Egzodus mladih

Redakcijski komentar

Bekstvo od „motača“

Podatak da je Vlada tek pre nekoliko meseci formirala Koordinacioni tim za praćenje tokova iz oblasti ekonomskih migracija, a da se već godinama zna da Srbiju godišnje napusti tridesetak i više hiljada, mahom mladih ljudi, dovoljan je da ilustruje gorući problem zemlje, koji će, kako vreme prolazi, anulirati sve napore za razvoj.

    

Umesto da je barem na nivou istraživanja sadašnja, ali i prethodna vlast, procenila na čemu je i može li da računa na neke poluge borbe protiv egzodusa mladih, to su ovde činile strane fondacije i nevladine organizacije, kao nedavno i pre četiri godine Fridrih Ebert fondacija.

NJihova studija pokazuje ne samo da se odlazak najvitalnijeg dela stanovništva drastično povećava nego da će biti i gore, jer tri četvrtine mladih namerava da ode u inostranstvo. Istovremeno, tim istraživanjem je praktično i serviran „penal“ protiv vlasti, jer pokazuje da je jedan od najbitnijih uzroka za odlazak nezadovoljstvo poslom i vrstom poslova koje ljudi mlađi od 30 godina obavljaju.

Nadležni bi barem uvijeno tu trebali priznaju da su od početka grešili u modelu (ne)održivog razvoja. Da shvate da je forsiranje „šrafciger“ industrije i sektora jednostavnih usluga direktno kontraproduktivno, da se ne može teranjem mladih, ali i svih ostalih u prekarne, odnosno privremeno-povremenim poslovima graditi bilo kakva budućnost.

Naime, samo za četiri godine udvostručen je broj mladih koji su u prekarnom odnosu, što se, zanimljivo, podudara sa državnom statistikom po kojoj je nezaposlenost u tom periodu prepolovljena. Dakle, sadašnja vrhuška morala bi to da prizna, ali je očigledno da im je to bila namera.

U prevodu, jedina šansa za smanjene egzodusa jeste da se sprovede potpuni razvojni strategijski obrt, umesto žalopojki „ostajte ovde“ i manipulisanja statistikom, direktno i neprestano delanje na visokim i inovativnim tehnologijama, na podsticaje mladima da rade ono što žele i na Zapadu, i da se prestane subvencionisanje „motača kablova“ i nazovi velikih investitora iz inostranstva.

Naime, više nije pitanje to što za svakog visokoobrazovanog, a sada i sa srednjim obrazovanjem, država uloži do četiri miliona dinara, a onda praktično pokloni taj ulog mnogo razvijenijim zemljama, pa je Srbija druga u svetu po iseljavanju obrazovanih ljudi.

Sada je problem da država ne može ništa da očekuje, pa ni na planu omiljene statistike, ako je više mladih iz Srbije u inostranstvu nego u svojoj zemlji. Svetlo će morati da ugasi neki penzioner i to bez primanja, jer neće biti onih koji stvaraju dohodak.

Povezani tekstovi

    

Komentari (3)

* Sva polja su obavezna

 

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Traka je realnost, bilo je ranije, biće je ubuduće, pa i u Srbiji, ali rad na traci plaća se od 1000 do 1500 evra, plus bonusi, tako da radnik može da živi, zasnuje porodicu, ima kredit, ide na odmor…
    Iskreno, čudim se čuđenju.
    Gore navedeno, postojalo je ovde pre trideset godina. Ako se ekonomski model menjao drugim, zar je ko očekivao da će poslodavci tek tako jedne radnike moći menjati drugim za 200 – 300 evra ?
    Jednom osvojena sloboda života, znanja, umešnosti, ima uvek, gde.
    Srbija nije daleki istok, već Evropa.
    Ako se cilja na strukturu, dovoljno je pogledati novine i videti jad. Bivša je srušena politikom (ratom, gramzivošću), a nove o kojoj se sanja ni traga.
    Pre jednog veka, par mesec putovalo se do američke luke.
    Pre pola veka, dovoljan je bio dan do Nemačke, ako je Jugoslavija bila bljak.
    Danas se za par sati stiže do Mađarske, Slovačke, Češke, 1500 evra i 500 bonusa, kao nagrada, jer se ne živi u Srbiji.
    *Par meseci po dobijanju posla na neodređeno, jedna moja poznanica iz državne službe, dala je otkaz, otišla u Beč sa porodicom gde kao sobarica zarađuje 1000 evra.
    Otišla je u strukturu.

  2. Komentar je dobar i ukazuje na moguce posledice necinjenja. Medjutim, potrebno je pronaci resenje kako da nas najvredniji resurs zadrzimo u zemlji i eventualno stimulisemo one koji su nedavno otisli, da se vrate. Jedini nacin je da se odreknemo drugih resursa. Prevedeno na obicni jezik: Da prodamo deo drzavne imovine koji ima trzisnu vrednost i oformimo fond za stimulisanje mladih. Detalji se mogu nasiroko i nadugacko. razraditi. Ovim potezom resavamo dva problema – jedan su realna sredstva koja bi se dobila prodajom i drugi je da se spreci siroko rasprostranjena korupcija zasnovana na drzavnoj imovini. O toj korupciji se moze takodje pisati sa mnogo detalja, ali je ona sistemska i tesko ju je iskoreniti. Time bi se cak doprinelo i demokratizaciji drustva, posto politicke stranke na vlasti ne bi mogle da zloupotrebljavaju drzavnu imovinu. Nadam se komentarima na moj komentar, pa da pokusamo doci do osnovnog modela i detalja.

  3. Kao vaš verni čitalac moram da iskomentarišem genijalnost predloga da se dovode investitori sa visokom tehnologijom a ne investitori „motači“. Isto vam je kao da ste tražili da od sutra Srbija postane bogata jer je to bolje nego siromašna, a imam i predlog naslova: bolje stotinu godina bogat nego jedan dan siromah. Dakle po ko zna koji put: kad bi invetitori koji plaćaju dobre plate i prave proizvode visoke tehnologije rešili da dodju naravno da bi radnici napustili ove koji plaćaju malo. tu ne trebaju nikakva pomoć države niti dnevnih novina. Problem je što u Srbiju takvi ne žele da investiraju, a čak i „motači“ hoće da dodju ali sa subvencijama(ima još država kao što je Srbija koje nude subvencije). Ako isterate „motače“ što je moguće podizanjem minimalne zarade bez osnova, jedino što ćete dobite su nezaposleni koji su imali kakav takav posao. Ako pišete o investitorima koji su visoko tehnološki, kažite koji su, ko je sprečio njihov dolazak, pa da vidimo. Ovako, ovaj tekst je daleko ispod nivoa ovog lista i ispod ozbiljne analize pa se svodi na buku samo druge frekvencije, odnosno „pelensku-takođe dokazana izmišljotina“ koja zaista nikom ne ide u korist.

SPC u problemu?

Društvo

Ne stišava se bura na majskom zasedanju Sabora SPC

Vladike jednoglasno smestile Vučića u „Crveni salon“

Sveti arhijerejski Sabor Srpske pravoslavne crkve doneo je odluku, koju su potpisali svi prisutni arhijereji SPC, da predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne može da se obrati na saborskoj sednici, nezvanično saznaje Danas u visokim crkvenim krugovima.

    
Foto: FoNet/Zoran Mrđa

U Patrijaršijskom dvoru u Crvenom salonu Vučića i predsedavajućeg tročlanog Predsedništva BiH Milorada Dodika primili su  patrijarh Irinej i gotovo sve vladike koje učestvuju na Saboru.

Susret dvojice političkih zvaničnika u Srbiji i BiH sa srpskim episkopima održan je predveče jer se čekalo na Dodikov dolazak iz Beča, gde je na poziv austrijskog vicekancelara Hajnc-Kristijana Štrahea bio, između ostalog, i zbog podrške njegovoj partiji na izborima za Evropski parlament. Dvoiposatnu raspravu iza zatvorenih vrata, Dodik i Vučić su u izjavima ocenili kao „važnu i koristnu“.

– Sa našim dragim predsednikom razgovarali smo o problemima našeg naroda, države i Crkve. Najviše vremena posvetili smo KiM. Konstatovali smo da je, s obzirom na prilike u kojima se nalazimo, neizvesno kako će se naći rešenje na KiM. Borićemo se, nećemo popustiti u odbrani Kosova. Koliko ćemo uspeti nadamo se u Boga, našu istoriju i pomoć prijatelja, ali sve zavisi od situacije u svetu – rekao je patrijarh Irinej, ističući da  „svi vide da se Vučić junački bori za državu, narod i Kosovo“.

Na pitanje Danasa da li je to njegov lični stav ili i stav Sabora, patrijarh je odgovorio da je to njegov i stav Sabora.

-Čini mi se da smo dobro razumeli da je važno da razumemo i naše različitosti i poštujemo jedni druge i da verujemo da jedni i drugi radimo najbolje u intersi naše srpske otadžbine – izjavio je Vučić, koji nije želeo da odgovara na novinarska pitanja.

On je istakao da nije neko ko će govoriti da Crkva nema pravo na svoje mišljenje, jer je „Crkva važan društveni činilac, koja ima pravo na svoje stavove“. Milorad Dodik naglasio da je o važnim pitanjima „potreban zajednički stav svih važnih faktora u Srbiji i Srba u celini“.

