Predstavnici Saveza za Srbiju (SZS) predali su danas na pisarnici Radio televizije Srbije nove dokaze u vezi sa fakultetom za koji tvrde da Nebojša Stefanović nije završio

Predstavnici SZS predali RTS-u dokaze da Stefanović nije završio fakultet

Predstavnici Saveza za Srbiju (SZS) predali su danas na pisarnici Radio televizije Srbije nove dokaze u vezi sa fakultetom za koji tvrde da Nebojša Stefanović nije završio, sa naznakom za glavnog i odgovornog urednika, jer ta medijska kuća nije prenela informacije o, kako kažu, najkrupnijoj aferi u Srbiji u poslednjih nekoliko godina.

(arhiva) Foto: FoNet Zoran Mrdja

Lider Dveri Boško Obradović rekao je da tom dokumentacijom dokazuju da druga najvažnija ličnost u Srbiji, koja se nalazi na mestu Predsednika nacionalnog saveta za bezbednost i na funkciji potpredsednika vlade i ministra unutrašnjih poslova, nema fakultetsku diplomu, dodavši da je Stafanović ogrezao u kriminal i korupciju.

On je na konferenciji za medije ispred RTS izjavio da je osim Stefanoviću, Megatrend omogućio da još 1.054. ljudi na identičan način dobije diplome i pozvao ih da obelodane imena tih osoba.

Mi tražimo od Univerziteta Megatrend da javno objave spisak svih koji su završili „Megatrend International“ od 1990. do 2004. godine, kazao je Obtradović.

Za Obradovića je najdramatičnije što nisu čuli ni reč o dokazima koje su izneli ni od predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ni od Stefanovića, a sporan mu je i izostanak reakcije Ministarstva prosvete.

On je podsetio da su dve osobe koje su bile u komisiji Megatrenda i potpisale „lažnu diplomu“ danas na najvišim funkcijama u srpskom državnom sistemu prosvete.

Obradović je rekao da je jedna od njih državni sekretar ministarstva prosvete, dok je druga član Nacionalnog tela za akreditaciju i proveru kvaliteta obrazovanja u visokom školstvu. Afera o obrazovanju Stefanovića je „slika i prilika o koruptivnom sistemu koji postoji u Srbiji već 30 godina, istakao je Obradović.

On je optužio Megatrend da izdaje lažne diplome političarima i poručio da je ideja SZS da „stvar isteraju na čistac“.

Obradović kao jedino rešenje vidi ostavku Stefanovića na sve stranačke i državne funkcije, ali i „pad vlade“ po uzoru na Austriju.

Iznoseći dokaze o fakultetu u Londonu, predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas rekao je da poseduju finansijske izveštaje za svaku godinu poslovanja i da su samo 1994. godine imali prihod u vrednosti od 412 funti, dok su svih drugih godina poslovali na nuli.

Đilas je postavio pitanje kako su onda plaćali prostor u Sava centru, gde je, navodno, Stefanović pohađao studije, na koji način su plaćali profesore i kako su uopšte funkcionisali.

Za Đilasa nije sporno da li neko ima fakultet ili ne, već činjenica da Stefanović kao osoba koja obavlja važne funkcije u državi nema diplomu, a da je preko Megatrenda nastavio studije i stekao naziv doktora nauka.

Đilas je reagovao i na autorski tekst predsednika Srbije Aleksandra Vučića u današnjoj Politici, poručujući mu da u Savezu za Srbiju nikoga ne preziru i da ne dele ljude po tome koliko su mogli da se obrazuju ili ne.

On je poručio Vučiću da čovek koji je u nešto tako umešan ne može da ostane potpredsednik vlade i ministar unutrašnjih poslova i da mu je dužnost da podnese ostavku, a ukoliko to sam ne uradi, dužnost je premijerke Ane Brnabbić da ga razreši.

  • U ovom slucaju ministarstvo prosvete treba da postupi na isti nacin kao u slucaju rektorovog sina u kg. S tim, sto je ovde situacija znatno teza.

  • Nema od ostavke ništa, i za pisanje ostavke ministar bi trebalo da je dovoljno pismen, što ovde nije slučaj. Možda bi mogao da zamoli kolegu „doktora“ Sinišu Malog da mu pomogne u pisanju ostavke.

  • Strasno je do koje mere je sve uruseno u Državi Srbiji. Megatrend Univerzitet treba zatvoriti je se tamo sve bazira na laži i prevari pocevsi od ne postojeceg doktorata sada opet Rektora Mice Jovanovica. Treba samo procitati memoare/udzbenik doticnog u kome se hvali kako je svercovao zlato i bakar ia Srbije za vreme Milosevica. Verovatno se neka zlatna poluga slučajno zadrzala kod njega. Taj čovek je deo ozbiljne kriminalne grupa i svojim ‘Univerzitetom’ urusava visoko skolsko obrazovanje u Srbiji.

