HONG KONG

Hong Kong: Nastavak protesta uprkos suspenziji zakona o izručenju

Demonstranti drže transparente

Reuters
Vođe protesta zahtevaju da se zakon o izručenju potpuno odbaci.

Hiljade ljudi je protestovalo u nedelju u Hong Kongu, protiveći se spornom zakonu o izručenju, uprkos odluci vlade da suspenduje predlog zakona.

Novi zakon, koji bi omogućio izručenje građana Hong Konga kineskim vlastima, podstakao je stotine hiljada ljudi da izađu na ulice tokom nedelje.

Izvršna direktorka Hong Konga, Keri Lam, izjavila u subotu da su predlozi zakona „suspendovani“ na neodređeno vreme.

Ali vođe protesta su zahtevale da se zakon odbaci.

Neki su pozvali Lam da podnese ostavku.

Velike grupe demonstranata su se u nedelju u podne po lokalnom vremenu okupile na trgu Viktorija, mnogi obučeni u crno ili sa belim cvećem u rukama.

Marš se sporo kretao, kako su velke grupe ljudi blokirale ulice i preplavile železničke stanice.

Neki su nosili transparente, optužujući Kinu da „ubija“ stanovnike Hong Konga, drugi su nosili belo cveće kako bi odali počast demonstrantu koji je izgubio život u subotu, penjući se na zgradu kako bi okačio baner protiv ekstradikcije.

https://twitter.com/HelierCheung/status/1140139025627357185


Demonstranti su takođe nosili transparente na kojima je pisalo „studenti nisu pravili nerede“, kao odgovor na to što je policija studentske proteste održane u sredu okarakterisala kao nerede – prekršaj za koji preti kazna do deset godina zatvora.

Neki demonstranti su bili skeptični po pitanju odluke Keri Lam da suspenduje predlog zakona.

„Keri Lam je ignorisala osećanja stanovnika Hong Konga“, naveo je 67-godišnji gospodin Ma, jedan od demonstranata. Ma je dodao da se, nakon što je navodno milion ljudi prošetalo tokom nedelje, Lam „ponašala kao da to nije velika stvar“.

„Takođe, protestujemo zbog studenata i brutalnog tretmana policije prema njima“, rekao je. „Moramo da se izborimo za njihovu pravdu.“

Demonstranti u Honkgongu.

AFP

Emili Lau, zagovornica demokratije i nekadašnja liderka Demokratske stranke, izjavila je za BBC da su aktivisti samo „besni“ zbog reakcija vlasti i policije.

„Misle da se ponaša jako sramno i loše i da se neće izviniti zbog ponašanja policije, kao i da insistira da se ljudi uhapšeni zbog izazivanja nereda sudski gone, a kazna za to može biti i 10 godina zatvora. To je nečuveno“, rekla je.

U čemu je problem?

Hong Kong je bivša britanska kolonija, ali je vraćena Kini 1997. godine u okviru dogovora „jedna država, dva sistema“, koji garantuje određeni nivo autonomije.

Kineska vlada je istakla da bi predloženi zakon o ekstradikciji „popunio rupe“, tako da grad više ne bi bio bezbedna luka za kriminalce, osvrćući se na slučaj ubistva u Tajvanu.

Kritičari tvrde da bi zakon izložio stanovnike Hong Konga spornom kineskom pravosudnom sistemu i doveo do još veće erozije nezavisnog pravosuđa ovog grada.

Hongkong na ulicama zbog zakona o izručivanju
The British Broadcasting Corporation

Mnogi misle da bi zakon mogao da se koristi za suočavanje sa političkim protivnicima države Kine. Velika protestna šetnja, za koju organizatori tvrde da je privukla više od milion ljudi, održana je prošle nedelje.

Desetine hiljada demonstranata je u sredu blokiralo ulice oko zgrade vlade, kako bi sprečili drugo čitanje ili raspravu o zakonu o ekstradikciji.

Došlo je do sukoba u kojima je povređeno 22 pripadnika policije i 60 demonstranata. Vlasti navode da je uhapšeno 11 osoba. Organizacije za ljudska prava optužile su policiju za primenu prekomerne sile.

Zbog čega su ljudi ljuti na Keri Lam?

Velika količina besa je usmerena ka Keri Lam – koja uživa podršku Pekinga.

Jedan od razloga za ljutnju svakako je obraćanje u kom je Lam proteste koji su se odigrali u sredu okarakterisala kao „organizovane nerede“.

Hong Kong Chief Executive Carrie Lam speaks during a press conference at the government headquarters in Hong Kong on June 15, 2019.

AFP
Keri Lam nije rekla da je zakon o izručenju trajno odbačen.

Keri Lam se na nekoliko dana sklonila iz javnosti, pre nego što je u subotu objavila da je čula pozive da vlast „zastane i razmisli“. Ali nije izjavila da će zakon biti trajno odbačen.

Analitičari su špekulisali o budućnosti Keri Lam, kako su se protesti nastavili, ali kinesko Ministarstvo spoljnih poslova ju je u subotu javno podržalo.