Danasovi izvori ističu da je uprkos zalaganju poglavara SPC za Vučićevo obraćanje u Saboru, o toj poseti doneta posebna saborska odluka sa zapisnikom na insistiranje većine vladika, tako da se aktuelni predsednik Srbije juče našao u istom salonu kao pre tridesetak godina jedan od njegovih prethodnika pokojni Slobodan Milošević. Bivši predsednik Srbije posle „ribanja“ koje je tada doživeo od čuvenog arhijerejskog „trojca“ na „A“ – Amfilohije, Artemije, Atanasije – više nikada nije došao u Patrijaršiju.

Prve  nezavnične vesti o tome kako je sinoć prošao Vučić, koji je pre dva dana u Skoplju tvrdio da su „vladike oduševljene njegovim dolaskom“, bile su oprečne – od toga da je „držao banku“ do spekulacija da je bio žestoko prozivan, čime su neki objašnjavali njegovu potrešenost i suzne oči u obraćanju novinarima.

Prema Danasovim nezvaničnim saznanjima, u diplomatskim krugovima juče je vladalo veliko interesovanje za Vučićevu posetu Patrijaršiji i kako će ga Crkva primiti, imajući u vidu da tamo ima brojne kritičare, utoliko više što kao predsednik parlamentarne republike nema ni ustavna, a ni zvanična ovlašćenja Skupštine Srbije da pregovara o KiM.

U diplomatskim krugovima spekuliše se da je Vučiću važan svaki vid „domaće“ podrške da bi se održao kao pregovarač, jer je pod velikim pritiskom da do kraja juna i izbora u Evropskom parlamentu potpiše pravno obavezujući sporazum sa Prištinom, za koji je na poslednjem sastanku u Berlinu, navodno tražio da se javnosti predstavi kao predlog međunarodne zajednice.

U vrhu SPC spekuliše se da su prethodnih dana na vladike koje su smatrale da saborno zasedanje nije vreme za predsednikov dolazak, pritisak vršili kako vlasti tako i delovi Crkve bliski  Vučiću i SNS da dođu bar na prijem. Patrijarh je navodno morao da preko pojedinih beogradskih tabloida, usred saborskog zasedanja, javno iznese „svoju želju da Sabor čuje Vučićevo mišljenje, sagledavanje problema i moguće rešenje“.

Iako je, prema zvaničnoj verziji, patrijarh Irinej inicijator Vučićevog dolaska u Patrijaršiju, mnogi sumnjaju da je reč o izvorno Vučićevoj zamisli zbog promene taktike. On je prošle godine javno kritikovao stavove o KiM oba Sabora SPC – majskog i jesenjeg, kad su srpski episkopi jednoglasno bili protiv priznavanja nezavisnosti i podele KiM. Prošlog maja Vučić je optužio srpske arhijereje da ne nude rešenje, da ne znaju šta je državni suverenitet, zagovaraju „zamrznuti konflikt“, drže stranu opoziciji, „obračunavaju“ se sa neistomišljenicima“.

U novembru, kad je već uveliko prozivao episkopa raško-prizrenskog Teodosija (Šibalića) i igumana Visokih Dečana arhimandrita Savu (Janjića), koji su se dosledno saborskim odlukama javno usprotivili podeli KiM i razgraničenju, Vučić je ponovljeni saborski stav o Kosovu ocenio kao „loše mešanje Crkve u politiku“.

On se prvi put sreo sa Saborom SPC u maju 2013, kao prvi potpredsednik Vlade Srbije da bi pojasnio taze potpisan Briselski sporazum, uprkos garancijama koje je navodno tadašnji predsednik Republike Tomislav Nikolić dao poglavaru SPC da do toga neće doći.

Iako je glavni pregovarač tada bio premijer Ivica Dačić, priča se da je Vučić, zahvaljujući episkopu bačkom Irineju (Buloviću), na lični zahtev razgovarao sa vladikama takođe u salonu, ali da to nije prošlo bez sukobljavanja mišljenja i verbalnih incidenata. Kasnije su pojedini episkopi javno prozivali patrijarha kao Vučićevog saradnika u sprovođenju Briselskog sporazuma, pre svega zbog poziva Srbima na KiM da izađu na kosovske lokalne izbore.

Od kad je stupio na dužnost predsednika Srbije, položivši zakletvu na Ustavu i kopiji Miroslavljevog jevanđelja, Vučićev odnos sa SPC je promenljiv. Prve ozbiljnije varnice izbile su kad je krajem 2017. mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije (Radović) javno posumnjao u iskrenost Vučićeve kosovske politike, zbog čega se na njega sručila osuda Vučićevih najbližih saradnika i funkcionera SNS.

Mitropolit se, doduše, SNS-SPS koaliciji zamerio još kad je Dačićevoj vladi služio opelo na protestu Srba sa KiM protiv Prvog briselskog sporazuma. Mnogi sumnjaju da Vučiću u pokušajima da „disciplinuje“ mitropolita Amfilohija pomaže i crnogorski kolega Milo Đukanović, akcijama protiv SPC.

Sve to nije sprečilo patrijarha Irineja da u Banjaluci 2018. na slavi RS javno blagosilja Vučića, što je izazvalo revolt kako nekih episkopa, tako i vernika. Više arhijereja SPC potpisalo je Apel za očuvanje KiM, kritikujući Vučićevu politiku, što je podržao i deo monaštva i sveštenstva, dok se vladika Irinej bački pojavio na Vučićevom „unutrašnjem dijalogu“ o KiM.

Stav Sabora o KiM u maju prošle godine, koji će, kako se nezvanično najavljuje, biti ponovljen i na ovom zasedanju, zahladio je Vučićeve odnose sa poglavarom SPC, pa se jedno vreme spekulisalo da mu se na telefonske pozive ne javlja ni Nikola Selaković, predsednikov generalni sekretar.

Odnosi su se popravili krajem 2018. kad je patrijarh Irinej u više intervjua pohvalio Vučićevu „lavovsku borbu za KiM“ i u nekoliko navrata u ime narodnog jedinstva javno kritikovao proteste opozicije širom Srbije.

Patrijarh Irinej je u poslednjem – vaskršnjem intervjuu za TV Hram izjavio da „nije čovek ni jedne politike“, ali u crkvenim krugovima mnogi veruju da svoj opstanak na čelu SPC „vezuje“ za Aleksandra Vučića, čiji je glavni crkveni igrač kao nekada Slobodanu Miloševiću, kako se spekuliše, jedan drugi Irinej – vladika bački.

Otopljavanje i milioni

Otopljavanje odnosa crkvenog i državnog „vrha“ poklopilo se sa finansijskom pomoći koju je SPC, pred jubilej – 800 godina autokefalnosti, dobila od Vlade Srbije. U novembru 2018. Vlada Srbije dodelila je milion evra Patrijaršiji kao dotaciju za izmirenje prispelih zakonskih obaveza, a u martu 2019. SPC je odobrena vladina pomoć od 1,18 milijardi dinara ili desetak miliona evra za nastavak radova na uređenju Hrama Svetog Save u Beogradu. U crkvenim krugovima spekuliše se da su ove novčane „infuzije“ pojedine vladike koristile kao argument za patrijarhovu „slabost“ na Vučića u raspravi o predsednikovom dolasku na Sabor.

Vladika Atanasije na Saboru?

Episkop bivši zahumsko-hercegovački Atanasije mogao bi da bude pozvan na majsko zasedanje Sabora kad se bude raspravljalo o ukrajinskom problemu. U Patrijaršiji mnogi veruju da vladika Atanasije kao jedan od najvećih kritičara Vučićeve kosovske politike u SPC taktički nije pozvan na početak Sabora da bi se izbegao njegov susret sa predsednikom Srbije.

Napad na vladiku Teodosija

Aleksandar Vučić je sinoć na prijemu u Patrijaršiji, kako Danas nezavnično saznaje, napao vladiku Teodosija da je prošle godina zajedno sa svojim sveštenstviom i monaštvom sabotirao njegovu politiku na KiM. Vladika Teosije i arhiamndrit Sava tada su upozorili na moguće izbijanje incidenata na severu KiM koji bi mogli da posluže kao uvod u podelu južne srpske Pokrajine. Oni su svojim izjavama izazvali ne samo Vućićev bes nego i napade SNS i Srpske liste. Vučić je tada prvi put javno otkrio da radi na razgraničenju, a potom se ispostavilo da ga u tome podržava i predsednik samoproglašene kosovske države Hašim Tači.

Povezani tekstovi

    

Komentari (49)

* Sva polja su obavezna

 

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Nisu oni ni Milosevica hteli da prime u Hilandar, pa onda nekima iz te organizacije nije smetalo da mu osvestavaju falange, da donose lazne decje lobanje na televizije, da se slikaju sa mitraljezima , i da sve vreme sire zlo, sto jos uvek rade, kao gospodin Risto Sufler na primer.

    1. Молим те, читај мало пре него што по аутоматизму као робот напишеш нешто овако. Хиландар је ван јурисдикције СПЦ и самостално одлуке доноси братство манастира.

    2. Nikada SPC nije bila na strani demokracije i mira u regionu, sem kada SPC vodio Pavle, koji je bio mudar covek i svestenik. Gospodin Irinej po svojim izjavama siri nacionalizam i netrplivost prema drugim nacijama i verrama u regionu. Njegova fraza: ,, ne sme se odreci Kosova,, je poziv na rat za ,,oslobodjenje,, Kosova. Crkva je odvojena od drzave po Ustavu, sta ima da trazi Predsednik drzave na Saboru crkve. On moze da ide u crkvu kao obican gradjanin. a ne da vodi politiku u crkvi. Sama fotografija pokazuje licemerje, kao da smo u otomansko imperiju, kada se preklinje pred nogama sultana ili cara.

