Rješenje za punjenje električnih vozila

EVlink Fast Charge Solution

Rješenje za punjenje električnih vozila

EVlink Fast Charge stations are designed to charge a vehicle rapidly: – 80% of capacity charged less than 30 minutes – They are intended for service stations in particular and parking areas

EVlink Fast Charge Solution
  • Značajke

    Features and technical characteristics:

    Mechanical and environmental features
    > Degree of protection: IP54 (except cordsets)
    > Degree of mechanical protection: IK10
    > Working temperature: -30°C / +50°C

    Power supply network and charging mode
    > Power supply: 400 V AC (+10/-15%), 3 Ph, 50-60 Hz

    Direct current charging station
    > Charging in mode 4 (IEC 61851-23)
    > CHAdeMO type connector
    > Combo 2 type connector
    > Charging voltage/current: 500 V DC / 125 A – 485 V DC with CHAdeMO connector
    > Electrical protective devices integrated in the charging station
    > Cable length: 4 m

    Alternating current charging station
    > Charging in mode 3 (IEC 61851-22)
    > Charging voltage/current: 400 V AC / 63 A AC
    > Electrical protective devices integrated in the charging station
    > Cable length: 4.4 m

    User dialogue and data
    > Backlit LCD graphic screen (2 lines)
    > 4 sensitive touch buttons
    > 3 twin-coloured LED status indicators
    > CPU card (with RFID)
    > Contactless reader

Svetu preti nestašica punjača za električne automobile?

Svetu preti nestašica punjača za električne automobile

Veliki svetski proizvođači automobila najavljuju ofanzivu vozila na struju, ali globalna infrastruktura punjača ne prati ove ambiciozne planove.

Dok se u razvijenom svetu benzinske stanice nalaze “na svakom koraku”, punjači za električne automobile (EV) daleko su manje rasprostranjeni.

Nedostatak punjača naročito pogađa neka predgrađa velikih gradova i ruralne sredine, pa pojedini vlasnici automobila na struju moraju da prelaze desetine i desetine km do najbliže stanice za dopunu baterija.

Istraživanje koje je na ovu temu sproveo Blumberg pokazalo je da se u svetu vozi oko 5 miliona električnih automobila, dok se globalna mreža punjača trenutno sastoji od 632.000 mesta za punjenje.

Dalja analiza otkriva da su ovi punjači koncentrisani uglavnom u državama i regijama gde su automobili na struju veoma popularni, pa se vlasnici EV koji putuju daleko od svog prebivališta mogu suočiti sa ozbiljnim problemom prilikom pokušaja da pronađu punjač tokom svog putovanja.

Čak i ako pronađu mesto za punjenje u blizini svoje maršrute, može se desiti da se suoče sa novim problemom.

Preko 66% postojećih punjača spada u kategoriju “sporih” i na njima je za svakih 15-ak km dodatne autonomije vozila potrebno provesti pola sata u punjenju baterija.

Kada je reč o mreži punjača, jedna od prepreka za dalje širenje je njihova neisplativost investitorima u sadašnjem trenutku kada električna vozila čine izuzetno mali procent ukupnog broja automobila na putevima. Zbog toga mnogi postojeći punjači nisu profitabilni.

Blumberg navodi da je u slučaju brzog punjača potrebno da se on koristi barem osam puta dnevno, kako bi bio isplativ vlasnicima.

Međutim, mnogi takvi punjači sada se koriste manje od pet puta na dan.

Ipak, neke kompanije, poput Tesle, planiraju širenje mreže punjača kako bi spremno dočekali najavljenu ekspanziju električnih automobila.

Tesla, recimo, ima u planu da već ove godine značajno proširi mreže svojih “superpunjača” u Evropi i Sjedinjenim Državama.

To je samo kap u moru, s obzirom da Međunarodna agencija za energiju procenjuje da će do 2030. širom sveta biti potrebno između 14 i 30 miliona javnih punjača za električna vozila, ukoliko do tada tržišno učešće novih automobila na struju dostigne prognoziranih 30%.

Poređenje AC i DC punjača

Punjači za Elektro vozila
Sa ponosom predstavljamo prvog inopartnera u misiji pružanja čiste tehnologije u auto industriji. Reč je o francuskoj kompaniji DBT-CEV, jednom od svetskih lidera i pionira u proizvodnji punjača za elektro vozila. Ponuda sadrži kućne, brze AC punjače kao i super brze DC modele.
Poređenje AC i DC punjača

AC punjač
DC punjač
• Dvosmerna struja • Jednosmerna struja
• Osnovna namena, sporo punjenje – vozilo u dugom mirovanju od 3h do preko 10h • Osnovna namena, brzo punjenje – vozilo u kratkom mirovanju od 15min do 60min
• Vozilo koristi svoj kabl za AC punjenje • Vozilo koristi kablove punjača za DC punjenje
• Brzina punjenja uslovljena je snagom ispravljača u vozilu (od 3kW do 10kW) • Brzina punjenja uslovljena je snagom samog punjača, od 20kW do 50kW
• Trenutno postoji samo 3 modela vozila koja se mogu puniti punom snagom punjača (Tesla, Smart i Renault) • Sva elektro vozila iz serijske proizvodnje mogu koristiti punu snagu punjača
• Niži cenovni rang • Viši cenovni rang

Tipovi utičnica po svetskim standardima za punjenje elektro vozila

 

 

Type 2 – AC
CHAdeMO – DC
CCS – DC

 

 

