od dve decenije nismo poklekli pred trendovima opšte tabloidizacije, senzacionalizmom i komercijalizacijom sadržaja. Bili smo zabranjivani i prozivani. Ništa nije moglo da nas spreči da objektivne vesti objavljujemo svakog dana. Nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici.

Zato želimo da se oslonimo na vas, naše čitaoce.

Ukoliko želite da i ubuduće nastavimo sa radom kao i do sada i još kvalitetnije, kupite Danas i postanite deo Kluba čitalaca Danasa za 990,00 dinara mesečno!

Zagađenost vazduha najveća ekološka pretnja zdravlju na Zapadnom Balkanu

Bregu: Zagađenost vazduha najveća ekološka pretnja zdravlju na Zapadnom Balkanu

Generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Majlinda Bregu izjavila je danas na Beogradskom bezbednosnom forumu da je zagađenost vazduha najveća ekološka pretnja zdravlju na Zapadnom Balkanu i da bi EU životnu sredinu i klimu trebalo da smatra temeljnim pitanjima politike proširenja.

Foto: Beta/RCC/Andjic

„Životna sredina i klimatske promene nisu održivi u regionu. Sada kada će se Evropska unija baviti novim ‘zelenim dogovorom’ i u svetlu razočaravajućih vesti koje dolaze od Evropskog saveta (odlaganje odluke o otvaranju pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom), možda bi EU životnu sredinu i klimu trebalo da smatra temeljnim pitanjima politike proširenja, s obzirom da zagađenost vazduha ne poznaje granice“, rekla je Bregu, saopštio je RCC.

Na panelu „Slika budućnosti: Zelen, razvijeniji Zapadni Balkan“, Bregu je kazala da se šest gradova Zapadnog Balkana nalazi među 20 gradova sa najvišom stopom zagađenosti vazduha na svetu.

„Karcinom i tumor, najozbiljniji zdravstveni problemi u regionu, povezani su sa zagađenjem vazduha. Ovo dosta govori o potrebi davanja prioriteta zdravlju građana prilikom razmatranja pitanja životne sredine i odgovora na klimatske promene“, navela je Bregu.

Ona je dodala da rezultati istraživanja RCC-a Balkanski barometar za 2019. godinu pokazuju da 84 odsto građana regiona klimatske promene smatra problemom, i da devet od deset ispitanika smatra da je zagađenost problem u njihovoj zajednici.

Učesnici panela su nastojali da sagledaju koje su to stvarne, ali potcenjene mogućnosti u regionu u koje se nedovoljno ulaže u smislu skladnog i održivog ekonomskog, društvenog i ekološkog razvoja Zapadnog Balkana, navodi se u saopštenju.

Povezani tekstovi

Postanite član Kluba čitalaca Danas i na taj način podržite nezavisno novinarstvo.

Danas postoji sa ciljem pravovremenog i istinitog izveštavanja dostupnog svim građanima. Kupovinom Danasa, pretplatom ili članstvom u Klubu čitalaca omogućavate nam da ostanemo samostalni i potvrđujete da u Srbiji ima mesta za slobodno novinarstvo!

Više od dve decenije nismo poklekli pred trendovima opšte tabloidizacije, senzacionalizmom i komercijalizacijom sadržaja. Bili smo zabranjivani i prozivani. Ništa nije moglo da nas spreči da objektivne vesti objavljujemo svakog dana. Nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici.

Zato želimo da se oslonimo na vas, naše čitaoce.

Ukoliko želite da i ubuduće nastavimo sa radom kao i do sada i još kvalitetnije, kupite Danas i postanite deo Kluba čitalaca Danasa za 990,00 dinara mesečno!

Lični stav

Dijalog

Vučić kao Superhik prebogatih banaka

Upravo usvojenim rebalansom budžeta za 2019. obezbeđena je uplata 76 miliona evra bankama koje su otpisale deo svojih potraživanja indeksiranih u švajcarcima, čime je okončan igrokaz države i poslovnih banaka na štetu dužnika i građana Srbije.