„Peking je veoma zabrinut zbog izjave Lam da ona nema mogućnosti“, izjavila je Emili Lau za BBC. „Stoga mislim da je zaista u velikoj opasnosti“.

Lam insistira da je zakon o ekstradikciji – i njegova suspenzija koja je usledila – predložen isključivo na njenu inicijativu, kao i da Peking nije imao nikakvog udela.

Da li je Hong Kong deo Kine?

Hong Kong je bio britanska kolonija od 1841. godine, kada je Kina ustupila ostrvo Britaniji nakon Prvog opijumskog rata – koji je izbio zbog britanskih trgovaca koji su krijumčarili opijum u Kinu. Ostao je kolonija sve dok Kina nije povratila suverenitet 1997. godine.

Sada je deo Kine po principu „jedna država, dva sistema“, koji Hong Kongu omogućava da zadrži sudsku nezavisnost, sopstveno zakonodavstvo i ekonomski sistem.

Kina to naziva specijalnim administretivnim regionom – koji uživa autonomiju uz pomoć koje je postao ključni poslovni i medijski centar regiona.

Ali i dalje je pod pritiskom kopnene Kine, a Peking je i odgovoran za odbranu i spoljne poslove.

NVO Akademska inicijativa „Forum 10“

Sandžak i pregovori sa EU

Đe smo mi, a đe je Evropa – rečenica koja se u narodu često koristi sa namerom da ukaže na raskorak između stanja u nas i onoga što smatramo „standardima i dostignućima razvijenih evropskih demokratija“, možda ponajbolje ilustruje aktuelni trenutak evropskih integracija Republike Srbije.

Teo Taraniš Foto: Medija centar

Prevedena u političku ravan, ova rečenica potvrdu da postoji ozbiljan „raskorak“ nalazi i u najnovijem izveštaju Evropske komisije za Srbiju koji upozorava da reforme ne idu u dobrom pravcu ili se dešavaju vrlo sporo. Čitanje pomenutog izveštaja izazvalo je različite reakcije. Predsednicu Vlade izveštaj je zabavio, organizacije civilnog društva imale su bitno drugačiji stav prema onome što piše u izveštaju.

Uloga i učešće organizacija civilnog društva u procesu evrointegracija od suštinskog je značaja za kvalitet i uspeh tog procesa. Organizacije civilnog društva prihvatile su se važnog posla – da daju doprinos sveobuhvatnoj reformi društva na način koji će, na prvom mestu, obezbediti promociju i zaštitu interesa građana u tom procesu. U tom kontekstu, sa posebnim izazovima suočavaju se organizacije civilnog društva koje deluju na lokalnom ili regionalnom nivou. Izazovi se ogledaju u potrebi da se, sa jedne strane, njihov glas čuje i da budu uvažene kao relevantan partner na nacionalnom nivou i da, sa druge strane, što je moguće više decentralizuju proces evropskih integracija i približe ga svojoj „bazi“. Nacionalni konvent o Evropskoj uniji predstavlja mehanizam koji u dobroj meri obezbeđuje da se glas organizacija „sa terena“ jače čuje.

Akademska inicijativa „Forum 10“ članica je Radne grupe Nacionalnog konventa za Poglavlje 23 koje obuhvata oblasti pravosuđa, borbe protiv korupcije i osnovnih prava. Kao organizacija koja u fokusu ima ostvarivanje prava i unapređenje položaja nacionalnih manjina, uspeli smo da početkom februara, i pored vrlo kratkog roka za podnošenje pisanih predloga, uputimo svoje komentare u postupku revizije Akcionog plana za pomenuto poglavlje. Nakon sprovedenog konsultativnog procesa, Ministarstvo pravde je ovih dana objavilo verziju revidiranog Akcionog plana koja će biti prosleđena na mišljenje Evropskoj komisiji.

Sada najvažnije – nadležno ministarstvo prihvatilo je i u novu verziju Akcionog plana uključilo naš predlog da do kraja 2019. godine bude izrađena analiza efekata implementacije Posebnog akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, uključujući i izradu preporuka za njegovu eventualnu reviziju. Dakle, pored praćenja i redovnog izveštavanja o sprovođenju aktivnosti predviđenih u akcionom planu koji je donet sa ciljem otklanjanja nedostataka u ostvarivanju prava i sloboda nacionalnih manjina, za očekivati je da u bliskoj budućnosti dobijemo i prvu analizu efekata sprovođenja mera i aktivnosti iz tog akcionog plana, a nakon što je isti usvojen u martu 2016. godine.

Prethodno navedeno značajno je iz najmanje dva razloga. Prvo, izrada analize postignutih efekata i definisanje preporuka za potencijalnu reviziju tzv. malog akcionog plana otvoriće, pored ostalog, prostor da se odgovori na ranije iskazanu potrebu revizije tog dokumenta od strane različitih aktera, pre svega iz reda nacionalnih saveta nacionalnih manjina. U periodu za nama na tome se, iz različitih razloga, naročito insistiralo u Sandžaku. I drugo, još jednom je potvrđeno da organizacije civilnog društva mogu, prepoznajući potrebe zajednica iz kojih dolaze, odgovornim pristupom i pravovremenim delovanjem da doprinesu prevazilaženju “raskoraka” i učine da proces evropskih integracija bude vlasništvo svih građana.