Standardno punjenje (3,7-7,6kW/AC)
230v, 16A, jedna faza
20kW baterija, punjenje do 8h
Punjenje na parkingu, kod kuće, na poslu…
Brzi AC/DC punjač (11-44kW/AC)
230V/400V, 32A/63A (priključak: Type 2. CHAdeMO, CCS)
20kW baterija, punjenje do 1h DC punjač, 3h AC punjač
Komercijalno punjenje na javnim mestima…
Super brzi DC punjač (50kW/DC i jači)
400V, 120A (priključak: CHAdeMO, CCS)
20kW baterija, punjenje za manje od 30 minuta
Benzinske stanice, putna infrastruktura…

Punjači električnih vozila Spark Systems

Punjači električnih vozila

U našem asortimanu nudimo najsavremenija rešenja za punjenje električnih automobila, bilo da se radi o parking garažama ili punjačima električnih automobila na ulici.
Spark Systems nudi širok opseg proizvoda za punjenje električnih vozila koji je najširi na tržištu i karaktreišu ga sistemi koji mogu da pune bilo koje električno vozilo, od punjača namenjenih domaćinstvima do ultra brzih punjača koji vaše vozilo mogu da napune za samo 15 minuta.



Spark Systems u saradnji sa partnerima nudi Scada softverska rešenja koji omogućava monitoring i kontrolu sistema za punjenje električnih automobila.


Rešenja:

WallBox – Pametan sistem punjenja namenjen parkinzima.

Charging Posts – Sistem punjenja namenjen za koriščenje na ulici i autoputu.

Quick Charge – Najbrži način za punjenje današnjih električnih vozila.

Multipoint system – Rešenja za punjenje namenjena za parkinge sa više priključnica za električna vozila.

Softver – Menadžment softver i kontrolni softver.



Spark Systems je preduzeće koje veruje da inovacije, internacionalizacija, kvalitet i bliski kontakt sa klijentima predstavlju najefektivniji način kako bi kupcima ponudili najbolji proizvodi i usluge po najboljoj ceni.

Punjenje električnog vozila

Kako da napunim električno vozilo?Punjenje električnog vozila je lakše nego što biste pomislili. U daljem tekstu ćete videti kako to funkcioniše.

1. Šta je potrebno da znam?

Vaše električno vozilo možete puniti na stanici za punjenje kada ste napolju – ili jednostavno kod kuće na profesionalno instaliranoj običnoj kućnoj utičnici ili na zidnoj priključnoj kutiji. Zaista uopšte nije bitno da li napolju pada kiša ili sneg: baterija i sva elektronika su zaštićeni. Spoj sa utikačem je tako čvst da nikakva voda ne može da prodre unutra.

Kod kuće takođe: možete koristiti glavni napojni kabl da biste ponovo napunili svoje vozilo na bilo kojoj utičnici koja radi i koja je profesionalno instalirana.

Punjenje do kraja: Volkswagen koristi dokazanu litijum-jon tehnologiju. Komponente visokog kvaliteta obezbeđuju izvanredno funkcionisanje ovog sistema i njegovo minimalno habanje. Volkswagen zato nudi posebnu garanciju koja pokriva bateriju vašeg električnog vozila o čijim detaljima se možete obavestiti u Uslovima garancije ili dok ne pređete 160.000 kilometara – šta god da se desi prvo. Baterija se može puniti nekoliko hiljada puta tokom ovog perioda vremena.

2. Kako punim svoje vozilo?Ponovno punjenje električnog vozila je jednostavno kao da dosipate benzin ili dizel na benzinskoj pumpi. Postoji nekoliko načina da to učinite – svaka od ovih metoda ima svojih prednosti.

Punjenje u utičnici

Stanica za punjenje je u vašem sopstvenom domu: možete lako ponovo napuniti svoje električno vozilo putem bilo koje standardne električne utičnice koja radi i koja je ispravno instalirana. Kao kad punite pametni telefon, utaknete napojni kabl u utičnicu i konektor na drugom kraju u utičnicu za punjenje vozila. Koristite ključ sa daljnskom kontrolom da zaključate auto i proces punjenja počinje. Jedna ideja bi bila da jednostavno konektujete svoje vozilo uveče, punite ga tokom noći sa snagom koja nije najača i da sutra ujutro napustite dom sa do kraja napunjenim vozilom.
Vreme punjenja putem električne utičnice (2,3 kW):
e-up!1: 10 h    e-Golf2: 17 h 00 min.    Golf GTE3: 3 h 45 min.    Passat GTE4: 4 h 20 min.

Punjenje na zidnoj priključnoj kutiji (Wallbox)

Utičnica sa velikim naponom u vašem domu: zidna priključna kutija daje vašem vozilu maksimalnu snagu punjenja. Ona takođe čini proces punjenja pogodnijim: jednostavno uzmete utikač, konektujete ga, zaključate auto i – gotovo. Trepćuće zeleno svetlo na vrhu levo signalizuira da se vozilo puni. Zidnu priključnu kutiju može instalirati naš partner – The Mobility House uz naknadu. Energija se uzima iz napajanja strujom u vašem domu i auto se tako puni standardnom brzinom koju daje vaš provajder električne energije.

