Sabrana dela Radomira Konstantinovića

Kultura

Gradonačelnik Šapca uručio prvo kolo Konstantinovićevih knjiga Latinki Perović

Kao prvi rezultat kapitalnog projekta, objavljivanja sabranih dela Radomira Konstantinovića u 30 knjiga, u izdanju Fondacije “Stanislav Vinaver” iz Šapca i Dan Grafa iz Beograda, prvo kolo od pet knjiga jednog od naših najznačajnijih intelektualaca, danas je Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović uručio istoričarki Latinki Perović, predsednici Saveta za očuvanje misaonog nasleđa Radomira Konstantinovića.

    

Urednik sabranih dela je prof. dr Gojko Tešić, a u prvom kolu su objavljene sledeće knjige: roman “Dekartova smrt”, “Beket i drugi”, eseji i kritike o svetskoj književnosti, “Neispisano vreme” – književnost filosofija, umetnost, svakodnevica, “O jednom ćutanju” – eseji o modernoj srpskoj književnosti XX veka, “Veličina i prokletstvo” – od Dositeja do Skerlića i Matoša.

Nebojša Zelenović se zahvalio Latinki Perović na prijemu i tom prilikom je istakao da mu je zaista drago da su u Šapcu stvoreni uslovi za realizaciju toliko značajnih projekata iz kulture i da je ponosan što je to jedini grad koji za kulturu izdvaja 7 odsto ukupnog gradskog budžeta. Istoričarka Latinka Perović je zahvalila na pažnji i želji Zelenovića da joj lično u Beogradu u njenom domu uruči prvo kolo objavljenih knjiga: “Ono po čemu se meri kultura jedne zemlje je i činjenica kako se društvo odnosi prema nasleđu vrhunskih intelektualaca koji su stvarali u toj sredini. Naravno da je u tom smislu objavljivanje Konstantinovićevih dela kako bi ono bilo dostupno javnosti, suštinska i kapitalna stvar. Savet za očuvanje misaonog nasleđa Radomira Konstantinovića se brine o tome, ali ja vam čestitam na realizaciji, u suštini, najvažnije stvari koja jeste, a to je objavljivanje tog nezaobilaznog opusa. To je ono najvrednije što možemo uraditi za naše društvo kada je Konstantinović u pitanju.

Susret je priredio Pokret Novi opimizam koji će organizovati u narednom periodu niz promocija prvog kola sabranih dela Radomira Konstantinovića koje počinju već sledeće sedmice upravo u Šapcu. U sredu, 24. aprila u Sinagogi u Šapcu biće upriličena prva promocija ovih pet knjiga koje čine prvo kolo sabranih dela Radomira Konstantinovića.

Da li je na pomolu opasna finansijska kriza?

Ekonomija

Predstavljena knjiga profesora Đorđa Đukića “Svetska finansijska kriza – deset godina posle”

Sledeća velika ekonomska kriza će početi u Evropi

Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu održana je promocija knjige „Svetska finansijska kriza – deset godina posle“, profesora Đorđa Đukića, koja govori o posledicama velike finansijske krize, ali i o opasnosti od izbijanja nove krize.

    
Đorđe Đukić Foto: Ekonomski fakultet

Na promociji su pored autora govorili dekan fakulteta Branislav Boričić i poznati ekonomsti Aleksandar Živković, Mlađen Kovačević, Blagoje Babić.

„U knjizi sam ukazao na opasnost od izbijanja nove ekonomske krize, ističući potencijalne rizike, a koristeći tvrdu ekonomsku argumentaciju. Uvreženo je mišljenje da su ekonomisti danas jedna vrsta meteorologa, koji treba da predviđaju šta i kako će se dešavati, da li će biti krize i kakva će biti. Međutim, ekonomisti moraju da budu ti koji će dati konkretne predloge za rešavanje sadašnjih i budućih problema“, izjavio je autor knjige Đorđe Đukić.

On je istakao da je stožer svetskog ekonomskog poretka danas američki FED, a da je Evrozona u sadašnjem obliku, u budućnosti, apsolutno neodrživa.

„Italija emituje državne obveznice sa većom rizičnom premijom nego Španija, a Nemačke obveznice često donose investitorima negativan prinos. Bitno je naglasiti da više nije moguća primena klasične teorije privrednih ciklusa, gde možemo izvlačiti zaključke gledajući u prošlost i da je potrebno da se ekonomisti bave time kako da ponude što je moguće bolja rešenja, a ne samo dijagnoze i predviđanja“, naveo je autor knjige.

Kada je u pitanju situacija u Srbiji, na promociji je rečeno da se država nalazi u povoljnijoj ekonomskoj poziciji nego što je bila uoči izbijanja krize 2008. godine, međutim, postoji i niz otežavajućih faktora. BDP Srbije je sada znatno više zavistan od stranih banaka i kompanija budući da je veliki broj firmi privatizovan. Čak 80 odsto bankarskog sektora sada je u rukama stranih banaka, tokom poslednjih pet godina stanovništvo se u značajnoj meri zadužilo putem raznih kredita, a veliko je pitanje kako bi se građani snašli u trenutku izbijanja nove globalne krize.

Mnogi upozoravaju na novu krizu, depresiju, recesiju ili duboku recesiju. Kriza u SAD se vrlo brzo prelije na ceo svet budući da je to prva ekonomija sveta, ona se pojavljuje iznenada, bez uvoda i širi se izuzetnom brzinom. Ono što je zabrinjavajuće jeste da je američki spoljni dug veći od bruto domaćeg proizvoda. Sa druge strane mnogi ekonomisti kažu da nova kriza ne mora nužno da krene iz SAD-a. Spoljni dug svih zemalja sveta veći je 2.5 puta od svih njihovih BDP-a. Mnoge zemlje Evrozone nalaze se na ivici, što znači da je moguće da će sledeća kriza početi upravo u Evropi“, komentarisao je poznati ekonomista Blagoje Babić.

Govornici na promociji su se složili da bi Srbija morala da se više bavi pripremom i eventualnim preventivnim merama koje treba preduzeti kako bi se amortizovali mogući negativni efekti sledeće velike ekonomske krize.

Povezani tekstovi

Šta očekivati od imitacije sudstva?

Društvo

Odbačena prijava za napad na novinara portala Jugmedia

Osnovno tužilaštvo u Leskovcu odbacilo je krivičnu prijavu protiv Leskovčanina koji je pre skoro pet meseci pred policijom fizički napao novinara portala Jugmedia Dragana Marinkovića, gušio ga i vukao, pocepavši mu deo okovratnika i dugmad na mantilu i pretio da će ga ubiti.