Autor je koordinator u NVO Akademska inicijativa „Forum 10“

Naši ljudi u svetu

Naši ljudi u svetu: Mirjana Pantić, profesorka novinarstva i komunikacija

„U Srbiji sve mora da se gradi iz temelja, nema ni metar prostora da se bilo šta popravlja“

Kada donesete tako važnu odluku da ostavite sve – porodicu, prijatelje, kakvu-takvu sigurnost, posao, kuću u kojoj ste odrasli i sve na šta ste mogli da se oslonite, to vas emotivno razori. Onda se saberete, pređete granicu ili okean i krenete sve iz početka.

Ovako Mirjana Pantić, nekada novinarka u Srbiji a sada univerzitetski profesor u Njujorku, opisuje svoj odlazak iz zemlje.

U Americi živi pet godina. Najpre u Tenesiju, gde je doktorirala 2017. godine, a od pre dve godine u Njujorku. Na privatnom fakultetu, sa bazom u Njujorku, predaje novinarstvo i komunikacije, a takođe vrši istraživanja u oblasti digitalnih medija.

Za rubriku portala Danasa „Naši ljudi u svetu“ naglašava da joj je tamošnji rad pružio smisao.

„Rad se ovde vrednuje. Ako svojim studentima kažem da od njihovog rada i upornosti zavisi da li će sutra izveštavati sa pijace ili sa dodele Oskara, tako će i biti. Ne bih mogla da izađem pred studente u Srbiji i tako nešto izgovorim kad znam da će budućnost većine zavisiti od toga imaju li partijske knjižice i jake veze“, kaže Pantić.

Kao jednu od razlika u radu u Srbiji i Njujorku navodi i inovacije i podršku istraživačima, koja je bolja na američkom kontinentu. Fakulteti u Americi, kako ističe naša sagovornica, spremni su da podrže dobre ideje.

„Trenutno radim studiju o poslovnim strategijama koje medijske kuće širom SAD sprovode da bi bile ekonomski održive. Nedavno sam boravila u Novom Meksiku i Teksasu gde sam intervjuisala predstavnike nekoliko medija. Istraživanje nastavljam u drugim delovima zemlje zahvaljujući stipendiji fakulteta. Naučnici u Srbiji teško mogu da računaju na takvu vrstu finansijske pomoći, a bez istraživanja nema napretka“, priča Pantić.

Društvu u Srbiji, koje se susrelo sa aferom plagiranja diploma i gde se protesti održavaju već šest meseci, smatra potrebna je revolucija, mada dodaje, nije sigurna da je ona moguća.

„Sve mora da se gradi iz temelja jer nema apsolutno ni metar prostora da se bilo šta popravlja. Slučaj plagiranja diploma govori u prilog tome. Za mene kao univerzitetskog profesora taj skandal ne predstavlja problem pojedinca koji su krali tuđ intelektualni rad, već apsolutni poraz akademske zajednice a potom i društva“, dodaje ona.

Prema njenim rečima, takozvani doktori nauka za koje se utvrdilo da su plagirali doktorate ni ne shvataju da iza doktorske titule stoji naporan rad i ogromna odgovornost prema društvu u kojem žive.

„Da su toga iole svesni, mislim da se ne bi usudili da prođu pored fakulteta, a kamoli da se okite lažnom titulom. Primera radi, upravo očekujem objavu naučne studije na kojoj sam aktivno radila 2015. i 2016. godine. Studija će, dakle, biti objavljena 2019, posle godina provedenih u prikupljanju podataka, analizama, pisanju rada i revizijama. Zamislite sada koliko neko treba da bude bezobrazan i bestidan da uzme taj vaš rad, ‘kraducne’ pojedine delove i zaradi doktorsku titulu“.

Svaki član akademske zajednice koji objavljuje naučne radove i zna koliko je dug i rigorozan taj proces ne bi tolerisao ni dva odsto prepisivanja, konstatuje Pantić i dodaje da joj je drago što ima časnih profesora koji su digli glas protiv te sramote.

U Ameriku nije otišla da bi se ovde vratila. Za rubriku „Naši ljudi u svetu“ kaže da je emigracija jedan veoma složen proces i da ima utisak da se ključna komponenta zanemaruje, a to je ona lična, emotivna.

To je, naglašava, dugotrajan proces u kojem prihvatate nova pravila i pokušavate da budete deo drugačije kulture.

„Samo iskustvo vas toliko promeni da vam Srbija, koliko god da ste u njoj živeli, postaje strana. Niti sam ja ista osoba koja je otišla iz zemlje pre pet godina, niti imam iluziju da nešto dramatično u Srbiji može da se promeni. Ne vidim razlog da se emotivno trošim i vraćam, kad znam da u Srbiji ne mogu biti srećna“, objašnjava Pantić.