Vreme punjenja preko zidne priključne kutije (11 kW):
e-up!1: 6 h 12 min.*    e-Golf2: 5 h 20 min.*    Golf GTE3: 2 h 25 min.*    Passat GTE4: 2 h 45 min.*

* Vreme punjenja sa zidnom priključnom kutijom za naizmeničnu struju (11 kW) od 0% do 100% SoC (stanje punjenja)

Punjenje na stanici sa naizmeničnom strujom

Brzo dopunjavanje gorivom: sada možete da punite svoje električno vozilo na sve većem broju javnih stanica za punjenje. Volkswagenova kartica za punjenje i gorivo (Charge&Fuel Card) i Charge&Fuel aplikacija vam omogućavaju da se ulogujete i vršite bezgotovinsko plaćanje na mnogim od ovih stanica. Dobićete samo jednu fakturu. Možete poručiti zaseban napojni kabl za vaše električno vozilo kog možete koristiti na javnoj stanici za punjenje. Još jednom, kada zaključate vozilo, kabl se takođe zaključvava i niko ne može da prekine proces punjenja u vašem odsustvu.

e-up!1: 6 h 12 min.   e-Golf2: 5 h 20 min.    Golf GTE3: 2 h 25 min.    Passat GTE4: 2 h 45 min.

Punjenje na stanici za punjenje sa jednosmernom strujom

Turbo-punjač: puni vaš auto jednosmernom strujom na CCS (skraćenica za kombinovani sistem punjenja (Combined Charging System)) stanicama za punjenje. Pošto se može postići veća jačina struje sa jednosmernom strujom, baterija se značajno brže puni. e-up! i e-Golf se mogu nabaviti sa opcionom utičnicom za CCS punjenje koja se koristi sa ovim sistemima za punjenje. Takođe možete koristiti Volkswagen-ovu karticu za punjenje i gorivo (Charge&Fuel Card) i Charge&Fuel aplikaciju na mnogim stanicama.

e-up!1: 40 min. (80%)    e-Golf2: 45 min. (80%)

3. Kako moje vozilo komunicira samnom?

Status punjenja i domet

Status punjenja i domet jasno su prikazani na nekoliko mesta u svim Volkswagen-ovim električnim vozilima. U e-up!1 (potrošnja električne energije u kWh/100km: 11,7; CO2 emisije u g/km: 0, klasa efikasnosti: A+*) i e-Golf2 (potrošnja električne energije e-Golfa, kWh/100 km: kombinovano 12.7, CO2 emisije kombinovano, g/km: 0; klasa efikasnosti: A+*) na primer, na klasteru instrumenata i sistemu za radio navigaciju ili na mapama + dodatni prikaz. Car-Net e-Remote aplikacija vam čak daje sve ključne podatke samo na jedan pogled kada čak i niste u vozilu.

Petnaestominutno punjenje električnog auiomobila

Uskoro još 10 novih punjača za elektromobile na putevima u Srbiji – Potrebni i uređaji za petnaestominutno punjenje

(Foto: Smile Fight/shutterstock.com)
Zamislite da vozite automobil koji pokreće put kojim vozite. Da, dobro ste pročitali. U Srbiji to možemo još samo da zamišljamo, ali ukoliko se nađemo u Stokholmu, to bismo mogli i da osetetimo na točkovima sopstvenog automobila – ukoliko je na električni pogon. Put koji puni baterije električnih automobila dok se kreću njime otvoren je nedavno u Švedskoj, u blizini stokholmskog aerodroma Arlanda.
Sistem koji je napravio konzorcijum eRoadArlanda, na ovom putu dugom oko 2 kilometra, prenosi energiju do električnih vozila kroz prugu koja se nalazi na sredini vozne trake. Deo pruge od 50 metara u potpunosti je elektrificiran i služi kao punjač baterije električnih vozila. Vezu sa podnožjem vozila predstavlja pokretna ručica koja automatski detektuje blizinu pruge za punjenje i počinje da se spušta ka njoj, dok se vozilo kreće u njenom smeru. Dok se vozilo puni, vozači mogu da prate nivo punjenja i količinu utrošene električne energije.
Slični električni putevi već su instalirani u Nemačkoj i na drugim lokacijama u Švedskoj, ali su svi oni u privatnom vlasništvu, dok je sistem koji je razvila eRoadArlanda namenjen javnim putevima. Kako se očekuje, u bliskoj budućnosti mnoge glavne saobraćajnice u Evropi mogle bi da dobiju ovakve sisteme, budući da vodeći proizvođači vozila razvijaju električne automobile namenjene širokoj upotrebi.

Pa dok evropski putevi čekaju sisteme za automatsko punjenje automobila, Srbija još razvija infrastrukturu električnih punjača.

U sklopu putne modernizacije u Srbiji, podsetimo, JP Putevi Srbije su u saradnji sa Ministarstvom građevine, saobraćaja i infrastrukture, u okviru pilot projekta od 2017. godine instalirali pet punjača za električne automobile, i to na naplatnim stanicama Preševo, Šid, Dimitrovgrad, Subotica jug i Beograd kod Bubanj potoka. Osim toga, postoji i nekoliko punjača u Beogradu i Novom Sadu.
Kako su za eKapiju objasnili u Putevima Srbije, instalirani elektro punjači spadaju u red najsavremenijih uređaja ove vrste i na istima mogu da se pune vozila svih svetskih proizvođača. Uređaji poseduju tri priključka, odnosno dva za brzo DC punjenje i jedan za AC punjenje.
– Punjenje vozila na instaliranim uređajima traje maksimalno do 30 minuta, a usluga je zasada besplatna za sve korisnike.
S obzirom na to da se pilot projekat instalacije elektro punjača pokazao kao opravdan, odnosno da ih veliki broj tranzitnih vozila kroz Srbiju koristi, Putevi Srbije pripremaju i novu javnu nabavku, te instalaciju još 10 elektro punjača na 10 atraktivnih lokacija na glavnim putnim pravcima. Ova informacija potvrđena je za naš portal i u resornom ministarstvu.
Kako je reč je o najnovijem projektu, međutim, zasada još nije poznato o kojim lokacijama je reč.

