Sramota

Radnici Gumoplastike iz Bujanovca prekinuli štrajk glađu

Radnici Gumoplastike iz Bujanovca prekinuli štrajk glađu

Autor teksta:

FoNet

Radnici “Gumoplastike” iz Bujanovca prekinuli su štrajk glađu posle razgovora sa državnim sekretarom Ministarstva privrede Draganom Stevanovićem, rekao je FoNetu poverenik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost u toj fabrici Slavoljub Ristić i istakao da zbog neažurnosti državnog službenika, 70 radnika nema pravo na socijalni program.

On je rekao da im je Stevanović rekao da nemaju pravo na socijalni program i da su bili nezakonito zaposleni na neodređeno vreme.

Većinski vlasnik fabrike “Gumoplastika” je država, pa radnici kažu da im nije jasno kako je država mogla da krši sopstvene zakone zakopošljavajući ih na neodređeno još pre četiri godine po nalogu inspekcije rada koja je, prilikom kontrole, u fabrici 2014 . godine zatekla veliki broj radnika koji su radili neprijavljeni.PROČITAJTE JOŠ:

Ristić je preneo da im je Stevanović rekao da radnici nemaju pravo na socijalni program zato što smo primljeni u stalni radni odnos nakon Uredbe Vlade Srbije koja je stupila na snagu 1. janura 2014. godine.

Ta uredba zabranjuje zapošljavanje u državnim preduzećima iako smo mi primljeni po nalogu inspekcije rada u stalni radni odnos, rekao je on.

Prema njegovim rečima, inspekcija je zatekla radnike da rade neprijavljeni, “na crno” i izdala nalog o zapošljavanju.

“Glavni problem je u tome što ne postoji rešenje inspekcije već samo zapisnik o postupanju. Ispada da radnici ‘Gumoplastike’ zbog nečijeg propusta, nemaju pravo na socijalni program”, rekao je Ristić.

Rekli su nam da mogu da nam daju jedino razliku od ličnog dohotka – minimalca. Mi smo dobijali od 7.000 do 15.000 dinara, dodao je Ristić.

Među radnicima ima i onih koji su 30 godina radili u “Gumoplastici”.

Fabrika je bila u stečaju, neki radili na određeno vreme, potom je izašla iz stečaja 7. marta 2014. godine. Nakon toga radnici su radili na crno do kontrole inspekcije.

“Rečeno nam je da će da pošalju neku ekipu iz Ministarstva privrede da zajedno sa našom obračunskom službom i sindikatom rade na tome da se utvrdi iznosa koliko radnicima treba da bude isplaćeno”, rekao je Ristić.

Mislim da je Zakon o radu jači od uredbe koju je donela Vlada Srbije. To sam rekao i državnom sekretaru kao i to da zbog neažurnog rada državnog službenika, 70 radnika nema pravo na ono što im po zakonu pripada.

Sada ispada da je to glavni problem zbog kog 70 radnika ne može da dobije socijalni program, rekao je Ristić.

Na žalsot u ovoj državi su jače uredbe od zakona. Prekršen je i Zakona o radu jer su mesec dana radnici radili “na crno”, do do intervencije inspektora rada, rekao je Ristić.TAGOVI: BUJANOVAC , ŠTRAJK GLAĐU

KOMENTARA 0

Dodaj komentar

IZDVAJAMO

VESTI

Ivan Jevtović

  • Jevtović o rijalitiju: Zašto RRA ne radi svoj posao

BIZNIS

Siniša Mali

  • Mali: Od oktobra će svi imati nikad veće penzije

VESTI

štrajk bujanovac

  • Štrajkuju glađu za platu koja retko prelazi 10.000 dinara

REGION

proetst david dragičević noć

  • Hapšenje u slučaju ubistva Davida Dragičevića

VESTI

bus, autobus, vozač, autobusa

  • Svađa vozača i kontrolora, putnici isterani iz autobusa

DRAŽA PETROVIĆ

  • Deset sekundi p

Jogurt

Život

Koliko je jogurt zdrav za organizam?