    1. Zoran Lutovac – doktor politickih nauka
      Vuk Jeremic – fizika na Kembridzu/master na Harvardu
      Dragan Djilas – vazduhoplovni inzenjer
      Bosko Obradovic – profesor srpske knjizevnosti
      Borko Stefanovic – dipl. pravnik

  • „i poručio da je ideja SZS da „stvar isteraju na čistac“.“

    Lepo od vas. Nego, da li to uključuje i one u vašim redovima koji su završili (ili „završili“) isti „fakultet“?
    I ako neko nekog od „vaših“ optuži za plagijat, da li ćete reagovati kao Naprednjaci ili ne?
    Ili, recimo to ovako – jedna stranka iz SZS na prilično visokoj poziciji ima doktora nauka koji je sa jednog državnog fakulteta najuren zbog sumnjivog načina kako je stekao doktorat (upućeni znaju o kome je reč – mala pomoć – ne tako česta kombinacija imena i prezimena, a ima još jedan sa istim imenom u istoj partiji, takođe visoko pozicioniran i daleko više javno eksponiran)

Saveti- odgovarajući za digitalno doba

Deca pred ekranom: Istraživanje pokazuje da roditelji (ne) treba da brinu

deca gledaju u ekran noću

Getty Images
Među najbitnijim smernicama su – da deci postave vremensko ograničenje gledanja omiljenog crtaća ili igrice, kao i da im zabrane da gledaju u ekrane sat vremena pre spavanja

Malo je dokaza da je gledanje u ekran štetno po zdravlje dece, tvrde vodeći pedijatari.

Zato bi roditelji trebalo manje da brinu, ali dok god se drže nekih glavnih uputstava, dodaju oni.

Među najvažnijim smernicama su – da deci postave vremensko ograničenje gledanja omiljenog crtaća ili igrice, kao i da im zabrane da gledaju u ekrane sat vremena pre spavanja.

Važno je i da ne preteraju, pa tako zbog gledanja televizije ne smeju manje da spavaju, da prestanu da se kreću ili da provode vreme sa porodicom, kažu stručnjaci.

Debata oko toga – koliko bi deci trebalo dozvoliti da sede za kompjuterom ili TV-om izašla je u BMJ Open medical journal, medicinskom časopisu u Velikoj Britaniji.

Neki od roditelja koji su se javljali BBC radiju rekli su da se ne slažu sa ovim smernicama i da smatraju da to nije dovoljno.

Istraživanje o štetnim efektima vremena provedenog ispred ekrana ima iznenađujuće zaključke.
The British Broadcasting Corporation

U međuvremenu, druga studija je utvrdila da devojčice imaju dvostruko veću šansu da pokažu znakove depresije koja je povezana sa društvenim mrežama u 14. godini u poređenju sa dečacima.

Nema dokaza

Postoje neke smernice za mlađe od 18 godina, koje je dao Kraljevski koledž za pedijatriju i zdravlje dece (RCPCH), koji nadgleda obuku specijalista za dečiju medicinu.

Kažu da nema dovoljno dokaza da je vreme pred ekranom štetno po zdravlje dece i odraslih, kako se ponekad tvrdi.

Ipak, postoje su dokazi da će osobe koje više gledaju u ekran pre biti gojazne i depresivne.

Stručnjaci Koledža su pregledali rezultate i utvrdili da nije jasno da li je sedenje ispred televizora ili računara uzrokovalo probleme ili su ljudi skloniji da provode više vremena za ekranom.

ekrani istraživanje

BBC

Istraživanje su vodili stručnjaci Univerzitetskog koledža u Londonu, uključujući i profesora Rasel Vinera, predsednika RCPCH-a.

Oni nisu mogli da kažu koliko vremena dnevno pred ekranom može štetno da utiče na dečije zdravlje u bilo kom uzrastu.

Umesto toga, objavili su niz pitanja kako bi pomogli porodicama da donesu odluke o vremenu provedenomza ekranom:

  • Koliko kao porodica provodite vremena gledajući u ekran?
  • Da li želite toliko da gledate TV?
  • Da li imate problema da zaspite nakon gledanja u ekran?
  • Da li konstatno grickate nešto dok gledate u ekran?

Telefoni, kompjuteri i tableti su „sjajan način za istraživanje sveta“, ali se roditelji često osećaju kao da su dozvolili deci da rade nešto loše, kaže doktor Maks Dejvi iz RCPCH-a.

Rekao je: „Želimo da im objasnimo ‘dobro postupate ako odgovorite na naša pitanja i budete zadovoljni svojim odgovorima’.“ On je još dodao da roditelji u tom slučaju treba da prestanu da brinu.

„Ipak, ukoliko uočite neke probleme, može da se dogodi da je vreme provedeno za ekranom bitan faktor.“

Doktor Rasel Viner, predsednik RCPCH-a, izjavio je za BBC Radio 4 da su ekrani deo svakodnevnice i dodaju: „Duh je izašao iz boce, nemoguće ga je sada vratiti.“

deca gledaju u ekran noću

Getty Images
Telefoni, kompjuteri i tableti su „sjajan način za istraživanje sveta“, ali se roditelji često osećaju kao da su dozvolili deci da rade nešto loše

Roditelji treba da obrate pažnju i na vreme koje oni provode za ekranom, dodaju stručnjaci.


Šta kažu roditelji?

Roditelji koji su zvali BBC misle da smernice Koledža nisu dovoljne i da treba da se postavi jasna granica, jer su, kažu, ekrani štetni za njihovu decu.

Ed iz Bedforšira u Velikoj Britaniji kaže da njegova sedmogodišnja ćerka, koja ima umereni autizam, provodi sve vreme na tabletu igrajući igrice.