U tranzitu

Podatke o tome koliko je električnih vozila dosada registrovano u Srbiji, iz Ministarstva unutrašnjih poslova do nastanka ovog teksta nismo dobili, a prema ranijim informacijama tog ministarstva iz jula prošle godine, registrovano je 128 takvih vozila, od čega čak 90 u Beogradu.
(Foto: Matej Kastelic/shutterstock.com)
S obzirom na mali broj “domaćih” električnih automobila, na drumovima Srbije najčešće se mogu sresti elektro vozila u tranzitu, odnosno ona koja kroz našu zemlju prolaze sa jednog na drugi kraj kontinenta, pa je tako i postavljanje punjača na naplatnim stanicama na autoputevima opravdano.

Ipak, trenutni broj punjača i brzina punjenja ne ispunjavaju standarde koje ovakva vozila zahtevaju, smatra Željko Despotović sa Instituta Mihajlo Pupin.

– Električni automobili u Srbiji sada se kreću uglavnom autoputevima i na deonicama autoputa od Beograda do Niša mora da postoji bar petnaestak punjača. Broj punjača zapravo, trebalo bi da bude jednak broju pumpi za točenje goriva. To svakako, zavisi i od broja električnih automobila u opticaju. Radijus ovakvih automobila je od 150 do 200 kilometara, nakon čega baterije moraju da se pune, pa bi rasprostaranjenost punjača trebalo da se planira i na osnovu toga – smatra Despotović.
Kako se Srbija približava EU, gde je upotreba ovakvih vozila koja koštaju u proseku oko 30.000 EUR, sve popularnija, ona će nesumjivo postati standard i kod nas, te će biti potrebna i dalja ulaganja u infrastrukturu, ne samo duž glavnih saobraćajnica.
Na putevima Evropske unije poređenja radi, postavljeno je više od 100.000 punjača, dok ih je 2011. godine bilo oko 3.800.
Tačna evidencija broja punjenja na svakom instaliranom elektro punjaču u Srbiji zasada ne postoji, jer, kako su nam objasnili u Putevima Srbije, njihova upotreba i dalje nije komercijalizovana. Lokacije, tip i zauzetost punjača u Srbiji, međutim, mogu se proveriti pomoću aplikacija Plug Surfing i Plug Share.
Fokus na brzom punjenju
Uz povećanje broja uređaja za punjenje električnih vozila, u Srbiji je neophodno i instalisanje bržih punjača, smatra profesor Despotović, koji ovu tematiku osim na Institutu, obrađuje i sa studentima Visoke škole robotike i računarstva i Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.
– Brzi punjači su nešto što postaje standard – ističe naš sagovornik.

– Nije cilj da se baterija puni sat vremena pošto će se tako napraviti zastoj na punjačkim stanicama. Akumulatorska baterija mora da se napuni u intervalu od 15 do 20 minuta. U tako kratkom intervalu za punjenje, ne može se, međutim, ostati na malim snagama, te je potrebno uzimanje veće snage sa mreže kojom se napajaju punjači. Za petnaestominutno punjenje to je 300 kilovata. Trafostanice naplatnih stanica nemaju taj kapacitret, pa je potrebna izgradnja novih, ne samo na naplatnoj stanici, već na bilo kom delu puta – objašnjava naš sagovornik.

Odgovor na pitanje koliko je novca predviđeno za izgradnju budućih punjača, te da li su već izdvojena sredstva, nismo dobili iz nadležnog ministarstva. Prema rečima Željka Despotovića, punjači za petnaestominutno punjenje koštaju između 150.000 i 200.000 EUR, dok stokilovatne stanice, kakve su već postavljene po Srbiji, i koje vozila pune između 30 i 45 minuta, koštaju između 35.000 i 40.000 EUR.
(Foto: Mike Flippo/shutterstock.com)
On još jednom napominje da je svaka punjačka stanica trafostanica velike snage.

– Tako, kako bi mreža mogla da se dalje razvija, najpre treba izgraditi trafostanice, povezati ih na visokonaponsku mrežu, pa zatim na punjač. Tako govorimo o dve investicije – jedna je trafostanica, a druga punjač – objašnjava naš sagovornik.

Subvencije
Dok zemlje EU daju olakšice za kupovinu električnih vozila, u Srbiji nema subvencija, a komplikovana je i procedura za uvoz i registrovanje. I zemlje u regionu imaju programe subvencionisanja, pa je na primer hrvatski Fond za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost nedavno raspisao poziv građanima za podsticaje za kupovinu električnih vozila, koji je zatvoren već narednog dana od objavljivanja, jer je pristigao dovoljan broj zahteva u okviru raspoloživog iznosa od 1,62 mil EUR (12 miliona kuna). Subvencije za građane iznose od 670 EUR (5.000 kuna) do 10.700 EUR (80.000 kuna).
Paralelno s većim brojem e-vozila na hrvatskim putevima, radi se i na razvoju odgovarajuće infrastrukture. Hrvatski Telekom i rumunska kompanija Renovatio sprovode i zajednički projekta u okvirtu koga bi tokom 2018. godinetrebalo da bude postavljeno 69 punjačkih stanica u obe zemlje, od čega 23 sa brzim punjačima u Rumuniji.