    
Ilustracija Foto: Pixabay/succo

U obrazloženju zamenice tužioca Slađane Ranđelović navodi se da nema elemenata za službeno gonjenje napadača, odnosno, da su pretnje ostvarene, ali da nije bilo fizičkog napada.

Do ovakve odluke došlo je na osnovu svedočenja policijaca Policijske uprave Leskovac koji je u izjavi naveo da napadač nije davio novinara već da ga je grlio, te da ih je upravo on razdvojio.

Isti policajac je tvrdio i da nije čuo da je napadač pretio da će ubiti Marinkovića.

„U šoku sam jer je isti policajac jedva skinuo ruke napadača koje su stiskale moj vrat. Iako je drugi svedok, koga je sa lica mesta pozvala policija za izjavu, i pred zamenicom tužioca ponovio da sam fizički napadnut i da je meni i celoj redakciji prećeno smrću, tužilaštvo je odlučilo da se napadač ne goni po službenoj dužnosti“, rekao je Marinković u izjavi za agenciju Beta.

Marinković je podneo još jednu krivičnu prijavu protiv istog napadača i nepoznate osobe zbog pretnji na Fejsbuku i na portalu Jugmedia i sve dokumentovao dokazima, ali ista zamenica je i tu prijavu odbacaila.

„Ostaje mi da se žalim Višem tužalištvu i dalje koristim sva pravna sredstva države Srbije, a pisaću i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, jer je on nedavno izjavio da u ovoj zemlji niko nema pravo da dira novinare“, istakao je Marinković.

On je dodao da je mesecima pod stresom, jer pretnje na društvenim mrežama i na portalu Jugmedia, gde je on i zamenik glavnog urednika, ne prestaju.

Novinara Dragana Marinkovića napao je 24. novembra prošle godine Aleksandar Mitić, čija je žena pola sata pre toga bacila njihovu bebu sa četvrtog sprata zgrade u centru Leskovca.

Iako je oko zgrade bilo više novinasrkih ekipa, Mitić je iznenada istrčao iz ulaza zgrade i okomio se na Marinkovića, a u izjavi tužiocu rekao je da je samo njega prepoznao.

Samo poslednjih dana nekoliko novinarki i novinara preživljavaju javni linč

Društvo

Medijska koalicija: Ugrožena bezbednost novinara u Srbiji

Koalicija novinarskih i medijskih udruženja pozvala je danas javnost da stane u odbranu profesionalnih novinara i medija koji su izloženi uvredama i vrlo ozbiljnim pretnjama zbog kojih im je ugrožena bezbednost.

    
Foto: EPA-EFE JENS SCHLUETER

Samo poslednjih dana nekoliko novinarki i novinara preživljavaju javni linč koji se protiv njih vodi na društvenim mrežama, osmišljen i organizovan u gebelsovskom maniru, navode iz koalicije.

Kako ističu, juče je, samo dva dana nakon što je BIRN objavio fotografije koje ukazuju na povezanost Andreja Vučića, brata srpskog predsednika i Zvonka Veselinovića, ozloglašenog biznismena sa Kosova, usledila orkestrirana kampanja na društvenim mrežama kojom se otvoreno preti uredniku Georgievu i redakcijama BIRN, CINS i KRIK.

Iz koalicije navode da je u snimku u kom su zlonamerno montirane izjave Georgieva, a koji je od sinoć dostupan na društvenoj mreži Twitter, Georgiev je označen kao „strani plaćenik“, „izdajnik“ i saradnik albanskih i kosovskih političara. Dodatno, u snimku se koriste naslovne strane prorežimskog tabloida „Informer“ u kojima se govori o navodnim „unosnim poslovima BIRN-a“ za strane donatore, koje su dokazane kao potpune neistinite u sudskom procesu. U istom klipu targetirane su i istraživačke redakcije CINS-a i KRIK-a.

Tonska pozadina snimka su sirene za uzbunu korišćene tokom NATO bombardovanja Srbije 1999. godine. Nakon objave videa, usledili su brojni komentari koji sadrže niz uvreda i pretnji, od kojih su neki u međuvremenu uklonjeni.

Podsećaju da su istog dana napadnute i mlade novinarke Sanja Kljajić, Vanja Đurić i Milena Popović, koje su na portalu istraga.rs i na fejsbuk stranici istog portala označene kao „Novinarke koje su osramotile Srbiju“.

Posle te objave, na fejsbuk stranici Istrage objavljeni su brojni uvredljivi komentari, kao i otvorene pretnje smrću poput: „Streljati kurve“. Taj tekst je objavljen povodom dokumentarnog filma „Albanke su naše sestre“, koji je NDNV u saradnji sa BIRN-om Kosova i nemačkim Forumom ZFD snimio još 2017. godine.

„Ovaj najnoviji serijal pretnji pokazuje nam, nažalost, da u delu javnosti postoji percepcija da je nasilje nad profesionalnim novinarima dozvoljeno, ako ne i poželjno“, ističu iz koalicije.

Podsećaju, da je od 77 slučaja napada i pretnji novinarima registrovanih u 2017, 2018. i 2019. godini u samo dvanaest izrečena neka vrsta kazne počiniocu kao i da se i najviši državni zvaničnici o profesionalnim novinarima često izjašnjavaju sa nipodaštavanjem, a neretko im i sami prete, označavajući ih kao državne neprijatelje.

„Plašimo se da u takvoj atmosferi medijskih nesloboda i ugrožene bezbednosti profesionalnih novinara, urušenih institucija, rasta tenzija u društvu i dominacije jezika nasilja u javnom prostoru kroz režimske tabloide, posledice po društvo mogu da budu nesagledive“, navode iz koalicje.

Medijska i novinarska udruženja obavestiće sve relevantne međunarodne organizacije o eskalaciji pretnji i ugroženosti bezbednosti novinara u Srbiji koji svoj posao rade u skladu sa standardima i etikom profesije.

Koalicija medijskih i novinarskih udruženja čineNezavisno udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Poslovno udruženje Lokal pres, Asocijacija onlajn medija, Asocijacija medija.

Povezani tekstovi

    

Rijaliti poprima Diznijeve zaplete?

Mulerov izveštaj: Tramp „pokušao da namesti otkaz“ specijalnom istražitelju

    
Donald Tramp

Getty Images
Donald Tramp već je komentarisao Mulerov izveštaj

Predsednik SAD Donald Tramp pokušao je da „namesti otkaz“ specijalnom savetniku u Ministarstvu pravde koji je istraživao njegove veze za Rusijom, stoji u najnovijem izveštaju.

Ovo je samo jedan od detalja iz dokumenta od 448 stranica koji je potpisao upravo specijalni savetnik Robert Muler, a sada je objavljen u celosti.

Trampov tim advokata je izveštaj ranije nazvao „apsolutnom pobedom“.