U razgovoru za Danas.rs priča da se Srbijom u svetu ne bavi niko: “Ljudi brinu o svom životu i nije im važno odakle dolazite ako ste druželjubivi i pristojni“.

Prema njenim rečima, sebe smo preopteretili iluzijom da čitav svet misli o nama sve najgore.

„Činjenica je da su izvan visoke politike obični ljudi koji, ako žele da se informišu o Srbiji, najradije pitaju o sportu, kuhinji i običajima. Zato je moja ‘diplomatija’ da ispečem gibanicu i pozovem prijatelje u goste da u jednoj opuštenoj atmosferi učimo jedni od drugih. Treba da napustimo taj stav da kad vidimo strance odmah krenemo da se žalimo kako imamo nepravedno loš imidž“.

Danas ne želi da razmišlja o ružnim stvarima zbog kojih više nije mogla da podnese život u Srbiji. Istovremeno, priznaje da je otišla i iz ličnih razloga jer je oduvek bila radoznala.

„Emigracija me je lansirala u svet kojem pripadam. Danas sam u Njujorku, gradu za koji kažu da u njemu žive oni koji se ne mogu skrasiti. I svaki put kad se vraćam sa putovanja i kad iz aviona gledam njujorški horizont, obuzme me osećaj ispunjenosti i mira jer znam da sam stigla kući“.

Odlaskom iz zemlje život joj se promenio potpuno. Sada se, objašnjava, oseća ispunjeno i smireno i na poslu i van njega.

„U Srbiji sam se bavila novinarstvom gde je bilo previše nepotrebnih stresova i toksičnih međuljudskih odnosa. Atmosfera je ovde drugačija jer se svako bavi sobom i niko vam ne nudi recept kako da vodite svoj život. Ovde možete da budete i radite šta god poželite, sve dok time ne kršite zakon“, kaže ona.

Kao drugu bitnu stavku te promene navodi i činjenicu da je život u Njujorku poseban: „U ovom gradu nema dominantne kulture, u njemu se govori 800 jezika, održavaju najbolje predstave i koncerti. Njujork privlači najambicioznije ljude iz celog sveta“.

Život u Srbiji i život u Americi, prema rečima naše ovonedeljne sagovornice, su dve različite planete.

„Američka kultura je individualistička, što znači da je pojedinac nezavisan i da svoje ponašanje i ciljeve oblikuje prema ličnim preferencama. Naša kultura je, pak, kolektivistička jer mi stavljamo potrebe društva iznad pojedinca i skloni smo izlaganju uticajima zajednica. Nije jedna kultura bolja od druge, već su one potpuno različite“, ocenjuje naša sagovornica.

HUAWEI je sve agresivniji?

Huaweijev Ark OS je zapravo – Sailfish?

Kompanija Huawei je podnela patente za registraciju njihovog novog operativnog sistema za smartfone Ark OS u Kanadi, EU i Aziji, a koji će se u Kini verovatno zvati HongMeng.

Foto: EPA-EFE/DAN HIMBRECHTS

Ark OS bi trebalo da radi na modifikovanom Linux kernelu, a podržavaće i instalacije Android aplikacija. Nešto slično je svojevremeno imao i BlackBerry na svojim smartfonima,a na kojima su takođe bile dostupne Android aplikacije.

Podsetimo da je i sam Android kao operativni sistem nastao na modifikovamon Linuxu. Pojedini mediji tvrde i da je Hongmeng zapravo verzija Sailfish OSa kompanije Jolla, a koji postoji već godinama. Japanaki div Softbank, Sharp kao i neke Ruske i Kineske kompanije takođe razmatraju Sailfish kao treći globalni OS za  smartfone.

Nema sumnje da tehnički i finansijski resursi Huaweija, kao i ogroman broj korisnika širom sveta mogu lako „pogurati“ novi OS, za koji neki izvori tvrde da je 60 odsto brži od Androida.

Čak je i sam Gugl nedavno upozorio SAD da bi Huaweijev sopstveni OS ugrozio pozicije američkih IT kompanija na globalnom mobilnom tržištu.

Tadić je sve aktivniji?

Tadić: Stranci traže od opozicije da ne uznemirava javnost, jer im je Vučić obećao Kosovo

Nekadašnji predsednik Srbije (2004-2012.) Boris Tadić, lider Socijaldemokratske stranke, izjavio je za izdanje lista „Blic“ od nedelje da „stranci traže od opozicije da ne uznemirava javnost, jer im je (aktuelni predsednik Aleksandar) Vučić obećao Kosovo“.

Boris Tadić Foto: Fonet/Božidar Petrović

Tadić je rekao da niko ne može da kaže kada će biti rešenja za problem Kosova, ali da važnijim smatra kakvo će biti to rešenje.

Rekao je da se zalaže za rešenje „stvaranjem dva entiteta na Kosovu“ i za „izlazak iz zamrznutog konflikta“.