Mogućnost da bi i u Srbiji moglo da bude pomaka kada je o podsticajima reč, javila se krajem 2017. godine, kada je Vlada za 2018. najavila osnivanje radne grupe sa ovim zadatkom, dok bi, kako je tada rečeno, studija sa predlogom optimalnog rešenja trebalo bi da bude napisana do 2019. godine.
Inače, uvođenje podsticaja je jedna od 13 mera definisanih u Programu za primenu Strategije razvoja energetike Republike Srbije za period do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine, kako bi se postigli planirani ciljevi u oblasti obnovljivih izvora energije.
Osim nedostatka subvencija, i procedura oko uvoza električnih automobila u Srbiju je komplikovana. Tako, da bi vozač u Srbiju uvezao novo električno vozilo, mora da nabavi od proizvođača homologacionu dokumentaciju, pa da sa njome od Agencije za bezbednost saobraćaja zatraži neophodnu potvrdu o istoj.
S ozbirom na okolnosti, te nedostatak subvencija, kao i infrastrukture, kao i životnog standarda, profesor Despotović smatra da su hibridi realnost u Srbiji. Takva vozila na velikim usponima koriste mehanički pogon (benzinski), a na ravnoj trasi električni pogon, koji zahteva manju snagu. Ono što je takođe prednost hibrida je to što dok koriste mehanički pogon, mogu da pune baterije.
Katarina Stevanović
Firme:
JP Putevi Srbije Beograd
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije
Agencija za bezbednost saobraćaja Beograd
Institut Mihajlo Pupin Beograd
ETF Beograd
Hrvatski Telekom d.d. Zagreb, Hrvatska
Tagovi:
MGSI
MUP
eRoadArlanda
električni automobili
punjači za električne automobile
automobili na električni pogon
punjenje električnih automobila
hibridna vozila
hibridni automobili
električna vozila
naplatna stanica Preševo
naplatna stanica Šid
naplatna stanica Subotica jug
naplatna stanica Beograd
Bubanj potok
električni punjači za automobile
električni automobili
e automobili
uređaji za punjenje električnih automobila u Srbiji
postavljanje uređaja za punjenje električnih automobila
autoput Beogra Niš
Plug Surfing
Plug Share
eautomobili
Željko Despotović
Visoka škola robotike i računarstva
trafostanice
Renovatio
Strategija razvoja energetike Republike Srbije
Program Strategije razvoja energetike
obnovljivi izvori energije
subvencije za električna vozila
podsticaji za električna vozila
hibridni automobili
plugin vozila
vozila na električni pogon
vozila na mehanički pogon
vozila na benzin
vozila na dizel
dizel vozila
dizelaši
baterije za električna vozila
baterije za električne automobile
Podelite:

Trend razvoja punjača za električna vozila

Novi punjači za 15 minuta pune baterije električnih automobila

Grupa kompanija razvila tehnologiju koja će učiniti da superbrzi punjači električnih vozila postanu stvarnost

SLEDEĆA generacija električnih automobila mogla bi da puni baterije u sličnom vremenskom intervalu koliko je običnim vozilima potrebno da napune rezervoare benzinom ili dizelom.

Grupa kompanija, među kojima su nemački BMV, „Porše“ i „Simens“, saopštila je da je razvila tehnologiju koja će učiniti da superbrzi punjači električnih vozila postanu stvarnost, prenosi Si-En-En.

Naime, napravili su stanicu za punjenje snage 450 kilovata kojoj je potrebno samo tri minuta da automobilsku bateriju napuni dovoljno za 100 kilometara putovanja. Puno punjenje traje 15 minuta.

Ijan Elerington sa naučnog instituta „Faradej“ u Kembridžu kaže da je nova tehnologija daleko bolja od trenutno, čak iako ima nekih problema koji moraju da se reše pre nene upotrebe.

„Stanice snage 450 kilovata su značajno brže u punjenju od ‚Teslinih superpunjača‘ od 120 kilovata. U principu, one su deset puta brže od takozvanih brzih punjača koji su trenutno u upotrebi“, ističe Elerington.

Jedna od najvećih mana električnih automobila trenutno je vreme punjenja baterija. Elerington navodi da bi sledeća generacija punjača mogla da reši taj problem.

PROČITAJTE JOŠ – Postavljen prvi e-punjač za vozila

„Sa snagom od 350 do 450 kilovata, punjenje električnih automobila po trajanju će moći da se uporedi sa punjenjem rezervoara benzinom ili dizelom. To će učiniti duža putovanja u električnim vozilima mnogo praktičnijim nego što su sada“, objašnjava Elerington.

Ipak, nije sve tako idealno sa novom tehnologijom.

Trenutno na tržištu ne postoje vozila koja bi mogla da prihvate takvu jačinu punjača, pa će biti potrebna naredna generacija baterija da bi se u potpunosti iskoristio potencijal nove tehnologije.

BMV i „Porše“ su za projekat morali da naprave posebno dizajnirana vozila za testove.

Osim toga, superbrzo punjenje sa snažnijim punjačima manje je efikasno i zapravo može da ošteti bateriju, što bi uticali na njen radni vek.

Autor: RTS

Postavite na

  1. Elektro-vozač 26. decembar 2018. 04:58 #5720797

    Za redakciju: Vidim da ste spremni da objavite šta god naftna industrija i njeni simpatizeri žele da kažu. Ne želite da otvorite oči. Moje dobroćudne i informativne komentare (koji proizilaze iz ličnog iskustva koje vi ne želite ni da imate) ne objavljujete sem nekom greškom. Apsolutno razočaravajuće.