Zato moraju da joj odrede koliko vremena će provoditi gledajući u ekran.

„Imamo ograničenje od 40 minuta, tri puta dnevno, pauze traju po jedan sat, a tu je i pravilo da tablet mora da se isključi jedan sat pre spavanja.

„Naša ćerka razume zdravstvene razloge i ima slobodu da odluči kada će igrati igrice.“

Endi, čiji sin ima 14 godina, kontaktirao je BBC i rekao da je razočaran savetom stručnjaka.

„Apsolutno nema sumnje da vreme pred ekranom šteti. Da li je to učinak u školi ili na utakmicama…. Kod deteta primećujem zavisnost od gledanja televizije.“

„Morao sam da ograničim vreme ispred ekrana svom sina na petak posle škole i subotu, jer nije bio fokusiran u školi. Jedino što je on želeo da radi jeste da igra Xbox.

„Nakon što sam mu pridikovao, on se usresredio i videli smo poboljšanje u školi.

„Ja sam trener fudbalskog tima za decu mlađu od 15 godina i veoma odmah mogu da primetim, čak iako trenitng počinje po podne, da je neko dete bilo celu noć budno za ekranom.“


„Siva zona“

Još nije utvrđeno koliko su delotvorne opcije ‘noćnog režima rada’, koje mogu da se podese na telefonima, kompjuterima i tabletima.

Ipak, opšta je preporuka stručnjaka da deca ne bi trebalo da koriste uređaje sat vremena pre spavanja.

Uređaji stimulišu mozak, a plava svetlost koju oni proizvode može da poremeti lučenje hormona melatonina.

Ispostavilo se da vreme provedeno ispred ekrana utiče na zdravlje dece manje nego drugi faktori – poput sna, fizičke aktivnosti, ishrane i siromaštva.

Zbog nedostavka dokaza je najbolje, smatraju strunjaci, da roditelji određuju mlađoj deci koliko smeju vremena da provode gledajući u ekran. Kako odrastaju, povećava se i njihova sloboda, pa bi trebalo da dobiju i više autonomije i sami prosude.


Saveti za roditelje:

gledanje u ekran

Getty Images
Obroci bi trebalo da budu zone bez telefona

Ukoliko niste sigurni kako šta da odlučite, rukovodite se ovim savetima:

  • Bilo bi dobro da ukinete gledanje televizije tokom obroka
  • Ukoliko mislite da deca preteruju, intervenišite
  • Dobro bi bilo da i roditelji ograniče svoje vreme pred ekranom
  • Za mlađu decu su ograničenja veća. Zato – više vi razgovarajte sa njima, a manje ih pustite da gledaju u ekran

Izvor: RCPCH


Društvene mreže i mladi

Studiju o tome koliko mladi koriste društvene mreže sproveli su stručnjaci na Univerzitetskom koledžu u Londonu i objavili je u pEClinicalMedicine.

U istraživanju je učestvovalo skoro 11.000 mladih koji su odgovarali na pitanja o upotrebi društvenih mreža, maltretiranju na internetu, obrascima spavanja, samopoštovanju…

Za razliku od RCPCH-a, ovi istraživači su u prvi plan stavili aktivnost na društvenim mrežama, ispred jednostavnog gledanja u ekran.

Stručnjaci koji nisu uključeni u studiju kažu da rezultati pokazuju da postoje dokazi da prekomerna upotreba društvenih mreža može da šteti mentalnom zdravlju.

Postoje i brojna istraživanja koja pokazuju da će ljudi skloniji depresiji više ili pre biti aktivni na društvenim mrežama.

Nebuloze?

DSS: Ministarstvo prosvete da preispita odluku o ukidanju škola

Demokratska stranka Srbije (DSS) pozvala je danas Ministarstvo prosvete da preispita odluku o zatvaranju seoskih škola koje imaju manje od 480 učenika u 16 odeljenja, jer bi to, kako su ocenili, dovelo do pojačanog iseljavanja iz ruralnih sredina.

Foto: Logo

DSS je u saopštenju naveo da su škole u selima jedno od središta društvenog života, jer su tu sporstki tereni, ali i prostor koji koriste kulturno-umetnička društva, pa bi nestanak škola, značio nestanak života u selu.

„Plan nove mreže škola, koje najavljuje ministarstvo, nije primenjiv na selo, i nije moguće napraviti paralelu sa gradskim školama, jer malo koja seoska škola ima 480 učenika i više“, piše u saopštenju DSS-a.

Upozorava se da država sa ruralnim oblastima bez stanovnika smanjuje mogućnost opstanka.

Povezani tekstovi

Marinika Tepić u ratu sa Šarčevićem

Tepić: Ministra prosvete ne zanima što roditelji nemaju novca da školuju decu

Naše tvrdnje da roditelji nemaju novca da bi njihova deca išla u srednju školu dobile su potvrdu u izjavi ministra prosvete Mladena Šarčevića da je “jako dobar rezultat” to što 4.000 dece nije upisalo srednju školu, izjavila je Marinika Tepić, potpredsednice Stranke slobode i pravde.

Foto: FoNet/TV

Ona je Šarčevića, u pisanoj izjavi, upitala da li zna da su u Kovačici roditelji prinuđeni da dele sopstvenu decu, jer jedno dete upisuju u srednju školu, a drugo ne, pošto nemaju za autobusku kartu do Pančeva za oboje.