Deo američke javnosti kritikovao je reakciju na izveštaj ministra pravde SAD Vilijama Bara, koji je otvoreno branio Trampa.

Ministar, koga je Tramp imenovao, održao je konferenciju za novinare pre nego što je izveštaj objavljen.

Na to su reagovale demokrate, koje su pozvale da se javno preispita nepristrasnost i nezavisnost ministra.

U Mulerovom izveštaju stoji da je predsednik 2017. pozvao Dona Mekgana, bivšeg pravnog savetnika Bele kuće i tražio da otpusti Mulera na osnovu navodnog „sukoba interesa“.

Mekgan je rekao specijalnom savetniku da je podneo ostavku, jer se osećao „kao da je u klopci pošto nije hteo da sledi predsednikovu direktivu“.

Dodao je i da ne zna šta da kaže Trampu, ako ga ponovo pozove sa istim zahtevom.

U Mulerovom izveštaju stoji da on nije pronašao dokaze o vezi Trampove kampanje i Rusije, ali i da nije došao do konkretnog pravnog zaključka o tome da li je predsednik opstruirao pravdu.

Ovaj obimni dokument je rezultat 22-mesečne istrage koju je Muler sproveo. Njega je za ovaj posao imenovao FBI.

Na osnovu istrage Mulerovog tima podignute su optužnice protiv 35 ljudi, od kojih su neki bili deo predsedničke kampanje i administracije.

U izveštaju stoji i:

  • Da je Tramp veoma loše reagovao kada je objavljeno da će se pokrenuti istraga. Navodno je rekao: „Bože, ovo je strašno. Ovo je kraj mog predsednikovanja.“
  • Da istražitelji nisu bili zadovoljni Trampovim pisanim odgovorima na njihova pitanja. Iako su mislili da se predsednik ponaša „neadekvatno“, odlučili su da ne nastave da vode potencijalno dugu pravnu bitku da bi ga ispitali
  • Da je Tramp rekao da nije siguran o čemu se radilo na sastanku u junu 2016. godine između ruskog advokata i njegovih glavnih savetnika. Prvobitno su Trampovi advokati i portparolka Bele kuće Sara Sanders negirali da je uopšte došlo do sastanka.

Povezani tekstovi

    

Tužba protiv Srpske pravoslavne crkve pred britanskim pravosuđem

Tužba protiv Srpske pravoslavne crkve pred britanskim pravosuđem: „Pedofilija je dokazana, traži se odgovornost“

    
Marija u silueti zbog zaštite identiteta

BBC
Marija* danas pokušava da nastavi život i nadoknadi sve što je propustila posle traumatičnog događaja.

Marija* i njene drugarice pevale su u crkvenom horu i često pomagale seoskom svešteniku oko službe i svakodnevnih obaveza.

Imala je 12 godina kada je primetila da se sveštenik prema njoj ponaša „neprimereno“.

„Sve češće je počeo da me mazi, pokušavao da me zadrži u crkvi, postavljao pitanja koja su neprikladna i za mene i za njega. Da bi na kraju uradio to što je uradio“, priseća se ona.

Zbog krivičnog dela obljube nad detetom pomenuti sveštenik osuđen je na pet godina zatvora pred jednim od sudova u Srbiji.

Marija danas ima 19 godina i jedna je od šest građana Srbije i Bosne i Hercegovine koji tužili Srpsku pravoslavnu crkvu zbog pedofilije pred Visokim sudom u Londonu.

„SPC nije stvorila mehanizam da zaštiti mlade i sve one ljude prema kojima su sveštenici bili nasilni i maltretirali ih“, objašnjava predmet tužbe za BBC na srpskom advokat tužitelja Mladen Kesar.

Dok se čeka odluka suda da li će prihvatiti slučaj, Srpska pravoslavna crkva se za sada ne izjašnjava povodom ove tužbe.

Na pitanja BBC na srpskom za komentar povodom ovog slučaja iz Srpske pravoslavne crkve nisu odgovorili do objavljivanja ovog teksta.

Britanski sudovi mogu da prihvate tužbe iako tužitelji dolaze van bitanskog područja, pod uslovom da se pokaže veza sa Velikom Britanijom – u ovom slučaju to bi bio ogranak SPC u Britaniji kojim, prema ustavu srpske crkve, upravlja Patrijaršija, objašnjava advokat Kesar.

Tužitelji se nadaju da će ovaj postupak ohrabriti crkvene zvaničnike da „očiste redove od takvog ponašanja i kriminaliteta“, poput sistemske borbe protiv pedofilije koja je najavljena sa najviših državnih pozicija u Katoličkoj crkvi.

„Verujem, ali ne idem u crkvu“

Marija vrti brojanicu na ruci

BBC
Marija* kaže da veruje u Boga ali da više ne ide u crkvu.

Tišinu sunčanog prolećnog dana u malom južnobanatskom selu povremeno prekida zvuk automobila koji prolaze glavnom ulicom.

Deo druma pokriva hladovina koju pravi visoki crkveni toranj bogomolje iz 19. veka.

Ograda crkvenog dvorišta zaključana je katancem, a preko puta su prodavnica i škola.

„Meni je u početku sve to bilo normalno. Pomazi te po kosi, poljubiš mu ruku i pričestiš se“, kaže Marija.

Crkva je za decu u selu bila mesto čestih okupljanja, a roditelji nisu imali razloga za brigu kada su tamo, priseća se Marija.

Posle službe bi obično neko od dece otišao do prodavnice po grickalice i sok i onda bi zajedno, u društvu sveštenika, sedeli i pričali u prostorijama crkve.

Mariju je sveštenik sve češće zadržavao kada svi odu, kako bi „pomogla i počistila“.

Neretko mu je pomagala i dok je svetio vodicu i sekao kolač meštanima u selu. Takva vrsta crkvenih aktivnosti joj je bila zanimljiva tada, priseća se ona.

„Međutim, obrlati te oko malo prsta. Prema mom mišljenju, on je to svesno uradio jer je znao da sam ja bila bez roditelja, živela sa bakom i dekom i imala probleme sa drugom decom.

Znate, deca se manje druže sa vama ako odrastate bez roditelja“, kaže Marija.

Pedofilija SPC
The British Broadcasting Corporation

Nakon traumatičnog događaja problemi su tek počeli, kaže ona.

„Opale su mi ocene, počela sam da pušim i bežim od kuće. Gledala sam samo da mislim na nešto drugo, jer to je bio veliki teret za mene“, priča Marija.

Iz straha nikome ništa nije govorila. Bojala se da joj neće verovati.

Međutim, njeni staratelji – baka i deka – primetili su da se ponaša drugačije.

