Makedonija

Skoplje — Makedonski premijer Zoran Zaev izjavio je da su građani te zemlje uvek donosili mudre odluke.IZVOR: TANJUG UTORAK, 25.09.2018. | 00:36

Podeli

Foto: EPA-EFE / Hayoung Jeon

Foto: EPA-EFE / Hayoung Jeon

On je izrazio uverenje da će se to ponovo dogoditi na predstojećem referendumu o sporazumu između Atine i Skoplja o imenu te bivše jugoslovenske republike.

“Građani donose mudre odluke jer vole svoju otadžbinu, snose odgovornost za svoju decu. Stoga smo doneli pravednu odluku i svi znaju da smo postigli kompromis koji izvlači našu zemlju iz dugotrajnog statusa kvo”, rekao je Zaev na javnom skupu u gradu Negotino u ponedeljak uveče, prenosi MIA. 

Građani Makedonije, istakao je, treba da donesu istorijsku odluku o svojoj i budućnosti svoje zemlje. 

“Stavimo tačku na izolovanost, krajnje je vreme da se integrišemo i postanemo državljani Evropske unije”, poručio je Zaev. 

On je ukazao i na značaj sporazuma Skoplja i Atine o imenu Makedonije i koristi od saradnje sa susedima, koji su, kako je naveo, “od neprijatelja postali prijatelji Makedonije”. 

“Sve što smo želeli potvrđeno je u sporazumu (o imenu), koji pored toga otvara vrata našoj zemlji ka EU i NATO. Postizanjem ovog sporazuma pokazali smo demokratsku zrelost, evropske manire. A međunarodna zajednica je to prepoznala i sada naša zemlja ima iskrene prijatelje širom sveta”, istakao je premijer Zaev. 

Zato se, rekao je, pita ko bi i zašto bojkotovao referendum. 

Premijer Makedonije je ukazao i na prednosti članstva u EU i NATO, pozvavši građane da izađu na glasanje 30. septembra i iskoriste priliku za bolju budućnost.

PROČITAJ JOŠ

ĐILAS ULETEO U RIJALITI

Rasprava u Vladi o rijalitiju postala rasprava o Đilasu

Autor teksta:

Jelena Mirković

Jelena Mirković

Ne smiruje se bura oko rijalitija, koju je pre nedelju dana pokrenuo ministar kulture Vladan Vukosavljević izjavom da ta vrsta programa treba da se emituje na kablovskoj televiziji, uz posebnu naplatu. Zbog toga su se u polemiku uključili premijerka, ali i ministri u vladi. Poslednji je reagovao ministar odbrane Aleksandar Vulin.

Izvor: N1

Na televiziji sa nacionalnom frekvencijom emituje se rijaliti sa scenama verbalnog i fizičkog nasilja, ali i eksplicitnog seksa. Za ovakve sadržaje na televiziji, Srbija je slobodna zemlja, smatra resorni ministar Aleksandar Vulin.

“U njoj se neće zabranjivati nijedan format, neće se zabranjivati ni rijaliti, a posebno se neće uređivati ono što rade privatni mediji, to na prvom mestu i moram da vas podsetim, jedan član Vlade ne bi smeo sebi da dopusti, a to je da sa Đilasom koji je uveo rijaliti napada TV Pink ili bilo koju drugu televiziju, morao je prvo da se ogradi od tih koji ga podržavaju, ako je to već njegov stav i ako je to njegovo mišljenje, ne može član Vlade da bude na istoj strani sa Đilasom”, rekao je ministar Vulin gostujući na televiziji Pink.POVEZANE VESTI

Da je Dragan Đilas glavni i odgovorni za lansiranje rijalitija na srpskoj televiziji, pre nedelju dana rekla je i premijerka Ana Brnabić. Đilas joj je tada na Tviteru poručio da je svojom izjavom herojski branila vlasnika TV Pink Željka Mitrovića i da je poslala poruku o svojim političkim stavovima. Svoj stav u vezi sa pričom oko rijalitija, izneo je i ministar policije Nebojša Stefanović.

“Ne mislim da ministri treba da uređuju privatne medije. Ako narod to neće da gleda, neka promeni kanal. Meni je zasmetalo što Vukosavljeviću ne smeta što je u njegovu zaštitu prvi pritrčao Đilas. To što njemu ne smeta da otac rijalitija u Srbiji bude njegov zaštitnik, meni mnogo govori o Vukosavljeviću”, rekao je ministar Stefanović za Kurir.

Odgovori ministra kulture danas su izostali. Ranije je govorio da su rijaliti sramota za medijsku scenu i da ih treba oporezivati, ali i emitovati na kablovskoj televiziji. To je bio povod i za reakciju članice saveta REM Olivere Zekić koja je poručila, citiramo – Rijaliti se ne zabranjuje nigde, pa neće ni u Srbiji.

“Regulativa se, po pravilu, ne donosi za pojedinačne emisije ili formate, jer takva vrsta postupanja, bez obzira na to što je u nekom trenutku pravi lek za postojeći problem, može lako da sklizne, hajde to da ponovimo,u cenzuru. I to je, dragi neobavešteni ministre, suština našeg odbijanja da postupimo po vašem naređenju”, rekla je Zekić.

Profesorka kulturologije na Fakultetu političkih nauka Jelena Đorđević kaže da je rijaliti u Srbiji na najnižem nivou i da današnjoj vlasti i političkoj situaciji služi, pa je potpuno jasno da će se takva vrsta programa odobravati.

“Opet po milioniti put se koristi jedan te isti već prepoznatljiv blef da se čitava stvar stavi na račun nekadašnje opozicije ili sadašnje opozicije da zapravo ona bude odgovorna za sve što ne valja u ovoj državi, a to je takav jedan manipulantski blef kojim se ova vlast fantastično koristi da on jeste za nas prepoznatljiv, ali verovatno onima kojima je upućen, ne vide šta iza toga stoji”, rekla je Đorđević.