Nakon analize više od 900 jogurta na britanskom tržištu naučnici upozoravaju da su mnogi jogurti prepuni šećera i da se javnost ne sme zavaravati da konzumira zdravu namirnicu, prenosi BBC.0Piše: Danas Online / Jutarnji.hr21. septembra 2018. 15.46 Izmenjeno: 15.45  

Istinomer

Tim naučnika Univerziteta Leeds utvrdio je da su tzv. organski jogurti bili među najzaslađenijima i sadržavali su više šećera na 100 grama proizvoda od gaziranih pića.

Tek se prirodni ili grčki jogurti mogu svrstati u grupu napitaka s niskim udelom šećera. Prema rezultatima istraživanja objavljenima u časopisu BMJ Open, najviše šećera sadržavali su tzv. jogurt deserti – prosečno 16,4 grama na 100 grama proizvoda. U toj kategoriji po udelu šećera su i proizvodi poput čokoladnog moussea ili rožate koji ne sadrže jogurte.

Drugi po redu najslađi jogurti bili su „organski“ s prosečno 13,1 grama na 100 grama proizvoda. Dečji jogurti prosečno su sadržavali 10,8 grama na 100 grama proizvoda što odgovara količini od dve kocke šećera, utvrdilo je istraživanje.

Poređenja radi 100 grama prosečne gazirane kole sadrži 9 grama šećera. U grupu jogurta s niskim udelom šećera, odnosno manje od pet grama šećera na sto grama proizvoda, ušlo je tek devet odsto jogurta.

„Mislim da će ljudi, uključujući roditelje, biti iznenađeni koliko je zapravo šećera u jogurtima“, kaže rukovoditeljka istraživanja Bernadette Moore.

„Moj je savet da kupite prirodni jogurt i pomešate ga s vašim vlastitim voćem“.

Fermentirani proizvodi kao što je jogurt pronalaze se u nekim tragovima starih civilizacija i pre 10 do 15 hiljada godina. U novijoj istoriji uz značaj Louisa Pasteura ističe se prva industrijska proizvodnja jogurta u Evropi koju je u Barseloni pokrenuoIsaac Carasso. Zanimljivo je da je proizvodnju pokrenuo koristeći bugarsku kulturu jogurta ili kefira koja se tamo tradicionalno koristi vekovima u domaćinstvima i besplatno deli. Samo poreklo jogurta u EU veže se za područje jugoistoka i Balkana, a veliki korak u popularizaciji napravio je ruski naučnik Ilja Iljič Mečnikov koji je u svojoj teoriji o dugovečnosti istakao i značaj jogurta.

Uprkos novim stavovima naučnika, postoji mišljenje da je jogurt i hrana i lek, što potvrđuju i brojna istraživanja, a tradicionalno se veruje da jogurt pozitivno deluje na zdravlje probavnog sistema, jačanje imuniteta, kostiju i zuba, bogat je vitaminima i mineralima te pomaže i u antitumorskoj terapiji bolesnika.

Funkcionalna svojstva jogurta na ljudski organizam pripisuju se delovanju iz kultura i spojeva poput bioaktivnih proteina, mlečne i drugih organskih kiselina koje nastaju fermentacijom ili dodavanjem drugih korisnih bakterija. Zato on u poređenju sa sirom i mlekom zbog sastava i udela nutrijenata ima veću hranjivu i funkcionalnu vrednost. Prema nutricionističkim preporukama (u nekim je zemljama to i tri puta dnevno), jogurt može imati važnu ulogu u očuvanju i poboljšanju opšteg stanja zdravlja.

Odličan je izvor kalcijuma, fosfora, riboflavina, tiamina, vitamina, folata, niacina, magnezijuma i cinka. Bioaktivni peptidi imaju sedativno i analgetičko delovanje te time aktivno utiču na imunološki sustav. Antihipertenzivni peptidi snižavaju pritisak, antitrombotički onemogućavaju stvaranje tromba, a opioidni ublažavaju bol i olakšavaju san. Masne mlečne kiseline snižavaju kolesterol u krvi, CLA inhibira nastajanje ćelija raka, ima antioksidativni učinak, podstiče mineralizaciju kostiju i smanjenje telesne mase. Mlečna industrija poslednjih decenija na tržište izbacuje desetke jogurta s novim ukusima, a sada ih ima više stotina različitih vrsta.jogurtnaukazdravlje

Gumoplastika,imitacija ekonomije

Ekonomija

Država će zaposlenima u Gumoplastici isplatiti samo dugovanja za zarade

Radnici prekidaju štrajk glađu, ostaju bez socijalnog programa

Radnici Gumoplastike prekidaju štrajk glađu iako od države mogu da računaju samo na 12 miliona dinara za neisplaćene zarade, ne i na socijalni program.0Piše: Lj. Bukvić21. septembra 2018. 14.40 Izmenjeno: 15.14  

Istinomer

Foto: Lj. B.