Još jednom o operaciji Halijard

Kada sam pisao osvrt na naduvano obeležavanje operacije Halijard pretpostavljao sam da će to izazvati burne reakcije ravnogoraca i sledbenika ratnog zločinca Draže Mihailovića jer oni, u prisustvu činjenica i istorijske istine, a posebno ako su isti iz “nekomunističkih” izvora, dobijaju teške histerične napade, etiketiraju i diskvalifikuju protivnike…

Logika i ironija

“Biti logičan do kraja”, veli Muharem Bazdulj već u naslovu svog reakcionog pisma “Povodom pozorišne kritike ‘Konjunkturno protivljenje’ ili spisak ‘mesta koje režim poseduje'”, a koju, moju kritiku predstave “Sumrak bogova” u Beogradskom dramskom pozorištu, kvalifikuje kao “jedan od najboljih političkih komentara objavljenih posljednjih mjeseci u našoj štampi”.

Možemo

Ortoreksija

Ovaj poremećaj postoji pre svega u bogatim zemljama i regionima

Ortoreksija – nezdrava opsesija zdravom hranom

Poremećaj se zove ortoreksija – opsednutost zdravom hranom. Ortoreksičari izbegavaju toliko namirnica da na kraju mogu ozbiljno da obole, ali i da počnu da izbegavaju društvo. Umesto života imaju samo plan ishrane.

Foto: Pixabay/LubosHouska

„Na početku često postoji želja da se jede zdravije“, kaže Tomas Huber iz klinike u Bad Oejnhauzenu, specijalizovana za poremećaje ishrane.

„Osobe sa ortoreksijom same sebi određuju šta je zdravo, a šta nije. Ta pravila vremenom postaju stroža i sve više namirinca se uklanja iz ishrane“, objašnjava Huber. „Sve više toga dobija pečat – nezdravo.“

„Na primer, neko želi da smrša i zbog toga promeni ishranu. Neko drugi počne da posvećuje više pažnje hrani zbog čestih skandala sa namirnicima“, objašnjava Frederike Bartels sa Univerziteta u Diseldorfu, koja godinama istražuje ponašanje ortoreksičara.

„Vremenom to može da poprimi opsesivne crte, a fokus na zdravu ishranu postaje teret oko kojeg se sve vrti“, priča Bartels.

Zvanični izraz ortoreksija nervoza skovao je američki lekar Stiven Bratman 1997. godine. „Bratman je kod sebe utvrdio poremećaj i zapisao šta je primetio,  uveren da je njegova preokupacija zdravom ishranom prešla granicu normalnog“, objašnjava Huber. Ti njegovi zapisi se još koriste kao osnova za procenu ortoreksije.

Foto: Pixabay/Free-Photos

U stručnim krugovima se raspravlja da li je ortoreksija poremećaj u ishrani poput anoreksije ili bulimije – ili pak zavisnost od zdrave hrane treba klasifikovati kao opsesivno-kompulzivni poremećaj.

„Istina je negde na sredini“, kaže Huber, „definitivno tu ima nešto kompulzivno a postoje i mnoge paralele sa klasičnim poremećajima ishrane.“

Ali, postoje i razlike. To istražuje Frederike Bartels. „Kod mnogih se radi o mršavljenju, liniji i gubitku kilograma. U početku se smatralo da ortoreksija nema nikakve veze sa tim, ali u svim mojim studijama vidim povezanost sa navodnim problemima sa težinom i brigom o liniji.“

Zdravo nije uvek zdravo

Fokus na navodno zdrave namirnice se može pretvoriti u suprotnost i dovesti do nezdrave ishrane. Jer ta navodno zdrava ishrana može biti previše jednostrana. Usled nedostatka vitamina i minerala dolazi do pojava koje su tipične za klasičnu neuhranjenost ili prate neke bolesti.

„Može se dogoditi da neko patološki smrša. Posledica može biti opasno smanjivanje masne mase, pa čak i mišićne mase. Neuhranjenost može dovesti do gubitka kose, a ako je uznapredovala, može dovesti i do oštećenja organa“, objašnjava Huber.

