Neslaganje Evropljana i Trampove administracije?

Njujork tajms: Neslaganje Evropljana i Trampove administracije burno i otvoreno

Njujork tajms: Neslaganje Evropljana i Trampove administracije burno i otvorenoIzvor: Shutterstock

Neslaganje Evrope i administracije američkog predsednika Donalda Trampa je tokom godišnje konferencije o bezbednosti u Minhenu postalo otvoreno i burno, tvrde diplomate i analitičari i upozoravaju da bi pukotine u transatlantskim vezama mogle da iskoriste Rusija i Kina, piše Njujork tajms.

Evropski lideri dugo su brinuli da bi izjave predsednika SAD Donalda Trampa i njegove poruke na Tviteru mogle da naškode transatlantskom savezu koji postoji sedam decenija. Kako navodi list, nadali su se da će taj savez izdržati pritisak.

Visoki nemački zvaničnik, koji je tražio da ostane anoniman, na to je slegnuo ramenima i rekao: “Niko više ne veruje da je Trampu stalo do stavova ili interesa saveznika”.

Neposredna opasnost je, kako su upozorili diplomate i obaveštajni zvaničnici, to što postoji rizik da će te “transatlantske pukotine” sada da iskoriste Rusija i Kina.

Čak i uobučajeno sumoran ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov sa zadovoljstvom je primetio da evroatlantske veze postaju “napete”. “Vidimo da se stvaraju nove pukotine i da se produbljuju stare”, rekao je Lavrov.

I izvan okvira sadašnje administracije, sve veći broj Evropljana veruje da odnosi sa SAD nikada više neće biti isti.

Dugogodišnji analitičar nemačko-američkih odnosa Karl Kajzer rekao je da posle dve godine mandata predsednika Trampa, većina Francuza i Nemaca veruje Rusiji i Kini više nego SAD.

Bilo je međutim znakova da svi američki i evropski lideri nisu bili voljni tako lako da odustanu od transatlantskog saveza.

Da bi pokazali solidarnost sa Evropom, više od 50 američkih kongresmena, republikanaca i demokrata, prisustvovalo je Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.

O opasnostima unilateralnih akcija transatlantskih partnera u Minhenu su govorile nemačka kancelarka Angela Merkel, za koju Njujork tajms navodi da je održala neobično strastven govor, i ministarka odbrane Nemačke Ursula fon de Lejen.

Merkel je između ostalog kritikovala američko povlačenje iz Sirije koje, kako je ocenila, samo može da ide na ruku Rusiji i Iranu.

Njen stav deli šef francuske diplomatije Žan-Iv le Drijan koji je rekao da je za njega američka politika u Siriji “misterija”.

Na komentar republikanske senatorke Lindzi Grejem da će SAD zadržati “određene kapacitete” u Siriji, inače diplomatski odmeren francuski minister je sarkastično odgovorio “A, pa tu su dobre vesti. Nisam znao… Baš se radujem zbog toga”, rekao je.

Potpredsednik SAD Majk Pens, koji je govorio posle Merkel u Minhenu, naišao je na mrtvu tišinu kada je pokušao da izvrši pritisak na saveznike da se povuku iz nuklearnog sporazuma sa Iranom.

Evropski saveznici smatraju da je taj sporazum vitalan za evropsku bezbednost i neširenje nuklearnog oružja.

Pens je u govoru pohvalio Trampa i ono što je nazvao obnovom američkog liderstva na Zapadu. Evropljani, međutim, nisu bili ubeđeni, navodi Njujork tajms.

Sve veći broj evropskih glasova upozorava da neće biti povratka na staro u transatlantskim odnosima.

Norbert Retgen, koji je na čelu Spoljopolitičkog odbora nemačkog parlamenta, smatra da Tramp nije uzrok, već “simptom tektonskih pomeranja u geopolitici koji su doveli do povratka rivalstva velikih sila i centrifugalnih sila koje vode dalje od multilateralizma”.

“U eri posle Trampa neće biti povratka na eru pre Trampa”, rekao je Retgen i dodao da je bezbednost Evrope koju garantuju SAD bila status kvo.

“To se neće ponoviti”, naveo je nemački zvaničnik.

POVEZANE VESTI

KOMENTARI (0)

Koje vam je omiljeno godišnje doba?

Protojereji Miomir Jevtić i Bogosav Stanković redovni učesnici protesta u Nišu

Politika

Protojereji Miomir Jevtić i Bogosav Stanković redovni učesnici protesta u Nišu

Sveštenici SPC: Živimo u diktaturi, to mora da se menja

Aleksandar Vučić je prigrabio sve, a nema prava da to radi.

Ponaša se kao diktator i tiranin, sve je uzurpirao, narod se ništa ne pita. „Najbolji student Pravnog fakulteta“ na taj način krši i Ustav i zakone. To mora da se menja, govore naizmenično protojerej Miomir Jevtić i protojerej Bogosav Stanković, odgovarajući na pitanje Danasa zašto učestvuju na protestima „1 od 5 miliona“.

Protojereji Jevtić i Stanković su redovni učesnici protestnih okupljanja u Nišu, na koja dolaze svakog petka uveče, prelazeći po tridesetak kilometara, pošto „žive u Aleksincu“. U prvim su redovima, u razgovorima sa govornicima i građanima, sa kojima „razmenjuju misli“ ili se fotografišu. Retki su sveštenici Srpske pravoslavne crkve koji se mogu videti na aktuelnim protestima u Srbiji.