Stručnjaci kažu da u Srbiji treba da se spovede regulativa kako bi se znalo u koje vreme se emituje rijaliti i kakav programski sadržaj je dozvoljen. Bez toga, ističu, neprimeren program i dalje će biti aktuelan.TAGOVI: RIJALITI , OLIVERA ZEKIĆ , NEBOJŠA STEFANOVIĆ , ALEKSANDAR VULIN ,JELENA ĐORĐEVIĆ , VLADAN VUKOSAVLJEVIĆ

KOMENTARA 32

Dodaj komentarPOSLEDNJI KOMENTARI

Brza Fotografija

00:01 25.09.2018.

Kome smetaju jaka zadruga i parovi?50 19 

Zeljko Bgd.

23:44 24.09.2018.

Za sve je kriv Djilas , domaci izdajnik i NATO placenik. Kad je tesko – Vucic SNS, evropejac i ex SRS.102 8 

Majkič

23:55 24.09.2018.

Kako im ne dosadi da svi u horu istu mantru ponavljaju?uvek je neko drugi kriv,a najćešče Đilas imaju kompleks od njega..119 0 SVI KOMENTARI

IZDVAJAMO

VESTI

aleksandar vučić

  • Vučić: Moja politika u vezi sa Kosovom doživela poraz

REGION

  • Davidov otac odgovorio Dodiku: Nećeš me nikada skloniti

VESTI

cece peščanik

  • “Osvajanje slobode” urednicama Peščanika: Izgubili smo sve

COOKING

Čorba

  • Kremasta čorbica od povrća i jogurta

AUTO

Oslo, Norveška, bicikli

  • “Rat protiv automobila” počeo u Oslu

DRAŽA PETROVIĆ

  • Deset sekundi perača biografija

DW komentar

Politika

DW: Vučiću, ne ljuti se

Aleksandar Vučić ne ide u skorije vreme ni u Brisel, ni u Njujork. Oni će, kako je to rekao Marko Đurić, „malo da ga sačekaju“. Zašto je predsednik Srbije odlučio da Zapadu „udara čežnju“?12Piše: Dojče vele24. septembra 2018. 11.19 Izmenjeno: 12.14  

Istinomer

Foto: EPA-EFE/ANDREJ CUKICPredsednik Srbije Aleksandar Vučić je očito odlučio da je vreme za novu fazu u odnosima Srbije i zapadne međunarodne zajednice, koja bi se mogla opisati kao tihi bojkot Brisela i Vašingtona. Tu odluku nije saopštio sam Vučić, ali je javnost za nju saznala kroz reči predsednika Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića, koji je ukratko poručio kako će Brisel malo da sačeka na Vučića, a Vučić neće ni u Njujork na zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN). Na to zasedanje inače putuje premijerka Ana Brnabić.

Đurić je objasnio da je Vučić ponudio neka rešenja za Kosovo, ali da se na njega nakon toga sručila lavina napada i kritika. Tada je po Đurićevim rečima usledilo ili ćutanje ili pranje ruku, kao i najstrašniji napadi iz dela međunarodne zajednice, i stoga, kako navodi Đurić, „oni će sada malo da sačekaju da vide Aleksandra Vučića i malo će sačekati na taj sastanak”.

Zašto je predsednik ljut?

Ako je ljutnja predsednika Srbije povezana s reakcijama na ideju o podeli ili razgraničenju na Kosovu, mora se primetiti da je zaista teško ustanoviti na koje se tačno napade iz dela međunarodne zajednice misli. Ideja o razgraničenju, podeli ili razmeni teritorija nije naišla na preveliko oduševljenje u pojedinim zapadnim zemljama, ali je preterano reći da je tu neko „najstrašnije napadao“ Aleksandra Vučića. Čak je i u zemljama koje nisu pokazale previše entuzijazma za Vučićeve predloge bilo različitih glasova političara i teško je reći da je i unutar njih postojao neki jedinstven stav.

Druga grupa zapadnih zemalja bila je nešto otvorenija za te ideje. Veliki broj evropskih političara je smatrao – uz izvesne ograde i oprez – da se može prihvatiti i razgovor na tu temu. Isticalo se da bi trebalo podržati sve ono oko čega se dogovore Beograd i Priština, a bar ako je verovati srpskim medijima, najmanje protivljenja takvoj ideji bilo je u SAD. Srpski mediji prosto su se utrkivali u napisima kako je američka administracija prilično promenila svoj stav i da ona nema ništa protiv rešenja koje bi uključivalo neku vrstu podele ili razgraničenja.

Zašto je onda ljut predsednik Vučić? Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, primećuje da je „predsednik Vučić vrlo često ljut, i mi čak nikada tačno i ne znamo na koga je i zbog čega predsednik ljut. Jer, različiti scenariji rešavanja kosovskog pitanja su izlazili u javnost, a nikada nismo dobili ni formalnu ni neformalnu potvrdu o kojim to opcijama govori vrh srpske vlasti. Mi samo znamo da Srbiji ne odgovara status kvo, a šta znači razgraničenje, korekcija granica, razmena teritorija – taj odgovor nikada nismo dobili“.

Niko ko je izabrani predstavnik građana Srbije, nastavlja Beširi, nema taj luksuz da odlučuje s kim će i kada razgovarati. „Bojim se stoga da je sve ovo o čemu govori Đurić samo trik za unutrašnju upotrebu. To bi trebalo da uveri građane Srbije da je predsednik Vučić uradio sve što je bilo u njegovoj moći, ali, eto, međunarodna zajednica ne sluša nas i naše zahteve, i kada dođe do trenutka potpisivanja sporazuma sa Kosovom za to će se tražiti podrška građana jer drugo rešenje nije bilo moguće“, ocenjuje Beširi.