Jednog hladno februarskog dana, kada Marija nije došla iz škole, započeli su potragu po selu.

Čuli su da je neko njenu školsku torbu video kod popa.

„Prvo nije hteo da nam otvori vrata, bio je zbunjen. Onda je priznao da je torba kod njega ali da ne zna gde je ona. Posle smo saznali da ju je odvezao do obližnje varoši i ostavio tamo“, kaže Marijin deda za BBC na srpskom.

Iako je Marija tada poricala da se „sa popom nešto desilo“, odlučili su da prijave slučaj socijalnoj službi.

Ubrzo su se uključili i drugi nadležni organi, te je urađeno medicinsko veštačenje.

Njihove sumnje su potvrđene. Suđenje je trajalo dugo, a optuženi je sve poricao.

Marijin deka

BBC
Marijin deka je prvi primetio čudno ponašanje kod njegove unuke.

Prema presudi u koju je BBC na srpskom imao uvid, sveštenik je osuđen na pet godina zatvora zbog krivičnih dela obljuba nad detetom i obljuba nad detetom u pokušaju.

„Iz Srpske pravoslavne crkve niko nikada nije dolazio, niti zvao telefonom posle svega. Ama niko se nije ni pojavio. Krstu svaka čast, ali prema crkvi kao crkvi danas nemam nikakav odnos“, kaže Marijin deka.

Iako su čuli da je sveštenik raščinjen, dodaje on, sveštenik se u mantiji „motao po selu i oko crkve“ i u toku suđenja – sve dok nije otišao na odsluženje kazne u zatvor.

Ni Marija više ne ide u crkvu.

„Ja verujem u Boga, ali ne idem u crkvu. Više nemam taj osećaj povezanosti sa crkvom i lepim stvarima koje se u crkvi rade“, navodi ona.

Odgovornost crkve

Kakva je odgovornost crkve i ima li je u Marijinom i sličnim slučajevima?

Njeni pravni zastupnici u Londonu tvrde da ima.

„Crkva je znala za takvo ponašanje i nije učinila ništa da bi stvorila mehanizme nadzora, kažnjavanja, odstranjivanja ljudi iz njihovih redova i zaštite lice koja su bila žrtve“, objašnjava advokat Kesar.

On dodaje da se ovakvi slučajevi nisu desili „preko noći ili jedanput“, te da u šest slučajeva koji su predmet tužbi ima primera iz Srbije, Bosne i Hrvatske.

Tvrdnju da se Srpska pravoslavna crkva već dugo „suočava sa slučajevima pedofilije“ ponavlja i Bojan Jovanović, jedan od pokretača tužbe u Londonu.

Bojan Jovanović

BBC
Bojan Jovanović, nekada otac Serafim, među prvima je u javnosti govorio o „organizovanoj pedofiliji“ unutar SPC

Kao bivši sveštenik SPC – jerođakon Serafim – u eparhiji zvorničko-tuzlanskoj u Bosni i Hercegovini, Jovanović je krajem 1990-tih godina radio kao veroučitelj u Bijeljini, ali i u vladičanskom dvoru penzionisanog episkopa Vasilija Kačavende.

Kačavenda je godinama unazad dovođen u vezu sa pedofilijom, o čemu je Jovanović više puta javno govorio u medijima, ali i pred Sinodom SPC, najvišim crkvenim telom.

„Svedočio sam o tim događajima, kako se dovode maloletnici iz manastira, škola, kako se vrši podvođenje dece“, kaže Jovanović za BBC na srpskom.

Optužbe na račun Kačavende – da ga je seksualno uznemiravao i tražio da podvodi decu – Jovanović je detaljno izneo u knjizi „Mafija u crkvi“, izdatoj 2014. godine.

Uprkos tome, Kačavenda do danas nije krivično odgovarao.

Kada su 2012. godine u javnost isplivali snimci bivšeg vladike u intimnom odnosu sa mlađim muškarcem, Kačavenda je „zbog bolesti“ podneo ostavku.

Policija se nije javno izjašnjavala o verodostojnosti tih snimaka.

Bojan Jovanović: Crkva se dugo součava sa pojavom pedofilije
The British Broadcasting Corporation

Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej je dve godine kasnije u izjavi za Kurirrekao da su kružile razne priče o Kačavendi.

„…Priča uvek ima. Čim smo dobili dokaze, protiv vladike zvorničko-tuzlanskog preduzete su određene mere, odnosno, penzionisan je“, rekao je patrijarh.

Upravo ovu izjavu aktuelnog patrijarha, ali i slične koje su dali drugi episkopi, advokat Kesar uzima kao dokaz da je crkva „imala saznanja“ o pedofiliji.

„SPC se pravi da problema nema i ignoriše ga. Zato je kao organizacija koja te ljude postavlja, školuje i premešta iz parohije u parohiju odgovorna za pogreške koje su sistemske“, kaže Kesar.

Umesto ignorisanja problema, crkva mora uspostaviti sistem kojim će zaštiti svoje vernike, posebno decu, dodaje on.

Prema pisanju nedeljnika Vreme iz 2013. godine, ostavci Kačavende prethodila je i istraga Sinoda na osnovu žalbe trojice đaka cetinjske Bogoslovije da ih je episkop seksualno napastvovao, te da ih ucenjuje.


Optužbe za pedofiliju u SPC:

Odgovornost pojedinih vladika koji su prijavljeni za pedofiliju u Srbiji do danas nije utvrđena pred civilnim sudovima. Ova tri slučaja su izazvala veliku pažnju javnosti:

  • Vladika vranjski Pahomije (svetovno ime Tomislav Gašić) optužen je 2002. godine za seksualno zlostavljanje dvojice maloletnika. Posle višegodišnjeg postupka, 2006. je oslobođen zbog zastare predmeta.
  • U martu 2013. godine, Osnovno tužilaštvo u Vranju pokrenulo je predistražni postupak protiv Pahomija, nagon novih optužbi za seksualno zlostavljanje. Godinu dana kasnije, Tužilaštvo utvrđuje da nema razloga za pokretanje krivičnog postupka.
  • Tokom postupaka, Pahomije je ostao na poziciji episkopa vranjskog, što je funkcija koju i danas obavlja.
  • Okružni sud u Novom Sadu je 2006. godine osudio nekadašnjeg starešinu manastira Hopovo Ilariona (svetovno Jovan Mišić) na godinu dana zatvora zbog navođenja maloletnih dečaka na „nedozvoljene polne radnje“. Godinu dana kasnije Vrhovni sud vraća proces na početak, ali suđenja nije bilo jer je predmet zastareo.
  • Slučaj bivšeg vladika Zvorničko-tuzlanskog Vasilija Kačavende nikada nije dospeo do suda. Posle višegodišnjih optužbi za pedofiliju i podvođenje maloletnih dečaka, Kačavenda podnosi ostavku „zbog bolesti“ kada u javnosti dospeva snimak na kome je on intiman sa jednim mladićem.