Huber se priseća mlade žene koja je došla u kliniku: „Htela je da se hrani zdravije, nije imala višak kilograma i zapravo je bila zadovoljna telom. Ali motivisana od strane prijateljice, odrekla se slatkiša. Po internetu je tražila sve o zdravoj ishrani, saznala mnoge poluistine i razvila sve više strahova od različitih namirnica.“

„Počela je prvo da izbegava konzervanse, zatim hranu bogatu masnoćom i ugljenim hidratima i na kraju je bila izuzetno mršava. Kada je došla do nas, imala je oko 40 kilograma“, rezimira Huber.

Foto: Pixabay/Stokpic

Neki ljudi se ne ustežu od toga da hranu za koju misle da je zdrava nabavljaju izdaleka i da je skupo plaćaju.

„Bratman je sebi postavio pravilo da se povrće mora pojesti u roku od petnaest minuta od berbe. On je kao farmer organske hrane mogao jednostavno da ode u baštu i odmah pojede voće i povrće ili ga direktno obradi“, kaže Huber.

O fanaticima ishrane Bratman je kasnije rekao: „Umesto života, oni imaju samo plan ishrane.“

Ljudi koji sebi preterano ograničavaju izbor namirnica često imaju problema sa okolinom. Zajednički obroci imaju veliki društveni značaj, međutim, ljudi sa ortoreksijom često odbijaju pozive na zajednička obedovanja. Iza toga stoji strah od suočavanja sa nezdravom hranom.

Kada nutricionistički fanatici pokušavaju da ubede ljude oko sebe da ne bi trebalo da nastave da se hrane kao ranije, često je uočljiv gotovo misionarski žar: „Teraju ih da se osećaju krivim“, kaže Huber.

Treba reći da ovaj poremećaj postoji pre svega u bogatim zemljama i regionima.

U zemljama u razvoju jedva da postoje slučajevi poremećaja u ishrani. „Niko tamo ne dolazi na ideju da bez potrebe smanji količinu i izbor hrane“, zaključuje Frederike Bartels sa Univerziteta u Diseldorfu.

Povezani tekstovi

Postanite član Kluba čitalaca Danas i na taj način podržite nezavisno novinarstvo.

Danas postoji sa ciljem pravovremenog i istinitog izveštavanja dostupnog svim građanima. Kupovinom Danasa, pretplatom ili članstvom u Klubu čitalaca omogućavate nam da ostanemo samostalni i potvrđujete da u Srbiji ima mesta za slobodno novinarstvo!

Više od dve decenije nismo poklekli pred trendovima opšte tabloidizacije, senzacionalizmom i komercijalizacijom sadržaja. Bili smo zabranjivani i prozivani. Ništa nije moglo da nas spreči da objektivne vesti objavljujemo svakog dana. Nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici.

Zato želimo da se oslonimo na vas, naše čitaoce.

Ukoliko želite da i ubuduće nastavimo sa radom kao i do sada i još kvalitetnije, kupite Danas i postanite deo Kluba čitalaca Danasa za 990,00 dinara mesečno!

Komentari (1)

* Sva polja su obavezna

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Definitivno ovaj poremecaj postoji. Znam coveka, unosi samo nekih 5-6 namirnica. Uzrok-nerazresen kompleks debljine iz detinjstva. Sta vise, lekar je, i sve mu je poznato sa medicinske strane al dzaba.

Ko priželjkuje da padne krv?

Odgovor SSP Vesiću: Ko priželjkuje da padne krv?

Sramotne optužbe Gorana Vesića da “Dragan Đilas želi da padne krv” i da bi “Đilas bio najsrećniji da je neko poginuo na promociji njegove knjige”, najmorbidnija su do sada verzija gebelsovske propagande primenjene na SNS način, po principu – pripiši drugome ono što sam činiš, navodi se u saopštenju Stranke slobode i pravde.

Foto: Stranka slobode i pravde

U saopštenju se podseća “da je opozicionim političarima i organizatorima protesta širom Srbije već puštena krv”.

Ko gotovo svakodnevno na naslovnicama režimskih tabloida najavljuje krvave obračune, crta mete na čela ljudi, huška na sukobe i preti ratovima? I ko to nagrađuje tako što iz gradskog budžeta daje pare za ove tabloide?

Ko je iz galerije Progres izašao okružen privatnim batinašima, ko im je naložio da vređaju i tuku okupljene građane?