„Koliko roditelja sa sela odlučuje da deca rade sa njima, umesto da ih dalje školuju? A kako ćemo, gospodine ministre, da krenemo napred bez toga da svako dete završi bar srednju školu, da se obrazujemo i znamo više?“, dodala je ona.

Kako navodi, zato država Srbija mora zakonom da garantuje obavezno srednje obrazovanje i finansijsku pomoć deci iz siromašnih porodica i za srednju školu, mora da obezbedi besplatne udžbenike, da poveća plate profesorima koji sa decom rade, da gradi nove osnovne, ali i srednje škole.

„Bez ulaganja u obrazovanje nema napretka, ni ulaska u grupu uređenih evropskih zemalja čemu svi težimo“, naglašava Tepić.

Ona je zaključila da se obrazovanje ne sme tretirati kao trošak već kao jedina prava dugoročna investicija i šansa razvoja.

Deset hektara državne zemlje porodica Siniše Malog nezakonito je prisvojila pre 14 godina?

KRIK: Zemlja koju je nelegalno prisvojila porodica Mali još nije vraćena državi

Deset hektara državne zemlje kod Vršca koje je pre 14 godina nezakonito prisvojila porodica ministra finansija Siniše Malog nije vraćeno državi ni godinu dana od pravosnažnosti presude kojom je naloženo da se to učini.

Siniša Mali Foto: FoNet/ Zoran Mrđa

Iz katastra u Vršcu novinarki KRIK-a rečeno je da sporno zemljište još nije upisano na državu jer je u toku postupak ukrupnjavanja parcela u tom gradu, zbog čega postoji zastoj u radu.

„Nema to veze samo sa ovim slučajem za koji se vi interesujete, nego generalno, imate ostavine, imate kupoprodaju, a ništa to ne može da se sprovodi jer u jednom trenutku nastaje vakuum prostor za koji katastar nije nadležan. Tako da je to generalni razlog. Čisto da znate da nema zle namere“, rečeno je novinarki KRIK-a iz katastra uz objašnjenje da je komasacija zemljišta, odnosno ukrupnjavanje poljoprivrednih parcela, dugotrajan proces.

Deset hektara državne zemlje porodica Siniše Malog nezakonito je prisvojila pre 14 godina.
Presudom Privrednog suda u Pančevu iz 2017. naloženo je da se zemljište vrati državi uz obrazloženje da je ugovor na osnovu kog je firma porodice Mali došla do zemlje „ništavan“. Odluku je potvrdio Privredni apelacioni sud u julu prošle godine, ali katastar do danas nije upisao zemlju kao vlasništvo države.

O tome da je firma Siniše Malog i njegove porodice besplatno dobila deset hektara državnog zemljišta kod Vršca KRIK je pisao u oktobru 2015. godine.

Novinari su tada otkrili da je spornu zemlju koristila kompanija „Alfa protein“ u vlasništvu Srđana Gajića i na njemu proizvodila detelinu. Gajić je ovu kompaniju privatizovao 2003. – u periodu dok je Siniša Mali radio u Agenciji za privatizaciju.

Dve godine nakon privatizacije, Gajić je zemljište poklonio firmi porodice Siniše Malog „Compost group“. Sklopili su ugovor o prodaji, ali zemlja nikada nije plaćena, otkrio je KRIK.

Postupak vraćanja zemlje državi otpočeo je još 2007. godine kada je državno pravobranilaštvo tužilo firme „Alfa protein“ i „Compost group“ tražeći da se ugovor poništi. On je prekinut 2009. godine, a nastavljen u novembru 2015, nepunih mesec dana pošto su novinari KRIK-a otkrili da je Mali nelegalno prisvojio državnu zemlju.

Gajić je u februaru 2015. pravosnažno osuđen na uslovnu kaznu jer je poklanjanjem državne zemlje, kako piše u presudi, „pribavio protivpravnu imovinsku korist za ‘Compost group’“.

Odgovorni iz „Compost groupa“, međutim, nisu nikada bili predmet istrage iako je dokazano da je posao bio nelegalan i da je porodica Mali stekla finansijsku korist. Siniša Mali nije želeo da o ovome razgovara sa novinarima KRIK-a, ali nikada nije demantovao otkriće o zemlji kod Vršca.

Mali je vlasništvo u firmi „Compost group“ besplatno preneo 2013. porodičnom prijatelju Ivici Đoliću, a njegova bivša supruga rekla je u intervjuu za KRIK 2016. da je Đolić samo fiktivni vlasnik, ali da Siniša zapravo upravlja kompanijom.

„Đolić je suprug moje kume – ja sam ga preporučila. On je samo fiktivno vlasnik, ali činjenica je da je to Sinišina firma,“ rekla je tada Marija Mali.

Ceo tekst pročitajte na sajtu KRIK.

Koja crna plata?

Predsednik Srbije ponovo najavio povećanje zarada, ali je sada umesto regiona JIE, “lestvica” spuštena na zemlje Ex YU

Stručnjaci skeptični prema „najvećoj plati na Zapadnom Balkanu“ (ANKETA)

Srbija će za godinu dana imati najveće plate na Zapadnom Balkanu, obećao je juče predsednik Srbije Aleksandar Vučić gostujući na javnom servisu, samo nekoliko dana nakon što je rekao, po ko zna koji put, da će prosečna plata dostići 500 evra do kraja godine.