Brisel na ledu

Novinar nedeljnika NIN Vladan Marjanović ističe da direktor Kancelarije za Kosovo Marko Đurić neretko zvuči kao stend-ap komičar, pa se iz tog ugla može posmatrati i ova njegova izjava. „Evropskoj uniji će, implicira se, biti ostavljeno vremena da shvati koliko se ogrešila o Vučića i njegovo herojsko zalaganje za ’rešenje’ kosovskog pitanja za koje je onomad u Kosovskoj Mitrovici priznao da ga zapravo nema – pa ako i kad shvati, on će je ponovo udostojiti svog prisustva na pregovorima. U međuvremenu, srpski zvaničnici će svoju indignaciju zbog nerazumevanja koje Brisel, Berlin i ostali pokazuju nositi kao medalju“, kaže Marjanović.

Potpuno je, naravno, jasno da je u ovom slučaju Marko Đurić samo glasnik i da je, kako je znao i umeo, pokušao da javnosti prenese odluku Aleksandra Vučića. Očito je Vučić toliko ljut na Zapad da se i ta poruka morala poslati preko posrednika. Stoga i Vladan Marjanović smatra da glavne zasluge ipak pripadaju pravom autoru Đurićevih reči – samom Vučiću. „Nakon što mu jedan blef nije prošao, sada pokušava drugi: umesto zalaganja za kompromis, sada se sugeriše da će Beograd, makar na neko vreme, zaigrati na ’tvrdo’. U nekim prethodnim situacijama, to bi možda i imalo smisla kako bi se isposlovali ustupci druge strane. Sada, kad se već odavno debelo zabrljalo, to neće služiti ničemu nego daljem prolongiranju rešenja kosovskog pitanja – što verovatno i jeste krajnji cilj“, napominje Marjanović.

Ljutnja je dokaz (ne)moći

Aleksandar Vučić je, kako bi se to u Srbiji reklo, odlučio da Zapadu „udara čežnju“, ali ono što bi zaista trebalo da interesuje građane Srbije jeste odgovor na pitanje šta se može postići takvom politikom i diplomatijom. Možda je neko unutar srpske vlasti pomislio da će u nekom od zapadnih centara Vučićeva ljutnja izazvati besane noći, ali u tom slučaju je srpska diplomatija u dubljoj krizi nego što se javno priznaje. Može li se na taj način doći do bilo kakvog boljeg rešenja za Srbiju kada je reč o rešavanju kosovskog problema?

Naim Leo Beširi smatra da „tako infantilnim ponašanjem ne može da se postigne ništa. Sve ovo služi za dnevno-političku upotrebu da građani koji podržavaju Vučićevu politiku mogu da kažu kako on ima tu moć da se na nekoga naljuti i da sa nekim ne razgovara. Ništa pozitivno iz nerazgovaranja ne može da izađe, jer bez razgovara sa Briselom i ostalim međunarodnim činiocima, to pitanje neće biti rešeno. To znači da se mora razgovarati, pa čak i sa onima sa kojima se ne slažete, a što duže razgovarate to je veća verovatnoća da će doći do kompromisnog rešenja“, zaključuje Beširi.aleksandar vucicbriselnjujork

Boško Obradović i Miroslav Aleksić posetili Gumoplastiku u Bujanovcu

PočetnaEKONOMIJA  Opozicija sa štrajkačima GMP

OPOZICIJA SA ŠTRAJKAČIMA GMP

Bujanovačke21. sep 2018.EKONOMIJA, , POLITIKA0LIKE

Bujanovac, 21. septembar 2018.-Poslanik i potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić i njegov kolega u parlamentu Boško Obradović, predsednik Pokreta Dveri, obišli su radnike Gumoplastike koji su od ponedeljka do četvrtak uveče štrajkovali glađu, o čijem ishodu čitajte OVDE.

„U ovom slučaju potrebna je  reakcija celog društva. Ti ljudi su pošteno zaradili svoje plate, koje su inače ispod svakog zakonskog minimuma i iznose između osam i 15 hiljada dinara. Brutalno je da im država to nije isplatila. Na delu je surovo otimanje života tim ljudima od strane države. I to  istim onim ljudima sa kojima se vlast u državi poigrava i kojima najavljuje da će ih razgraničiti“, rekao je Aleksić a prenosi Danas.

On je pozvao premijerku Anu Brnabic i ministra finansija Sinišu Malog da po hitnom postupku preduzmu mere za rešavanje problema radnika bujanovačke „Gumoplastike“.

„’Gumoplastka’ je državna firma, problem cele države koja se hvali suficitom. Ako vlast tvrdi da nema novca, neka ga preusmere iz dela planiranog za beogradsku gondolu ili jarbol“, poručio je Aleksić i kao poslanik obećao da će pitanje bujanovačke „Gumoplastike“ biti tema i u Skupštini Srbije.

Radnike u Bujanovcu posetio je i poslanik i lider Dveri Boško Obradović koji je istakao da je neverovatna činjenica da centralni mediji i javni državni servis prećutkuju činjenicu da u Bujanovcu ljudi štrajkuji glađu i poručio da će se u skupštini Srbije zalagati za prava bujanovačkih radnika.

Podeli sa prijateljima:


TAGDVERIGUMOPLASTIKANARODNA STRANKA

DIGITALNI KONSULTANTI

Који су задаци дигиталних консултаната

НЕДЕЉА, 23. СЕП 2018, 23:10 -> 23:21

ИЗВОР:РТС

Српска мала и средња предузећа добила су прве дигиталне консултанте, који ће им помоћи да преведу пословање у дигиталну сферу и тако га унапреде и повећају приходе. На конкурсу за консултанте било је неопходно представити три пројекта из дигиталне области, а од две стотине пријављених, изабрано је 22, који су прошли испит и добили међународно признати сертификат Привредне коморе Аустрије.