– Narod u Srbiji je obespravljen i ugrožen, uzeta su mu mnoga prava. Živi u siromaštvu i bedi, mnogi rade za stotinak evra mesečno. Penzionerima je otet deo penzija. Na delu je izdaja Kosova i Metohije. Državni resursi se rasprodaju. Medijski smo uništeni. Naše mesto je ovde, Crkva je uvek bila uz narod, i u vreme komunizma i titoizma…- glasi nastavak objašnjenja ovih sveštenika zašto su deo aktuelnih građanskih protesta.

Na naše pitanje: da li strahuju da bi zbog aktivnog učešća na protestima i istupanja u javnosti mogli trpeti posledice, naši sagovornici odgovaraju različito. Protojerej Stanković kaže da ne strahuje, dok njegov kolega Jevtić misli unekoliko drugačije: „Posledice će da dođu, ali šta su one u odnosu na situaciju u kojoj se nalazi naš narod i diktaturu u kojoj živimo?“.

Miroslav Pudar

Politika

Miroslav Samardžić, aktivista Zrenjaninskog socijalnog foruma, o kreativnoj politici

Šetnje nisu dovoljne, potrebni su novi oblici borbe

Jedini izlaz iz očajne situacije u kojoj se nalazimo je nastanak masovnog, autonomnog demokratskog socijalnog pokreta koji bi počivao na principima jednakosti, solidarnosti, društvene pravde, tolerancije i na poštovanju ljudskih i manjinskih prava i tek takav pokret mogao bi da povrati kreativne potencijale politike.

To smatra politikolog Miroslav Samardžić, aktivista Zrenjaninskog socijalnog foruma koji je podržao proteste u Srbiji. Prema njegovom objašnjenju, ko želi da njegova prava budu ostvarena, mora biti spreman da se za njih bori.

* Kakav je građanski protest na ulicama Srbije ove zime, da li je artikulisan, efikasan i ima li perspektivu?

– Efikasni su samo oni politički pokreti koji su u stanju da stvaraju institucije koje imaju moć, i koji počivaju na jasnim antisistemskim programima. Protesti koji se održavaju poslednjih nedelja u Beogradu za sada nemaju ni jasan politički program, ni čvrstu organizaciju. Spontani protesti građana obično ne traju dugo, brzo se pojave i još brže nestanu, što smo nebrojeno puta videli u svetu poslednjih godina, od Okjupaj pokreta u SAD, pa nadalje. U Nišu su zahtevi jasniji, što je posledica socijalnih borbi u ovom gradu poslednjih godina. Koncept građanskog protesta iznuđen je zbog toga što je veći deo opozicije kompromitovan načinom na koji su vršili vlast do 2012. godine, stoga političke partije ne mogu artikulisati nezadovoljstvo stanovništva.

* Koje forme borbe, sem šetanja na ulici, mogu biti sredstvo da se dođe do jake demokratije? Ko sve treba da se uključi kako bi dobili odgovornu državu i efikasnu vlast i gde je tu uloga radnika?

– Nije dovoljno ukazivati samo na nedostatak demokratije i medijskih sloboda, potrebno je da zahtevi budu širi, da obuhvate oblast zaštite prava radnika, treba ukazivati na katastrofalno stanje zdravstvenog sistema i slično, kako protesti ne bi ostali socijalno izolovani. Za njih je ključno da li će se omasoviti i otvoriti prema problemima svih društvenih slojeva i raširiti se izvan kruga dvojke, ukoliko se ograniče samo na kritiku autoritarnih tendencija u političkom sistemu, preti im jenjavanje. Demonstranti, pored uličnih protesta, moraju razvijati i druge forme borbe, šetnje nisu dovoljne. Protesti su smisleni i uspešni ukoliko se institucionalizuju i dovedu do stvaranja brojnih organizacija koje će, na različite načine, svakodnevno delovati. Važno je da se u Srbiji obnovi civilno društvo koje je zamrlo, uspeh na izborima moguć je samo ukoliko opozicija prethodno stekne autonomnu moć u društvu.

Neki oblik represije u ovom trenutku razjario bi demonstrante i omasovio ulične demonstracije. Režimska propaganda, da bi bila uspešna, mora biti ograničena na uzak krug aktera. Ukoliko se njena agresije usmeri prema širokom krugu ljudi i organizacija, ona prestaje da bude delotvorna. Vlast treba podsticati da čini takve greške, zbog toga što više javnih ličnosti treba da bude uključeno, kako bi se režimska agresija rasula u mnoštvo pravaca. Važno je da protesti podstaknu nastanak drukčijeg sistema, u kome će vlast biti odgovorna, demokratski kontrolisana, kompetentna i efikasna. Promena po sistemu sjaši Kurta… nema mobilizacijsku snagu.

Radnicima koji na poslu nose pelene svejedno je ko je na vlasti, sve dok ona njima ne obezbedi povoljniji položaj. Jedini izlaz iz očajne situacije u kojoj se nalazimo je nastanak masovnog, autonomnog demokratskog socijalnog pokreta koji bi počivao na principima jednakosti, solidarnosti, društvene pravde, tolerancije i na poštovanju ljudskih i manjinskih prava. Takav pokret mogao bi da povrati kreativne potencijale politike. Ko želi da njegova prava budu ostvarena, mora biti spreman da se za njih bori.