Foto: Stanislav Milojković

Obećanja o plati od 500 evra sežu do 2016. godine i ponavljaju se svakih nekoliko meseci, uvek uz prolongiranje na narednu godinu. Nikada do sada nisu ispunjena. Da bi u decembru, kada je sezonski najveća plata zbog raznih bonusa, prosečna neto zarada dostigla 500 evra, trebalo bi da bude veća za 37 evra od aprilske plate koja je iznosila 463 evra.

Sagovornici Danasa ističu da nema naznaka da se taj nivo prosečne zarade može dostići ove godine, mada kažu ako se nastavi sa jačanjem dinara u odnosu na evro, taj cilj se možda i dostigne „knjigovodstveno“.

Što se tiče prosečne plate u regionu, tu je Srbija od pet zemalja na trećem mestu. Viša prosečna plata isplaćena je u Crnoj Gori – 513 evra (majska zarada) i Bosni i Hercegovini – 470 evra (aprilska plata). Iza nas su Makedonija i Albanija sa prosečnim neto platama od nešto preko 400 evra. Ali ako ovaj naš mali i najsiromašniji region u Evropi proširimo na još neke okolne zemlje, kao što su Bugarska, Rumunija i Hrvatska tek onda shvatamo koliko smo daleko od tog regiona.

Prosečna neto plata isplaćena u aprilu u Hrvatskoj iznosila je 858 evra, a u Rumuniji majska plata je iznosila 657 evra. Komšije Bugari ne objavljuju neto zarade, ali kada se iz njihove bruto plate od 637 evra isključe porezi i doprinosi ona je nešto ispod 500 evra.

Vučić je istakao da smo mi sada tek na oko 50 evra od Crne Gore, a „imali smo 130 evra manju platu“, te da će se to skoro anulirati povećanjem plata od 10 odsto. Ovo otvara drugu temu, a to je koliko država može povišicama u javnom sektoru. Fiskalni savet je prošle nedelje prezentujući mišljenje na fiskalnu strategiju do 2022. godine istakao da se u strategiji rast plata u javnom sektoru usklađuje sa privrednim rastom i pozvao da se plate i penzije ne povećavaju više od realnog rasta BDP-a uvećanog za inflaciju, što je nekih pet do šest odsto.

Da li verujete predsedniku Vučiću da će Srbija za godinu dana imati najveće plate na Zapadnom Balkanu?

Saša Ranđelović, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smatra da nije ekonomski opravdano povećavati plate po većoj stopi od stope privrednog rasta.

– Ako BDP bude porastao za tri do 3,5 odsto plus deflator od oko dva odsto, to iznosi ukupno pet do šest odsto. Verovatno postoji fiskalni prostor za veće povećanje plata, ali sa aspekta privrede bolje je povećati ulaganja u produktivne investicije, pre svega infrastrukturu i fiskalno opterećenje zarada, kako bi efekte osetili i u privatnom sektoru, a ne samo zaposleni u javnom – napominje Ranđelović dodajući da nema egzaktnih procena da li će prosečna plata biti, ni da neće biti 500 evra.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata smatra da bi sa nerealnim kursom evra možda prosečna plata i uspela da se nagura na 500 evra, ali samo knjigovodstveno.

– Ja sam veliki skeptik po pitanju sadašnjeg obračuna prosečne plate. Skoro svakodnevno obilazim sindikate po Srbiji i sem u državnoj upravi i javnim preduzećima plate su daleko ispod prosečne. Po Srbiji plata od 40.000 dinara važi za odličnu platu, a većina prima tridesetak hiljada dinara – skeptična je Savić.

Da li verujete predsedniku Vučiću da će prosečna plata u Srbiji dostići 500 evra do kraja godine?

Iz perspektive poslodavaca, povećanje plata i u javnom i u privatnom sektoru trebalo bi da bude u skladu sa onim što privreda proizvede. Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije kaže da ako bi se negde dalo više onda se na drugoj strani mora uzeti.

– Treba biti oprezan, da to povećanje plata u javnom sektoru ne ide na uštrb drugih delatnosti. Voleo bih da se plate i u privatnom sektoru mogu povećati za 10 odsto kao što se najavljuje za državni sektor. Ali ako to ne može iz realnih izvora onda treba biti oprezan – napominje Atanacković podsećajući na vreme kada smo imali ogromnu inflaciju i pozivajući da se zadrži finansijska stabilnost.

On ukazuje i da nije dobro praviti veliki razliku u visini plata između vanprivrede i privrede, jer će ljudi odlaziti da traže posao kod države dok se vrednost stvara u privatnom sektoru. Atanacković primećuje i da se za neke poslove, pre svega za zanatlije svih vrsta, već sada rastu plate, jer ih nema na tržištu pošto odlaze u inostranstvo.