Први задатак дигиталних консултаната јесте да покажу малим и средњим предузећима да дигитализација није само за велике фирме. И малим променама могу знатно да унапреде и оптимизују своје пословање.Припремио Срђан Димитријевић

“То су примене различитих савремених технологија које могу на различите начине да унапреде њихово пословање, да га учине ефикаснијим, да приближе њихову робу односно услугу купцима, а са друге стране да своје производе и услуге боље изрекламирају на савременим тржиштима”, каже Александар Дреновац, дигитални консултант.

Јасна Ковчин, дигитални консултант каже да су им предвачи пренели искуства првенствено из Аустрије, како је текла дигитализација у развијеним земљама.

“Пренели су нама моделе, које ми даље на наше клијенте можемо да пренесемо као добру праксу”, рекла је Ковчин.

Како користити електронски потпис, електронско банкарство и услуге електронске владе, непознаница је за многе фирме. У Привредној комори и Немачкој организацији за међународну сарадњу ГИЗ, кажу да је интересовање српских компанија за дигиталну трансформацију веома велико.

“Ово су људи који се разумеју у пословне процесе, који разумеју шта све једна компанија треба да ради, на који начин и шта значи промена у компанији. Дигитална трансформација у суштини значи промену начина функционисања компаније”, каже Михаило Весовић из Привредне коморе Србије.

Томислав Кнежевић из Немачке организација за међународну сарадњу – ГИЗ сматра да ће бити неопходно више консултаната. “Мислим да ћемо на овај начин са овим бројем косултаната одговорити потребама тренутно, али ће у будућности сигурно бити даљих тренинга”, рекао је Кнежевић.

Четрдесет одабраних компанија добиће бесплатну помоћ консултаната за израду дигиталне мапе пута – документа који прецизира поступке и начине дигиталне трансформације компаније, са циљем да се добије максимум ефикасности а минимум трошкова.

Предузећа заинтересована за помоћ дигиталних консултаната могу да се пријаве до другог октобра преко сајта Центра за дигитализацију Привредне коморе Србије.

Srpski u dijaspori

Srpski u dijaspori – Od srpskih škola do interneta

0Piše: BBC News na srpskom24. septembra 2018. 09.56  

Istinomer

Zajedno sa strancima željnim da nauče srpski, deca iz dijaspore jul i avgust često provode u kampovima srpskog jezika u Srbiji. Ali, kako jezik uče kada nisu u zemlji?

„Imate dve grupe dece – sveže odseljene, čiji su roditelji zaposleni u inostranstvu. Ta deca su pohađala školu u Srbiji i nastavljaju u srpskim školama u inostranstvu. Druga grupa su deca koja su rođena u dijaspori“, objašnjava Nataša Milićević – Dobromirov, direktorica Centra za srpski jezik i kulturu Azbukum.

Nema preciznih podataka o broju Srba koji živi u dijaspori, ali se procenjuje da ih ima oko četiri miliona.

Porodica Jelenković se, iz Srbije u Sjedinjene Države, iselila pre više od 15 godina. Aleksandra, Mila i Nikola rođeni su u Čikagu.

Deca u dijaspori srpski, osim u dopunskim školama, uče i u školama pri Srpskoj pravoslavnoj crkvi, gde se osim jezika, uče i o istoriji, kulturi i tradiciji.

Aleksandra, Mila i Nikola tečno govore srpski, iako nisu pohađali nijednu od navedenih škola.

Maternji ili strani jezik?

Učionica, azbuka ispisana na zidu
„Deca u dijspori su u nezavidnom položaju“

I direktorica Centra za srpski jezik i kulturu Milićević-Dobromirov deo života provela je u dijaspori. Devedesetih godina napustila je Srbiju i školovanje nastavila u Velikoj Britaniji – tako je nastao Centar za srpski jezik i kulturu.

„Prijatelji stranci su me tih devedesetih pitali gde bi mogli da nauče srpski, a ja nisam znala šta da im kažem“, kaže.

Više od dve decenije kasnije, iz udžbenika koja je Milićević napisala zajedno sa saradnicima uči hiljade studenta.

Udžbenici srpskog kao stranog jezika napravljeni su po uzoru na udžbenike stranih izdavača, prvenstveno engleskog govornog područja i razlikuju se od udžbenika koji se koriste u dopunskim školama u dijaspori.

Da li je ćirilici potrebna zakonska zaštita

Privatne škole: vrhunsko obrazovanje ili plaćene diplome

„Deca u dijspori su u nezavidnom položaju“, smatra Milićević.

Za većinu dece rođene van Srbije, koja pohađaju škole na jezicima država u kojima žive, učenje srpskog kao maternjeg jezika nije jednostavno.

dopunskim školama Ministarstva prosvete koje postoje duže od četiri decenije u zemljama u kojima se procenjuje da živi najveći broj Srba, srpski se uči kao maternji jezik, a pored jezika izučavaju se i predmeti Moja domovina i Osnove kulture srpskog naroda.

Deo dece koja žive u dijaspori upravo se na tim časovima prvi put susretne sa ćirilicom koja je, za mnoge od njih, potpuno novo pismo.

Ćirilica i padeži

Korica udžbenika za učenje srpskog jezika
Ćirilično pismo deca često dožive kao novi jezik

„Sve zavisi od roditelja. Obično na početku traže malo više latinice jer su svesni da će im tako biti lakše da savladaju“, kaže Miljana Mitrović, profesor engleskog i srpskog za strance i direktorka nastave u školi jezika u Beogradu.

Mitrović već deset godina organizuje letnje kampove učenja srpskog jezika za strance i decu iz dijaspore.