      1. SPC nikada nije bila na strani „demokracije“ ali je uvek bila na strani demokratije i slobode svog naroda! Hrvatski trolovi da obrate pažnju na pravopis!

  2. Para vrti sto burgija ne moze! Crkva se prodala za saku srebrnjaka kao Juda iSkariotski sto je prodao Gospoda Isusa Hristosa.Sada Vucic oblece Crkvu da mu skine anatemu oko predaje Kosova.Ljubi Crni Gruja skute, ali se oprati nemoze.Osta kletva doveka i svi ce bit prokleti sto budu izdali Kosovo!Car Lazar je bacio kletvu a srpski vojnici ada su oslobodili Kosovo u Prvm svetskom ratu od topovkih kara su kovali bakarna odlikovnja kao oslobdioci Kosova.Resenje za Kosovo je autonomija u okviru Srbije i tu je Milosevc grdnopogresio.Albanci kojima je Albanija milija, slobodno mogu da se vrate u svoju domovinu i da se izbegnu trvenja.Albanci koji su rodjeni na ovim prostorima i ziveli sa Srbima na Kosovu, su dobrodosli i nema nikavih probema da tu i ostanu .I vuk sit i ovce na brou.Da Milosevic nije napravio brljotinu, do ovoga ne bi doslo.Prvo kada je dosao iz Amerikemenjao je nazive skola na Kosovu i uesto Bratstvo i Jedinstvo stavjao Stevan Sindjelic.On je najveci krivac za sve sto nam se desilo i svi treba da okrenem list i da se izmirimo kao ludi.Uostalom Patrijarh Pavle ans je ucio da oprastamo i da budemo ljudi.Muci mi se kada citam ogavne komentare nasih citalaca koji samo izlivaju zuc i mrznju.Od toga nema pomoci.Njima trebaju lekari i lekovi, a ne ozbiljni portali i prepucavanja.Od ratovanja i stradanja nema vajde.Mnoge godine smo utuckali i mnogi ljudi su ojadjeni, zbog cega?Da bi se drugi bogatili na njihovim mukama, lagali ih i koristili prostor koji je vestacki stvoren i nagomilanu mrnju.Crkva je duhovno pala i treba joj drugi pastir.

    1. Ako cemo nazad u istoriju, mozemo i do referenduma o Jugoslaviji, kada je stanovnistvo KIMa bilo protiv iste a za pripajanje Albaniji. A onda je Tito poslao novo.partijsko rukovodstvo i eto Kosova u Jugoslaviji. Ko.ne zna za ovo, molim da potrazi udzbenik Istorija drzave i pravoJugoslavije sa Pravnog…

      1. Вучић није тврдио да су владике одушевљене, његовим доласком.Рекао је да има и оних који би га радо дочекали у Патријаршији.Осим тога, он се не може обратити Синоду, у званичном заседању, јер је цивилно лице.То је могао, ван свештених службеника, чинити само краљ.

  3. Predsednik stalno sakuplja glasove, da bi SNS i on sto duze ostali na vlasti. Nakon izdasne pomoci Crkvi i pridobijanja Patrijarha, sada su usudio da se sretne sa vladikama, sto mu moze doneti nove glasove kod vernika. Nije mi jasno otkuda autoru informacija da bi pravno obavezujuci sporazum sa Pristinom trebao biti potpisan do kraja juna. rok o kojem se dogovarao sa gospodjom Merkel je bio kraj 2018, kako bi Briselska administracija mogla da ga sprovede i da se cela EU pohvali kako je resila najvece krizno zariste na Balkanu. Nakon isteka tog roka, vidan je hladan odnos Kancelarke prema Vucicu, a dodatno je razbesnela ideja o razgranicenju. Sada se ceka Pariz pocetkom jula, mada nikom nije jasno sta moze da servira kao stap i sargarepu za dva tvrdoglava balkanska magarca. Manje- vise je sigurno da namsleduje zamrznuti konflikt, nasa strana i dalje nece imati predlog, ali ce na noz docekivati bilo kakav predlog Pristine, EU ili SAD. Vucicu je prvenstveno stalo da ostane na vlasti i to je pocetak i kraj price.

  4. Dobro je da sporazum sa Albancima potpiše Vučić , jer on nema ustavna ovlašćenja za to , jer to treba da radi predsednik vlada Republike Srbije , pe će se taj sporazum u budućnosti lako osporiti .

    1. To će potpisati Brnabićka i Vučić će ostati čist. Crkva je trebala da reaguje kada je na mesto premijera Srbije postavljena Ana Brnabić. Da ne nabrajam razloge…

  5. Od Vucicevog demagoskog prenemaganja je gora samo patrijarhova podrska takvom predsedniku koji se “ bori kao lav“.

    1. Tako je to kad posle patrijarha sveca, dođe patrijarh Sotona i udruži se sa samim đavolom u liku Predsednika.

  6. Kada državni interesi prevladaju pravo i slobodu pojedinca, njegov život gubi vrednost i to je ono što me je uvek užasavalo.

  7. „Čini mi se da smo dobro razumeli da je važno da razumemo i naše različitosti i poštujemo jedni druge i da verujemo da jedni i drugi radimo najbolje u intersi naše srpske otadžbine – izjavio je Vučić, koji nije želeo da odgovara na novinarska pitanja.
    Ili, prevedeno na običan srpski, bilo je žestoke svađe i pominjanja ženskog dela famiije. Nije nimalo slučajno da Vučić nije hteo da odgovara na pitanja novinara! Verovatno su mu sasuli takve u lice da nije znao šta ga ja snašlo! Normalno da u takvom stanju nije mogao da odgovara na pitanja novinara

  8. Trebali bi i ovi jedan od pet pametnjakovica da odu malo u Crkvu da ih Pop blagosilja da im krene sa protestima

  9. „Ne pada mi na pamet da se kandidujem za patrijarha. Ali, vladike se oduševile, Irinej me dirljivo razume, Mile trepće k’o sojka, Kosovo bih vratio za dve do dve i po, najdalje tri do pet, a narod se krsti desnom, levom, i nogom. Izneo sam sve svoje brige oko toga kako bi mi stajala mantija, iako mislim da bi izrazito naglasila moj šarm, harizmu, rodoljublje, veličinu i naročito pamet, u p.m. Elegancija u crnom. Mada, ima mnogih koji s pravom očekuju da me vide u belom. Sa dugačkim rukavima, na kopčanje pozadi.“

  10. Opste rasulo u nasoj drzavi. Negativna konkurencija, lazne diplome, slepa poslusnost Prvorodjenom, urusavanje svih institucija. Vreme je za mladje vladike da preuzmu kormilo, ovi starci (koliko li ih je samo radilo za UDBU), nemaju ni zrna kredibiliteta. A patrijarh je strava I uzas. Sta li ce posle ove bagre ostati. Bojim se, samo prah I pepeo.

  11. Kakvo razocarenje, prvo sam procitao „Vladike jednoglasno smenile Vucica“ i bas se obradovah, kad ono…

    1. Nije to nikakva saradnja već veleizdaja državnih interesa i prodaja državne teritorije. Velike su pare u pitanju.

  12. Molim postovani list da objavi sa cijim avionom je predsednik Republike Srpske Dodik doleteo iz Beca pravo u Beograd i ko je platio troskove tog leta.

  13. Gospodo, objektivni novinari, sto ne napisaste sta je Vucic diktator, otvorio danas na Nbgd-u, umesto izmislenog teksta o Saboru. Boze, svakim danom ste sve jadniji i jadniji.

    1. G. Vlado, ko je po vašim standardima objektivna novina, informer, alo, sr.telegraf? Što nam ne kažeš šta je to „otvorio“ svevišnji, i svemogući car naš? Koliko naplaćuješ podršku tom zlu, ili samo botuješ po portalima, naravno, i to plaćamo mi, preko sekte SNS.

  14. Svestenstvo je tu, plemstvo takodje a gde su gradjani kao treci stalez?Gradjane niko nista ne pita niti smatraju da su duzni da im daju odgovore u Narodnoj skupstini koja sustinski vise ne postoji.U kom li veku oni zive i kako vide buducnost Srbije vidi se iz prilozenog

    1. Koliko košta ovaj narod podrška patrijarha, zapada, rusije, kine?! A, vas sitan ćar za taj komentar, platićemo uredno, kao i do sad.

    2. @Igor*** Radi na strugu pa ćeš pogoditi meru u o,oo1 mm,uz pomoć vere i tog patrijarha! Plati komunalije,Infostan,račun u Maxi-ju i pozovi se na patrijarha i veru,“osnov svega“! Svi imaju neku svoju veru,pa se pozivaju na nju kad ubijaju!

  15. Ko je bre Aleksandar Vucic, jedno obicno laprdalo koje je zloupotrebilo sve poluge vlasti i dovelo srpski narod sa raznim malverzacijama i lazima do prosjackog stapa! PodrskaArhijerejima!!!

  16. Iz poverljivih (,,inostranih,,) izvora sam saznao da ste propali skroz, nema vam spasa a i izvori finansiranja vide da džabe daju pare.