Jovanović kaže da je i sam bio deo te istrage kao i da je lično doživeo seksualno zlostavljanje i ucene tokom rada sa Kačavendom.

Snimaka, dodaje, postoji mnogo i crkva je znala za njih.

„SPC je više puta vodila razne komisije koje su se bavile istragom i dolazile do podataka od pedofiliji, ali oni nikada nisu prosleđeni državnim organima. SPC u suštini prikriva pedofiliju u svojim redovima“, tvrdi Jovanović.

Jovanović je, kako tvrdi, sarađivao sa različitim bezbednosnim službama u istragama o pedofiliji u crkvi – od policije i Bezbednosno-informativne agencije, do kabineta tadašnjeg predsednika Borisa Tadića.

Istrage bi, međutim, posle optimističnog početka, iznenada stale.

„Sve je to završavano tako što su se crkva i država na neki način poravnavale.“, tvrdi Jovanović.

Gotovo po pravilu, državni zvaničnici Srbije se ne mešaju i ne izjašnjavaju o navodima o pedofiliji unutar crkve – pa se stiče utisak da je crkva „država u državi“.

Iz crkve se, međutim, mogu čuti objašnjenja da crkveni sudovi ne mogu postupati bez činjenica utvrđenih u postupcima pred civilnim sudovima.

Seoska crkva

BBC
Seoska crkva

Dometi tužbe pred sudom u Londonu

Iako su neki od pojedinačnih slučajeva u kojima su za pedofiliju optuženi sveštenici dobili epilog pred civilnim sudovima, slučajevi viših crvenih zvaničnika – poput vladika i igumana – završavani su zastarom ili nisu ni pokrenuti.

„Zbog toga smo primorani da pravdu potražimo van ove zemlje“, kaže Jovanović.

Advokat Kesar dodaje da se slučajevi koje podnose tužitelji van britanskog područja često prihvataju na britanskim sudovima, ukoliko se pokaže veza sa Velikom Britanijom.

„Ovde je to ogranak SPC u Velikoj Britaniji koji je deo Britansko-skandinavske eparhije. Po Ustavu SPC, sve eparhije su pod upravom Patrijaršije i najviših organa SPC. Dakle, jedna i nedeljiva crkva“, kaže Kesar.

Sud treba da razmotri i efikasnost pravne zaštite u matičnoj zemlji, dostupnost i kvalitet besplatne pravne pomoći, zakonske odredbe o zastarelosti, korupciju i pristup pravosuđa, objašnjava on.

U međuvremenu se njegovoj kancelariji i tužiteljima javilo još desetina pojedinaca spremnih da tuži SPC, i njihovi predmeti su sada u pripremi a dokazi se prikupljaju.

„Postoji nepoverenje, jer se svi boje uticaja SPC i sprege između crkve i države. A možda je ovo jedini način da se SPC očisti od takvog ponašanja i od kriminaliteta i stvarno izvinu svim žrtvama i ponudi nekakvu nadoknadu“, dodaje Kesar.

Britansko pravo predviđa da se tužba najavi tuženoj strani, kada sud te tužbe overi i zavede, odbrana ima tri meseca da odgovori na optužbe.

„Teoretski je moguće da jedna ili dve od tužbi bude odbijene, a da ostatak nastavi i bude puno suđenje. Može biti nagodbe pre suđenja, zahteva stranaka da se tužba odbije ili odbrana odbije kao neosnovana“, objašnjava Kesar.

Svaki od šest slučajeva je individualan, dodaje, ali se može desiti da sud odluči da se saslušaju na istom ročištu.

Ističe i da se u ovoj tužbi ne dokazuje da je pedofilije bilo u ovim pojedinačnim slučajevima.

„Postoje presude srpskih sudova za to. Za devojčicu iz Banata i još jednu devojčicu iz sela na jugu Srbije. Niko ne spori da žrtve postoje, nije pitanje da li su ti ljudi pedofili već da li je crkva spremna da uradi nešto po tom pitanju“, dodaje Kesar.

Porta crkve

BBC
Porta crkve

Penzija

Bivši vladika Kačavenda nikada nije kanonski raščinjen, već je penzionisan.

Drugim rečima, iako zvanično ne upravlja eparhijom, on ostaje u činu episkopa i nastavlja da prima penziju.

„Ako je penzija kazna za pedofiliju u Srbiji i Srpskoj pravoslavnoj crkvi onda je sve što mi radimo besmisleno“, kaže Jovanović.

Kačavenda je septembru 2018. godine u Banjaluci predvodio litiju i osveštao temelje srpsko-ruskog hrama.

Jovanović kaže da je u pripremi još 30 tužbi protiv SPC zbog pedofilije.

„Ovo im je istorijska prilika da sebe opravdaju od navoda o pedofiliji. Moj motiv jeste zadovoljenje istine i svi mi od te ustanove tražimo samo jedno ljudsko izvini“, kaže Jovanović.

Pravoslavne crkve daleko su od obračuna sa pedofilijom kako se to od nedavno radi u Katoličkoj.

Na prvi pogled – osim tri sudski nedovršena slučaja protiv vladika u Srbiji i nekoliko u Grčkoj – stiče se utisak da u pravoslavnim crkvama ovakve optužbe nisu česte.

Međutim, na sajtu međunarodne organizacije za podršku žrtvama zlostavljanja pravoslavnih sveštenika, navodi se imena više od 70 sveštenih lica osuđenih zbog zlostavljanja, i barem još toliko slučajeva u kojima postoje prijave ili samo javne optužbe bez sudskih epiloga.

Pomenuta sveštena lica angažovana su u uglavnom pravoslavnim crkvama u Americi, ali na listi ima imena i iz Srbije – poput Branislava Peranovića, sveštenika manastira Crna Reka koji je 2013. godine osuđen na 20 godina zatvora zbog ubistva štićenika koji se borio sa zavisnosti od droge.

U izjavi za Radio Slobodna Evropa, protođakon Ljubomir Ranković – koji je 15 godina radio kao sekretar crkvenog suda – objašnjava da „crkveni sud ne može da sudi, jer nema relevantne podatke niti može da vrši istragu.“

„Može da reaguje tek kada dobije presudu građanskog suda. Očigledno je da su, ukoliko ima krivice, državni sudovi zatajili. Zato podržavam to da jedan međunarodni sud utvrdi činjenice i donese presudu“, izjavio je Ranković.