Kampove jezika koji uključuju i vannastavne aktivnosti upoznavanja Beograda, pohađa najviše tinejdžera i studenat iz dijaspore, ali i sve više đaka osnovnih škola.

„Uglavnom dolaze deca čiji su roditelji srpskog porekla i koja na naše veliko iznenađenje imaju 12 godina, a ne znaju ni reč srpskog“, kaže Mitrović.

Roditelji decu šalju u kampove jer žele da ona progovore srpski.

„Radili smo i na latinici i na ćirilici, ali im rad na ćirilici bude težak“, kaže Marina Tedić, profesorka engleskog i srpskog za strance koja radi na letnjim kampovima.

Mitrović objašnjava da ćirilično pismo deca često dožive kao novi jezik.

„Imali smo decu iz Kanade i Dubaija – dolaze iz dva različita sveta, dve potpuno različite kulture. Za njih, ćirilica je novi jezik“, kaže.

Deo roditelja se slaže da je učenje srpskog isključivo na ćirilici problematično.

„Često nam kažu da su pokušali u školama srpskog u inostranstvu, ali se tamo uči na ćirilici i deca odustaju“, kaže Mitrović.

Osim ćiriličnog pisma, deci iz dijaspore najteže padaju padeži, dok izgovor deci, za razliku od odraslih koji se prvi put suočavaju sa srpskim, ide mnogo lakše.

„Dok odrasli ne razlikuju slova č i ć, deca to odmah savladaju“, kaže Mitrović.

Letnji kampovi, babe i dede

Prolaznik sa koferom na aerodromu
Deci iz čisto srpskih brakova, često su u prednosti u odnosu na vršnjake iz mešovitih brakova

Želja roditelja koji decu upisuju na letnje kampove, uglavnom je da nakon intenzivnog kursa i izloženosti srpskom jeziku, deca progovore srpski.

„Sa obzirom na to da roditelji govore srpski, pravilo je da deca, iako su na početnom nivou, mnoge stvari razumeju, iako ne mogu sve da izraze“, objašnjava Tedić.

Polaznici su najčešće deca iz mešovitih brakova koja retko komuniciraju na srpskom, već koriste jezik zemlje u kojoj žive, svoj maternji.

Za razliku od njih, deca u dijaspori koja žive u porodicama u kojima su oba roditelja iz Srbije, srpski jezik „pokupe“, objašnjava Mitrović.

Svo troje dece porodice Jelenković iz Čikaga progovorila su na srpskom, iako im je sada engleski maternji jezik.

„U kući govorimo srpski. Nisam očekivala da će tako brzo da nauče engleski i počnu da govore na engleskom međusobno kod kuće“, kaže Dragana Jelenković.

Najstarija ćerka Aleksandra srpski govori tečno iako nije pohađale časove srpskog.

„Tu su bake mnogo pomogle. Dolazile su često u posetu i, kako ne znaju engleski, sa decom su razgovarale na srpskom. Tako svo troje sada pravilno koriste padeže“, objašnjava Jelenković.

Ima tri godine i koeficijent inteligencije 171

Generacija 1999: Čudo od deteta, 19 godina kasnije

„Sarmice“, to je jedna od prvih reči koje je sedmogodišnji Nikola naučio.

Svaka poseta porodici u Srbiji je dragocena za vežbanje jezika, objašnjava Dragana.

„Kada sam prvi put posetila Srbiju bila sam toliko mala da nisam ni razmišljala o jeziku. Znam da nije bilo teško i da sam se sa svima sporazumela. Poznavanje još jednog jezika mi pomaže da lakše naučim treći – španski, koji sada učim u školi“, kaže petnaestogodišnja Aleksandra.

Ipak, bez česte upotrebe, srpski često ostaje na početnim nivoima.

„Nikola se igrao sa decom na ulici u Srbiji. Igrali su žmurke i došao je red na njega da broji. Sve je išlo kako treba do broja pet, a onda je ubrzao i na kraju prosto preskočio brojeve koje nije znao“, kaže Jelenković.

Učenje na internetu i nedostatak materija

Učenik piše
Materijala za učenje srpskog nema dovoljno, iako interesovanje raste

„Kada se srpski uči kao strani, potpuno se drugačije pristupa učenju, i udžbenici su drugačije koncipirani – nalik su na udžbenike za učenje engleskog jezika stranih izdavača“, kaže Mitrović i objašnjava da je program letnjeg kampa namenjen učenicima kojima srpski nije maternji jezik.

Za učenje srpskog kao stranog, nažalost kažu, nema dovoljno nastavnog materijala.

„Nemamo deset različitih udžbenika kao kod drugih jezika niti mogućnost izbora. To je jedina mana. Ali, pošto predajemo i druge jezike, pravimo svoje igre i dodatne aktivnosti“, kaže Tedić.

Deca na ovom letnjem kampu, ali i u privatnim školama širom zemlje i sveta, srpski kao strani jezik uče iz udžbenika Centra za srpski jezik i kulturu Azbukum.

„To su jedini udžbenici koji sada postoje. Nažalost, nema mnogo udžbenika i izdavača, a interesovanje raste“, kaže Mitrović.

Učenje jezika na internetu još jedna je opcija, ali vlasnici privatnih škola kažu da su tu glavni đaci – odrasli ljudi.

Programi za učenje jezika onlajn olakšali bi učenje srpskog, iako su tek u začetku, slažu se mnogi koji se bave podučavanjem.

„Ko god je otišao trbuhom za kruhom iz Srbije, obično nema vrmena da dva puta nedeljno vodi decu na časove srpskog i druženje sa decom poreklom iz Srbije“, kaže Milićević i objašnjava da centar na čijem je čelu razvija program za učenje srpskog kao stranog jezika na internetu.