  17. Jedno pitanje : da li to znači da ne verujemo svojim očima ono što smo videli i ušima ono što smo čuli? Nije mi jasna upornost jednog političkog lista da urušava samog sebe tejstom koji se poziva na „nezvanične informavije“,na „nezvanične izvore“,na „neimenovane diplomatske krugove“,a sve u cilju da se ospori ono što se ne može osporiti. Vučuć je bio tamo, razgovarao 2,5 sata sa vladikama, i sam je rekao da se u svemu ne slažu, čuli smo i izjavu Patrijarha koga sada neki na portalu proglašavaju maltene nečastivim…Sigirno je bilo napeto i sigurno je da su stavovi ratličiti,ali da se Vučuć nije obratio vladikama je neistina,koja vredja inteligenciju nas čitalaca. Razumem kao novinar da pokušavate da „ispeglate“ najave uoči odlaska Vučuića u Patrijaršiju na stranicama Danasa da će biti proglašen „personom non grata“ .Mislim da ovakvim tekstovima i stavovima urušavate iznutra kredibilitet Danasa. Zar je to vredno samo da bi ste se obračunali sa njim. Nisam ni ja bogzna koliko zadovoljan s njime ,ali tooliki „izleti“ u novinarstvu su lišeni profesionalne etike. Moguće je da i vi,kao N1 , ne objavbite ono što je u suprotnosti sa vašim stavovima(N1 odbacuje svaki komentar takve vrste u kome se Vučić ne vredja) ,ali bio bih vam zahvalan da se objavi. Zahvaljujem…

Srbija pripala Trampu, a Ukrajina Rusiji

Famozno

Rent a tenk

Mora da su se spoljni Dačić, vojni Vulin i bezportfeljni Nenad Popović juče zdravo strunili pročitavši na stranicama svojih omiljenih novinčina, Srpskog telegrafa, crnu vest da su Tramp i Putin postigli sporazum o trampi saglasno kojoj je Srbija pripala Trampu, a Ukrajina Rusiji.

    

Ni mojoj vidovitosti to nije bilo pravo. Taman sam u kristalnoj kugli ugledao headline u Srpskom telegrafu – „Republika Srbija promenila ime u Republika Južna Rusija“ – kad eto ti ga sad. Ovo je bila mala mistifikacija. Saglasili smo se valjda da nisam prozorljiv. Nisam ja, u stvari, gledao u kristalnu kuglu nego u televizor po kome već danima maršira vojnopolicijska (a gde je bila BIA?) parada „Odbrana slobode“, upriličena sa strateškim ciljem da neimenovanim, ali „prepoznatljivim“ karadušmanima pokaže „šta sve imamo“ i da ih odvrati od same primisli da „nas napadnu“.

Toga što se tiče, parada je džaba krečila jer naši karadušmani – a tušta ih je i tma – dobro znaju šta „mi imamo“, a još bolje – i mnogo bitnije – znaju šta sve nemamo. E, naš državni vrh je to što nemamo pokušao – i za deo domaće javnost uspeo – da nadoknadi odašiljanjem utiska da smo mi u stvari Rusija u malom, da ne kažem baš Južna Rusija, pa je tako niškim bulevarom protutnjao tenk – „sa aktivnim, krv ti jebem, oklopom“ – na kome su bile oznake ruske vojske.

Dobro, de, možebiti da je to bio rent-a-tenk ili tenk uzet od Rusa na lizing na koji će oznake Vojske Srbije biti zapandrčene tek kad bude isplaćena poslednja rata, ali ako tenk možda nije bio stopostotno naš, borbeni sastav „besmrtnog puka“ – jednog od pratećih programa parade (umal grešna mi duša ne napisah festivala) – bio je 100% naš, iako je bio 100% ruskog porekla, što će reći da je bio (loša) kopija (kič) originala – defilea potomaka vojnika palih u Otadžbinskom ratu.

Sama ideja besmrtnog puka tipično je ruska i otprilike hoće da kaže – evo, naši su dedovi i očevi izginuli, ali mi smo popunili pukovske redove, pa ćemo – drznete li se da nas napadnete – i mi izginuti, a nas će zameniti naša deca i unuci. I pročaja.

E sad, uprkos primesama kiča, Rusi sve to rade sa dosta discipline i stila – bez toga bi bili Severna Srbija – dočim to Srbija (umal ne napisah Južna Rusija) radi kao što radi i sve ostalo, što će reći jadno, bedno, drljavo i lažljivo.

Istraživački, naime, novinari televizora van državne kontrole kao od šale su iščeprkali – i argumentima potkrepili – da je dobar deo pripadnika našeg besmrtnog puka skupljen s koca i konopca i da nije ni u kakvom srodstvu sa poginulim precima sa fotografija koje su im (na revers) utrapljene u ruke. Bilo je mučno posmatrati prizor pukovske žene koja je na novinarsko pitanje – ko je vama osoba sa fotografije – zbunjeno pogledala naviše i slegla ramenima. Ipak je sendvič naše najubojitije oružje.

    

Lova iz EU lepo miriše?

Folirantima najvažnije su pare?

AKTUELNO

Raša Nedeljkov: Za većinu političara na vlasti i u opoziciji EU je zla vila Grdana

“Budite iskreni, i vi koji nas predvodite i vi koji sanjate da nas predvodite, budite odgovorni makar jednom u svojoj političkoj karijeri. Vi ne želite u EU. Vi želite status quo”

13. maja 2019

Programski direktor organizacije CRTA Raša Nedeljkov ocenio je da je za većinu političara, bez obzira da li su na vlasti ili u opoziciji, EU je zla vila Grdana, „pogodna da se svali krivica na nju, bez obzira na to da li je reč o nacionalnim pitanjima ili vladavini prava“.

Nedeljkov je ocenio za „Blic“ da, paralelno sa kontinuiranim prozivkama, „političari u ulozi javnih funkcionera rado potpisuju ugovore sa EU i oberučke prihvataju evropske pare“.

„Budite iskreni, i vi koji nas predvodite i vi koji sanjate da nas predvodite, budite odgovorni makar jednom u svojoj političkoj karijeri. Vi ne želite u EU. Vi želite status quo. Hoćete obespravljene, poslušne, uplašene i od vas lično apsolutno zavisne građane. Vi hoćete institucije, ali samo ako služe vama, a ne građanima. Vi, dragi politički predstavnici naroda koji želite da se zovete državnicima, hoćete da ostanete na vlasti što duže, i to po svaku cenu. To je jedino što stvarno želite“, ocenio je Nedeljkov.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!

Ne sviđa mi se
Sviđa mi se

(NO RATINGS YET)

POGLEDAJTE JOŠ:

Jedan od pet miliona: Rektorat ponovo da proveri validnost doktorata Siniše Malog

Bojan Kostreš: Srbija nije garant Dejtonskog mirovnog sporazuma

Napadnut jedan od organizatora protesta Jedan od pet miliona u Novom Sadu

Manipulacije?

Most Radija Slobodna Evropa

Da li Vučić manipuliše crkvom ili crkva Vučićem?

12. maj/svibanj, 2019.


Podijelite

Pogledajte komentare

Odštampaj

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome kakav je odnos između Srpske pravoslavne crkve i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Sagovornici su bili Miroslav Keveždi, filozof i religiolog iz Novog Sada, i Vladimir Veljković, istoričar iz Niša koji se bavi pitanjima religije.

Bilo je reči o tome da li Srpska pravoslavna crkva podržava sadašnji režim u Srbiji, zašto je patrijarh Irinej rekao da građanski protesti daju snagu neprijateljima Srbije, šta znači stav crkve da ne sme biti nikakvih podela među Srbima, postoje li dve struje u crkvi – jedna koja smatra da Vučićeva politika vodi izdaji Kosova, koju predvodi mitropolit Amfilohije, i druga, koju predvodi patrijah Irinej, i koja smatra da se Vučić lavovski bori za Kosovo, da li je bilo polemike između te dve struje na zasedanju Sabora Srpske pravoslavne crkve, kakav je Vučićev odnos prema crkvi, da li pokušava da je pridobije finansijskim poklonima, kao i o tome na koji način Srpska pravoslavna crkva koristi Vučića, a kako Vučić koristi crkvu – i ko je u toj igri veštiji.PROČITAJTE I OVO:

KUPUJE LI DRŽAVA LOJALNOST SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE?

Omer Karabeg: Da li Srpska pravoslavna crkva podržava Vučića i sadašnju vlast u Srbiji?

Miroslav Keveždi: Nominalno da. Čini se da se odnosi popravljaju posle jednog perioda u kojem nisu bili dobri jer se pokazalo da se Vučić i Srpska pravoslavna crkva nalaze na dijametralno suprotnim pozicijama kada je u pitanju politika prema Kosovu i prema vrednostima koje su vezane Kosovo.

Vladimir Veljković: Ja bih odnos između Srpske pravoslavne crkve i Vučića sagledao kroz kosovsku prizmu. U crkvi se postavlja pitanje – da li se Vučić iskreno bori za očuvanje Kosova i tu među vladikama postoji razmimoilaženje. Jedan deo smatra da je ta borba iskrena, dok drugi to dovodi u pitanje.

Patrijarh i građanski protesti

Omer Karabeg: Patrijarh Irinej je nedavno dao veoma snažnu podršku Vučićevom režimu. On se obrušio na građane koji protestuju. Rekao je da građanski protesti daju snagu neprijateljima Srbije. Zašto se patrijarh odlučio da tako direktno udari na proteste, s obzirom da među demonstrantima ima i vernika?

Miroslav Keveždi: Mislim da se tu ne radi o direktnoj podršci Vučiću nego o podršci političkom projektu gde crkva pokušava da instrumentalizuje predsednika. S druge strane, predsednik isto tako pokušava da instrumentalizuje crkvu. Srpska pravoslavna crkva čvrsto stoji na stanovištu se ne sme potpisati nikakav dokument koji bi značio da se Kosovo priznaje kao nezavisna država.