Iako nezadovoljni ovakvim raspletom štrajk prekidaju, jer se kako kaže predsednik štrajkačkog odbora u fabrici Slavoljub Ristić, plaše da će ako nastave sa štrajkom ostati i bez toga.

– Bio nam je sinoć državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović i rekao da možemo da računamo na novac koji nam pripada na ime razlike u zaradama, a to je nekih 12 miliona dinara za tri godine, plus 2017. godina za koju obračun još nije napravljen. Od socijalnog programa i otpremnina nema ništa, tako nam je rekao – ističe Ristić.

Radnici su, kaže, uplašeni da bi mogli da ostanu i bez toga, zato su rešili da prekinu štrajk glađu koji su počeli u ponedeljak ujutru.

Stevanović im je, napominje Ristić, rekao da pravo na socijalni program nemaju jer nisu u skladu sa zakonom primljeni u radni odnos na neodređeno. Naime, inspekcija rada je svojevremeno u fabrici zatekla ljude zaposlene na određeno i naložila direktoru da ih primi na neodređeno.

– Kako su nam rekli, inspekcija rada je napravila zapisnik o tome, ali nije prosledila izveštaj o tome da je naložila zapošljavanje, tako da smo ostali bez šanse da dobijemo socijalni program – napominje Slavoljub Ristić.

Državni sekretar im je, kako kaže Ristić, obećao da će već od ponedeljka doći ekipa iz Ministarstva privrede i da će nakon što se urade obračuni za sve novac biti u najkraćem roku isplaćen.

Radnici Gumoplastike su od kraja prošle godine u totalnoj obustavi rada. Od većinskog vlasnika-države koja ima 85 odsto akcija tražili su da im isplati više od 12 miliona dinara zbog toga što im je godinama isplaćivala zarade između 8.000 i 15.000 dinara, mnogo manje od zakonskog minimalca. Osim toga, 40 radnika je štrajkovalo i zbog toga što im nije isplaćen socijalni program za koji su se prijavili još juna prošle godine.gumoplastikaneisplacene zaradestrajkBeograd

Istinomer

Bujanovac je oaza zdravlja

Bujanovačka banja i riznica lekovitog bilja utiču na dobro zdravlje.

Okolina Bujanovca obiluje lekovitim biljem.Klimatski uslovi utiču na rast unikatnih lekovitih biljaka.

Što se tiče hrane izdvajam bujanovački paradajz koji ima poseban ukus i neprevaziđene hranljive vrednosti.

Bujanovački med po kvalitetu je neprevaziđen u Srbiji.

Navedeno osigurava razvoj zdravstvenog turizma .

Bregzit

Svet

Odbijen predlog Tereze Mej

Predlog britanske premijerke Tereze Mej o trgovinskim odnosima sa Evropskom unijom posle izlaska Britanije iz članstva nije ostvariv, ocenio je predsednik Evropskog saveta Donald Tusk posle samita šefova država i vlada EU u Salcburgu.0Piše: Fonet20. septembra 2018. 23.06  

Istinomer

Foto: FoNet/AP-EVROSERVIS-MEJ

Tusk je ukazao da taj predlog Tereze Mej ugrožava opstanak jedinstvenog tržišta EU, prenosi britanska televizija Bi-Bi-Si.

Mej je predložila da Britanija u trgovinskim odnosima sa EU prihvati opšta pravila i da dve strane uspostave zajedno carinsku oblast.

Tema samita u Salcburgu je Bregzit, a lideri EU sa britanskom premijerkom razgovaraju o tome kako da izbegnu uspostavljanje komplikovanog graničnog sistema na granici Republike Irske i Velike Britanije nakon izlaska Ujedinjenog kraljevstva iz EU.