  2. Nauta Brodic 18. decembar 2018. 19:27 #5701335

    Najveci problem elektroautomobila je njihova nerealno visoka cena obzirom da su tehnoloski daleko jednostavniji od klasicnih automobila a samim tim i jeftiniji u proizvodnji.

  3. Miki 17. decembar 2018. 23:59 #5697785

    ljudi ako jednom pumpa za evozila bude imala 8 ovakvih punjača to će izazvati momentalnu restrikcije struje u celom gradu.

  4. Simke 17. decembar 2018. 23:57 #5697784

    A mi još rialiti gledamo.


Informacije o Stanicama za punjenje električnih vozila www.schrack.rs

  • Informacije o Stanicama za punjenje e-Vozila

    Naučite nešto više o Stanicama za punjenje električnih vozila

Generalne informacije o Stanicama za punjenje e-Vozila

Ekspanzija mreže Stanica za punjenje električnih vozila je proces koji se kontinuirano razvija i ima za cilj kreiranje sveobuhvatne infrastrukture za potrebe električnih vozila. S’toga je jako važno podići svest celokupnih zajednica, organizacija i preduzeća u Srbiji putem konsultacija, obuka i pratećih programa kako bi podržale razvoj ovog, za čoveka i prirodu, jako važnog segmenta industrije i potrošnje (promovisati elektromobilnost).

U nastavku je kratak uvod u rad Stanica za punjenje električnih vozila kompanije SCHRACK Technik. i-CHARGE Stanice za punjenje su investicija u budućnost i sa njima ćete biti idealno opremljeni za sigurno punjenje baterija Vaših ili vozila Vaših korisnika.

Proces punjenja

Naizmenična struja (AC) iz javne električne mreže mora biti konvertovana u jednosmernu struju (DC) kako bi se koristila u svrhu punjenja baterija električnih vozila. Ovu konverziju obezbeđuje punjač koji je obično u sastavu električnog vozila.

Battery management system (BMS) kontroliše i nadgleda proces punjenja u zavisnosti od temperature, stanja baterije i napona u bateriji.

Zahtevi za napajanje su dosta niži za dvotočkaše, kao što su električni bicikli i električni skuteri, nego za električne automobile. Baterije koje se u tu svrhu koriste podrazumevaju nizak nivo kapaciteta punjenja, tako da i nije potreban nadzor punjenja ili je isti na nivou osnovnog. Električna vozila se obično dopunjavaju kod kuće ili na poslu.

Proces punjenja tokom radnog vremena najčešći je mogući slučaj punjenja baterija električnih vozila, te je stoga logično zaključiti da će se e-Vozila u tu svrhu najčešće koristiti, što dalje treba dovesti do zaključka da e-Vozila trebaju imati autonomiju od minimum 30-40 km pri jednom punjenju. Danas, DC Stanice za punjenje e-Vozila omogućavaju da vozila prelaze mnogo veće udaljenosti sa dosta kraćim vremenom punjenja baterija.

  • Slika a)

Prvi način podrazumeva punjenje na šuko utičnici, pri čemu se sistem za nadzor baterije (eng. BMS, batery managment system) i punjač nalaze u vozilu te nema komunkacije vozila i utičnice na stanici za punjenje. Slika a)

  • Slika b)

Drugi način je sličan prvom, ali se dodatno koristi upravljački uređaj u napojnom kablu (eng. ICCB, In Cable Control Box).
Taj kabl je deo opreme vozila, pri čemu ICCB nema komunikaciju sa utičnicom stanice za punjenje, a punjač se nalazi u vozilu.

  • Slika c)

Treći način podrazumeva punjenje naizmeničnom strujom preko utičnice tipa 2 na na stanici za punjenje, uz specijalni kabl do vozila.
Pri tome postoji komunikacija stanice za punjenje i vozila, a punjač se nalazi u vozilu.

Četvrti način podrazumeva punjenje jednosmernom strujom, pri čemu postoji komunikacija vozila i stanice za punjenje, u kojoj se nalazi punjač. Punjenje je brzo jer se odvija uz veću snagu (eng. fast charging). Standardizovani priključak na vozilu može biti u verziji CHAdeMO ili CCS. Slika d)

Karakteristike i izgled utičnica za Stanice za punjenje

Vreme punjenja

Vreme punjenja znatno varira u zavisnosti od kapaciteta baterija, punjača i napajanja. U proseku, vreme punjenja baterije kapaciteta 16 kWh je 5 sati (za punjenje u Režimu 2) pa do 8 sati (za Režim 1), za punjenje potpuno prazne baterije. U Režimu 3, može biti skraćeno za 20-ak minuta, u zavisnosti od kapaciteta konekcije. Mađutim, obzirom da je baterija retko potpuno prazna, vreme predviđeno za punjenje baterije na dnevnom nivou kreće se od 3 do 4 sata. Punjenje potpuno prazne baterije u Režimu 4 (DC režim) u modu brzog punjenja, traje između 15 i 30 minuta, u zavisnosti od kapaciteta baterije.