Vekovima smo imitatori mode?

Fusnote

Da li smo ikada bili moderni?

Šta tačno znači biti moderan? Ne u smislu praćenja mode i modnih trendova (eno Instagrama i Jutjubera za to, đavo ih odneo), već sociokulturnog i sociopolitičkog bivstvovanja u duhu modernosti ili Moderne.

    

Šta je zaista i zapravo „moderna Srbija“? Rasipamo tu sintagmu unaokolo kao krava balegu, ali fakat je da brkamo i ne razumemo ponajbolje kada je neki kulturni i bihevioralni obrazac „tradicionalan“, a kada „moderan“. Za sociologa Emila Dirkema, modernost je značila društveni poredak koji se zasniva na razlikama, a ne na parohijalnim i uskogrudim sličnostima među ljudima. Blistavo prosto, u modernom društvu smo međusobno različiti, a ne slični. I u tome počivaju i snaga i privlačnost Moderne. Karl Marks je rekao ovo isto, ali karakteristično lepršavije: kapitalistička modernost je „razorila sve feudalne, patrijarhalne i idilične odnose“, „nemilosrdno pokidala šarolike feudalne veze koje su čoveka vezivale za njegovog pretpostavljenog“ i „u ledenoj vodi sebičnog računa utopila svete drhtaje pobožnog zanosa, viteškog oduševljenja, malograđanske sentimentalnosti“. Za vučićološki popularnog sociologa Maksa Vebera, modernost je takođe značila „raščaravanje sveta“, tj. kolektivno hodanje u pravcu racionalizacije i birokratizacije života. Jedno proterivanje misterija, čuda, tajanstvenosti, opčinjenosti i strahopoštovanja iz javnosti, odnosno iz našeg razumevanja sveta. Primera radi, Njutn je ovo bio uradio svojevrsnim „raščaravanjem“ ili „rasplitanjem“ duge, redukujući ovaj čarobni, mistični i biblijsko-zavetni fenomen na prosto i nimalo misteriozno prelamanje svetlosti kroz kapljice kiše.

Dakle, modernost je značila i znači matematiku i nauku, napredak i progres, pismenost i industriju, vodovod i kanalizaciju, prava čoveka i građanina i ljudska prava, prosvećenost i sekularizam, nuklearnu porodicu i kapitalizam, sveopštu digitronizaciju i vaskoliki razum. Knjige, braćo (i sestre), a ne zvona i praporce. Ali, modernost je značila i razdvajanje čoveka, društva i kulture od – prirode. Tačnije, čovekovo pripitomljavanje „prirode“, njegovo uzgajanje biljaka i kroćenje životinja, spravljanje lekova, odeće i skloništa. Tradicionalni čovek je taj koji je uronjen u „prirodu“, u njene cikluse i hirove, dok moderni čovek to nije. Što je sve impliciralo i razdvajanje objekata i subjekata, datog i stvorenog, prirodnog i veštačkog, ljudskog i neljudskog, pasivnog i aktivnog, imanentnog i transcendentnog. Ovakvo (moderno) razmišljanje je potpuno strano za, na primer, „divljake“ ili „urođenike“ sa Melanezije, a koji čoveka ili same sebe uopšte ne posmatraju kao udaljene ili različite od sveta prirode. Za njih postoje samo kategorije „divljeg“ („romi“) i „domaćeg“ („mbo“), pri čemu su i naši ljudi i naše svinje podjednako – „domaći“, a susedni ljudi i susedne svinje su – divlji. I mi, moderni, bismo svakako rekli da su neke životinje „domaće“ ili „naši“ kućni ljubimci, ali one i dalje ostaju deo prirodnog, neljudskog sveta. A ove razlike između naših ljudi i naših svinja za Melanezijce naprosto nema. Dok su divlji svi oni koji su – Drugi.

I sad, pojedini evropski mislioci i društveni naučnici su posle Drugog svetskog rata počeli da kritikuju i generalno cipelare tu modernost i prosvetiteljstvo, nazvavši se postmodernistima. A poverenje i nada u nauku, razum i napredak postale su relativno poljuljane ili temeljno uzdrmane. Dok se Teodor Adorno pitao kako pisati poeziju posle Holokausta, za Zigmunta Baumana je Holokaust bio sama definicija modernosti i civilizacije, a ne varvarstva. Jer, sa svojim racionalno organizovanim vozovima po železničkim prugama, birokratskim spiskovima i biohemijskim insekticidima, te masovnom, industrijskom proizvodnjom (smrti), šta je bio Holokaust, ako ne izraz Moderne? Najzad, francuski antropolog i sociolog Bruno Latur je u krajnje zanimljivom i istoimenom tekstu (1991.) bio poručio sledeće: mi nikada nismo bili moderni. I to je zamisao koja nas ovde ponajviše interesuje. Analizirajući raznorodne stvari, od nauke, preko plemena u Amazoniji, do globalnog zagrevanja i pada Berlinskog zida, Latur nadahnuto tvrdi da se mi nikada odistinski nismo odvojili od tradicionalnog mišljenja i predmodernog ponašanja.