Kad patrijarh Irinej kaže da se Vučić lavovski bori za Kosovo, on pod tim podrazumeva da se on zapravo bori ili za vraćanje Kosova pod punu ingerenciju Srbije ili za zamrznuti konflikt. Mislim da crkva prepoznaje predsednika kao instrument koji joj je ponekad dobar, a ponekad joj ne odgovara. Kada smatraju da se on bori protiv nezavisnosti Kosova, oni će mu dati podršku, ali samo u onoj meri dokle on ispunjava ono što je crkveni ideal. Dakle, ne može se reći da crkva podržava predsednika. Ona podržava politički projekt koji njoj odgovara.

Crkva prepoznaje predsednika kao instrument koji joj je ponekad dobar, a ponekad joj ne odgovara: Miroslav Keveždi
Crkva prepoznaje predsednika kao instrument koji joj je ponekad dobar, a ponekad joj ne odgovara: Miroslav Keveždi

Omer Karabeg: A zašto je onda Irinej tako snažno osudio građanske proteste? Nije mala stvar kada kaže da oni daju snagu neprijateljima Srbije.

Miroslav Keveždi: Patrijarh je tom prilikom rekao i da su se drugi veselili protestima, misleći prvenstveno na kosovske Albance i njihovo političko vođstvo. Srpskoj pravoslavnoj crkvi odgovara Vučić koji se zalaže za suverenitet Srbije nad Kosovom i ako su demonstranti protiv takvog Vučića, patrijarh će nastupiti protiv njih. Međutim, ako bi se Vučić snažnije zalagao za razgraničenje, što bi po crkvenom tumačenju značilo za suverenitet samostalnog Kosova, tada bi bio suočen sa jakom kritikom od strane crkve. Uostalom, u crkvi se prepoznaju dva krila. Mitropolit Amfilohije i njegovo krilo zastupaju tvrdu liniju i kritikuju Vučića. Patrijarh Irinej nastupa kao korektivni faktor i vraća, tako da kažem, Vučića na putanju koja odgovara crkvi. Vučić još uvek nije prešao na stranu evropskih rešenja i on crkvi za sada odgovara. U ovom momentu preovlađuje Irinejeva podršaka Vučiću. Međutim, ako bi Vučić učinio korak ka priznavanju nezavisnosti Kosova, mislim da bi ga Amfilohijeva struja žestoko kritikovala.PROČITAJTE I OVO:

ZAŠTO SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA DELI VERNIKE PO POLITIČKOJ LINIJI?

Vladimir Veljković: Kao što sam već rekao, svi u crkvi posmatraju vlast iz vizure Kosova. Patrijarhu nije teško da osudi proteste iz prostog razloga što naša crkva mnogo ne razmišlja o demokratiji, pravnoj državi, građanskim pravima i ljudskim slobodama. Svoj odnos s narodom i državom, srpska crkva gleda kroz prizmu afirmacije nacionalnog identiteta, kosovskog zaveta i kosovskog mita. Ako patrijarh proceni da će njegova osuda građanskih protesta doprineti jačanju ideala za koje se crkva bori, on je spreman da to uradi.

Zemaljski ciljevi crkve

Omer Karabeg: Za Srpsku pravoslavnu crkvu najvažnije je da srpski narod bude jedinstven. Njeni predstavnici stalno govore o tome. Patrijarh Irinej u uskršnjem intervjuu kaže da ne treba da bude nikakvih podela među Srbima i dodaje: ”Jedina nada, jedino spasenje jeste jedinstvo među nama”. Da li to znači da je Srpskoj pravoslavnoj crkvi bliži autoritarni model vladanja, jer aposolutno jedinstvo može da obezbedi jedino autoritarni vladar?

Miroslav Keveždi: Moje mišljenje je malo drugačije. Na osnovu praćenja aktivnosti Srpske pravoslavne crkve stekao sam dojam da za crkvu nije toliko važno jedinstvo nego da je za nju vrhovna vrednost teritorija Kosova i Metohije. Ona se u tome razlikuje od predsednika. Predsednik govori da su mu najvažniji ljudi i njihova bezbednost, dok patrijarhi i Sabor Srpske pravoslavne crkve stalno govore o teritoriji.

Ipak, zajedničko im je da skoro uopšte ne govore o Albancima. Oni kao da ne postoje. Vučić kaže da imamo 6 do 7 posto naših ljudi na Kosovu, a čiji su onda onih 93 posto? Za crkvu je najveća vrednost teritorija Kosova, a jedinstvo je samo neka vrsta međuvrednosti, stepenik ka toj najvišoj vrednosti. Poziv na jedinstvo je u stvari poziv da se u Srbiji formira monolitni politički blok koji će se jedinstveno postaviti prema Kosovu. Inače, crkvi smeta što nije bila uključena u proces pregovora o Kosovu. Bila bi zadovoljna kada bi bila deo pregovaračkog tima jer bi se tada, po njenom mišljenju, ostvarilo jedinstvo između crkve i državne administracije u pogledu Kosova.PROČITAJTE I OVO:

KOSOVO UDALJAVA VUČIĆA OD CRKVE

Vladimir Veljković: Smatam da bi crkva morala da razradi svoj program hrišćanske društvene etike kako bi dala smernice i sebi i svojim vernicima. Ona se suviše poistovetila sa idejom Kosova. To je za nju postalo ne samo pitanje nacionalnog identiteta, nego i identiteta crkve. Kada istupa u javnosti, ona je uvek nosilac bilo ideje Kosova, bilo svetosavskog duha. Sve su to eufemizimi koji je sprečavaju da dopre do sopstvenih hrišćanskih vrednosti i da na osnovu njih posmatra društvo. Njeni prioriteti su nacionalni identitet i nacionalnoo jedinstvo. Smatram da je takav pogled na svet poguban po crkvu. Crkva ne može imati zemaljske ciljeve. Njeni ciljevi moraju biti hrišćanski, a ne da zavise od promenljivih političkih okolnosti.

Omer Karabeg: Da li to znači da je Srpska pravoslavna crkva svoju ulogu podredila Kosovu?

Vladimir Veljković: Upravo tako. Ja mislim da crkva ne vidi da je kosovska ideja sekularizuje što na duže staze za nju ne može biti dobro. Crkva se ne može identifikovati sa bilo čim što je u okviru sveta, a čini mi se se da je Srpska pravoslavna crkva samu sebe potpuno poistovetila sa svetom, odnosno sa srpskom nacijom koju gleda kroz prizmu kosovskog identiteta.PROČITAJTE I OVO:

PANČIĆ: CRKVA, DRŽAVA I KOSOVO

Miroslav Keveždi: I ja mislim da je Srpska pravoslavna crkva u presudnoj meri svoju ulogu podredila Kosovu i da bi joj bila potrebna neka vrsta demitologizacije. Kada se identitet crkve veže za ovozemaljsko, teritorijalno i materijalno, moglo bi se postaviti pitanje da li bi se takvo ponašanje moglo nazvati idolopoklontstvom. Jer, ko će onda da se bavi hrišćanskim poslanjem crkve – susretom ljudi u znaku ljubavi? Ko će da u drugom čoveku prepoznaje Boga, ako to neće ljudi iz hrišćanskih verskih zajednica, posebno iz Srpske pravoslavne crkve. Svedoci smo začuđujućeg otuđivanja i dehumanizacije druge strane. Ko govori o Albancima prvo kao o građanima, a drugo kao ljudima koji su takođe stvorenja božja?

Amfilohije i Irinej

Omer Karabeg: Pomenuli ste da u Srpskoj pravoslavoj crkvi ima veoma oštrih Vučićevih kritičara. Među njima je najglasniji mitropolit Amfilohije koji je početkom januara prošle godine izjavio da Vučićeva politika vodi izdaji Kosova i Srbije. Na Amfilohijevu optužbu, koliko sutradan, reagovao je patrijarh Irinej i rekao da treba blagodariti Bogu što je poslao Vučića koji se lavovoski bori za srpski narod, posebno za Kosovo i Metohiju. Zar takvo oštro razmimoilaženje između patrijarha i moćnog mitropolita nije izazvalo potrese u Srpskoj pravoslavnoj crkvi?

Vladimir Veljković: Teško je govoriti o njihovim međusobnim odnosima jer su dešavanja u Srpskoj pravoslavnoj crkvi netransparentna. Nikada ne znamo šta se tačno dešava na Saboru Srpske pravoslavne crkve gde se donose odluke o crkvenim pitanjima, ali često i one koje imaju političku konotaciju. O tome ponešto saznajemo iz njihovih javnih izjava, ali da li tamo ima polemike, konfrontacije, dijaloga – to ostaje tajna. Skriveno je i od građana i od vernika. Tako da uvek treba biti oprezan kada govorimo o sukobima unutar crkve.

Podrška Vučiću u kontekstu Kosova: Vladimir Veljković
Podrška Vučiću u kontekstu Kosova: Vladimir Veljković

Ali ono što smo moglo da vidimo – to su javne izjave. Vučića je kritikovao ne samo Amfilohije, kritikovali su ga crkveni velikodostojnici sa Kosova i Metohije koji su prošlog leta osudili ideju razgraničenja i upozorili na njenu štetnost. Onda je protiv njih pokrenuta stravična medijska haranga koja je imala za cilj da ih ućutka. Što se tiče patrijarha Irineja, mislim da ćemo i dalje slušati njegove blagonaklone izjave o Vučiću. Ali to neće biti blanko podrška, već podrška u kontekstu borbe za Kosovo.