Ko to neprestano govori o smrti – pokušajima atentata koji se nikada nisu desili, izmišljenim linčovanjima i vešanjima predsednika države? Ko razbija glave studentima, opozicionim političarima, neistomišljenicima?

I ko onda priželjkuje krv, plaši narod, deli ljude?

Poručujemo Vesiću da ukoliko misli da će, nakon što nebrojeno puta pomene “krv” i “ubistvo”, krv zaista i pasti od strane opozicije  – grdno se vara. Zato bolje neka se mane ovog metoda kojem ga podučava njegov partijski šef i spremi se za odbranu na sudu, jer za ove gnusne optužbe odgovaraće pred zakonom, zaključuje se u saopštenju.

Kosovo i Srbija ne bi trebalo da prokockaju priliku koja se ukazala?

Direktor službe Stejt departmenta: Srbija i Kosovo ne bi trebalo da prokockaju priliku

Kosovo i Srbija ne bi trebalo da prokockaju priliku koja se ukazala imenovanjem najpre Metjua Palmera za specijalnog predstavnika američkog državnog sekretara za Zapadni Balkan, a potom i Ričarda Grenela za specijalnog izaslanika američke administracije za dijalog između između dve strane.

Foto: Tviter/ Federika Mogerini

To navodi Dejvid Kostelancik direktor službe Stejt departmenta za Južnu i Centralnu Evropu u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE).

On je naglasio da će dvojica američkih zvaničnika zajedno raditi na rešavanju pitanja oživljanja blokiramog dijaloga , od čega zavisi proces evrointegracija i Kosova i Srbije, ali i ne isključuje mogućnost da će Vašington naredne godine organizovati konferenciju sa ciljem dolaska do rešenja

“I ambasador Grenel kao specijalni predstavnik predsednika SAD za ovo pitanje uz pomoć i podršku gospodina Metjua Palmera iz Stejt Departmenta, praktično su obojica angažovana po ovom pitanju. Blisko ćemo sarađivati sa EU, koja kao posrednik predvodi dijalog između Srbije i Kosova. Samo prisustvo razgovorima i diskusiji zavisiće od situacije, ali mogu vas uveriti da su i ambasador Grenel i gospodin Palmer posvećeni tome i da izdvajaju sve svoje vreme i energiju u rešavanju ovog pitanja, naveo je Kostelancik.

Na pitanje da li je moguća mirovna konferencija sledeće godine Kostelancik je odgovorio potvrdmo.

“ Takvu mogućnost pominjao je i predsednik Donal Tramp lično u pismu koje je poslao ranije ove godine liderima (obe zemlje). To jeste jedna mogućnost, ali za sada važna stvar je da počne dijalog i da dve zemlje ostvare napredak po pitanjima koja stoje između njih”, precizirao je.

On je naveo da su SAD tu da im pomognu .

“I kao što sam ranije izjavio, naše je viđenje da strane ne bi trebalo da prokockaju ovu priliku, ne bi trebalo da propuste ovu priliku i da bi trebalo da iskoriste to što je pažnja iskusnih profesionalaca posvećena ovom izazovu. Prvi korak je sam početak procesa, odnosno početak dijaloga, a zatim da dve strane počnu da razmenjuju stavove”, zaključio je sagovornik Radio Slobodna Evropa.

Povezani tekstovi

Postanite član Kluba čitalaca Danas i na taj način podržite nezavisno novinarstvo.

Danas postoji sa ciljem pravovremenog i istinitog izveštavanja dostupnog svim građanima. Kupovinom Danasa, pretplatom ili članstvom u Klubu čitalaca omogućavate nam da ostanemo samostalni i potvrđujete da u Srbiji ima mesta za slobodno novinarstvo!

Više od dve decenije nismo poklekli pred trendovima opšte tabloidizacije, senzacionalizmom i komercijalizacijom sadržaja. Bili smo zabranjivani i prozivani. Ništa nije moglo da nas spreči da objektivne vesti objavljujemo svakog dana. Nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici.

Zato želimo da se oslonimo na vas, naše čitaoce.