Princip punjenja

Kada je upaljeno zeleno signalno “Spreman” LED svetlo, stanica za punjenje je spremna za korišćenje i u stanju je pripravnosti. Priključak za punjenje je, u ovom režimu, bez napona. Pomoću integrisanog pomoćnog kontakta u priključku za punjenje, ili pomoću kontrolera za punjenje, stanica za punjenje prepoznaje kada se kabl za punjenje priključi na stanicu. Korišćenjem ključa za uključenje ili magnetne kartice (RFID), priključak za punjenje se aktivira ili, ukoliko nije potrebna autentifikacija, priključak se aktivira odmah nakon uključenja kabla. Zelena signalna LED svetiljka se isključuje i uključuje se crvena “Punjenje” LED svetiljka. Ovo sada signalizira da je mesto (priključak) zauzet i da je proces punjenja u toku. Isključenje utičnice prekida proces punjenja.

Šuko / CEE utičnice

Stanice za punjenje sa šuko utičnicom poseduju integrisan pomoćni kontakt. Uz pomoć ovog kontakta obezbeđena je detekcija priključenja kabla za punjenje kao i bezbedno uključivanje i isključivanje punjenja. Samo mesto punjenja (priključak) zaštićen je kombinovanim zaštitnim prekidačem sa okidačem diferencijalne struje (FI/LS). CEE 230V/400V utičnice takođe poseduju pomoćni kontakt a mogu biti i konektovani preko kontakta za nadzor.

Brojanje, naplata i aktiviranje

i-CHARGE Public, javne i polu javne stanice za punjenje mogu biti opremljenje različitim sistemima za aktivaciju i naplatu, u zavisnosti od potrebe kupaca. Sve stanice za punjenje opremljene su brojilom za svaku tačku punjenja (priključak). Postoji mogućnost primene različitih sistema naplate i aktiviranja, od ključa za aktiviranje, uređaja za ubacivanje novčića, do sistema aktiviranja putem RFID magnetnih kartica i SMS-a, kao i povezivanja u sistem stanica za punjenje u javnim garažama i parkilarištima putem i-CHARGE Grid Master sistema.

CHAdeMO

Nakon priključenja, BMS vozila konektuje se na računar stanice za punjenje u vidu master-slave sistema. BMS (master) signalizira stanici za punjenje (slave) status jačine struje punjenja baterije, DC napon i maksimalnu jačinu struje kojom se baterija može puniti, kao i napon, temperaturu i ostale parametre baterije.

Utičnica Tip 1

Stanice za punjenje sa integrisanim kablom za punjenje sa utičnicom Tip 1, poseduju kontroler za punjenje u skladu sa IEC 61851. Pomoću ovog kontrolera za punjenje ili priključkom, mogu biti punjene baterije strujom do 16A na sledećim e-Vozilima: Citroen C-Zero, Mitsubishi i-MiEV, Nissan LEAF, Peugeot iOn, Subaru Plug-In Stella. Dve LED signlne lampice pokazuju korisniku status punjenja. Mesto za punjenje (priključak) se aktivira pomoću RFID magnetne kartice ili putem ključa za aktiviranje. Tip 1 punjač ne poseduje automatsko zaključavanje. Opciono rešenje je katanac koji sprečava da utičnica bude isključena sa stanice za punjenje.

Utičnica Tip 2

Stanice za punjenje sa integrisanim Tip 2 priključkom poseduju kontroler za punjenje u skladu sa IEC 61851. Sa ovim kontrolerom, sva standardna vozila mogu puniti svoje baterije monofazno ili trofazno. Dve LED signalne sijalice pokazuju korisniku status stanice za punjenje. Utičnica za punjenje se aktivira pomoću RFID magnetne kartice ili pomoću ključa za aktiviranje. Tip 2 priključak za punjenje poseduje automatsko zaključavanje. Pri punjenju potrošača pomoću Tip 2 – Tip 2 kabal za punjenje, utičnica za punjenje i vozilo zaključavaju priključno mesto. Tip 2 – Tip 1 kabl za punjenje može biti zaključan automatski samo od strane stanice za punjenje.

Pregled proizvoda

i-CHARGE Grid Stanice za punjenje i-CHARGE Grid dizajnirane su za primenu na javnim parkinzima i u javnim garažama.

i-CHARGE Home – Kućne stanice za punjenje i-CHARGE Home stanica za punjenje električnih automobila je idealan punjač e-Automobila za kućne potrebe.

i-CHARGE BIKE / i-CHARGE BIKE SOLAR Za sektor električnih bicikli Schrack je razvio različite i-CHARGE stanice za punjenje električnih bicikli za svaku primenu.

i-CHARGE MOBILE PREMIUM – Mobilna stanica za punjenje i-CHARGE MOBILE PREMIUM je pokretna stanica za punjenje. Sve informacije o najboljoj pokretnoj stanici za punjenje električni

i-CHARGE DC Stanica za punjenje Punjenje pomoću DC Brze stanice za punjenje je drastično brže od punje putem AC punjača.

i-CHARGE Public i-CHARGE PUBLIC stanice za punjenje dizajnirane su za javno i polu javno korišćenje.

Zabrinjavajuće povećanje unosa suplemenata – vitamina i minerala

Zabrinjavajuće povećanje unosa suplemenata – vitamina i minerala

Zabrinjavajuće povećanje unosa suplemenata - vitamina i minerala Izvor: Shutterstock

Vitamini su neophodni za dobro zdravlje, ali konzumiranje previše određenog vitamina može biti štetno. Nedavno istraživanje bavilo se unosom vitamina B grupe i rizikom od preloma kostiju.

Vitaminski i mineralni dodaci ishrani postaju sve popularniji širom sveta. Iako nema sumnje da su nekim osobama potrebni, sve je veća zabrinutost da se suplementi uzimaju u mnogo većoj meri nego što bi trebalo i veoma često bez prethodnih konsultacija sa lekarima.