Šuković: Plate određuje tržište, a ne Vučić

Prema rečima ekonomiste Danila Šukovića plate određuje tržište rada na osnovu ponude i tražnje, a ne Vučića ili bilo ko drugi. „Ovde kao da predsednik daje plate. Meni je čudno da javnost pristaje i prihvata takav populizam. U javnom sektoru tržište rada određuje visinu plata, a u državnom sektoru one zavise od budžeta, ali ne treba povećavati više nego u privatnom. Što se tiče prosečne plate od 500 evra, toliko je puta najavio i nije se desilo da se nema šta komentarisati. On je stalno u kampanji“, ocenjuje Šuković dodajući da Srbije jeste siromašna zemlja, ali i da se niko ne bavi raslojavanjem i sve većom nejednakošću. On napominje da privredni rast, pa i visina plata u mnogo većoj meri zavise od kretanja u globalnoj ekonomiji nego od politike neke vlasti. „Kao što smo recesiju posle 2008. imali zbog krize u svetu, tako sada imamo rast zato što svetska privreda raste“, napominje on.

Novak Đoković na ispitu

Novak Đoković odbranu trona na Vimbldonu nastavlja protiv Davida Gogana

Sve je na strani šampiona

Posle 24-časovnog predaha od takmičarskih obaveza Novak Đoković sutrašnjim duelom četvrtfinala sa Davidom Gofanom nastavlja odbranu trona na Vimbldonu, borbu za peti grend slem trofej na travi i 16. titulu na turnirima kategorije 2000 u karijeri.

Foto: EPA-EFE ANDY RAIN

Ako bi se šanse za uspeh merile isključivo prikazanim u dosadašnjem toku Otvorenog prvenstva Engleske i međusobnim skorom sa Belgijancem onda s velikim izgledima da napravi još jedan veliki korak bliže svim tim ciljevima.

Najbolji teniser Srbije svih vremena u britansku prestonicu je stigao kao prvi reket sveta, u prethodna četiri izlaska na teren izgubio je tek jedan set (protiv Poljaka Huberta Hurkača), a svog sledećeg rivala �tukao� je u pet od šest duela. Čak ni to što je njihovo poslednje odmeravanje snaga, pre dve godine u Monte Karlu, završeno slavljem 23-plasiranog na ATP listi ne može biti razlog za Đokovićev strah, što ne znači da neće biti obazriv i koncentrisan kao da su s druge strane mreže njegovi večiti rivali Rodžer Federer ili Rafael Nadal.

– On je jedan od najbržih igrača na ATP Turu. Ima fenomenalan rad nogu i balans kao retko ko. Bio je Top 10 igrač, pobeđivao je velike asove i mislim da se posle problema sa povredama vraća u top formu. Biće to veliki izazov za obojicu – ima poštovanja za kolegu branilac trofeja.

Đokoviću je ovo čak 45. plasman među osam najboljih na grend slem turnirima, odnosno 11. takav domet na Vimbldonu.

– Uvek je cilj doći do završnice grend slemova, najvećih događaja u našem sportu. Pokušavam da tempiram formu tako da na ovim turnirima igram najbolje. Vimbldonu pogotovo, jer je on poseban turnir za mnoge igrače, pa tako i za mene. Motiviše me od ranog detinjstva. Ne uzimam stvari zdravo za gotovo i drago mi je zbog ovog rezultata – poručio je Đoković pre povratka na Centralni teren, gde mu je (po osnovu renkinga) češće bilo mesto nego drugom i trećem reketu sveta, ali je čudnim odlukama organizatora više puta primoravan da igra na terenu br. 1.

Ako savlada devet leta mlađeg Gofana, kao što mu je to pošlo za rukom na Rolan Garosu i u Sinsinatiju 2013. godine, dve sezone kasnije u Sinsinatiju, 2016-e u Majamiju i na završnom turniru u Londonu te zime, Novak će na boljeg iz duela Argentinca Gvida Pelju i Španca Roberta Bautistu Aguta.

David Gofan: Spreman sam

– Uvek je lepo igrati protiv Novaka na grend slemovima, ali ga je veoma teško dobiti, naročito u tri seta i na travi. Kada igra na svom najvišem nivou, on je jednostavno najbolji. Ipak, imam samopouzdanja, potrudiću se da pružim maksimum. Mentalno sam spreman za naš novi meč – zvuči kao da se ne boji izazova mladić koji je prethodna GS četvrtfinala igrao na Rolan Garosu 2016. i Australijen openu 2017, a najviši ATP plasman u karijeri mu je sedmo mesto u svetskom poretku tenisera.

Novi zaplet oko Bregzita?

Opozicioni laburisti pozvali na novi referendum o Bregzitu

Opozicioni laburisti pozvali na novi referendum o Bregzitu Izvor: Reuters/Simon Dawson

Britanska opoziciona Laburistička stranka saopštila je da bi vlada trebalo da organizuje još jedan referendum o istupanju ili ostanku Velike Britanije u Evropskoj uniji.

Lider laburista Džeremi Korbin izjavio je da će se založiti za ostanak zemlje u EU ukoliko novi premijer, koji bude nasledio Terezu Mej, bude organizovao novi referendum.

Kandidati za novog premijera su bivši i sadašnji šef britanske diplomatije, Boris Džonson i Džeremi Hant.

Posle nekoliko odlaganje, Bregzit bi trebalo da stupi na snagu do 31. oktobra, ali se još ne zna da li će Velika Britanija istupiti iz Unije sa ili bez dogovora sa Briselom.