Tadić je objasnio da „ne bi nikada podržao rešenje onih koji su obećanjem o servilnosti na pitanju Kosova došli na vlast i kojima je… očuvanje ličnih interesa i vlasti… iznad očuvanja nacionalnih interesa“.

Zato je smenjivanje sadašnje vlasti, rekao je Tadić, „veliki deo rešenja i kosovskog problema jer bez toga nema ni prostora za bilo kakvo rešenje koje zaista štiti interese Srbije i njenih građana“.

Da bi uopšte moglo da se govori o planu za Kosovo, Tadić smatra da se moraju znati „priroda i obim dogovora i obećanja koja je ova vlast pravila… tokom… godina njihove netransparentne kosovske politike“, odnosno tokom „unazađivanja naše pozicije na Kosovu nakon sedam godina Vučićevog režima“.

Tadić smatra da je Vučić organizovao „unutrašnji dijalog“ o Kosovu „ne u svrhu stvarnog dijaloga, već podele odgovornosti za sopstvene odluke i privida konsenzusa o čemu je sam donosio odluke“.

Bivši predsednik je sadašnjeg još jednom pozvao na „TV-duel“ jer je „neophodno da gradjani znaju punu istinu“ koju ne znaju jer su „izloženi propagandnom ispiranju mozga.., a dok ne znaju istinu, ne mogu donositi pravi sud“.

„Vučiću odgovaraju obmanuti gradjani kako bi na njih mogao da prebaci odgovornost referendumom (o Kosovu) koji najavljuje“, rekao je Tadić za „Blic“.

Kragujevac ne miruje?

U Kragujevcu 24. protest protiv Vučićeve i gradske vlasti, idući put i partije (VIDEO)

U Kragujevcu je sa 24. protesta „Jedan od pet miliona“ poručeno da je neophodno ukloniti sve razlike i bez podela stati u „jednu kolonu“ u borbi za slobodnu, demokratsku i uređenu državu.

Foto: 1 od 5 miliona Kragijevac (Arhiva)

Stefan Novaković koji je bio uhapšen zato što je „ušetao“ u RTS, rekao je na Đačkom trgu u Kragujevcu da građani treba da istraju i da će pobeda doći sigurno.

„Njihovo vreme prolazi, oni su u padu, u strahu, gube vlast, a koliko će biti na toj vlasti zavisi isključivo samo od nas samih“, rekao je Novaković.

Погледај друге твитове корисника ⚫️Шумадинац Кг 1/5 милки⚪️

Stefan Novaković koji je bio uhapšen zato što je „ušetao“ u RTS, rekao je na Đačkom trgu u Kragujevcu da građani treba da istraju i da će pobeda doći sigurno.

„Njihovo vreme prolazi, oni su u padu, u strahu, gube vlast, a koliko će biti na toj vlasti zavisi isključivo samo od nas samih“, rekao je Novaković.

On je ocenio da već 30 godina jedni te isti ljudi obećavaju bolji život.

„Već 30 godina nas jedni te isti ljudi vuku za nos, Vučić, Vesić, Maja Gojković, Siniša Mali, Dačić, Vulin. Cela ta crvena svita i ovi zamaskirani radikali uništavaju nam državu i naše živote već 30 godina. Hajde da im već jednom stanemo na put!“, rekao je Novaković.

On je poručio da bez „podela, predrasuda i teorija zavere“ mladi, generacije njegovih roditelja i stariji, penzioneri, zajedno stanu u „jednu kolonu“ i da se izbore za Srbiju koju zaslužuju.

Na protestu na Đačkom trgu kojem je prisustvovalo manje od 100 građana, najavljeno je da će naredne subote, 22. juna, u Kragujevcu biti veliki protest „Srbija na nogama“, na kojem će učestvovati i čelnici Saveza za Srbiju i Pokreta slobodnih građana.

„Zbog svega zbog čega smo na ulici šest meseci, zbog nepravde, bahatosti, lopovluka, kriminala, zbog toga što smo fašisti, neradnici i debeli, zato što nas svakodnevno vredjaju, tuku, hapse i prete širom Srbije. Zato što kadrovi Srpske napredne stranke na čel

u sa gradonačelnikom Kragujevca Radomirom Nikolićem svoje tajne interese stavljaju iznad Kragujevčana, najavljujemo 22 . juna protest u Kragujevcu ‘Srbija na nogama’ „, rekla je predstavnica organizacionog odbora Stanislava Pavlović.

Aktivista Nebojša Veljković je rekao da će 25. protest naredne subote početi okupljanjem u 17.30 ispred nekadašnje Robne kuće „Beograd“.

„Bitno je da će se, prvi put od početka protesta, sve relevantne političke partije pojaviti sa stranačkim obeležjima jer smo nesumnjivo dokazali da su i oni građani ove države. Nisu kužni, nisu ružni, bore se sa nama zajedno“, rekao je Veljković.

On je dodao da će doći „prve petorke“ svih partija i biće postavljeni stranački štandovi.