„Ne treba potcenjivati nostalgiju koju oseća većina koji živi u dijaspori. Ona je često veliki pokretač u učenju jezika“, kaže.

Istinomer

DA LI SRPSKA I ROMSKA DECA UČE ALBANSKI ?

PočetnaDRUŠTVO  Preko 600 albanskih đaka uči srpski jezik

PREKO 600 ALBANSKIH ĐAKA UČI SRPSKI JEZIK

Bujanovačke21. sep 2018.DRUŠTVO0LIKE

Bujanovac, 21. septembar 2018. (Izvor KT)- Predsednik Koordinacionog tela Zoran Stanković je u Bujanovcu posetio Osnovnu školu „Naim Frašeri“ u kojoj se izvodi nastava unapređenja učenja srpskog jezika kao nematernjeg za albansku decu.
„Deca su pokazala zavidno znanje srpskog jezika. Obećali smo da ćemo za njih organizovati posetu Beogradu, gde će imati različite aktivnosti, kada oni odrede termin“, objasnio je Stanković.

Inače projekat unapređenja učenja srpskog jezika, u kojem su nastavu uključeni i asisteni, pokrenulo je Koordinaciono telo u partnertsvu sa Ministarstvom prosvete i uz podršku EU, kao i grupe 484 iz Beograda.

Šest asistenata raspoređeno je u četri škole – u Bujanovcu, Velikom Trnovcu, Preševu i Oraovici, a program se odvija već pet godina.
Ovogodišnjim programom učenja srpskog jezika kao nematernjeg obuhvaćeno je 600 dece u albanskim školama u opštinama Preševo i Bujanovac.

Stanković je tokom posete Bujanovcu u četvrtak obišao i KK Play 017, u kome trenira preko 150 dece iz sve tri etničke zajednice.

On je ovom klubu obećao da će kod nadležnih državnih organa pokušati da obezbedi dodatna sredstva pored 400.000 dinara koje Play 017 dobija godišnje od lokalne samouprave.

Podeli sa prijateljima:


TAGKK PLAY017KOORDINACIONO TELOZORAN STANKOVIĆ

Razgraničenje

TEOFIL PANČIĆ: O „RAZGRANIČENJU“, ILI: ZLATNA ŽILA I KRVAVA KUPKA

03 Sep 2018 

Nasuvo: Ispodnosni otvor Zlatoustog gospodara i posledice

Ako vas zbunjuje ova fertutma oko pojma „razgraničenje“ („da se konačno razgraničimo s Albancima“, lepo je pojasnio Aleksandar Vučić), možda je najbolje da pogledate ko je i kakva je ekipa koja se toj ideji najviše i najsrčanije obradovala, uhvatila se za nju kao za zlatnu žilu, pa je ne ispušta. Neka vrsta zlatne žile to i jeste, ali za njih, ne za veliku većinu ljudi na postjugoslovenskom Balkanu, naprotiv. I pritome ne mislim na profesionalne hvalitelje Vučića i uzdizače njegovog ispraznog ega u kosmičke visine, jer takvi bi se s podjednakim (i podjednako hinjenim) oduševljenjem uhvatili za bilo kakav sklop glasova koji bi izašao iz ispodnosnog otvora Zlatoustog gospodara, nego na one političare, novinare, intelektualce i lešinare opšte prakse koji odlično znaju i šta im se i zašto toliko dopada kod ove ideje. „Razgraničenje“ među tzv. narodima (zapravo, najčešće difuznim etničko-versko-jezičkim grupama, preddržavnim i pretpolitičkim nakupinama predgrađana) najčešće u modernoj istoriji generalno, a bez izuzetka u mračnoj istoriji raspada SFRJ i sleganja tla nakon tog epohalnog potresa – a koje, sleganje, kako vidimo, još nije sasvim okončano – nije značilo, ne znači i nema razloga da se veruje da bi u budućnosti moglo značiti bilo šta „mirno“ i „civilizovano“, a kamoli bilo šta što ne bi suštinski duboko unazadilo i revarvarizovalo svaku zajednicu na koju se odnosi.

U čemu je ovde problem? „Razgraničenja“ nema bez prethodnog raspada političko-državne zajednice u kojoj su budući „razgraničeni“ živeli zajedno. Raspad SFRJ tome je dobar primer: on je bio kao pucanj „startnog pištolja“ za svako zlo i nesreću koji su usledili. Znači li to da se može reći da ničega od svega toga ne bi bilo da se Jugoslavija nije raspala? Ako pogledamo unazad uvažavajući sve procese, neizbežne i izbežne, zaključićemo da je tome tako. Ako „logiciramo“ i operišemo pojmovima ne razmišljajući mnogo o povesnom kontektu u koji ih stavljamo, opet je to nesumnjivo tako. Da nije bilo raspada ne bi bilo ni posledičnog sranja, ali kako ga je bilo – moralo je biti i sranja.

Gde se krije ogromna, fundamentalna, i veoma podla laž prethodnog iskaza? U njegovom drugom delu. Da, bez raspada Juge ne bi bilo „razgraničenja“ i etničkih čišćenja, ali to ne znači da je svaki raspad Jugoslavije nužnoimplicirao užase koji su usledili. Države nisu večne – kakvima ih mi zamišljamo kada smo deca – nego su istorijske pojave i mnoge su već odavno nestale, a umesto njih su nastale neke druge. Možda je i svaki od tih raspada bio (bar za nekog) trauma (a za nekog drugog izvor radosti, tj. „ostvarenje sna“), ali ne nužno i tragedija. Razlika između traume i tragedije ovde nije puko akademska i terminološka: to je razlika između života i smrti.