Mej je rekla da je svesna da predstoji težak posao, ali i izrazila očekivanje da će njene kolege iz 27 zemalja članica EU, koje ostaju u Uniji, jasno izložiti svoje zamerke na njen predlog.

Ona je podvukla da se Britanija istovremeno priprema i za izlazak iz EU bez postizanja sporazuma o trgovinskim odnosima.

Planirano je da Britanija napusti EU 29. marta 2019. i obe strane nastoje da postignu sporazum i izbegnu takozvani teški Bregzit.

Nemačka kancelarka Angela Merkel važi za ključnu figuru u uređenju odnosa EU i Britanije posle Bregzita, a ona je istakla da ne sme biti ugroženo jedinstveno tržište EU i da o tome nema kompromisa.

I francuski predsednik Emanuel Makron je po dolasku u Salcburg rekao da je od ključne važnosti sačuvati jedinstveno tržište EU.
donald tuskeuvelika britanija

PODRŠKA

СИНОС подржао министра Вукосављевића

ЧЕТВРТАК, 20. СЕП 2018, 16:00 -> 18:14

ИЗВОР:ФОНЕТ

Синдикат новинара Србије (СИНОС) подржава оцену министра културе и информисања Владана Вукосављевића да су ријалити програми срамота за медијску сцену Србије и да је обавеза емитера, корисника националних фреквенција да не пропагирају кич, шунд и садржаје који уништавају духовно и ментално здравље нације.

СИНОС сматра да Регулаторно тело за електронске медије треба да искористи своја овлашћења и заштити гледаоце од оваквих медијских садржаја.

Уколико постоје законске препреке да се стане на пут пласирању оваквих медијских садржаја, треба хитно изменити медијске законе, оценио је СИНОС.

У саопштењу, СИНОС апелује на кориснике националних фреквенција, на власнике и уреднике медија да у својим програмима не дозволе емитовање простаклука, насиља, вербалне и телесне порнографије и других неприхватљивих облика понашања.

Морамо да похвалимо регионалне и локалне медије на чијим програмима нема оваквих садржаја, истиче СИНОС.

DRAMA SE NASTAVLJA

VESTI

|20.09.2018. |

Štrajkuju glađu za platu koja retko prelazi 10.000 dinara

Autor teksta:

Gordana Bjeletić

Gordana Bjeletić

Četrdesetoro, od ukupno 70 radnika pogona “Gumoplastike” u selu Klenike kod Bujanovca četvrti dan štrajkuje glađu. Pomoć lekara do sada je zatražilo više od dvadeset njih, ali od štrajka zbog neisplaćenih zarada, koje i inače retko prelaze 10.000 dinara, ne odustaju.

Izvor: N1

Nakon što ih je sinoć obišao i pozvao da prekinu štrajk glađu, predsednik Koordinacionog tela za jug Srbije Zoran Stanković danas za N1 kaže da mu je rečeno da će po povratku delegacije srpskog rukovodstva iz Kine rešavanje problema ovih radnika biti intenzivirano u Ministarstvu privrede.

U štrajku od 26. decembra prošle godine. Od ponedeljka štrajk glađu. “Pa, kako da kažem. Borba za opstanak, preživljavanje”, kaže za N1 jedan od radnika.

Opstanak je, kažu, davno doveden u pitanje. Plate duplo manje od republičkog proseka, ali neredovne. To su pisali na sve adrese, naročito državnih insitucija, jer je država vlasnik.

“Međutim, do ovog stupanja u štrajk glađu smo bili maltene nevidljivi za njih”, ukazuje jedan od radnika o štrajku.

Sada ih, kažu, zovu i obilaze. Pri dolasku u fabriku ekipi N1 je rečeno da sačeka ispred, jer su radnike došli da obiđu funkcioneri SNS-a. U kom svojstvu je u fabrici bio predsednik GO SNS-a u Vranju i poslanik Slaviša Bulatović, i šta je rekao radnicima, nije želeo da nam odgovori. Bez komentara je seo u automobil i odvezao se.