Ukoliko želite da i ubuduće nastavimo sa radom kao i do sada i još kvalitetnije, kupite Danas i postanite deo Kluba čitalaca Danasa za 990,00 dinara mesečno!

Realnost je sasvim drugačija…

Koliko traje punjenje elektromobila? U praksi i do nekoliko dana (analiza)

Koliko traje punjenje elektromobila? U praksi i do nekoliko dana (analiza)

Proizvođači automobila nas često informišu o kratkom vremenu punjenja baterija. Međutim, to se odnosi samo na idealne uslove i korišćenje visokosnažnih punjača. Realnost je sasvim drugačija…

Budućnost mobilnosti je u elektromobilima, tu više nema dileme. Elektromobili će za nekoliko godina dominirati na putevima širom sveta. Međutim, trenutno postoji niz problema koji ograničavaju njihovu mobilnost. Cena je još uvek relativno visoka, autonomija je relativno mala, infrastruktura još uvek nije svim dostupna, a vreme punjenja baterija još uvek je dugo. Proizvođači električnih automobila pokušavaju da informacije o vremenu trajanja punjenja, prikažu u optimističnijim bojama. Mnogi proizvođači ističu, da za samo nekoliko minuta punjenja, vaš automobil postaje sposoban da pređe nekoliko stotina kilometara. Stvarnost je drugačija.

 

Pogledajte: Veliko BRAVO za Norvešku! Prvi put, tamo je prodato više električnih automobila, nego onih na dizel i benzin.

Problem je u činjenici, da nije svima dostupna tehnika na koju računaju sami proizvođači. Vreme punjenja zavisi od kapaciteta baterija, a posebno od izvora električne energije na koji ćete prikjučiti vaš elektromobil. U zavisnosti od tehnike punjenja, desetak minuta može lako da se pretvori u dane, upozoravaju iz australijskog Car Advice-a. Kolege su preuzele stvar u svoje ruke i izmerili vreme punjenja baterija na devet unapred odabranih električnih automobila. Oni su za punjenje koristili različite izvore, od klasičnih utičnica, do punjača velike snage na stanicama za punjenje. Ono što je važno, jeste da se baterije uvek pune jednosmernom strujom (DC), a u kućnim uslovima imamo naizmeničnu struju. To znači da svaki elektromobil mora imati ispravljač – koji pretvara električnu energiju naizmenične struje (AC) u električnu energiju jednosmerne struje. To ima veliki uticaj na brzinu punjenja. Na primer, Tesla S ima kapacitet baterija 100 kWh. Ako je priključimo na standardnu mrežu, dobijamo snagu od samo 2,4 kW. Pod ovim uslovima, Tesla će napuniti 100 % kapaciteta baterija za 48 sati i 45 minuta, dakle za više od 2 dana!

Koliko traje punjenje elektromobila? U praksi i do nekoliko dana (analiza)

Zato se većina korisnika odlučuje za wallbox, koji snagu povećavaju na 3,7 ili 7,7 kW. U ovom slučaju, punjenje je brže, ali i dalje daleko od brzog. U slučaju punjača snage 3,7 kW, za puno punjenje baterija potrebno je 30 sati i 15 minuta, a ako koristimo wallbox snage 7,7 kW, punjenje traje 15 sati i 15 minuta. Ukoliko u garaži imate trofazno napajanje, snaga wallbox-a može se povećati na 11, odnosno 22 kW. Nažalost, nemaju svi ovakvu utičnicu, zar ne. Ako je imate, punjenje Tesle S smanjiće se na 10, odnosno 7 sati. Najefikasniji način da napunite vaš elektromobil sigurno je eksterna stanica za brzo punjenje. One pretvaraju naizmeničnu u jednosmernu struju i direktno puni baterije jednosmernom strujom. Njohova snaga danas se kreće od 50, 100 ili u slučaju Superchargera čak 120 kilowatta. U budućnosti se očekuju punjači snage 250 do 350 kW.