Nisu Vučić, Tači i ekipa devedesetih brali jagode i prodavali ih na zemunskoj pijaci, nego su bili među gospodarima rata. Pitanje je samo: jesmo li i mi isti, ili smo u međuvremenu nešto naučili i shvatili

Može li malo konkretnije? Evo ovako. Zašto se, recimo, Čehoslovačka raspala (kad se već raspala) „mirno i civilizovano“, bez kapi prolivene krvi, dočim se Jugoslavija okupala u krvi stotina hiljada ubijenih i u trajnoj nesreći miliona proteranih, raseljenih, obeskućenih, obesmišljenih? Stvar je takoreći idiotski jednostavna: zato što se Čehoslovačka raspala na Češku i Slovačku, i basta (ne kupujte priče za decu da je to tamo bilo sasvim lako i jednostavno, i tamo je bilo mnogo i jednih i drugih koji su ostali na „pogrešnoj“ strani granice, i mešanih brakova itd.). A Jugoslavija? Hm, pa to – osim, recimo, u slučaju Slovenije – i nije bio raspad, nego sadističko mesarenje na živo. Jer ideja-vodilja nije bilo „razdruživanje“ postojećih administrativnih jedinica, nego – šta? Razgraničenje. „Da se zna šta je čije“. Da se jednom zauvek povuče crta, da se zna gde smo Mi, a gde ste Vi. Ali, zar se to već ne zna, zar crta već ne postoji? O, ne, to su nepravedne i nevažeće „administrativne granice“ (kao da ima drugih granica do administrativnih), koje mi ne priznajemo: to će, dakle, odrediti sila, vojna i paravojna, policijska i parapolicijska, kriminalna i parakriminalna, na onaj način i onim sredstvima kakvi su im primereni. Tzv. srpska strana (zapravo, miloševićevsko-karadžićevsko-šešeljevska kamarila) na takvom je pristupu najviše insistirala jer je s prostačkom samouverenošću i arogantno zanemarujući širi povesni kontekst smatrala da ima najveću batinu, pa će naposletku biti po njenom. Ostali su „doprinosili“ u skladu s mogućnostima.

Onaj ko četvrt veka kasnije opet govori o „razgraničenju“ ili ne zna šta govori ili to, naprotiv, predobro zna. U oba slučaja je potencijalno opasan za ceo postjugoslovenski Balkan, jer nema plitkoumnije zablude od one da bi se na Kosovu i oko njega mogle napraviti nekakve „korekcije granica“ koje bi – ne sumnjajte ni milisekundu – bile praćene egzodusom ovog ili onog tipa – a koje se ne bi direktno reflektovale pre svega na Bosnu i Hercegovinu, ali i na neka druga nestabilna ili potencijalno trusna područja.

Mnogi su s razlogom ovih dana hvalili mudrost arhimandrita Save Janjića iz Visokih Dečana koji je rekao da je „razgraničenje“ de facto – etničko čišćenje. Precizno, tačno, bez eufemizama i ulepšavajućih fraza. Jedino je šteta što ni njega ni bilo koga drugog visoko pozicioniranog u Srpskoj pravoslavnoj crkvi – ali ni u njenim „rivalkama“ – nije bilo nigde da to isto svojevremeno kažu za BiH i za Hrvatsku. Kako god bilo, ista je meta i isto odstojanje, isti su i akteri od pre mnogo godina (nisu Vučić, Tači i ekipa devedesetih brali jagode i prodavali ih na zemunskoj pijaci, nego su bili među gospodarima rata), pitanje je samo: jesmo li i mi isti, ili smo u međuvremenu nešto naučili i shvatili, pa im nećemo dati da čine šta hoće i dokad im se hoće.

(Autonomija / foto: Filip Petronijević)

Podelite ovu stranicu!

AutonomijaIzdvajamoAutoriTeofil Pančić

Amerikanci grade puteve u Srbiji

Mihajlović: Američka kompanija zainteresovana za izgradnju Moravskog koridora

Beta pre 9 sati

Beta

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović izrazila je danas očekivanje da će u narednom periodu biti potpisan Memorandum o saradnji sa američkom kompanijom “Behtel” koja je zainteresovana za izgradnju Moravskog koridora, odnosno autoputa Pojate – Preljina.

Ona je za Radio Beograd kazala da su prioriteti tog ministarstva u oblasti infrastrukture izgradnja brze pruge Beograd – Budimpešta i rekonstrukcija ostalih deonica na železničkom Koridoru 10.

“Prva deonica buduće brze pruge, od Beograda do Stare Pazove trebalo bi da bude završena za dve godine, a za nešto više od dve godine i deonica od Stare Pazove do Novog Sada. To znači da će se od Beograda do Novog Sada stizati za 25 minuta”, navela je ministarka a preneo njen kabinet.

Ona je rekla i da su za rekonstrukciju pruge od Beograda do Niša za brzine do 160 kilometara na čas potrebne najmanje tri godine.

“Nedavno smo za prugu Beograd – Niš u Sofiji potpisali memorandum sa kineskom kompanijom CRBC o izradi dokumentacije i rekonstrukciji. Njihove tehničke ekipe su već u Beogradu, zajedno sa našim inženjerima rade na projektno-tehničkoj dokumentaciji, a sledeće godine bi mogli da počnu radovi”, kazala je Zorana Mihajlović.

Ona je dodala da je već počela realizacija projekta rekonstrukcije i modernizacije pruge Niš – Dimitrovgrad, za koju je potpisan ugovor vredan 268 miliona evra.

(Beta, 23.09.2018)

Pogledajte još vesti iz kategorije Ekonomija »Uvek ažurne informacije, zapratite naš Twitter nalog

Povezane vesti

Američki “Behtel” zainteresovan za Moravski koridor

RTS pre 1 sat

Mihajlović: Bechtel zainteresovan za izgradnju Moravskog koridora

SEEbiz pre 1 sat

Amerikanci zainteresovani za Moravski koridor?