Radnica Gordana Tomić kaže da su današnji posetioci obećali što i svi ostali. “Prekinite, prekinite, rešićemo… Mi smo prekidali mnogo puta, ali ništa. Čim prekinemo, više nema nikog da se javi”, ističe ona.

Kasnije danas među radnike dolaze i predstavnici opozicione Narodne stranke.

“A sad su se setili svi da dođu da vide kako smo i što smo. Kad umremo. Da se politički prepucavaju jedni i drugi”, ogorčena je jedna od radnica u štrajku.

Iz Narodne stranke kažu da će tražiti da se o ovim radnicima raspravlja u Skupštini Srbije.

Proizvodnje nema već devet meseci, pre devet meseci mašine su stale, ali su radnici u hali 24 sata dnevno.

Radnica Stana Aleksić pokazuje nam da spava na drvenoj stolici zbog čega je “boli sve”. “Teško, boli sve. I noge i ruke. Časna reč. I leđa. Teško je ne samo danas, juče i prekjuče, nego celih devet meseci”, kaže Stana.

Zapravo, dodaje, celih 30 godina koliko radi. Najveća zarada koju je ikada primila jednom je bila 17.000 dinara, dva puta – 14. 000. Sada mesecima bez primanja.

“Nemamo ni dinara u kući”, žali se radnica Jamina Ljubić. “Muž ne radi, ja ne radim. Težak život. Bolesna sam, srce mi ima ubrzani rad, nemam para da kupim lekove.”

Bez dinara u kući, kako kažu, preselili li su se u fabriku. Strahuju da će tu sačekati i prvu godišnjicu štrajka i još jednu Novu godinu.TAGOVI: ŠTRAJK GLAĐU , BUJANOVAC

KOMENTARA 27

Dodaj komentarPOSLEDNJI KOMENTARI

general lee

21:04 20.09.2018.

ZNAČI – OBEĆANO ZLATNO, a ekspresno dotičemo GROZNO doba. Isplivava polako REALNA SRBIJA NA VIDELO.105 124 

Dada

20:55 20.09.2018.

Jadni ljudi, ovo je strašno.55 129 

Saša

20:30 20.09.2018.

Leteći automobili164 468 SVI KOMENTARI

BIZNIS

BIZNIS

|20.09.2018. |19:44

Šta je Crowdfunding i kako funkcioniše?

Šta je Crowdfunding i kako funkcioniše?

Autor teksta:

Tatjana Veselinović, Tanja Veselinović

Tanja Veselinović

Crowdfunding je alternativni model finansiranja ideja, proizvoda i kampanja, kroz koji se mogu obezbediti sredstva u ranim fazama razvoja ideje ili projekta. Na ovaj način, u Srbiji je u 2017. godini prikupljeno 700 hiljada dolara.

U Beogradu se 22. septembra održava druga konvencija posvećena grupnom finansiranju, u organizaciji nemačko-srpske inicijative za održivi rast i zapošljavanje, tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije, Hajnrih Bel fondacije i agencije Brodoto. O konvenciji je za Infobiz govorila koorganizatorka, Vladica Jovanović.

“Postaje sve popularnijie. Ono što je do sada bio izazov je nedostatak znanja, informacije o tome koliko vremena i na koji način treba uložiti u kampanju. Prošle godine smo videli kako je Crowdfunding rs ekipa počela da pruža i malo više obrazovanja i resurse kak

BIZNIS

 |20.09.2018. |19:44

  • A-
  • A
  • A+

Šta je Crowdfunding i kako funkcioniše?

Šta je Crowdfunding i kako funkcioniše?

Autor teksta:

Tatjana Veselinović, Tanja Veselinović

Tanja Veselinović

Crowdfunding je alternativni model finansiranja ideja, proizvoda i kampanja, kroz koji se mogu obezbediti sredstva u ranim fazama razvoja ideje ili projekta. Na ovaj način, u Srbiji je u 2017. godini prikupljeno 700 hiljada dolara.

U Beogradu se 22. septembra održava druga konvencija posvećena grupnom finansiranju, u organizaciji nemačko-srpske inicijative za održivi rast i zapošljavanje, tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije, Hajnrih Bel fondacije i agencije Brodoto. O konvenciji je za Infobiz govorila koorganizatorka, Vladica Jovanović.