Kada se mediji guše, to je pokazatelj da su i druga prava ugrožena

Ahmad za N1: Kada se mediji guše, to je pokazatelj da su i druga prava ugrožena

Izvor: N1

Kad primetite da se mediji guše i da nemaju slobodu izveštavanja, to je jasan pokazatelj da su i druga ljudska prava ugrožena ili sputana, izjavio je u intervjuu za N1 Tarik Ahmad, ministarnadležan za ljudska pravapri britanskom Ministarstvu spoljnih poslova.

Ahmad je u intervjuu za N1 ocenio da je Srbija učinila veliki korak napred u određenim aspektima, ali da se, kad se pogleda stanje medija, mora težiti ka boljem.

“Jedna od mojih odgovornosti unutar Vlade Velike Britanije jeste vođenje Ministarstva za ljudska i manjinska prava. Kud god da sam putovao po svetu, kad sagledate pitanje slobode u medijima, što je vaša profesija, kad primetite da se mediji guše i da nemaju slobodu izveštavanja, ili da ih potpuno ugnjetavaju u nekim drugim krajevima sveta, to je jasan pokazatelj da su i druga ljudska prava ugrožena ili sputana”, kazao je Ahmad.

Zato je, kako je rekao, posao političara na funkcijama da obezbede zaštitu medijskih sloboda.

“Ako se osvrnem na sopstvenu zemlju, na Veliku Britaniju, mogu reći da nas kao javne ličnosti ispituju svakodnevno. Ispituju nas preko formalnih medija, ali i preko sve zastupljenijih kanala na društvenim mrežama. To je ono što svi moramo prihvatiti, jer to definiše medijske slobode u 21. veku”, poručio je britanski zvaničnik.

Međutim, kad su srpski novinari zvaničnicima u Briselu pokušali da objasne kako imaju problem sa slobodom medija, komesar za proširenje Johanes Han tražio je dokaze.

Ahmad je kazao da je pomalo ironično pitanje o EU postaviti britanskom ministru čija zemlja teži izlasku iz Unije, ali da treba prepoznati dobre strane članstva, a obezbeđivanje slobode medija i zaštita novinara, podsetio je, temelj su članstva u EU.

“Smatram da je odgovornost na obe strane. Oni koji se bore za članstvo Srbije u EU obavezni su da obezbede i garantuju slobodu novinara u Srbiji, ali bih i novinarima u Srbiji rekao kako su dužni da nam obezbede dokaze za Evropsku komisiju. Ali i Komisija je jednako u obavezi da svakom novom članu osigura poštovanje osnovnih vrednosti zajednice”, poručio je on.

Govoreći o Kosovu, Ahmad je rekao da je tačnu da je Velika Britanija prva priznala samoproglašeni nezavisnost pokrajine, ali da tu “nije reč o istoriji, već o prihvatanju stvarnosti i izgradnji budućnosti”.

“Čvrsto stojimo iza odluke što se tiče kosovskog pitanja, jer smatramo da narod Kosova ima pravo na autonomiju i nezavisnost (…) Nadamo se da će Srbija i Kosovo postići napredak u rešavanju međusobnih sporova. Mi ćemo biti konstruktivan partner obema državama, kako bismo osigurali da do toga dođe”, poručio je Ahmad.

Ceo intervju možete pogledati u prilogu na početku vesti ili na našoj Video strani.

N1 otkriva

Priča o minimalcu otkriva koliko je Srbija “užasno siromašna” zemlja

Sindikati će tražiti povećanje minimalne cene rada od 10 do 15 odsto, kaže za N1 Slobodan Lalović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije, ističući da to nije dovoljno, ali da je realno da privreda to izdrži. Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca, s druge strane, poručuje da bez olakšica države, minimalac ne može da raste više od šest odsto.

Lalović podseća na ranije izneti cilj da minimalna cena rada u naredne dve do tri godine dostigne nivo minimalne potrošačke korpe koja je trenutno oko 37.000 dinara. Međutim, i za takvu potrošačku korpu kaže da je “vređanje intelgiencije” i “nešto što realno ne postoji”, jer nikako ne pokriva osnovne mesečne potrebe tročlanog domaćinstva.

“Ako je vama minimalna cena rada u nivou onih koji su socijalni slučajevi, onda imamo problem. Potrošačka korpa ima veze sa stvarnom potrošnjom kod najvećeg siromaha. To znači da je Srbija užasno siromašna. Srbija šampion u nečemu u čemu ne bi trebalo da bude šampion – u socijalnoj nejednakosti. U ovom trenutku oko 100 porodica ima četvrtinu ukupnog prihoda svih nas. Prosečnu platu od 54.000 dinara ne ostvaraje 70 odsto zaposlenih”, upozorava on.

Realno je, dodaje Lalović, da sindikati u pregovorima zatraže povećanje minimalca za 10 do 15 odsto što bi, prema njegovom mišljenju, privreda mogla da izdrži. Podvlači, međutim, da je to i dalje “apsolutni minimum koji ne obezbeđuje elementarnu egzistenciju”.

dan uživo slobodan lalović nebojša atanacković Izvor: N1

Atanacković s druge strane, ponavlja svoju ocenu da Srbija kulturološki jeste Evropa, ali da joj je privreda afrička, te da se ne može deliti nešto što nije stvoreno.

“Ako predviđamo rast BDP-a 3,5 odsto i da inflacija neće biti viša od 1,5 odsto – pet odsto bi bilo realno povećati troškove zaposlenih. Možda može i šest odsto, to je realno u odnosu na mogućnosti”, objašnjava on.