Mi, moderni, možemo sebi pričati šta god poželimo, ali niti je razum prevladao, niti je bog zaista umro. Nismo raskinuli sa tradicijom i prošlošću, niti smo naročito napredovali. Na primer, demokratski izabranim vođama još uvek pristupamo kao feudalnim monarsima, gospodarima i despotima, a ne kao našim službenicima. Kultovi ličnosti i dalje su predmoderni totemi, a žilavo istrajavaju i mitologije i zadivljenosti dvorovima, zamkovima, kraljevima, princezama, vitezovima, prostodušnim seljacima i pravovernim domaćinima. Ženama je i dalje mesto u kući, a homoseksualcima u paklu. Kao i spomenutim „urođenicima“ sa Melanezije, i nama su drugi i drugačiji prečesto neprijatelji, stranci, opasni i divlji. Nikada nismo u potpunosti raskrstili ni sa magijom, sujeverjima i vradžbinama, a mnogi tradicionalni kulturni obrasci još uvek su sasvim živi i zdravi. I ne vidimo ih samo kada se polivamo „svetom vodicom“ ili kucamo u drvo „protiv uroka“, već i kada izuvamo cipele u gostima, okupljamo se povodom slava i rođendana, sami spravljamo ajvar, pečemo rakiju i uzgajamo začine na terasi, čitamo horoskop i gledamo u šolju, te kada ne verujemo lekarima, pa se lečimo travkama i čajevima. Konačno, i naši moderni predsednici ili ministri „polažu zakletvu“ nad Ustavom. Dakle, izvode vradžbine: ceremonijalno izgovaraju neke reči i mrdaju udove u jednom čisto magijskom ritualu.

O svemu ovome valja promisliti dok slično magijski i tradicionalno ritualno proslavljamo Dan državnosti Srbije i obeležavamo donošenje tzv. Sretenjskog ustava (1835.). Za one sa jeftinijim ulaznicama, u pitanju jeste bio jedan od prvih, najdemokratskijih i najliberalnijih ustava svog doba. Opisivan je i kao „najistočniji odblesak Francuske revolucije“, a za „bratsku“ Rusiju (koja mu se oštro protivila), bio je to nakaradni „francuski rasad u turskoj šumi“. Ovo je bio i ustav koji je ukinuo feudalizam i nastojao da raskrsti sa autokratskom vladavinom, predmodernim poretkom i tradicionalnim društvom u Srbiji. U istom je proglašeno načelo podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Kneževa vlast imala je da bude ograničena Državnim sovjetom, a predviđeno je i postojanje Narodne skupštine. Proklamovane su neprikosnovenost ličnosti, pravo na zakonito suđenje, sloboda kretanja i nastanjivanja, nepovredivost stana, pravo na izbor zanimanja i druga prava i slobode građana. Sa izuzetkom jugoslovenskog „koka-kola socijalizma“, Srbija je tada najviše ličila na – Ameriku. To jest, zaličila je na istu – na papiru.

Drugim rečima, Sretenjski ustav nesumnjivo jeste bio moderan. Ali, da li smo mi ikada bili moderni? Od Obrenovića i Karađorđevića, preko Pašićevih radikala i Titovih komunista, sve do Miloševića, DOS-a i Vučića, da li je nekada zaista postojala moderna Srbija? Da li smo ikada imali društveni poredak koji je zasnovan na pluralizmu, tj. na Dirkemovim različitostima umesto na sličnostima? Na Marksovom raskidanju odnosa koji nas vezuju za feudalne i patrijarhalne pretpostavljene? Na Veberovom racionalnom „raščaravanju sveta“ i na efikasnoj, nepristrasnoj birokratiji, umesto na srodničkim vezama i ličnim poznanstvima? Sa brzim internetom ili bez njega, jesmo li to imali državu i društvo koji stoje nasuprot predmodernoj, despotskoj, seljačkoj, narodnjačkoj, tradicionalnoj, patrijarhalnoj Srbiji koja je sačinjena od srodničkih, aristokratskih i partijskih privilegija? Ne u knjigama, dokumentima i ostalim papirima, već realno, empirijski i odistinski? Na poražavajuće indikativan odgovor upućuje to što je ovaj Sretenjski ustav bio na snazi čitave – dve sedmice. A onda je knez Miloš tu modernističku izmišljotinu i ujdurmu poslao dođavola. Protiv Sretenjskog ustava bila je i Turska (čija je Srbija bila vazalna kneževina), Austrija (koja tada ni sama nije imala ustav), kao i spomenuta Rusija (koja se i tada mešala i bila rovarila po Balkanu). Ali, prepustimo istoriju istoričarima. Vodeće pitanje danas zapravo je sledeće: kako to da u fluidnom, refleksivnom, rizičnom i postmodernom 21. veku mi i dalje gradimo – „modernu Srbiju“?