“Postaje sve popularnijie. Ono što je do sada bio izazov je nedostatak znanja, informacije o tome koliko vremena i na koji način treba uložiti u kampanju. Prošle godine smo videli kako je Crowdfunding rs ekipa počela da pruža i malo više obrazovanja i resurse kako bi se broj uspešnih kampanja povećao. Grupno finansiranje zahteva pripremu kao i svaki drugi projekat. Digitalno je i transparentno, potrebno je da se razmišlja unapred koje su ciljne grupe, šta se tim ciljnim grupama nudi.”, rekla je Jovanović.

Govoreći o prednostima, rekla je da oni kažu da je to 3 u 1, 4 u 1 rešenje, iako se ljudi fokusiraju na to da je to način finansiranja.

“To je zapravo i paralelno sa tim da se vaša vidljivost u zajedici poveća na društvenim mrežama u medijima, da dobijete nove korisnike. Vrlo često to povećava timove, dovodi nove ljude u timove”, kaže.

Kaže da je prošle godine bilo 16 uspešnih kampanja.

“To možda zvuči kao mali broj, ali pet godina pre toga ukupno ih je bilo 40 i to je veliki skok. Najpoznatije su kompanije iz kreativne industrije”, rekla je.

Objasnila je i kako funkcioniše Crowdfunding.

“Imate ideju za kampanju, proizvod i krenete da razvijate. Kada imate gotovo rešenje ili prototip, ulazite u komunikacijsku pripremu, stratešku pripremu same kampanje, pričate sa ljudima u svom okruženju, da vidite da li postoji interesovanje da vas podrže. Crowdfunding često podržavaju i ljudi van ove zajednice, zapravo više od 50 odsto dolazi sa globalnog tržišta, onda zapravo morate da sprovedete sve to, da odaberete platformu, da vidite koji su sdministrativni pravni troškovi, situacije o kojima morate da razmišljate. Sprovedete kampanju i nakon toga morate to da realizujete. I sve vreme da izveštavate ljude o tome”, kaže Jovanović.

Pogledajte celo gostovanje u emisiji Infobiz:

Izvor: N1TAGOVI: FINANSIRANJE , IDEJA

KOMENTARA 1

Dodaj komentarPOSLEDNJI KOMENTARI

Boki

19:54 20.09.2018.

Hvala. Zainteresovan sam da finansiram. Sad cu pogledati sajt.4 5 

o bi se broj uspešnih kampanja povećao. Grupno finansiranje zahteva pripremu kao i svaki drugi projekat. Digitalno je i transparentno, potrebno je da se razmišlja unapred koje su ciljne grupe, šta se tim ciljnim grupama nudi.”, rekla je Jovanović.

Govoreći o prednostima, rekla je da oni kažu da je to 3 u 1, 4 u 1 rešenje, iako se ljudi fokusiraju na to da je to način finansiranja.

“To je zapravo i paralelno sa tim da se vaša vidljivost u zajedici poveća na društvenim mrežama u medijima, da dobijete nove korisnike. Vrlo često to povećava timove, dovodi nove ljude u timove”, kaže.

Kaže da je prošle godine bilo 16 uspešnih kampanja.

“To možda zvuči kao mali broj, ali pet godina pre toga ukupno ih je bilo 40 i to je veliki skok. Najpoznatije su kompanije iz kreativne industrije”, rekla je.

Objasnila je i kako funkcioniše Crowdfunding.

“Imate ideju za kampanju, proizvod i krenete da razvijate. Kada imate gotovo rešenje ili prototip, ulazite u komunikacijsku pripremu, stratešku pripremu same kampanje, pričate sa ljudima u svom okruženju, da vidite da li postoji interesovanje da vas podrže. Crowdfunding često podržavaju i ljudi van ove zajednice, zapravo više od 50 odsto dolazi sa globalnog tržišta, onda zapravo morate da sprovedete sve to, da odaberete platformu, da vidite koji su sdministrativni pravni troškovi, situacije o kojima morate da razmišljate. Sprovedete kampanju i nakon toga morate to da realizujete. I sve vreme da izveštavate ljude o tome”, kaže Jovanović.