Ako Teslu spojite sa Superchargerom, punjenje traje samo 40 minuta, što je sjajan rezultat. Nažalost, to je dovoljno za 80 % baterije, jer elektronika blokira dalje punjenje. To je zbog toga, što bi punjenje ostalih 20 % trajalo toliko dugo, koliko i 80 % kapaciteta baterija, jer baterije sa povećanjem napona pružaju sve veći “otpor”. Brzo punjenje nije dovoljno uverljivo za trajanje baterije. Iz Tesle poručuju vlasnicima, da preferiraju sporu kućnu utičnicu za punjenje, a super-punjače samo za vožnje velike udaljenosti. Ovo se odnosi i na ostale elektromobili. Neki od njih ne dozvoljavaju brzo punjenje, jer neki elekrični sistemi u automobilima nisu kompatibilni sa brzim punjačima.

Tako na primer, Renault Zoe je moguće puniti maksimalnom snagom od 22 kW, a BMW i3 sa punjačem maksimalne snage 50 kW. Car Advice ističe, da većina vlasnika elektromobila ima na raspolaganju uglavnom manje efikasne metode punjenja, najčešće sa jednom fazom, tako da moraju u obzir uzeti znatno duže vreme punjenja od onog kojeg deklarišu proizvođači. Jedno je sigurno – ako nemate garažu ili parkirno mesto sa dovoljno jakim izvorom električne enrgije, gde možete napuniti automobil noću, a nema stanice za brzo punjenje u blizini, električni automobil nije dobar izbor za vas.

 

Koliko dugo traje punjenje izabranih elektromobila?

 

Struja Jedna faza Jedna faza Jedna faza Tri faze Tri faze DC DC DC
Tip mreže 2,4 kW 3,7 kW 7,7 kW 11 kW 22 kW 50 kW 100 kW 120 kW
Nivo kapaciteta 0-100 % 0-100 % 0-100 % 0-100 % 0-100 % 10-80 % 10-80 % 10-80 %
BMW i3, 42,2 kWh  19 h30 min  12 h15 min  6 h 15 min  4 h15 min  40 min
Hyundai Ioniq EV, 28 kWh  14 h 30 min  9 h 0 min  5 h 0 min  30 min  20 min
Hyundai Kona EV, 64 kWh  32 h 45 min  20 h 30 min  10 h 30 min  60 min  45 min
Jaguar I-Pace, 90 kWh  43 h 30 min  27 h 0 min  13 h 30 min  1 h 30 min  45 min
Nissan Leaf, 40 kWh  19 h 30 min  12 h 15 min  7 h 0 min  40 min
Renault Zoe, 41 kWh  21 h 0 min  13 h 15 min  6 h 45 min  4 h 30 min  2 h 15 min
Renault Kangoo, 33 kWh  16 h 0 min  10 h 0 min  5 h 0 min
Tesla Model S, 100 kWh  48 h 45 min  30 h 15 min  15 h 15 min  10 h 15 min  7 h 0 min  40 min
Tesla Model X, 100 kWh  48 h 45 min  30 h 15 min  15 h 15 min  10 h 15 min  7 h 0 min  40 min

 

Automagazin.rs

Car Advice

Poređenje AC i DC punjača

Punjači za Elektro vozila
Sa ponosom predstavljamo prvog inopartnera u misiji pružanja čiste tehnologije u auto industriji. Reč je o francuskoj kompaniji DBT-CEV, jednom od svetskih lidera i pionira u proizvodnji punjača za elektro vozila. Ponuda sadrži kućne, brze AC punjače kao i super brze DC modele.
Poređenje AC i DC punjača

AC punjač
DC punjač
• Dvosmerna struja • Jednosmerna struja
• Osnovna namena, sporo punjenje – vozilo u dugom mirovanju od 3h do preko 10h • Osnovna namena, brzo punjenje – vozilo u kratkom mirovanju od 15min do 60min
• Vozilo koristi svoj kabl za AC punjenje • Vozilo koristi kablove punjača za DC punjenje
• Brzina punjenja uslovljena je snagom ispravljača u vozilu (od 3kW do 10kW) • Brzina punjenja uslovljena je snagom samog punjača, od 20kW do 50kW
• Trenutno postoji samo 3 modela vozila koja se mogu puniti punom snagom punjača (Tesla, Smart i Renault) • Sva elektro vozila iz serijske proizvodnje mogu koristiti punu snagu punjača
• Niži cenovni rang • Viši cenovni rang