Čitave 184 godine posle, pitanje je koliko smo odmakli u pogledu modernih propisa, doktrina, ideala i nasleđa Sretenjskog ustava? Kako to danas stojimo sa strogom podelom vlasti na „zakonodateljnu“, „zakonoizvršiteljnu“ i sudsku? I zašto je 2019. godine Narodna skupština tek prosti i prostački servis Vlade, pa usvaja zakone „na zvonce“? Da li naš Državni sovjet sa svojim popečiteljima (Vlada) zaista kontroliše Kneza (predsednika). I zašto ne? Kakva je neprikosnovenost ličnosti „moderne“ Srbije ukoliko je Poverenik za zaštitu podataka o istima donedavno bio toliko rmbačio? Gde se dedoše zakonito suđenje, ljudska prava, funkcionalna pismenost i sekularizam, slobodno tržište i konkurencija, sloboda govora i izražavanja, i ta neka sloboda izbora bez rizika po (državni) posao? Kuda to napredno napredujemo ukoliko smo ove godine i u 21. veku, po Fridom hausu, od statusa „slobodne“ komotno otklizali ka stanju „delimično slobodne“ zemlje? Sretenjski ustav jednostavno je i bio i tragično ostao poslovično mrtvo slovo na papiru. A ima neke blesave ironije u tome što predmodernim ceremonijama, ritualima i praznovernim praznovanjima obeležavamo jedan toliko moderni istorijski dokument. Možda smo nekada i bili moderni, ali danas to nismo. Šta onda tačno proslavljamo?

    

Komentari (9)

* Sva polja su obavezna

 

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Koristimo Akismet kako bi smanjili spam. Pročitajte kako obrađujemo podatke iz komentara.

  1. Svi ustavi u nas završavaju kao mrtvo slovo na papiru. Doneti su uglavnom zbog stranog faktora,(zapadne supervizije), kao deklarativni privid demokratičnosti. Ništa se u nas nije promenilo još od vakta Kodže Miloša samo glumatamo da jeste. Nadamo se da jeste, a „sublimalno u engramima“ zacarena strepnja veća je od nade. Ništa se u Srbiji ne menja, samo vreme teče i stvara privid da napredujemo, u rikverc, naravno.

    1. Sretenjski je ustav bio na snazi (važio) koliko? 15 dana (ili tome slično). Toliko je trebalo da Knjaza Miloša Rusija OCINKARI kod SULTANA, Sultan (nije ni čitao taj ustav) da ne beše ruskog cinkarenja možda bi i taj ustav duže potrajao…. ovako ništa.

  2. Da bi se društvo politčki izgradilo kao demokratsko, parlamentarno, tolerantno ili, što kažete, moderno, potrebna je jedna pretpostavka koja im prehodi. To je kulturna reformacija. Ne u smislu kulture ponašanja (mada smo i tu tanki) već promene vrednosti u bazičnom, duhovnom smislu. Bez toga sve ovo političko trčanje na točku je veština hrčka. Kad se umori malo odmori, nekih 10-15 godina, pa onda opet na točak. Naša kultura, vrednosti i svakodnevni način života računajući tu i međuljudsku komunikaciju na dnevnom nivou je zabetonirana u predmodernom. A crkva udar na sve to čeličnu armaturu. Dok ne sazre svest o potrebi da se društvo suštinski menja sve demonstracije i slični cirkusi služe i služiće samo kao ventil koji zapravo čuva to predmoderno društvo od promena. Pitanje glasi imamo li mi vremena da čekamo na takvu suštinsku promenu svesti?

  3. Ovaj tekst odskače od klasične produkcije ovog kolumniste. Odmeren je i vrlo koristan, uz tek poneko iskakanje prema sopstvenom političkom credu, što je i prirodno i normalno. Jedino što stvarno ne razumem je pojam „digitronizacija“. Digitron Buje bila je fabrika džepnih kalkulatora iz mesta Buje u Istri, verovatno je imala najpamtljivije ime u elektronskoj industriji SFRJ, ali…opet ne razumem.

  4. Moderno je nekad znacilo, sto je sada cenim demode izraz, i biti in, fashionable, furat najki? A bili smo i trendseteri retroa. Cak i to cak i u najnoviji Armani. Vrlo brzo nakon sto smo bili -vase dupe uvek zategnuto, uvek moderno u farmarke pirossssssiiiii- moderni da su neki slabiji iz geografije mislili da je Pirot u Italiji. Samoupravna radna zajednica-zvuci postmoderno? Identitetski? Srbe i Srpkinje je trendi a i tradicionalno definisalo to sto su srpski pravoslavni pa i hriscani – conditio sine qua non. Znaci da je u pitanju verska zajednica? Da neko ko je npr Katolik samim tim ne moze da bude i Srbin? Osim ukoliko je univerzalno ostvaren poput npr Rudjera Boskovica? Uvek moderno na Bolknzima. Odanost Rusiji veca nego u Rusa, Rusija ispred Srbije? Znaci verska zajednica lojalna drugima a ne sebi koji su jer su veci Rusi iako Srbi? Jer samo Rusija razume i podrzava (Palau plus) nase opredeljenje za carstvo nebesno koje nam ne dozvoljava odricanje od teritorije zemaljske kojom teritorijalno neraspolazemo uz sledstveno odricanje buducnosti teritoriji koju imamo? Tesko za skapirati ali CKKPSSSR kapira. Ako je identitetska konfuzija in mi smo trendseteri-sve po potrebi-srbIN. Kao drustvo, kao sistem uredjenja, funkcionalno- da li je funkcionalno moderno? Da li je diktatura moderna ili samo fashionable? Da li je demokratija novotarija? Sve je mnogo jasnije kada se upitamo da li je drzava u kojoj zivimo to sto jeste, kako je samu sebe definisala, parlamentarna republika sa tri oblika vlasti i ako jeste de jure, sta je de fakto? Light diktatura liderskih partija ogranicena dzigericom savesnih zurnalista, umetnika, javnih licnosti, unutarpartijskim obracunima, medjusobnom ucenjenoscu sa opozicijom u govnarskom konsenzusu nepruzanja podrske u resavanju sustinskih pitanja, globalnim politickim modernostima. Uz ogradu u odnosu na to sta smo mi, sta je moderno, sta je dominatno… A sta proslavljamo? Neradni dan. Ostalo je od sekundarnog znacaja. Drzavni posao kao tv format po sebi, da sam tata od na rtv npr., ne bih cenzurisao, ne bih skidao, ne bih sekao najgledaniju granu pogotovo tako fleksibilnu das ne lazemo. Aj sad, cenzurisi Kisjuhase.