Pogledajte celo gostovanje u emisiji Infobiz:

Izvor: N1TAGOVI: FINANSIRANJE , IDEJA

KOMENTARA 1

Dodaj komentarPOSLEDNJI KOMENTARI

Boki

19:54 20.09.2018.

Hvala. Zainteresovan sam da finansiram. Sad cu pogledati sajt.4 5 

BIZNIS

Око 715 резултата (0,39 секунде/и) 

Резултати претраге

Jubilarna “Škembijada” u Krševici kod Bujanovca – Blic 

https://www.blic.rs/vesti/srbija/jubilarna-skembijada-u-krsevici-kod…/h0xznmk

03.09.2017. – Na livadi podno arheološkog lokaliteta Kale u Krševici kod Bujanovca, najstarijeg urbanog naselja u Srbiji iz četvrtog veka pre nove ere, …

Bujanovac: Najbolji Čikini specijaliteti od škembića – Blic 

https://www.blic.rs/vesti/srbija/bujanovac-najbolji-cikini-specijaliteti-od…/s0keg74

01.09.2014. – Pored čuvenog arheološkog lokalitetg Kale, u pitomom selu Krševica kod Bujanovca, sedma „Škembijada“ ponovo je okupila majstore u …

Deveta “Škembijada” u selu Krševica kod Bujanovca – JUGPRESS 

Deveta “Škembijada” u selu Krševica kod Bujanovca


29.08.2016. – -Kulinarsko-zabavna manifestacija “Škembijada”, koja je održana juče u selu Krševicakod Bujanovca iz godine u godinu dobija na masovnosti …

Bujanovac – najnovije vesti – Naslovi.net #11 

https://naslovi.net/vesti/bujanovac/11Mice pobednik škembijade. OK radio pre 32 … Jubilarna “Škembijada” u Krševici kod Bujanovca. Blic pre 33 … Na “Škebijadi” u Krševici više od dve hiljade ljudi.

Škembijada – Krševica – spidzeleznicar.com 

www.spidzeleznicar.com/index.php?option=com_content&view…

Nakon Vranjskog maratona i ove godine smo bili na manifestaciji Škembijada u Krševici. Dve ekipe Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje su učestvovale …

OVE GODINE DVE „ŠKEMBIJADE“ NA JUGU SRBIJE 

www.kt.gov.rs/sr/news/arhiva-vesti/ove-godine-dve-skembijade-na-jugu-srbije/

11.08.2017. – Bujanovac – Vranje – Kulinarsko takmičenje „Škembijada“, koje se po tradiciji poslednjih nekoliko godina održavalo u selu Krševica kod …

ŠKEMBIJADA U KRŠEVICI od 01.do03.septembra 2018. – Bujanovac … 

www.mobilnost.org/skembijada-u-krsevici-od-01-do03-septembra-2018/

06.08.2018. – Spektakl u gradu Aleksandra Velikog. Opšta Deklaracija O Pravima Čoveka Breaking News. Škembijada je turistička atrakcija 0641196764 i …

Видео снимци

2:46Krševica,sedma škembijada 31082014 – Folklor,penzioneri, VranjeOgnjen PerjanicaYouTube – 31.08.2014.7:01Trio Band Vranje – Splet kola, Krševica 30082015Ognjen PerjanicaYouTube – 30.08.2015.2:04Kole Car – Klarinet, Krševica 30082015Ognjen PerjanicaYouTube – 30.08.2015.3:01Kole car – Saksofon, Krševica 30082015Ognjen PerjanicaYouTube – 31.08.2015.2:59Kole car, saksofon – Krševica, 28.08.2016Ognjen PerjanicaYouTube – 31.08.2016.4:01Kole Car & Trio Band – Gajde, Krševica 28 avg 2016Ognjen PerjanicaYouTube – 28.08.2016.8:12Kole Car – Pčinja, Krševica 30082015Ognjen PerjanicaYouTube – 31.08.2015.3:53Kole Car – Frula, Krševica 30082015Ognjen PerjanicaYouTube – 30.08.2015.4:14Detski omladinski ansambl za narodni igri i pesni, Kumanovo …Ognjen PerjanicaYouTube – 29.08.2016.12:15RTV Focus Vranje SKEMBIJADA Kale KrsevicaRTV Focus VranjeYouTube – 03.06.2013.