Miroslav Keveždi: Ne znam da li su suprostavljene izjave Amfilohija i Irineja izazvale potrese u crkvi, ali su sigurno izazvale interesovanje u javnosti i zapitanost šta stoji iza toga. Stičem utisak da bi crkva želela da se u Srbiji uspostavi model takozvane simfonije crkve i države – model koji podrazumeva usaglašavanje stavova između crkve i države. Naravno, najvažnije je pitanje ko u toj simfoniji daje ton – da li će crkva određivati osnovni ton sa kojim će se predsednik usaglašavati, ili će ga davati predsednik, a crkva će se usaglašavati.PROČITAJTE I OVO:

SPC CRTA SVOJE GRANICE SRBIJE

U ovom momentu čini da osnovni ton daje crkva i kada Vučić odluta, to jeste kada izađe iz simfonije, onda ga Amfilohije vraća na crkvenu putanju. U tom kontekstu postavlja se pitanje – da li crkva zapravo manipuliše državom, odnosno predsednikom. Kada se zalaže za suverenitet Srbije na Kosovu, Srpska pravoslavna crkva se zalaže za nešto što ne postoji. Zbog toga bi ona morala da ponudi neki predlog kako da se taj suverenitet uspostavi, da Sabor izađe sa programom koji bi dao neku vrstu rešenja. Crkva samo kritikuje, ali ne daje nikakva konstruktivna rešenja.

Pokloni

Omer Karabeg: Kakav je odnos Vučića prema Srpskoj pravoslavoj crkvi. Vučić se ili sam ili sa svojim najbližim saradnicima često sastaje sa patrijarhom i članovima Sinoda Srpske pravoslavne crkve da bi se, kako kaže, s njima savetovao. Da li on prihvata njihove savete?

Vladimir Veljković: Mislim da Vučić u izvesnom smislu koristi crkvu. Susreti i konsultacije sa predstavnicima crkve neki put mu više odgovaraju, neki put manje. Ponekad mu se učini da može da dobije neku pohvalu od crkve i ubere neki poen. Ali to nije konstanta. Sve zavisi od slučaja do slučaja. Ipak, mislim da je svestan da će o svakom sporazumu sa Kosovom morati da se pita i Srpska pravoslavna crkva koja može da ga podrži ili odbaci.PROČITAJTE I OVO:

MANIFEST POLITIČKOG RADIKALIZMA

Miroslav Keveždi: Mislim da je Vučić svestan da je Srpska pravoslavna crkva možda jedini značajan politički protivfaktor u odnosu na Srpsku naprednu stranku i njegovu vlast. Ona ima tradiciju, infrastrukturu, finansije, uticaj, medije. Srpska pravoslavna crkva je mnogo jača od političke opozicije, a Vučić je jednom rekao da je ona jača i od njega.

Omer Karabeg: Da li Vučić pokušava da pridobije crkvu i time što je finansijski velikodušan prema njoj. Pomenuo bih koliki se novac daje za Hram Svetog Save, država plaća penzije i zdravstveno osiguranje za sveštenike i svaki čas priskače u pomoć crkvi.

Vladimir Veljković: Sigurno. Mislim da je Vučić nešto slično izjavio prošle godine kada su izbile nesuglasice sa sveštenstvom na Kosovu i Metohiji. Naime, u jednom trenutku je Vučić, ili neko od njegovih saradnika, pomenuo kako su oni pomagali Raško-prizrenskoj eparhiji na Kosovu i Metohiji, a njeni sveštenici ih sada napadaju. Na šta su im iz Raško-prizrenske eparhije odgovorili da ih nisu oni lično pomagali nego država Srbija koja ima obavezu da se brine o crkvama i hramovima na Kosovu i Metohiji.

To pokazuje da je Vučić na osnovu izdašne finansijske pomoći koju daje crkvi očekivao, ako ne neki blagonaklon stav crkve, onda bar da njeni sveštenici ne budu kritični prema njegovim potezima. S druge strane, mi ne znamo koliki je godišnji budžet Srpske pravoslavne crkve, kako se on puni, kako se troši. Mi ništa ne znamo o njihovim finansijama – da li su imali neki manjak, da li je bilo potrebe da ih država pomaže. U svakom slučaju, vlast koristi finansijske nedaće crkve da bi joj pomogla i na osnovu toga očekuje neku vrstu podrške.PROČITAJTE I OVO:

A OD DRŽAVE, MILION EVRA ZA SPC

Miroslav Keveždi: Crkva je posle restitucije, odnosno vraćanja imovine, postala toliko moćna da je, ekonomski gledano, jedna od najvećih korporacija u Srbiji. S obzirom da je teško doći do informacija o poslovanju Srpske pravoslavne crkve, teško je reći koliko crkvi znače 2,2 milijarde dinara koliko je dobila u poslednjih godinu dana. Čini mi se da je to za Srpsku pravoslavnu crkvu neka vrsta bonusa. To nije nešto što bi za nju bilo od presudne važnosti, jer je ona u sličnoj poziciji kao i drugi veliki magnati. Tako da ne znam koliko je davanje finansijskih poklona uspešna strategija. Crkvu bi nateralo da bude predusretljivija prema vlasti, kada bi država donela odluku da i verske verske zajednice moraju da plaćaju porez, jer bi to crkvu jako pogodilo. Međutim, nijedna vlast se ne želi u to upuštati, jer bi time itetako ozlovoljila crkvu.

Slikanje sa patrijarhom

Omer Karabeg: Govorili smo o vrlo složenim odnosima između Srpske pravoslavne crkve i Vučića u kojima svaka strana pokušava da koristi onu drugu za svoje ciljeve. Zato vas na kraju i pitam – da li Vučić više manipuliše Srpskom pravoslavnom crkvom ili crkva više manipuliše Vučićem.PROČITAJTE I OVO:

PANČIĆ: KOSOVO, UNUTRAŠNJA STRANA DIJALOGA

Vladimir Veljković: Na dnevnom nivou Vučić može da manipuliše crkvom. Po neki put se prema njoj postavlja partnerski, a ponekad ima drukčije stavove od crkve i blago joj se protivi. Što se tiče Srpske pravoslavne crkve, ona posmatra vlast kroz kosovsku prizmu. U crkvi se lome koplja oko toga da li se Vučić iskreno zalaže za Kosovo u sastavu Srbije ili pak planira da prihvati rešenje koje bi Kosovo konačno odvojilo od Srbije.

Miroslav Keveždi: Mislim da su i Srpska pravoslavna crkva i Vučić izuzetno aktivni i izuzetno uspešni. Crkva dobija od države značajna finansijska sredstva i podršku za svoje aktivnosti, dok se Vučić, ako ništa drugo, fotografiše sa patrijarhom i dobija harizmu koja mu je potrebna jer u srpskom društvu crkva uživa najveće poverenje, pa deo tog poverenja može da pređe i na Vučića. To je korist koju on izvlači iz dobrih odnosa sa Srpskom pravoslavnom crkvom.PROČITAJTE I OVO:

SPC I BIZNIS: USKLIKNIMO S LJUBAVLJU “SVETOJ NEKRETNINI”

Međutim, oni su u stvari na izuzetno udaljenim stanovištima. Vučić ima tešku ulogu da napravi balans između tvrdog stava Srpske pravoslavne crkve i tvrdog stava albanske strane, a i on sam ima tvrd stav jer se zalagao samo za razgraničenje, zapostavljajući druge scenarije. Zapravo, ima dosta tvrdih glava, a brvno je jedno, što nije dobro za Srbiju. Mislim da bi manje manipulacije, a više iskrenog dijaloga moglo da povede Srbiju u boljem pravcu. Manje manipulacije, a više razuma.

  • Omer KarabegNovinar RSE od osnivanja Balkanskog servisa. Marta 1994. pokrenuo emisiju “Most” s namerom da uspostavlja ratom pokidane veze između ljudi sa prostora bivše Jugoslavije. Dobitnik je nagrade “Jug Grizelj” Nezavisnog udruženje novinara Srbije (NUNS) i nagrade “Erhard Busek” Medijske organizacije Jugoistočne Evrope (SEEMO).karabego3@gmail.com PRATITE AUTORA

SPC u vrtlogu politike?

Politički analitičar Cvijetin Milivojević izjavio je

Milivojević: Primerenije da se predsednik pojavio u Skupštini

AUTOR:N1 Beograd

Podeli:0Link je kopiran

Izvor: N1

Politički analitičar Cvijetin Milivojević izjavio je, povodom prisustva predsednika Vučića na Saboru SPC, da misli da bi bilo primerenije da se predsednik pojavio u Skupštini. “Osim ako cilj predsednika nije da pokuša da ubedi deo članova Sabora SPC, odnosno deo vladika, da eventualno odustanu od onoga što je više nego jasan stav Crkve”, kaže on.

Milivojević misli da je bilo mnogo primerenije da se predsednik danas, na primer, pojavio u Skupštini Srbije.

“Jer, ako je uzeo sebi za pravo da razgovara, odnosno da njegovi pregovori krenu putem koji nije faktički definisan Ustavom Srbije, a kao što znate, tamo piše da je Kosovo autonomna pokrajina u okviru Srbije, onda je logično da o tome obavesti narodne predstavnike, dakle zakonodavnu vlast”, kaže Milivojević.