  5. U situaciji kad 99% kritički misleće javnosti govori o tome da „Vučić krši ustav“ a pritom ne razume ni značenje same reči ustav ni njene praktične implikacije i primenu malo je bez veze obeležavati Sretenje kao državni praznik – meni to liči kao kad bi krave išle u operu da se kulturno oplemenjuju ne bi li davale kvalitetnije mleko. Ali da se vratimo na temu modernosti, bićemo moderni kad biološki izumre ova i sledećih 30-40 generacija, do tada će nam se valjda u dovoljnoj meri promeniti svest da uvažimo prednosti modernog i da prozremo i odbacimo licemerje tradicionalnog. Ovde većina ustav doživljava kao zakon pa tako čak imamo i ustavni zakon a ideja ustava je da „zaustavlja“ (obratiti pažnju na koren reči) nečiju moć, bilo da je reč o državi ili o njenim predstavnicima. Stoga se ne može kukati na to Vučić krši ustav (iako je pravnik sa visokim prosekom – tim gore) jer ustav danas ne postoji već se mora hitno među opozicijom i poštenom inteligencijom krenuti u razgovore za donošenje ustava – akta koji će ograničiti svačiju vlast i dopustiti različitost ako želimo biti moderni. Lično mislim da srbi nemaju takve ambicije, oni bi samo da budu vezir umesto vezira – to je krajnji domet svih političkih napora ovde.

  6. Moderna Srbija u smislu koji je opisan u tekstu nije postojala, osim u nekim segmentima – ironicno – za vreme Tita. Ali jeste postojala potreba, zelja i namera obicnog naroda da „zivi kao svet“. To je pokazivano i jos uvek se pokazuje vise na onom vaznijem, nivou kulturnog modela, nego na politickom, mada na prvi pogled ne izgleda tako. Nase elite su to svaki put sprecavale da bi imale koga da jasu. Daleko je lakse i profitabilnije zatvoriti sopstveni narod u obor nego praviti to sto se zove moderna drzava. Izuzeci koji su pokusavali suprotno bili su surovo kaznjavani (pa makar bio kralj ili premijer), proterivani ili sistematski ignorisani. Nedopustivo je da im neko „kvari pos’o“. Kad je Tito prvi put, silom, sprecio da ga magarce, oseto se pomak. Da danas ima razloga za veru u tu potrebu su upravo ovi protesti.U sutuaciji kad je vecina ocigledno protiv sadasnjih ali i opozicionih nadmenih „velicina“ kojima ne pada na pamet da nam javno objasne makar „sitnice“ kao sto je milion dolara nasih para za Miladina Kovacevica – ljudi ipak izlaze „na nisan“. Sta bi tek bilo da je u opoziciji makar jedna ozbiljna stranka? Ali kako da je bude kad je ne zeli ni pozicija ni opozicija, ujedinjena protiv modernosti? Kakva je buducnost te modernosti u 21-vom veku, da li je ispred nas samo korporativna drzava, drzava -firma, kapitalisticki feud ili zivotinjska farma, sasvim je druga tema.

Represije na sve strane?

Politika

Organizatori protesta najavili tužbu zbog mobinga

Dvoje zaposlenih u rudniku Kolubara najavilo je tužbe protiv poslodavaca zbog mobinga jer ih je, samo dan nakon što se saznalo da učestvuju u organizaciji protesta „1 od 5 miliona“ u opštini Lazarevac, dočekao predlog za premeštaj na teža i manje plaćena radna mesta, a ubrzo je stiglo i rešenje, obavio je N1.

    
Foto: 1od5miliona – Lazarevac /Facebook

Marko Jovanović, zaposlen u tom javnom preduzeću, u kom je posle 15 godina doživeo mobing, kaže kako je, umesto da zbog srčanih problema bude premešten na lakše radno mesto, doživeo suprotno – premeštaj na teže radno mesto i manju platu. To se, kako ocenjuje, dogodilo zbog učešća u talasu građanskih rotesta „1 od 5 miliona“.