„Niko od njih ne ujeda, niko nije loš čovek, sa svakim može da se razgovara. Pozovite prijatelje, rođake, da se vidimo tog 22. juna ovde i da proslavimo taj dan, da budemo jednostavno svi na jednom mestu – da se pogledamo u oči i upoznamo“, rekao je Veljković.

Погледај друге твитове корисника ⚫️Шумадинац Кг 1/5 милки⚪️

 

5G – SUPER BRZA INTERNET MREŽA

Nemačka od aukcije frekvencije 5G dobila više nego što se nadala

Nemačka od aukcije frekvencije 5G dobila više nego što se nadala Izvor: REUTERS/Fabian Bimmer

Nemačka aukcija frekvencija za superbrzu mrežu za prenos podataka 5G završena je posle skoro tri meseca sa 6,55 milijardi evra prihoda za državu, što je više novca nego što se prvobitno očekivalo.

Savezna agencija za mreže objavila je kraj aukcije koja je otvorena 19. marta.

Na aukciji su učestvovale ponude postojećih mrežnih operatera “Deutsche Telekom”, “Vodafone” i “Telefonica”, kao i novajlija “Drillisch”.

Očekuje se da će se prikupiti tri do pet milijardi evra koje Vlada želi da uloži u digitalizaciju, kao što je bolja informatička oprema za škole.

Bezbednost mreže nije direktno predstavljala problem na aukciji, mada je proteklih meseci bilo problema.

Nemačke vlasti sastavile su bezbednosni zahtev propisavši da isporučioci sistema moraju biti “pouzdani”.

Nisu pominjali kineskog tehnološkog giganta “Huawei”, za koji SAD tvrde da predstavlja špijunsku pretnju.

Komentari (1)

Kastig

Zna li neko da li je država Srbija dobila nešto za četvrtog mobilnog operatera Globaltel (Pink) ili je trgovala za reklame na istoj?

Vrućina nije sprečila protest

Protest “Jedan od pet miliona” u Beogradu: Probudimo nadležne u Rektoratu

Protest "Jedan od pet miliona" u Beogradu: Probudimo nadležne u Rektoratu Izvor: N1

Dvadeset osmi protest “1 od 5 miliona” završen je ispred zgrade Rektotata, gde su nezadovoljni građani, na poziv organizatora protesta, kucali na vrata te institucije, kako bi simbolično probudili nadležne u Rektoratu, odnosno etičku komisiju da što pre donese odluku u slučaju doktorata ministra finansija Siniše Malog.

Tom akcijom su, kako kažu, želeli da pokažu kako aktuelna vlast kuca na vrata propalih univerziteta i fakulteta u Srbiji gde je, prema rečima organizatora, dozvoljena kupovina diploma.

Kod Rektorata se okupljenima obratio student Fakulteta organizacionih nauka Moma Kovačević. On je poručio da studenti moraju imati svoj glas i da je ponosan zbog činjenice da deo profesora sa FON-a nije stao u odbranu doktorata Siniše Malog. Kaže da je taj slučaj problem celog društva, ne samo fakulteta.

Kovačević navodi da građani i građanke u Srbiji ne zaboravljaju, kako kaže, lažne doktore nauka i lažne diplome i da očekuju od etičke komisije da što pre donese odluku u slučaju doktorata aktuelnog ministra finansija, Siniše Malog.

jedan od pet miliona Izvor: N1

U Srbiji je postalo opasno misliti drugačije i slobodno i jedini način da se protiv toga građani bore je solidarnost, poručeno je u Beogradu sa protesta “Jedan od pet miliona” u govorima kod Terazijske česme. Dejan Bagarić, student koji je prošlog vikenda pretučen u studentskom kampusu u Novom Sadu, rekao je okupljenima kod Terazijske česme da bi nasilja bilo manje, kada bi bilo više solidarnosti.

“Solidarnost je ono što društvu u Srbiji najviše nedostaje. Toga kada bi bilo više nasilja bi bilo manje. Fizičko nasilje je tek vrh lednog brega, nasilje se dešava sistematski godinama, nad medijima, nad institucijama, nad zdravim razumom, nad našom intelegicnijom”, rekao je Bagarić.

On je rekao i da je Srbija privatizovana i da mora biti vraćena građanima.

Bagarić, koji je i aktivista i jedan od organizatora protesta “1 od 5 miliona” u Novom Sadu, gostovao je ranije danas na N1, i naveo da mu je sada najvažnije da se otkrije ko je napadača i zašto poslao da ga pretuče.

Profesor Univerziteta u Novom Sadu, Uroš Nedeljković, rekao je da je došao javno da osudi prebijanje studenta u kampusu u Novom Sadu i kazao da je pokrenuta peticija koju je potpisalo 517 osoba, a kojom se zahteva da pronađu i privredu počinicoce napada.

protest, protest Jedan od pet miliona Izvor: N1

Glumac i član Demokratske stranke (DS) Branislav Lečić rekao je da niko ne može da prekine proteste koji su inicirani na borbi za slobodu, pravo na drugačije mišljenje i bolje uređen sistem. Lečić je okupljenima rekao da će protesti biti zaustavljeni tek kada budu ispunjeni njihovi zahtevi – oslobađenje medija i fer i pošteni izbori.