Kao što autori nove studije objašnjavaju, “previše hranljivih materija jednako je štetno kao i njihov smanjen unos”.

U ovoj studiji, istraživači su bili posebno zainteresovani za vitamine B6 i B12. I jedan i drugi imaju veliku ulogu u telu i javljaju se u različitim namirnicama.

Za mnoge zdrave ljude prilično je lako konzumirati adekvatne količine vitamina B6 i B12 iz uravnotežene, raznovrsne ishrane.

Vitamin B i rizik preloma kostiju

Prethodno su autori nedavnog istraživanja objavili sekundarnu analizu koristeći podatke od 6.837 osoba. Ono što su otkrili je neočekivano povećan rizik od preloma kuka. Konkretno, rizik od preloma bio je najveći kod pojedinaca koji su uzimali vitamine B6 i B12.

Da bi istražili odnos dalje, naučnici su proširili grupu podataka, a svoja otkrića objavili su u časopisu “JAMA Network Open”.

Naučnici su imali pristup podacima od 75.864 žena u postmenopauzi uključenih u studiju.

Pored informacija o zdravlju, ishrani i dodacima ishrani, istraživači su imali pristup i širokom nizu drugih detalja, uključujući rekreativne aktivnosti učesnika, lekove, status pušenja i indeks telesne mase (BMI).

Povećanje od skoro 50 odsto

Tokom 20-godišnje studije, bilo je 2.304 slučaja preloma kuka koji nisu bili povezani sa karcinomom ili većim traumama, poput saobraćajne nesreće.

Kao što se očekivalo, naučnici su videli vezu između suplementacije vitaminom B i rizika od frakture kuka.

“Rizik je bio najveći kod žena sa kombinovanim visokim unosom oba vitamina, što pokazuje skoro 50 odsto povećan rizik od preloma kuka u poređenju sa ženama sa malim unosom oba vitamina,” izjavio je tim naučnika koji je radio na ovoj studiji.

Oni takođe objašnjavaju da među ženama u kategorijama sa srednjim unosom oba vitamina rizik nije značajno povećan.

Naučnici su primetili da su viši nivoi vitamina B povezani sa suplementima, a ne sa unosom ovog vitamina putem hrane.

Oni jasno govore da neke osobe moraju da uzimaju suplemente vitamina B12, i da nema dokaza koji bi sugerisali da samo uzimanje vitamina B12 povećava rizik od frakture kuka.

Kako autori objašnjavaju, nivo unosa vitamina B daleko je premašio preporučene doze.

Kako vitamini grupe B povećavaju rizik od preloma?

Stručnjaci smatraju da velike doze vitamina B6 proizvode neurološke simptome, poput ataksije (koja utiče na koordinaciju), kao i smanjenja mišićnog tonusa.

Autori tvrde da ovi simptomi mogu da povećavaju rizik od preloma.

Druga teorija koju autori ističu je da visok nivo vitamina B6 može “ubrzati gubitak kostiju suprotstavljajući se modulacijskom uticaju estrogena na steroidne receptore”.

Što se tiče uloge vitamina B12 u tom odnosu, autori još uvek nemaju konkretne teorije.

Međutim, postoje i određena ograničenja. Na primer, tim nije mogao da utvrdi da li su neke žene počele da uzimaju suplemente vitamina B6 i B12 zbog bolesti.

Moguće je da je bilo kakav prelom kuka bio posledica bolesti, a ne unosa suplemenata.

Međutim, kada su naučnici razmatrali krtost kostiju i bolesti u svojoj analizi, to nije suštinski promenilo rezultate.

Trenutno je ovo jedina studija koja je posebno istražila interakciju između vitamina 6, vitamina B12 i preloma kuka.

Naučnici će morati da sprovedu još istraživanja da bi dokazali vezu.

Njihov zaključak je da u svakom slučaju treba biti oprezani pri uvođenju suplemenata, pogotovo kada nema očiglednog nedostatka određenog vitamina.

POVEZANE VESTI

Komentari (0)

Svet

BBC News na srpskom

Pol Gaskojn i seksualni napad: Legendarni fudbaler oslobođen optužbi

PA MediaPol Gaskojn dolazi na čitanje presude Pol Gaskojn, bivši fudbalski reprezentativac Engleske, oslobođen je optužbi za seksualni napad na ženu u vozu. On je bio optužen da je na silu poljubio putnicu u vozu na putu od Jorka do Njukasla u avgustu 2018. Ostalo je da porota donese odluku po drugoj, blažoj tački optužnice, […]

Postignut novi dogovor o Brezitu

PA MediaBoris Džonson Novi sporazum o Bregzitu dogovoren je između pregovaračkih timova Velike Britanije i EU pre sastanka evropskih lidera u Briselu. Premijer Boris Džonson na Tviteru je objavio: „Imamo novi dogovor koji nam vraća kontrolu.“ Dve strane rade na pravnom tekstu sporazuma, ali da bi on stupio na snagu mora da bude potvrđen u […]

Turski predsednik bacio Trampovo pismo u kantu za smeće

ReutersU pismo Tramp Erdoganu kaže: „Ne budi budala!“ Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan bacio je pismo američkog predsednika Donalda Trampa „u kantu za smeće“, rečeno je BBC-iju. U pismu od 9. oktobra, upućenom nakon što su se američke trupe povukle iz Sirije, Tramp je Erdoganu rekao: „Ne glumi mangupa, ne budi budala!“ BBCijevi izvori bliski […]
WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com