„Dobio sam teže radno mesto, sa manjom platom, manjim koeficijentom, mislim, ne teže, nego najteže radno mesto u Kolubari. Priprema, to jest tamo gde sam premešten, je mesto gde se ljudi šalju obično po kazni ili ako naprave neki prestup ili incident. Ja ništa od toga nisam uradio i verujem da je to usko povezano sa tim što sam u organizaciji protesta“, rekao je Jovanović za N1. Identična sudbina zadesila je, kako navodi N1, i Jovanovićevuu koleginicu Vesnu Lakićević, koja je u Kolubari provela više od tri decenije.

Lakićević tvrdi kako je i ranije bila na meti moćnika u preduzeću zbog građanskog aktivizma, a da se sve pogoršalo par dana nakon što je ušla u organizaciju lazarevačkih protestnih šetnji. „E, tad su me izbacili iz smene, prvo je to bilo, da me direktor Milan Mišković izbacuje iz smene. Posle četiri dana je stiglo novo rešenje da pređem u drugi deo preduzeća, na radno mesto za koje nisam obučena, strukovno nisam obučena, niti znam šta bih tamo radila“, rekla je Vesna Lakićević za N1.

Ona smatra da je potpuno nejasno zašto je prebacuju na nižu poziciju, u elektro odeljenje, a upravo iz tog odeljenja je upućena koleginica kao njena zamena. Na takav scenario Vesnu su, kako navodi N1, kolege i poznanici upozoravali više puta, jer se izdvajala“ zbog iskazivanja građanskog nezadovoljstva“.

„Ovo je upozorenje bilo, jer sam ja sve vreme dobijala ta upozorenja – vodi računa šta radiš, neće to dobro tako, ti ne smeš tako, dok nisam dobila juče upozorenje da će da se kuca rešenje za Kostolac“, ispričala je za N1 Lakićević. I ona i njen kolega tvrde kako ne žele da pristanu na degradaciju, prvenstveno zbog svojde dece kojima treba da budu uzori. Zato će, kako su najavili, podneti tužbu za mobing protiv Javnog preduzeća Kolubara. „Sad ćemo da vidimo šta će poslodavac da uradi“, zaključuje Lakićević u razgovoru za N1.

Svetlana Bojković: Danas je laž postala legitimna

Svetlana Bojković: Danas je laž postala legitimna

Protesti nezadovoljnih građana govore o tome kakvo društvo, kakvu državu i kakvu kulturu življenja želimo, ali oni ne znače podršku opoziciji, već se traži i od vlasti i od opozicije da se u našu političku kulturu uvedu građanske vrednosti i standardi, rekla je glumica Svetlana Bojković u Danu uživo.

“Nadam se da će protesti potrajati, da su ljudi spremni na duge staze, ja sam tu”, rekla je.

Bojković je ocenila da postajemo društvo u kojem se promoviše prostaštvo kao način komunikacije, a to je “nezdravo i opasno”.

Treba da se uspostavi sistem u kojem će građani biti i odogovorni i zaštićeni, a mi toga nemamo, dodaje. “Mi od devedestih živimo u zemlji u kojoj vlada pravo jačeg, a to znači da država ne funkcioniše”.

Danas je laž postala legitimna, a da bi se uspostavilo da svi stanovnici Srbije budu obavešteni treba da postoji sloboda govora, kultura dijaloga, gde neće biti laži, podmetanja i vređanja neistomišljenika, navela je ona.

Treba da postoji sloboda medija, kaže glumica, dok ovako ljudi nemaju pravu informaciju iz različitih uglova. “Ne postoji sloboda medija, već samo ono što im se servira”.

“Potrebno je i da se uvede profesionalni kodeks medija, jer mediji utiču na mlade ljude i kulturu, preplavljenji smo tabloidima koji nude samo vulgarnost i primitivizam, a na račun prosvetljenja i stvaralaštva. Tako se ne stvara zdravo društvo, već se društvo gura u blato i bolest”, ocenila je.

Ona je rekla da je društvo koje ne ulaže u kulturu i obrazovanje – obezglavljeno društvo.

Govoreći o podršci i učešću glumaca u protestima širom Srbije, Bojković je podsetila da je “to uvek bilo tako”. “Takva smo bića, nije ovo prvi put da se glumci uključuju u proteste”.

Upitana da li je obaveza intelektualaca da se prikljuuče protestima građana, ona je rekla da će protesti trajati, kao da i dalje broj onih koji se priključuju protestima raste. “Nekome treba malo više vremena, meni je trebalo dva meseca, možda nekima treba malo više ohrabrenja”, dodala je.

Bojković je navela i da su ljudi bili “razočarani demokratama i tu je splasla energija koja se utrošila da bi oni došli na vlast”.

“Tako da, ako oni hoce da se vrate na vlast morali bi dobro da se preslišaju gde su pogrešili.. to je dovelo do dizanja ruku.. ali nezadovoljstvo postoji i zdravo je da se dese protesti, to je kao kad čir pukne u organizmu pa loša tvar izađe napolje”, rekla je gošća Dana uživo.

Govoreći o Sporazumu opozicije sa narodom, Bojković je rekla da poverenje građana teško može da se vrati. “Ali sve ovo je početak dugog puta koji se neće završiti brzo, niti verujem da će predsednik dati ostavku”.

Mladi odlaze iz zemlje jer je društvo postalo nemoralno, u međusobnim komunikacijama prostačko.