“Kada budu ispunjeni naši zahtevi oslobađanje medija sa nacionalnom frekvencijom i fer izbori tada će protesti da stanu i pretvore se u kolonu glasača i tako ćemo izaći na kraj sa ovim režimom”, rekao je Lečić.

On je kazao da građani treba da odluče da li će preko leta svake subote da se okupljaju ili određenog datuma i istakao da protest ne sme da se prekine i da će on, ako odluče, svake subote dolaziti i održavati zajedno sa drugim građanima baklju slobode da se ne ugasi.

Lečić je pozvao građane da podrže akciju protiv rijalitija na televizijama sa nacionalnom frekvencijom koji smanjuje intelektualni i duhovni nivo i srozava društvo.

Okupljeni su posle govora krenuli u protestnu šetnju do zgarde Rektorata Univerziteta u Beogradu.

POVEZANE VESTI

Protest “Jedan od pet miliona” u Beogradu: Probudimo nadležne u Rektoratu

Dvadeset osmi protest “1 od 5 miliona” završen je ispred zgrade Rektotata, gde su nezadovoljni građani, na poziv organizatora protesta, kucali na vrata te institucije, kako bi simbolično probudili nadležne u Rektoratu, odnosno etičku komisiju da što pre donese odluku u slučaju doktorata ministra finansija Siniše Malog.

Ostavi komentar

Crkotina pored puta

Šest meseci pišem da Srbija nema opoziciju. Šest meseci pišem da “opozicija” i Vučić rade zajedno. Šest meseci pišem da će protesti biti mrtvi onog momenta kada ih preuzme “opozicija”. Komentari mi se retko objavljuju. Neki me nazivaju botom, neki me pitaju koji je moj doprinos protestima. Neki su me i vredjali. Ne ljutim se na ljude koji od drveta ne vide šumu. Šta nam je činiti, nama geadjanima? Da se odvojimo od ovakve “opozicije”, fizički, tako što ćemo proteste da održavamo nedeljom. Na drugom mestu. Da registrujemo pokret u svim većim gradovima Srbije. Da izvršimo lusteaciju tako što u taj pokret nećemi da primimo ni jednog čoveka koji je participirao u vlasti u zadnjih 30. godina…To nam je put. Jedini.

Tigron

Opozicija nemoze pobediti Vucica al on sam sebe ce pobediti.

MILE

Ovaj decko sto je govorio i sa cesme i sa kamiona je verovatno dobar i posten momak. Ali pobogu on Ne treba da govori, jednostavno ne ume. Pa zar je moguce da to niko ne vidi.

Rx

Jedan od 327

Nema vise vremena

Hvala svima koji su pokusali nesto promene u poslednjih 6 meseci i jace, bilo je nade, bilo je neke energije, ali dzabe malo nas je. Meni su 33 pune i 34a ide, ja vise vremena za gubljenje nemam, moje parce neba je iznad neke druge zemlje. Puno srece vam zelim svima

Ljuba

Ustani Srbijo,dosta si klecala !

Ana

Opozicija sa ovakom taktikom i planom nemogu Vucicu nista. Vucic se rusi negovim oruzjem , radom propagandom vikom stampon televizijom.

Ja

izvini, kojom štampom i televizijom?

E, Pa

upravo je jedan od razloga što su ljudi na ulici okupirani mediji.

Antieu

koja opozicija?

Milovan

Brojnost na protestima im bas i nije jaca strana!

Jana

Opozicionari su se zaglavili u blato pa ne znaju kako da se izvuku.

kolindar

Najvaznija stvar koju ne smeju zaboraviti vodje i stariji koji ucestvuju u ovim protestima je da mladima koji su s njima, predoce sve uzase koje smo doziveli devedesetih, raskolima i mrznji koja smo ispoljili pocetkom dvehiljadite u medjusobnim obracunima u Srbiji., kako se ne bi napravila ista greska kojoj je sklona ,,ratoborna mladost,,

Pročitah vest

Da u BG 11.250 gradjana korisnici su narodno kuhinje, a to niko ne spominje od Vlasti=Opozicija, i to u najbogatijem gradu Srbije, Sramota.

gluposti

200 ljudi a pola od toga slucajni prolaznici.Ovi organizatori iz SZS-a se vise i ne pojavljuju od sramote ili jednostavno ne zele da se peku na ovoj vrucini zbog sacice ljudi.Bitno da su oni jaki na twiteru i ovim njihovim propagandnim masinerijama poput N1.

Antibot

Botino, vreme je odmora i ljudi imaju potrebu da se posvete sebi. Molicu te na jesen da se javis kada nas opet bude kao na pocetku. A bila ti je frka kad je pocelo? Bice opet samo da znas

Iscepane patike

Ne seta se kada su odmori,kada pada kisa,kada sija sunce,kada deca ne idu u skolu.Pa kada vi mislite i kako da srusite ovog diktatora.Izgleda da u opoziciji ima ljudi kojima je dobro ovakvo stanje.Ali narod ne moze da ceka vise,dozlogrdise vise ovi nazadnjaci.