Crkveni sud i „svetovne“ kazne

Kada je reč o eventualnoj krivici sveštenih lica, monaha, pa i episkopa, o tome unutar crkve odlučuju Eparhijski crkveni sudovi kao prva instanca, a potom i Veliki crkveni sud.

Njihove uloge i nadležnosti definisane su Ustavom Srpske pravoslavne Crkve.

Prema Ustavu, krivice po kanonima i crkvenim propisima koje sude nadležne crkvene vlasti su:

  • Prestupi protiv vere i učenja Crkve, kao i crkvenog poretka;
  • Vladanje koje ne dolikuje svešteničkom činu i položaju;
  • Nevršenje, odnosno nemarljivo vršenje službenih svešteničkih dužnosti i zakonitih naredaba pretpostavljenih crkvenih vlasti;
  • Uvrede i klevete koje jedno svešteno lice nanese drugom sveštenom licu;
  • Iznuđivanje nepropisne nagrade za sveštenoradnje;
  • Pretresanje i kritikovanje u besedama zakona i naredaba nadležnih vlasti njihovih postupaka
  • Prestupi protiv vere i učenja Crkve i crkvenog poretka
  • Prestupi protiv hrišćanskog morala

Moguće crkvene kazne za sveštena lica su:

  • Opomena
  • Ukor
  • Epitimija („duhovni lek“)
  • Premeštaj na drugo mesto službovanja
  • Privremena zabrana sveštenodejstva, najviše do godinu dana
  • Gubitak parohijske službe, odnosno drugog zvanja u Crkvi
  • Doživotna zabrana sveštenodejstva
  • Lišenje svešteničkog čina
  • Lišenje svešteničkog čina sa isključenjem iz crkvene zajednice
  • Lišenje monaštva

Hleba i soli

„Ja od izvinjenja nemam ništa, to je reč koju svako može da izgovori“, kaže Marija.

Kada je sveštenik otišao u zatvor, problemi za Mariju nisu prestali.

Prvi pritisci sredine počeli su u selu.

„Neki ljudi u selu su potpisivali peticiju da se on oslobodi. Deca su vremenom počela da me zezaju – da me nazivaju popovom ženom, popadijkom.

Ja sam tada bila dete“, kaže ona.

Zbog svega toga Marija neko vreme nije živela sa bakom i dekom.

Školu nije uspela da završi.

„Da sam sve odmah prijavila, možda bi bilo drugačije, na licu mesta niko ništa ne bi mogao da porekne“, kaže danas Marija.

A nije prijavila baš iz straha od onoga što se kasnije i desilo – ispitivanja policije, suđenja, osude okruženja.

Zato, kaže, od tužbe jedino očekuje da svi slučajevi pedofilije u crkvi izađu na videlo.

„Što se mene tiče, pravda je donekle zadovoljena, moj krivac je u zatvoru. Ali to što oni ćute što i pokrivaju druge ljude to nije lepo i nije ljudski“, dodaje Marija.

Očekuje da svi pedofili u crkvi budu kažnjeni i da nijedno dete ne doživi ono što je ona.

„Treba sve to izdržati, ispitivanja, zataškavanja crkve. Srbija crkvi plaća, a niko ne priča šta se dešava iza svega toga. Koliko god misliš da ti je dete bezbedno u crkvi, ne znaš iza se dešava iza oltara“, kaže Marija.

Marija danas ima ćerku i „ne tako visoke snove“.

„Postala sam majka kao mlada, sto posto sam sigurna da ću završiti neku školu da mogu da stojim na svojim nogama. Da imam svoje ja, da othranjujem dete i živim miran i skroman život. So i hleba i bar da mi bude prijatno“, nada se Marija.

*Marija nije pravo ime sagovornice. Njeno pravo ime, imena bake i deke kao i mesta gde su se desili opisani događaji poznati su redakciji.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Prestrojavanje

Politika

Protest Jedan od pet miliona ubuduće sa potpisnicima Sporazuma s narodom

Protest „Svi kao jedan – Jedan od pet miliona“ ubuduće će biti organizovan pod tim nazivom zajedno sa svim potpisnicima Sporazuma sa narodom, zbog šire saradnje i uključivanja svih sindikata, inicijativa, udruženja i drugih društvenih i političkih faktora u Srbiji.

    
Foto: Beta/Emil Vas

Kako su saopštili organizatori, od prošlog vikenda protest nosi naziv „Svi kao jedan – Jedan od pet miliona“.

Naredni protest „Svi kao jedan – Jedan od pet miliona“ biće održan u subotu kod Terazijske česme u Beogradu od 18 časova, jer kako je ranije najavljeno, predsednik Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić nije ispunio postavljene zahteve.

Dokle više sa nametima?

Politika

Vlada: Naknade prema količini zagađenja

Vlada Srbije usvojila je danas Uredbu o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema količini zagađenja, kojom se uvodi obaveza da pravna lica, preduzetnici i fizička lica, kao i jedinice lokalne samuprave plaćaju naknadu prema stvarnom stepenu i količini zagađenja.

    
Foto: B. C.

Uredbom se propisuju kriterijumi za određivanje aktivnosti pravnih lica i preduzetnika koji utiču na životnu sredinu prema količini zagađenja, na osnovu čega se utvrđuje visina naknade, saopštila je Vlada Srbije posle sednice.

Predviđeno je da se iznos naknade određuje na osnovu emisije zagađujućih materija sumpor dioksida, azotnih oksida i praškastih materija u vazduh, nastale procesom sagorevanja čvrstih, tečnih i gasovitih goriva za dobijanje energije, tople vode, pare i grejanja prostora.

Uredbom su obuhvaćeni i proizvođači opasnog otpada, kao i oni koji ga odlažu. Kako se navodi, posledice primene ovog propisa osetiće pre svega one privredne grane koje svoje proizvodne procese obavljaju sa zastarelom tehnologijom.

Dobitak će imati ona pravna lica i preduzetnici koja vode politiku smanjenja zagađenja uvođenjem čistih tehnologija, uštede energije i racionalizacije eksploatacije prirodnih resursa, piše u saopštenju. Usvojenim dokumentom uvodi se poštovanje principa „Zagađivač plaća“, kao tekovina zakonodavstva Evropske unije, koji se uspešno primenjuje tri decenije.

Novina koja se uvodi ovom uredbom je obaveza da pravna lica, preduzetnici i fizička lica, kao i jedinice lokalne samuprave plaćaju naknadu isključivo prema stvarnom stepenu i količini zagađenja, koji je nastao obavljanjem njihovih aktivnosti.

Od plaćanja naknade izuzete su osobe do 18 godina, nezaposlena lica i penzioneri sa primanjima do 25.000 dinara, navedeno je u saopštenju.