Na značajnija povećanja može se ići ukoliko poslodavci dobiju određene kompenzacije u odnosu na Vladu, odnosno državni budžet, dodaje Atanacković.

“U redu je da povećaju 10 odsto, ali ne da 10 odsto više dobije i budžet. Mora na neki način da se dobije kompenzacija od Ministarstva finansija. Najbolje bi bilo kad bi se ukupno davanje za poreze i doprinose sa 63 odsto, spustilo ispod 60 odsto”, smatra on.

Atanacković ističe i da bez privrednog rasta od pet, šest ili sedam odsto, Srbija neće moći da stigne ni svoje susede kod kojih već sada odlaze naši radnici, jer dobijaju bolje uslove.

Lalović primećuje da niko ne govori o ljudima, a privreda “može da se slika ako nema ljudi da prave pare”. Žestoko kritikuje uverenje da će tržište sve regulisati i predlaže da se uvede sistem granskih kolektivnih ugovora kojima bi se odredile minimalne nadnice a ne, kako kaže, da čekamo da nam ostanu tri bravara, pa da ih onda dobro plaćamo.

Tagovi:

Priča o minimalcu otkriva koliko je Srbija “užasno siromašna” zemlja

Sindikati će tražiti povećanje minimalne cene rada od 10 do 15 odsto, kaže za N1 Slobodan Lalović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije, ističući da to nije dovoljno, ali da je realno da privreda to izdrži. Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca, s druge strane, poručuje da bez olakšica države, minimalac ne može da raste više od šest odsto.

Ostavi komentar

Neće ostati ni tri bravara…

Sirano

Vadite nas iz ovog zlatnog doba, pokvaricemo se!

ПЕРА ЛОЖАЧ

A penzije? Sta reci za njih. Ljudi primaju po 15.000,00!

amidza

Ko zeli i malo bolji zivot treba da ode iz ove zemlje.

Deki

Kao prvo minimalna pošačka korpa je blago rečeno uvreda za zdrav razum. To je računanje troškova čisto da čovek ne umre od gladi i da se greje na sveću. Na primer evo koliko su odvojili za račune: “Stanovanje, voda, struja, gas i druga goriva – 7,214,59 dinara.” To je smešno, ili bolje reći tužno. A da ne pričamo o tome da se računa za tročlanu, a ne četvoročlanu porodicu.

gavrilo

Gledao sam svojim ocima gde baba kupuje 3 krompira . Zlatno doba.

СТЕВАН

Обојица су у праву, али одавно су рекли оно што имају да кажу, а то је давно превазиђено, немају право образовање, а нема нико да их замени…

Ica

Necemo mi skoro da isplivamo iz ove bede. To kaze statistika , pogledajte minimalnu zaradu zemalja kao sto je Slovenija , Ceska , Malta , Slovacka…od 2000 do 2019… Ako je njima trebalo decenija i po da dodju do sadasnjeg standarda.Koliko ce nama trebati ?

Мили

никад!

kv bravar

Kad odem iz ove bede bicu najsrecniji covek na svetu.

marko

I mi veruj mi.

Trziste

Za taj mininalac vec sad niko nece da radi. Pogledajte samo oglase na radnjama, pekarama i kioscima. Na svakom je veci iznos plate od minimalca.

dalmatinac

Samo strajk ovu sirotinju mozda moze spasiti.

KOSTA

A sta kaze Vucic.

O Da…

Kaže da smo lideri u regionu i da je zlatna era..

realista

Hrvatski poslodavci imaju za 30% tak procenate manje namete od srpskih na plate a isplacuju skoro 100% vece plate. Tako da nasi mogu dici plate za 20tak procenata a da to ni ne osete,niti bi im za to tebale drzavne olaksice.

Miša

Prosečnu platu od 54.000 dinara ne ostvaraje 70 odsto zaposlenih”, upozorava on. Pametnom dosta

Djole

Sram da bude uniju poslodavaca. Da ih pitam- koliko poslodavcima ostaje mesecna dobit? Kako oni zive u odnosu onih koji im donose novac. Drzavo dabogda nestala uskoro.

Boris

Tuga je što mnogim poslodavcima ne ostane skoro ništa! Sve država pokupi. Toliko firmi svaki dan propadne i zatvori se, ne bez razloga. Opstaju samo jako veliki i moćni međunarodni konglomerati koji posluju potpuno legalno i manje firme koje love u mutnom i ne plaćaju poreze, plate i doprinose nego daju reket onima koji ih štite. Pa čak i Fiatova fabrika u Srbiji, sa svim subvencijama i pogodnostima propada. Opstaju naravno i državne firme i službe, baš zato što dobijaju pare otete od realne privrede.

Kostica

Švajcarska bi za 10 godina postala užasno siromašna zemlja da je vode ovakve neznalice, da se ovoliko krade i partijski neproduktivno zapošljava, a budžet puni otimanjem i od privrede i od građana.

Alexx

Srbija je užasna zemlja u svakom pogledu, osim u lažima koje nam plasira vlast

Darko

Ako imaš bolje, ne znam zašto čekaš…

Deni

greškom plus. Zaslužuje minus kao kuća velik.

“Suster

Срљамо у златно доба.Све честитке власти.

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com