96/97

Setali smo 96 cetiri meseca po cicizimi SVAKI DAN nikada nije bilo manje od 10.000 ljudi. Ovo sada od ovih protesta je bruka i sramota za Beograd i Srbiju. Neka nas ugnjetava banda nepismena za bolje i nismo…

Stingray

U vreme komunizma i diktatora Tita, održavale su se vežbe civilne zaštite pod sloganom “Ništa nas ne sme iznenaditi”. Jednom je ta vežba bila odložena – zbog kiše. Tako je i danas. Potomcima roditelja kojima je smetala kiša pre 40 godina kako bi održali vežbu “Ništa nas ne sme iznenaditi”, zasmetala vrućina za šetnju. Kavijar komunisti…

ALO najavljuje sudbonosni dan?

Narod ustaje, danas počinje borba za goli opstanak – Milo, krenućemo na tvoju kuću!

Alo pre 6 minuta

Danas, na Trojčindan, u Podgorici se organizuje veliki, neki kažu i sudbonosni sabor, koji će biti odgovor mitropolita, episkopa, sveštenstva, monaštva i vernog naroda u Crnoj Gori, na skandalozni Predlog zakona o verskim slobodama, čijim usvajanjem… »

“Odbrana svetinja”: Zaseda narodni sabor SPC

Mondo pre 6 sati

Mitropolija Crnogorsko-primorska Srpske pravoslavne danas će održati “Trojičindanski veliki narodni sabor za odbranu svetinja” u Hramu vaskrsenja u Podgorici. Foto: MONDO/Predrag Vujić Sabor je najavljen pošto je vlada Crne Gore utvrdila predlog… »

Glavni i odgovorni urednik NIN Milan Ćulibrk izjavio je:

Ćulibrk: Odluku o privođenju Bakića donela izvršna vlast

Glavni i odgovorni urednik NIN Milan Ćulibrk izjavio je danas da to što je sociolog Jovo Bakić pozvan u policiju a da nije prošlo ni 24 sata nakon što se o njegovom intervjuu oglasio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ukazuje da je odluku o tome donela izvršna vlast.

Foto: Printscreen/N1

Sociolog Jovo Bakić pozvan je u policiju na razgovor, a za FoNet je rekao da je uveren da je tužilaštvo reagovalo na dnevnik Radio-televizije Srbije u kojem su njegove reči iz intervjua nedeljniku NIN izvrnute i u kojem je predstavljeno da je on kazao kako je u RTS trebalo ući sa dugim cevima.

Ćulibrk kaže da je indikativno to što niko nije reagovao, iako se NIN pojavio u četvrtak na kioscima, dok se nije oglasio predsednik Srbije.

Prema njegovim rečima, poziv Bakiću na informativni razgovor, a da nije prošlo ni 24 časa od izjave predsednika Srbije, upućuje na to da odluku o tome nisu doneli nadležni organi, već izvršna vlast.

„I to je najveći problem u celom ovom slučaju. Da li je to što je Bakić rekao ili nije – za procesuiranje, potpuno je druga stvar. Čak i da jeste, ovo nije procedura koja bi trebalo da se poštuje. Plašim se samo da ponovo nećemo uvesti delikt mišljenja“, rekao je Ćulibrk.

On je ukazao da je Bakić priveden zato što mu je u usta stavljeno nešto što nije rekao, nego kako su drugi mediji prenosili.

„Niko nije pogledao originalnu izjavu i šta je on zapravo rekao, ali je to bio dovoljan razlog da se on privede“, naveo je Ćulibrk.

Povezani tekstovi

Postanite član Kluba čitalaca Danas i na taj način podržite nezavisno novinarstvo.

Danas postoji sa ciljem pravovremenog i istinitog izveštavanja dostupnog svim građanima. Kupovinom Danasa, pretplatom ili članstvom u Klubu čitalaca omogućavate nam da ostanemo samostalni i potvrđujete da u Srbiji ima mesta za slobodno novinarstvo!

Više od dve decenije nismo poklekli pred trendovima opšte tabloidizacije, senzacionalizmom i komercijalizacijom sadržaja. Bili smo zabranjivani i prozivani. Ništa nije moglo da nas spreči da objektivne vesti objavljujemo svakog dana. Nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici.

Zato želimo da se oslonimo na vas, naše čitaoce.

Ukoliko želite da i ubuduće nastavimo sa radom kao i do sada i još kvalitetnije, kupite Danas i postanite deo Kluba čitalaca Danasa za 990,00 dinara mesečno!

Komentari (2)

  1. Jeste debeli Seselj .Od kada je ovaj osudjeni ratni zlocinac i Vucicev mentor zaseo u parlament, pocela ja ponovo skupstina da lici na seosku krcmu. Sve ostalo se samo podrazumeva.

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com