Škembijada u Krševici: Gastronomski praznik juga Srbije – OK Radio 

https://www.okradio.rs/…/skembijada-u-krsevici-gastronomski-praznik-juga-srbije-_5…

01.09.2015. – Vranje – U selu Krševica, na prostoru arheološkog lokaliteta Kale Krševica, kod Bujanovca, održana je osma po redu.

ŠKEMBIJADA U KRŠEVICI – БУЈАНОВАЦ НАШ ГРАД 

ivanadl.com/skembijada-u-krsevici/

04.08.2018. – Zabavni program koji traje tri dana od 01.do 03.septembra. Šta je to Krševica ? To je grad Aleksandra Velikog www.kale-krsevica.com u Opštini …

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Следећа

BIZNIS

|20.09.2018. 

Šta je Crowdfunding i kako funkcioniše?

Šta je Crowdfunding i kako funkcioniše?

Autor teksta:

Tatjana Veselinović, Tanja Veselinović

Tanja Veselinović

Crowdfunding je alternativni model finansiranja ideja, proizvoda i kampanja, kroz koji se mogu obezbediti sredstva u ranim fazama razvoja ideje ili projekta. Na ovaj način, u Srbiji je u 2017. godini prikupljeno 700 hiljada dolara.

U Beogradu se 22. septembra održava druga konvencija posvećena grupnom finansiranju, u organizaciji nemačko-srpske inicijative za održivi rast i zapošljavanje, tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije, Hajnrih Bel fondacije i agencije Brodoto. O konvenciji je za Infobiz govorila koorganizatorka, Vladica Jovanović.

“Postaje sve popularnijie. Ono što je do sada bio izazov je nedostatak znanja, informacije o tome koliko vremena i na koji način treba uložiti u kampanju. Prošle godine smo videli kako je Crowdfunding rs ekipa počela da pruža i malo više obrazovanja i resurse kako bi se broj uspešnih kampanja povećao. Grupno finansiranje zahteva pripremu kao i svaki drugi projekat. Digitalno je i transparentno, potrebno je da se razmišlja unapred koje su ciljne grupe, šta se tim ciljnim grupama nudi.”, rekla je Jovanović.

Govoreći o prednostima, rekla je da oni kažu da je to 3 u 1, 4 u 1 rešenje, iako se ljudi fokusiraju na to da je to način finansiranja.

“To je zapravo i paralelno sa tim da se vaša vidljivost u zajedici poveća na društvenim mrežama u medijima, da dobijete nove korisnike. Vrlo često to povećava timove, dovodi nove ljude u timove”, kaže.

Kaže da je prošle godine bilo 16 uspešnih kampanja.

“To možda zvuči kao mali broj, ali pet godina pre toga ukupno ih je bilo 40 i to je veliki skok. Najpoznatije su kompanije iz kreativne industrije”, rekla je.

Objasnila je i kako funkcioniše Crowdfunding.

“Imate ideju za kampanju, proizvod i krenete da razvijate. Kada imate gotovo rešenje ili prototip, ulazite u komunikacijsku pripremu, stratešku pripremu same kampanje, pričate sa ljudima u svom okruženju, da vidite da li postoji interesovanje da vas podrže. Crowdfunding često podržavaju i ljudi van ove zajednice, zapravo više od 50 odsto dolazi sa globalnog tržišta, onda zapravo morate da sprovedete sve to, da odaberete platformu, da vidite koji su sdministrativni pravni troškovi, situacije o kojima morate da razmišljate. Sprovedete kampanju i nakon toga morate to da realizujete. I sve vreme da izveštavate ljude o tome”, kaže Jovanović.

Pogledajte celo gostovanje u emisiji Infobiz:

Izvor: N1TAGOVI: FINANSIRANJE , IDEJA

KOMENTARA 1

Dodaj komentarPOSLEDNJI KOMENTARI

Boki

19:54 20.09.2018.

Hvala. Zainteresovan sam da finansiram. Sad cu pogledati sajt.4 5