Tipovi utičnica po svetskim standardima za punjenje elektro vozila

 

 

Type 2 – AC
CHAdeMO – DC
CCS – DC

 

 

Standardno punjenje (3,7-7,6kW/AC)
230v, 16A, jedna faza
20kW baterija, punjenje do 8h
Punjenje na parkingu, kod kuće, na poslu…
Brzi AC/DC punjač (11-44kW/AC)
230V/400V, 32A/63A (priključak: Type 2. CHAdeMO, CCS)
20kW baterija, punjenje do 1h DC punjač, 3h AC punjač
Komercijalno punjenje na javnim mestima…
Super brzi DC punjač (50kW/DC i jači)
400V, 120A (priključak: CHAdeMO, CCS)
20kW baterija, punjenje za manje od 30 minuta
Benzinske stanice, putna infrastruktura…

Stanica za punjenje električnih vozila

Stanica za punjenje: Punjač+2xKabl+Zaštitni set+RFID kartice

Stanica za punjenje: Komplet EVlink Parking punjač+ dva kabla T2 + Set zaštitne opreme za dva punjačka mesta+ RFID kartice

Moćna stanica za punjenje EVlink Parking EVF2S22P22R 2×22 kW  – snažna, jednostavna za upotrebu, savremenog dizajna i otporna na vremenske uslove i mehanička oštećenja, ukupne snage 44 kW – pravo je rešenje za punjenje elektromobila kako u stambenim blokovima, poslovnim zgradama, tako i na privatnim parkinzima i na ulici. U kompletu se takođe nalaze: 1) dva trofazna kabla T2/T2 EVP1CNS32322 32 A u dužini od 5 m; 2) set zaštitne opreme za dva punjačka mesta koju je neophodno ugraditi uz stanice sa dva punjačka mesta a shodno domaćim propisima (SRPS 60364 – 7-722) i 3) RFID set EVP1BNS koji sadrži 10 RFID kartica (1 za administratora + 9 za korisnike).

Rok isporuke: 3-4 nedelje

996.146,00 din 896.531,40 din sa PDV-om

Opis

Sve što vam je potrebno za dva punjačka mesta:

Stanica za punjenje: Komplet EVlink Parking punjač + dva kabla T2 + Set zaštitne opreme za dva punjačka mesta+ RFID kartice

Moćna stanica za punjenje EVlink Parking EVF2S22P22R 2×22 kW  – snažna, jednostavna za upotrebu, savremenog dizajna i otporna na vremenske uslove i mehanička oštećenja, ukupne snage 44 kW – pravo je rešenje za punjenje elektromobila kako u stambenim blokovima, poslovnim zgradama, tako i na privatnim parkinzima i na ulici. U kompletu se takođe nalaze: 1) dva trofazna kabla T2/T2 EVP1CNS32322 32 A u dužini od 5 m; 2) set zaštitne opreme za dva punjačka mesta koju je neophodno ugraditi uz stanice sa dva punjačka mesta a shodno domaćim propisima (SRPS 60364 – 7-722) i 3) RFID set EVP1BNS koji sadrži 10 RFID kartica (1 za administratora + 9 za korisnike).

Stanica za punjenje EVF2S22P22R 2×22 kW ima sledeće karakteristike:

– 380-415 V trofazna – 50/60 Hz

– Utičnica sa posrebrenim kontaktima koji sprečavaju pregrejavanje

– Otključavanje utičnice pomoću RFID kartice

– Uz svaki punjač se dobija 10 RFID kartica

– Metalno kućište u beloj boji, zaštićeno od korozije

– Nesmetano radi u rasponu temperature od -25°C do +50°C

– Stepen zaštite:

IP54  – punjač pogodan za ugradnju i van objekta zahvaljujući zaštiti od prodora prašine i vode

IK10 – kućište poseduje veliku otpornost na mehanička oštećenja

Uz stanicu za punjenje dobijate takođe:

set zaštitne opreme,

set RFID kartica za visoki stepen zaštite pristupa punjaču i brzo očitavanje,

dva kabla T2.

 

 

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com