Kako kaže Milivojević, na kraju krajeva, “on to njima i duguje”.

“Jer, kao što znate, tema Kosova je na dnevnom redu bila samo jednom otkako je koalicija SNS i SPS na vlasti, dakle bila je neposredno nakon Briselskog sporazuma, i to onog prvog, dakle pre punih šest godina”, kaže on.

Ističe da danas zaista ne vidi svrhu.

“Osim ako cilj predsednika nije da pokuša da ubedi deo članova Sabora SPC, odnosno deo vladika, da eventualno odustanu od onoga što je više nego jasan stav Crkve, dakle da celo Kosovo ne mora da bude deo Srbije ili da Kosovo može da bude nezavisno, ili da ono što bi rekao Vučić u svom neviđenom planu da se Srbi i Albanci negde, nekako i ne znam kako razgraničavaju”, kaže Milivojević.

TAGOVI:CVIJETIN MILIVOJEVIĆSABOR SPCALEKSANDAR VUČIĆPATRIJARH IRINEJKOSOVOSKUPŠTINA SRBIJE

Dežurstvo Socijaldemokratske stranke u Slobodnoj zoni ispred zgrade Predsedništva

Politika

Korupcija i ekonomija glavne teme SDS

Razgovori o korupciji i borbi protiv nje, kao i ekonomsko stanje u zemlji obeležiće dežurstvo Socijaldemokratske stranke u Slobodnoj zoni ispred zgrade Predsedništva.0Piše: Lidija Valtner13. maja 2019. 19.52 Izmenjeno: 20.06

Istinomer

Foto: FoNet/ Nenad Đorđević

SDS je danas od Udruženih sindikata Sloga preuzela „stražu“ u Slobodnoj zoni, a u ovoj stranci smatraju da nema boljeg mesta za razgovore o korupciji od Predsedništva Srbije.

Na današnjoj konferenciji za novinare je rečeno da se u zgradi Predsedništva kreira sprega između kriminala i politike, iz nje dolaze svi pritisci, pretnje i ucene prema građanima, a u njoj se kreiraju gebelsovski principi za kontrolu medija, pa je zato ta zgrada leglo možda najveće korupcije koja se u Srbiji desila u poslednjih nekoliko decenija.

Iz SDS postavljaju pitanje policiji, tužilaštvima i sudovima zašto nemamo odgovor gde su otišle pare od kupovine Kopernikusa, koji je plaćen 200 miliona evra, a ne vredi više od 20 i u čije džepove je otišla razlika, zašto se ne reaguje na dešavanja u Savamali i na tvrdnju ministra odbrane da je novac za kupovinu stana dobio od tetke iz Kanade tako što ga je unosio 20 puta iz Kanade u Srbiju.

Umesto za skupštinskom govornicom, jer su opozicioni poslanici u bojkotu parlamenta, Nenad Konstantinović, poslanik SDS, govorio je o legalizaciji lažne borbe protiv korupcije.

– U Skupštinu po hitnom postupku ulazi zakon o sprečavanju korupcije i Zakon o izmenama Krivičnog zakona i Zakona o krivičnom postupku. Ova vlast obmanjuje građane da se bori protiv korupcije. U novom zakonu nema ništa novo što će omogućiti bolju borbu protiv korupcije. Oni pokušavaju da Agenciju za borbu protiv korupcije potpuno politizuju tako što se menja način izbora i sada Skupština, kao političko telo, bira direktora Agencije da bi mogli da izaberu svog čoveka. I povećavaju platu direktoru koji će sad imati platu kao sudija Ustavnog suda, što je tri puta više nego sad. U Skupštinu ulazi i opasan zakon a to je zakon kojim se uvodi doživotna kazna zatvora bez mogućnosti za uslovni otpust. Taj zakon ćemo morati da menjamo ako hoćemo da uđemo u EU – naveo je Konstantinović.

SDS je za svoje dežurstvo pripremio i tribinu o korupciji na kojoj će govoriti Nenad Konstantinović i Konstantin Samofalov, zatim izložbu Dušana Petričića, pa tribinu „Istine i laži o ekonomskoj situaciji u Srbiji“ na kojoj će govoriti Goran Radosavljević, bivši državni sekretar Ministarstva finansija i potpredsednik SDS, Slobodan Milosavljević, bivši ministar trgovine, i Dragan Vujadinović, ekonomski stručnjak.

Štafetu dežurstva predao je predsednik Udruženih sindikata Sloga Željko Veselinović, koji je novinare izvestio da je Sindikat imao niz uspešnih akcija, poput performansa „Otvaranje fabrike u Vučićevom stilu“, zatim tribine na kojima se govorilo o Zakonu o radu i agencijskom zapošljavanju, kao i o ekologiji s posebnim akcentom na seču drveća na Kalemegdanu i u Aleksincu.Slobodna zona Beogradudruzeni sindikati slogaBeograd

Inflacija doktorata

Da li je bilo prepisivanje?

AKTUELNO

Jedan od pet miliona: Rektorat ponovo da proveri validnost doktorata Siniše Malog

Okupljeni studenti ispred Rektorata kazali su da oni ne prepisuju, već pošteno stiču svoja zvanja

13. maja 2019

Studenti iz udruženja „Jedan od pet miliona“ predali su danas zahtev za ponovnu proveru validnosti doktorata ministra finansija Siniše Malog rektoru Univerziteta u Beogradu.

Kako su kazali aktivisti „Jedan od pet miliona“, samo Rektorat Univerziteta, koji je i pokrenuo pitanje doktorata Siniše Malog, ima mogućnost da priloži žalbu na ocenu komisije.

„Na taj način rektorat je slučajno ili namerno zatvorio mogućnost žalbe stručne javnosti na ocenu komisije, i time svu odgovornost prebacio na sebe“, dodaje se u zahtevima koji su pročitani novinarima ispred Rektorata.

Okupljeni studenti ispred Rektorata kazali su da oni ne prepisuju, već pošteno stiču svoja zvanja i da očekuju da se integritet njihovih diploma zaštiti.

„Univerzitet je dužan da zaštiti studente, profesore, saradnike u nastave, zaštitiće ih samo ukoliko ozbiljno razmotri validnost doktorata Siniše Malog i ne bude saučesnik u urušavanju ugleda ove institucije“, navodi se u zahtevima tog pokreta.

Neuvažavanjem ovih žalbi predstavnici tog pokreta smatraće da Rektorat ne radi u interesu ove institucije, njenih profesora, saradnika u nastavi, istraživača i studenata zaključili su u svojim zahtevima u kojima su ukazali i na problem odlaska mladih iz zemlje.

„Ono što nas tera iz ove zemlje je neodgovornost vlasti prema mladima, nepostojanje institucija, nepotizam, medijski mrak kao i ćutanje obrazovnih institucija po pitanju lažnih diploma i plagiranih doktorata“, naglasili su studenti.

Aktivisti koji su predali zahteve nakon izlaska iz zgrade Rektorata poručili su da je rok za odgovor na njihove zahteve 15 dana.

Oni su do zgrade Rektorata došli Knez Mihailovom ulicom vukući kofere i sa nalepnicama preko usana na kojima je pisalo „cenzurisano“.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!

Ne sviđa mi se
Sviđa mi se

Dejton

Otkud ova tvrdnja?

VOJVODINA

Bojan Kostreš: Srbija nije garant Dejtonskog mirovnog sporazuma

“Dosta je više velikosrpskih nacionalističkih manipulacija”

13. maja 2019

Generalni sekretar Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš poručio je danas Pokretu socijalista i svim režimskim i opozicionim “velikosrpskim nacionalističkim manipulantima” da Srbija nije nikakav garant Dejtonskog mirovnog sporazuma za Bosnu i Hercegovinu, niti je to ikada bila.

“Zbog zlonamernih i politički nepismenih Vulinovih kadrova navodimo međunarodno potvrđene činjenice: Srbija je potpisnica Dejtonskog mirovnog sporazuma kao aktivna učesnica u ratu u Bosni i Hercegovini, koji je upravo zbog toga pravno kvalifikovan kao međunarodni konflikt. Garanti Dejtona nalaze se u Upravnom odboru Veća za implementaciju mira i to su: Francuska, Italija, Japan, Kanada, Nemačka, Rusija, Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Predsedništvo Evropske unije, Evropska komisija i Organizacija islamske konferencije koju predstavlja Turska”, naveo je Kostreš u saopštenju za javnost.

Objasnio je da Upravni odbor Veća za implementaciju mira Visokom predstavniku u BiH daje političke smernice, a u Sarajevu Visoki predstavnik predsedava sastancima ambasadora zemalja i organizacija članica Upravnog odbora u BiH dva puta mesečno, dok se Upravni odbor na nivou političkih direktora sastaje dva puta godišnje.

“Zbog toga ponavljamo da je izjava ministra odbrane Srbije Aleksandra Vulina da ‘Republika Srpska nema svoju vojsku, ali srpski narod ima’ veoma opasna po regionalnu stabilnost i da je u suprotnosti sa politikom poštovanja teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine, koji zvanično zastupa vlast u Srbiji”, upozorio je Kostreš.

Dodao je da Bosna i Hercegovina ima svoje Oružane snage i naveo da ideje o drugačijim bezbednosnim okvirima, koje je izneo Vulin, predstavljaju kršenje ustavno-pravnog sistema susedne države i međunarodnih obaveza koje je Srbija, kao potpisnica Dejtonskog i Pariskog mirovnog ugovora, preuzela.