Radio 021 pre 5 sati

Mihajlović:Američki Behtel zainteresovan za Pojate-Preljina

RTV pre 9 sati

Mihajlović: Američka kompanija zainteresovana za izgradnju Moravskog koridora

Novi magazin pre 9 sati

Mihajlović: Američki „Behtel“ zainteresovan za Moravski koridor

Danas pre 9 sati

Razmena teritorija

Mond: Razmena teritorija Beograda i Prištine “problematično rešenje”

Tanjug | 23. septembar 2018. 16:19 | Komentara: 107Francuski “Mond” objavio je dva teksta o eventualnoj razmeni teritorija između Beograda i Prištine, kao i mapu Kosova sa svojim tumačenjem kako bi izgledala “izmena granica”

 Print screen lemonde.fr

Print screen lemonde.fr

SRODNE VESTI

Francuski “Mond” objavio je dva teksta o eventualnoj razmeni teritorija između Beograda i Prištine, kao i mapu Kosova sa svojim tumačenjem kako bi izgledala “izmena granica”, uz ocenu da su “etnički mozaik, ključne infrastrukture i kulturna zdanja prepreke za projekat ponovnog definisanja granica”.

Pariski dnevnik, u prvom tekstu, ukazuje da “razmena teritorija zasnovana na čisto etničkim kriterijumima zabrinjava” i da se “u debati o eventualnoj izmeni granica između dve strane međusobno sudaraju etika i pragmatizam”.

List prenosi objašnjenje francuskog geografa Mišela Fušea, koji kaže da “ne treba mešati nepovredivost i neprikosnovenost granica”.

“Granice su nepovredive sa stanovišta međunarodnog prava, to jest ne mogu silom biti dovedene u pitanje, ali nisu neprikosnovene: mogu se pomeriti ako dve strane postignu sporazum”, kaže Fuše.

Priznat 1975. na Helsinškoj konferenciji S S SR-a i Zapadnjaka, a svečano predstavljen 1990. Pariskom poveljom, ovaj princip je, napominje “Mond”, omogućio nemačko ujedinjenje nakon pada Berlinskog zida.

“Između 1989. i 1992, u Evropi – uključujući Ukrajinu i Belorusiju – bile su uspostavljene 22 nove granice, duge 11.149 kilometara”, izračunao je Mišel Fuše.

Pariski list napominje da bi, u slučaju teritorijalne razmene između Beograda i Prištine, međutim, prvi put bilo reči o novim granicama iscrtanim na čisto etničkoj osnovi, a ne više na ranijim administrativnim linijama konstitutivnih republika ili autonomnih regiona bivše Jugoslavije.

PROČITAJTE I: Prištini rampa za deset organizacija

Ova novina, konstatuje se u analizi, u regionu u kojem etničko pitanje ostaje veoma živo, kod većine posmatrača probudila je obazrivost.

U drugom tekstu, “Mond” navodi da je projekat ponovnog utvrđivanja granica na zapadu Balkana predstavljen kao rešenje za stabilnost posle 20 godina zamrznutih sukoba, ali ističe da stanovnici relevantnih zona strahuju od ponovnog “etničkog čišćenja”.

Pariski dnevnik je, na svom nalogu na Tviteru, objavio i mapu Kosova, uz koji stoji natpis:

“Između Kosova i Srbije, etnički mozaik, ključne infrastrukture i kulturna zdanja predstavljaju prepreke za projekat ponovnog definisanja granica”.

Na mapi je prikazano kako bi izgledala nova “granica između Srbije i Kosova” pri čemu bi severni deo Kosova, sa srpskim opštinama Leposavić, Zvečan, Zubin Potok i Mitrovica, pripale Srbiji, dok bi Kosovu pripala teritorija opštine Medveđa i Preševska dolina, naseljene većinskim albanskim stanovništvom, a koje su u sastavu Srbije.

“Mond” je u grafičkom prikazu sa sopstvenim tumačenjem različitim bojama predstavio teritorije naseljene srpskim stanovništvom i teritorije sa, vidno većinskim, albanskim stanovništvom.

Na mapi su predstavljene četiri opštine s većinskim srpskim stanovništvom na severu Kosova, za koje se navodi da su “izvan kontrole, nisu pravno uređene i plen su mafijaških grupa”.

“Mond” na mapi navodi i da stanovnici severa Kosova ne plaćaju porez niti račune za struju, kao i da na referendumu 2012. godine 99,7 odsto njih nije priznalo legitimitet vlasti u Prištini.

Mitrovica je na mapi opisana kao grad-simbol etničkih podela, a jezero Gazivode kao ključno za snebdevanje Kosova vodom, ali se ističe da je vlasništvo nad njim sporno i da se ono nalazi na “granici sa Srbijom”.

Prikazane su i dve glavne termoelektrane čije hlađenje, kako se napominje, zavisi od jezera Gazivode.

Predstavljen je i rudnik Trepča, za koji francuski list navodi da pravo na njega polaže Beograd, a da rudnikom upravljaju dva različita entiteta – entitet kosovskih Albanaca i entitet Srba.

Za Medveđu, na teritoriji Srbije, “Mond” navodi da kosovski predsednik Hašim Tači traži pripajanje te opštine Kosovu, ali da je većina albanskog stanovništva Medveđu već napustila.

Na “Mondovoj” mapi je navedeno i da, na teritoriji Srbije, Preševska dolina prkosi centralnoj vlasti.

Prizren je prikazan kao značajan za Srpsku pravoslavnu crkvu, uz podsećanje da Srbi Kosovo smatraju kolevkom svoje nacije i vere.

Kao izvore za izradu mape, “Mond” navodi Zavod za statitistiku KiM, Zavod za statistiku Srbije i Svetsku banku.