Članovi vlade usvojili su Uredbu o izdavanju doplatne poštanske marke „Nedelja Crvenog krsta“, od 8. do 15. maja biće prikupljen novac Crvenom krstu Srbije za akciju smanjenja rizika od elementarnih nepogoda i drugih vrsta nesreća.

Za tu namenu biće odštampano 750.000 poštanskih markica od 10 dinara.

Odeljenje istorijskih nauka SANU usprotivilo se najavljenoj izgradnji turističke atrakcije u zaštićenoj zoni u Beogradu

Društvo

Odeljenje istorijskih nauka SANU usprotivilo se najavljenoj izgradnji turističke atrakcije u zaštićenoj zoni u Beogradu

Akademici protiv gondole na Kalemegdanu

Javno protivljenje odeljenja istorijskih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) gradnji gondole na Kalemegdanu pokazuje ozbiljnost situacije, jer je poznato da se Akademija nauka ne oglašava o svemu…

    
Foto: BETAPHOTO/ BRANISLAV BOŽIĆ

… već samo onda kada se pronađe konsenzus za najvažnija pitanja u naučnom, kulturnom, društvenom i ređe političkom životu, naglašava Irina Subotić, istoričarka umetnosti i predsednica organizacije Evropa Nostra Srbija.

Nakon što je Evropa Nostra pokrenula peticiju protiv izgradnje gondole na kulturno-istorijskom spomeniku Beogradske tvrđave, i stručna javnost ustala je protiv ovog projekta a najnovija kritika ideje beogradske vlasti da radi izgradnje gondole sruši deo Kalemegdana, stiže od akademika istorijskih nauka.

Odeljenje istorijskih nauka SANU usprotivilo se najavljenoj izgradnji gondole na Kalemegdanu ocenjujući da bi taj projekat „grubo narušio celinu jedinstvenog spomenika i viziju položaja Beogradske tvrđave na ušću dveju velikih reka kakav nema nijedan srednjovekovni grad“.

Navodeći da se projektom Grada Beograda o izgradnji žičare „neposredno ugrožavaju viševekovni ostaci prošlosti“, Odeljenje za istorijske nauke SANU je ocenilo da je „porazna činjenica da je projekat o izgradnji nesrećne turističke atrakcije odobrio upravo Republički zavod za zaštitu spomenika kulture kojem je staranje o Tvrđavi, s obzirom na izuzetan značaj, povereno“.

Akademici su poredili pitanje pristupa Tvrđavi sa polemikom koja se vodila u Atini oko prilaza Akropolju, kada se razmatralo da se penjanje po kamenim gromadama zameni uklesanim stepenicama, rampom … ili, pomišljalo se čak, uspinjačom. Na to pitanje Korbizije, protagonista moderne arhitekture, odgovorio je: ‘Na kolenima, gospodo“, navelo je Odeljenje istorijskih nauka SANU.

Dodaje se da su obustavljanje izgradnje žičare na Kalemegdanu ranije zatražili i Srpsko arheološko društvo, Društvo konzervatora Srbije, Akademija arhitekture Srbije, Muzeološko društvo, Nacionalni komitet IKOM-a, Odeljenje za arheologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Nacionalni komitet IKOMOS-a i većina stručnjaka samog Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Ovakva vrsta podrške je „fantastična“ ali i neophodna, smatra Irina Subotić, jer je situacija sa gondolom postala „izuzetno opasna“, po njenoj oceni.

– Pred nama su prelomni dani zato što sada postoji dozvola za gradnju i postoji mogućnost da se krene sa radovima svakoga dana. Zato nam treba što šira podrška a mi nastavljamo sa akcijama obraćanja svim nadležnim organima kako bi oni shvatili da pritisak javnosti neće popustiti, navela je Subotić.

Mileta Prodanović, rektor Univerziteta umetnosti u Beogradu koji je lično potpisao peticiju, a kasnije se i ceo Univerzitet umetnosti izjasnio protiv ovog projekta, ističe da je svaka podrška važna, da su brojni argumenti protiv projekta ali da je teško verovati da će vlast uvažiti kritike struke.

– Akademija je važna adresa u ovoj zemlji, ali nažalost njeno mišljenje se često zanemaruje, to smo videli i na primeru Beograda na vodi. Ja sam recimo video sličnu uspinjaču u Tbilisiju gde je visinska razlika mnogo veća nego kod nas, pa ipak ta turistička „atrakcija“ veći deo godine ne radi. Mnogo je razloga za odustajanje od ovog projekta, ali ako pretpostavimo da je neko dobio unapred obećanje ili sredstva za taj projekat teško je poverovati da će mišljenje kulturno osvešćene i stručne javnosti to sprečiti, zaključuje Prodanović.

Krivična prijava protiv ministarke Mihajlović i Vesića

Potpredsednik Narodne stranke Nikola Jovanović juče je u svojstvu šefa Odborničke grupe „Savez za Srbiju“ u Skupštini Beograda podneo Tužilaštvu za organizovani kriminal krivičnu prijavu zbog izgradnje gondole. Jovanović je prijavu podneo protiv zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića, ministarke građevinarstva Zorane Mihajlović i drugih lica direktno odgovornih za protivpravnu izgradnju gondole na Kalemegdanu. Jovanović je u prijavi naveo da Vesić i Mihajlovićeva „zloupotrebom svog službenog položaja i prekoračenjem granica svog ovlašćenja, i svesni protivpravnosti svojih postupaka, nanose Gradu Beogradu direktnu i nenadoknadivu štetu velikih razmera“.

Bastać najavio „odbranu Beograda“ u podne

Predsednik opštine Stari grad Marko Bastaća juče je ponovo pokušao da razgovara sa gradonačelnikom Zoranom Radojičićem o štetnim projektima, među kojima je gondola, ali mu je obezbeđenje „zabranilo“ ulazak u Skupštinu Beograda, kako je navedeno u saopštenju iz njegovog kabineta. Kao prvu temu za razgovor sa gradonačelnikom, Bastać je naveo „hitna obustava projekta izgradnje žičare na Kalemegdanu. To zahtevaju gotovo sva strukovna udruženja i preko 15.000 građana koji su potpisali peticiju“. Kao sledeća akcija „građanske neposlušnosti“ i jedini vid „sprečavanja daljeg rušenja grada“ najavljeno je da danas, na Trgu republike u 12 sati „počinje odbrana Beograda“.

Tužbe i zahtev za povlačenje građevinske dozvole

Juče su upućene tužbe i novi zahtevi nadležnima za osporavanje i prekid projekta gradnje gondole Kalemegdan-Ušće, saopštile su strukovne inicijative i udruženja posvećena zaštiti kulturnog nasleđa i zaštiti životne sredine. Ministru kulture Vladanu Vukosavljeviću poslat je dopis sa detaljnom analizom svih proceduralnih i zakonskih neregularnosti u radu Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture u procesu davanja mišljenja, odluka, uslova i mera zaštite u procesu planiranja gradnje gondole. Od Ministra Vukosavljevića zahteva se da donese privremenu meru za odlaganje svih radova na gradnji gondole.