“Funkcioneru nečega što se, iz nepoznatih razloga, naziva Pokret socijalista, Bojanu Torbiciporučujemo da Vojska Srbije pripada građanima Republike Srbije koji finansiraju njeno postojanje, i nikome drugome. Poručujemo im i da ćemo učiniti sve da sprečimo sumanute umove iz devedesetih, koji su na vlasti zbog izostanka lustracije i zabrane vladajućih partija iz vremena vladavine balkanskog kasapina Slobodana Miloševića i kamarile domaćih izdajnika, da ponove svoju navodnu brigu za Srbe sa prostora nekadašnje Jugoslavije i da ih ‘brane’. Gde god su ih Vulin i njemu slični branili tokom devedesetih godina – tu Srba danas više nema. Jer, koga Vulin brani, taj zna da je došlo vreme da se zabrine za sebe, svoju porodicu i svoju zemlju”, poručio je Kostreš.

On je još jednom pozivamo predsednicu Vlade Srbije Anu Brnabić da se izjasni da li su stavovi “nesposobnog ministra odbrane” ujedno i stavovi aktuelne vlade.

(Autonomija)

“Put svile” u problemu?

Napad u Pakistanu: Ekstremisti pucali u luksuznom hotelu u Beludžistanu

    
Perl Kontinetal hotel, Gvadar

AFP
Perl Kontinetal hotel je popularan među stranim turistima

Trojica naoružanih napadača usmrtili su najmanje jednog čuvara u napadu na luksuzni hotel u pakistanskoj provinciji Beludžistan.

U razmeni vatre sa policijom, koja je trajala nekoliko sati – napadači su ubijeni, saopštili su zvaničnici.

Napad i pucnjava koja je usledila dogodili su u hotelu Zaver Perl Kontinental sa pet zvezdica u strateški važnom lučkom gradu Gvadar.

Portparol hotela je saopštio da u tom periodu zbog Ramazana nije bilo ni gostiju, ni mnogo zaposlenih.

Odgovornost za napad preuzela je separatistička Oslobodilačka vojska Beludžistana (OVB).

Oni su saopštili da je hotel izabran kao središte multimilijarderskog kineskog projekta i da je usmeren ka Kinezima i drugim investitorima.

Militantne grupe u Beludžistanu protove se kineskim ulaganjima, jer smatraju da domaće stanovništvo od toga nema mnogo koristi.

Šta dosad znamo o napadu?

Naoružani napadači zasuli su mecima hotel, u koji uglavnom dolaze strani zvaničnici i investitori, oko 16:50 po lokalnom vremenu i tada je ubijen najmanje jedan čuvar koji je pokušao da ih zaustavi na ulazu.

Policijske snage ušle su hotel za napadačima i razmena vatre trajala je sve dok nisu opkolili teroriste na stepeništu kod poslednjeg sprata.

Pošto je u toku muslimanski sveti mesec Ramazan, u hotelu nije bilo gostiju, već samo nekoliko članova osoblja, rekao je portparol hotela za BBC.

Prethodno su mediji izvestili da su gosti bezbedno evakuisani.

Hotel je smešten na uzvišenju odakle se pruža pogled na luku Gvadar i Arabijsko more, u koju Kinezi mnogo ulažu u okviru kinesko-pakistanskog ekonomskog koridora (KPEK).

Koridor, između ostalog, podrazumeva mrežu puteva, železnica i gasovoda koji spajaju ove dve zemlje.

Ambasada Kine u Pakistanu je na Tviteru osudila napad, koji je usledio nekoliko nedelja nakon što su naoružani napadači u ovom regionu ubili 14 osoba i 11 vojnika.

Luka Gvadar deo je velikih kineskih investicija u ovaj region

Reuters
Luka Gvadar mesto je velikih kineskih investicija u ovaj region

Zabrinjavajuće ugrožavanje sigurnosti

Analiza Sekundera Kermanija, dopisnika BBC-a iz Pakistana

Gvadar je grad u kome je vojska veoma prisutna. I kineski i pakistanski zvaničnici posmatraju ga kao svojevrsni centar kinesko-pakistanskog ekonomskog koridora, koji treba da poveže zapadni deo Kine sa Arabijskim morem.

Kada sam sa međunarodnim novinarima posetio ovaj lučki grad 2017. putovali smo u konvojima, uz oružanu pratnju i odseli smo upravo u ovom hotelu koji je napadnut.

Zato ovaj napad zabrinjava u kontekstu narušavanja bezbednosti, a nije prvi put da ove militantne grupe napadaju Kineze.

Prošle godine Oslobodilačka vojska Beludžistana napala je kineski konzulat u Karačiju.

Zvaničnici i Pakistana i Kine poručili su da ovaj napad neće poljuljati blisku saradnju ove dve zemlje, ali militanti u ovoj oblasti i dalje predstavljaju veliku opasnost za izvodljivost projekta KPEK.


Kakava je situacija u Beludžistanu?

Kao dugogodišnje uporište pobunjenika Beludžistan je najsiromašnija i najmanje razvijena pakistanska oblast.

Na zapadu se graniči sa Avganistanom i Iranom.

Privreda im se zasnivala na prirodnim resursima, uglavnom prirodnom gasu, sve do kineskih ulaganja u projekat KPEK, koji je deo ambicioznog poduhvata Pojas i put.

Ovde deluje nekoliko militantnih grupa – pakistanski talibani, OVB i sunitska ekstremistička grupa.

Analiza zavređuje pažnju?

Politika

Diplomate o planovima zvaničnog Beograda u vezi sa kosovskim problemom

Srbija nastavlja lobiranje za povlačenje priznanja Kosova

Srpska diplomatija će nastaviti da lobira kod država koje su priznale Kosovo da povuku priznanje, saznaje Danas nezvanično iz diplomatskih izvora.

    
Decembar 2013. godine Ivica Dačić, Ketrin Ešton i Hašim Tači Foto: EPA/OLIVIER HOSLET

Kako preciziraju naši izvori, posrednica u Briselskom dijalogu Federika Mogerini traži i od Beograda i od Prištine da prestanu sa svim lobiranjima u vezi sa rešavanjem kosovskog pitanja, a od kosovskih vlasti se, kao što je već poznato, zahteva i da ukinu takse od sto odsto na robu iz Srbije.

„Budući da Priština odbija da ukine takse, ni srpske vlasti neće odustati od lobiranja za povlačenje priznanja Kosova… Dakle, nema nikakvog dogovora ni oko povlačenja taksi ni oko obustave kampanje lobiranja“, objašnjavaju sagovornici Danasa.

Kako saznajemo, nisu tačne tvrdnje crnogorskog opozicionara Nebojše Medojevića da će se srpski i kosovski predsednik, Aleksandar Vučić i Hašim Tači, sastati 12. juna u Njujorku i postići sporazum o Kosovu.

Prema rečima naših izvora, predsednik Srbije će tog dana otvoriti „jednu veliku fabriku u Srbiju“, a u Njujork ga niko nije zvao, „niti takva ideja postoji“.

Predstavnici diplomatskih krugova ističu da su „prilično skeptični“ da će se u naredna dva meseca, do novog sastanka „zapadnobalkanske šestorke“, desiti nešto značajno u vezi sa Kosovom.

„S jedne strane, EU će posvetiti pažnju uglavnom izborima za Evropski parlament i nakon toga konsultacijama o formiranju novog saziva Evropske komisije, a Beograd i Priština će čekati sastanak o Balkanu najavljen za početak jula u Parizu. Unutar EU i dalje postoje različita mišljenja o kosovskom problemu i Balkanu, što otežava situaciju nemačkoj kancelarki Angeli Merkel i francuskom predsedniku Emanuelu Makronu da predstave bilo kakve nove ideje o Kosovu. Nevoljnost i tvrdoglavost i Beograda i Prištine da se kreću u pravcu kompromisa, testiraju strpljenje i Pariza i Berlina, ali i Vašingtona. Pojedine evropske države su maltene uvređene zbog angažovanja Amerike oko rešavanja kosovskog problema, ali bez uključivanja Vašingtona i pristanka Moskve, neće biti moguće preseći Gordijev čvor oko Kosova“, napominju naši izvori.

Diplomate tvrde da „nisu nimalo realni“ zahtevi kosovskog premijera Ramuša Haradinaja da Mogerini bude isključena iz nastavka dijaloga o Kosovu. Kako objašnjavaju, takvom retorikom Haradinaj pokušava da stekne nove poene na „domaćem – prištinskom terenu“.

Kao „vođenje unutrašnje kampanje“ diplomatski izvori tumače i više puta ponovljene izjave Hašima Tačija o „brisanju granica“ između Kosova i Albanije. Tači je, između ostalog, takvu poruku uputio na samitu Brdo-Brioni u sredu u Tirani, a dva dana kasnije je putem Fejsbuka poručio da granica između Albanije i Kosova mora da „bude uklonjena jednom za svagda“.

Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Metju Palmer izjavio je da bi Beograd i Priština u rešavanju kosovskog problema mogli da se posluže primerom Severne Makedonije.

„Cilj SAD, EU i zemalja regiona je isti – napredak, dok s druge strane ruskom uticaju više odgovara da u ovim zemljama vlada korupcija i nesređeno stanje. Na primeru Severne Makedonije najbolje je vidljivo kako se odupreti negativnom uticaju, preuzeti odgovornost i okončati stagnaciju, što je i recept koji mogu primeniti i Srbija i Kosovo“, naveo je Palmer u intervjuu za Radio Slobodna Evropa.

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com