Povezani tekstovi

    

Komentari (9)

* Sva polja su obavezna

 

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Zasto ne kazete mi smo protiv svega sto se planira i gradi u Beogradu odjednom ste svi postali zastitnici kulture i covekove sredine zasto ne kritikujete Macrona sto Ajvelov toranj ima lift to treba odmah ukinuti a ne da se po njoj pentraju nekakvi turisti. Smesni ste vise sa tim protestima i kritikama kada bi ste bili na vlasti radili bi to isto ili mnogo gore. Naravno da treba kritikovati vlast ali vi ga preteraste bez ikakvih razloga.

    1. „Preteraste bez ikakvih razloga“??? Ne mogu da verujem kakve gluiposti ljudi izgovaraju. Kalemegdan je najbitniji kulturno-istorijski spomenik koji imamo i ne sme se unistavati radi neke prodaje karata turistima. Tacka.

    2. Porediti ajfelov toranj sa Kalemegdanom je palo na um samo Vučiću i njegovima. Ovo nije za poređenje, ali vi tu vidite dobar način zaštite za vaš bahati pokušaj hvatanja dobrog položaja nekog restorana na toj lokaciji. A samom gradnjom će se nešto zaraditi, naročito kad to radi firma sa jednim zaposlenim (čitaj namešteno i preplaćeno).

    3. Prezalogaji sendvic! Gde je metro? Sace da rade sve i svasta a samo ne ono sto je ovom gradu najpotrebnije! Unistitelji i uzurpatori drzave! Ponasaju se kao da im je drzava dedovina pa rade sta im volja! Pogledajte Vracar! Nebo se vise nece videti od novoizgradjenih zgrada!! Koji je plan dahijama? Celu Srbiju naseliti u Bg? Koliko je ulica prosireno? Koliko zgrada napravljeno? Infrastruktura je ostala kao pre 50 godina,a zgrade se samo zidaju li zidaju!! Kako mislite saobracaj da funkcionise u buducnosti? Ulice preuske,trotoara nigde,saobracaj mili,nove zgradetine se zidaju,parkova i zelenila nigde!! Zlocinacki nam i dalje unistavate i grad i drzavu i buducnost!

    4. Šta se bre planira i gradi u Beogradu?!?! Jesi li ti bio skoro u Beogradu?! Znaš li ti na šta liče bolnice, ulice, trotoari, nekadašnji parkovi za decu..?! Liče na ruglo, ruševine, jad i bedu..Još neka i poruše ono malo što je ostalo Od istorijskih i kulturnih vrednosti, pa polako da odemo svi u ambis – sa tvojim i njihovim planiranjem i razvojem!!

    5. Ljudi nemojte da se nervirate na komentare sendvicara poput „roka“ i slicnih,pa ni rade za platu,dovoljno je samo napisati SENDVIC,SENDVIC,SENDVIC…i ni rec vise na takve komentate. Sto se tice DANU-a i ostalih koji su pokrenuli akciju-BRAVOO.

  2. Ja stvarno ne razumem ljude zasto su toliko protiv gondole. Akademici, pa dobro ako vi kazete da treba 4 zice zbog sigurnosti mislim da ce prvorodjeni to da poveca na 5 i eto resenja

  3. Aman i SANU-u treba neko da objasni:
    Ova sadasnja vlast ne haje za ocuvanjem spomenika identiteta i buducnosti srbije i njene dece. Oni drpisu lovu svuda gde je to moguce a njihova deca se skoluju napolju.

Ponovo blokada radova na Trgu Republike

Beograd

Grupa građana blokirala radove na gradilištu na Trgu Republike (VIDEO)

Grupa od nekoliko desetina građana predvodjenih predsednikom opštine Stari grad Markom Bastaćem blokirala je danas nešto posle 12 časova radove na beogradskom Trgu Republike, tako što su „formirali živi zid“ oko mehanizacije.

    
Foto: FoNet/Aleksandar Levajković

Marko Bastać, predsednik opštine Stari grad je kazao novinarima da će blokada radova na Trgu Republike trajati celog dana.

„Ovo je još jedna blokada koju sprovodimo kako bismo odbranili sve ono što Vesić pokušava da uništi. Naši zahtevi ostaju isti, tražimo od gradonačelnika Beograda Zorana Radojičića da razgovara sa nama da se obustave štetni radovi dok se građani na referendumu ne izjasne o njima i hitno razrešenje zamenika gradonačelnika Gorana Vesića“, naveo je Bastać.

Upitan da li su u toku radovi na izgradnji žičare na Kalemegdanu, Bastać je rekao da trenutno u tom delu grada nema ni mehanizacije ni radnika, ali i najavio da će u slučaju da ti radovi počnu „telima braniti kulturno i istorijsko nasleđe koje Vesić pokušava da uništi“.

ivan__damn@ivan__damn

Desetine okupljenih građana na čelu sa predsednikom opštine Stari grad @bastacbastac obustavili mehanizaciju radova na Trgu republike.
Marko Bastać poručio okupljenima:
“Ostanite što duže. Trg je naš!”

See ivan__damn’s other Tweets

Novinar Srđan Škoro ocenio je da je gradska vlast zatvorila Trg Republike kako građani ne bi mogli da protestuju na tom prostoru.

„Ono što aktuelna gradska vlast čini mogu da rade samo ljudi koji mrze ovaj grad. Gradska vlast čini da ovo postane najružnije mesto na svetu, ovim radovima brišu naše uspomene i naše sećanje na ovaj grad“, kazao je Škoro.

Nakon obraćanja novinarima Marko Bastać se popeo na jedan od bagera posle čega su se radnici bez incidenata pomerili sa gradilišta.

http://

Povezani tekstovi

    

Komentari (6)

* Sva polja su obavezna

 

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Pod hitno obustaviti radove i svaki minut kašnjenja direktno naplatiti iz opštinske kase Stari Grad i na kraju vlada da odluči o prinudnoj upravi opštine Stari Grad.

    1. Ti priljatelju resavaj problem u Peci, ipak je Beograd, pogotovu Stari Grad, malo veci zalogaj za „strucnjaka“ tvog kalibra.

  2. Znajuci da su sa tog mitskog mesta polazili svi beogradski protesti, aktuelna vlast je za poplocavanje Trga Republike predvidela neverovatno dug rok od 14 meseci (umesto 3 meseca).

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com