“Ta vređanja i čega se mi sve naslušamo, zagađena, prljava atmosfera… prvo to treba pročistiti. Ti mladi ljudi ako nemaju gde da se zaposle, a još treba da žive u jednom nekulturnom društvu – ne možete ih zadržati, ako je sve tako ružno i kaljavo”, kaže ona.

Komentarišući izjavu ministra prosvete Mladena Šarčevića da proteste nisu podržala “ozbiljna imena”, Bojković je ocenila da je to nizak udarac i uvreda. “To je tako paušalno i nevaspitano. Ovo je osveta loših đaka”, dodala je.

POVEZANE VESTI

KOMENTARI (35)

Radmila Tomasevna

Svaka recenica ovog teksta Svetlane Bojkovic mogla bi da bude naslov istog.Mozda je najbolja:”Nadam se da ce protesti potrajati…ja sam tu.”

Dule

Nemojte tako gospođo Svetlana, kakva osveta loših đaka. Pa zar naš vrli predsednik nije bio student generacije na Pravnom fakultetu?

miš

Divna je Svetlana, veličanstven je bio Miloš Žutić!

Potreban je sporazum

Kosnet: Potreban sporazum koji će podrazumevati uzajamno priznanje

Kosnet: Potreban sporazum koji će podrazumevati uzajamno priznanjeIzvor: Wikimedia/U.S. Department of State

Prištini je potreban sporazum sa Beogradom koji će rezultirati “uzajamim priznanjem”, ali i odgovorno rukovodstvo, rekao je ambasador SAD u Prištini Filip Kosnet, čestitajući građanima Kosova 11 godina od proglašenja kosovske nezavisnosti.

U video-poruci građanima, Kosnet kaže da je “blisko partnerstvo između Sjedinjenih Država i Kosova donelo koristi obema zemljama” i da ne sumnja da će to partnerstvo biti nastavljeno i u budućnosti.

“Kosovo je sada ušlo u drugu deceniju svoje Deklaracije o nezavisnosti. Sada je odgovornost naroda Kosova da drže svoje lidere odgovornim za korake uspeha “, naveo je.

Dodao je da često čuje da građani Kosova žele mir, pravdu i prosperitet, te da veruje da Priština ne može da ignoriše te želje.

“Za postizanje mira potreban je sveobuhvatni sporazum sa Srbijom koji će rezultirati uzajamnim priznavanjem”, kaže Kosnet.

“Da bismo to postigli”, dodao je, potrebno je odgovorno vođstvo, uključivanje građana i odlučnost da svi građani budu jednaki bez obzira na pol, religiju ili pripadnost.

“Siguran sam da će ljudi na Kosovu biti na pravom putu, a Sjedinjene Države će biti blizu vas”, naveo je Kosnet u čestitki.

Koje crne javne nabavke?

Kako smanjiti korupciju u javnim nabavkama

Izvor: N1

Od polovine 2020. godine,svi postupci javnih nabavki u Srbiji sprovodiće se isključivo elektronski, preko novog kvalitetnijeg i funkcionalnijeg Portala javnih nabavki – to je najznačajnija novina zakona o javnim nabavkama.

Elektronskim sprovođenjem javnih nabavki smanjiće se mogućnost grešaka, kojih ima kada se dokumenti popunjavaju ručno, kada se predaju papiri, takođe, biće veća mogućnost naknadne kontrole, kaže Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija.

“Uvek kada se smanjuje lični kontakt, npr. sprovođenje elektronske licitacije, što je jedna od novina, treba da smanji korpuciju u onom središnjem delu javnih nabavki, kada se bira najbolji ponuđač. Mogućnosti ima za korupciju i pre i posle toga o tome treba povesti računa”, kaže Nenadić.

Kako kaže, mnogo više korupcije može da se dogodi u nekim prethodnim fazama postupka kada se definišu potrebe naručilaca kada se planiraju javne nabavke, jer one mogu biti definisane da ne odgovaraju primarnom javnom interesu, već interesu određene firme, toga smo se nagledali.

“U toj oblasti kontrola nije dovoljno dobra,a ostaje i ona faza koja se dešava posle, kada se nabavke sprovode, to smo u praksi viđali kod radova, videli smo kod gradnje autoputeva da je slabiji kvalitet radova od dogovorenog, da nadzor nije adekvatan.. Dakle, važni su i drugi propisi i kontrola koju će sprovoditi Uprava, odnosno Kancelarija za javne nabavke, kako će se zvati, kao i Državna revizorska institucija”, kaže.

Kontrolni mehanizmi su sada nedovoljni, ne odgovaraju stvarnim potrebama, naglašava Nenadić.

“Videli smo, u dosadašnjoj primeni Zakona o javnim nabavkama, kada je za nadzor bila zadužena Uprava za javne nabavke, da se kontrola sprovodila u veoma ograničenom broju slučajeva. Budžetska inspekcija se malo bavila ovom temom, a Državna revizorska institucija je dolazila znatno kasnije sa izveštajem”, kaže Nenadić..

Veoma je važno, kaže on, da javnost ima što više informacija o tome kako se nabavke sprovode, ali i da ima nešto što sadašnji zakon ne garantuje u dovoljnoj meri, da ima mogućnost da ospori pojedine postupke javnih nabavki.

“Treba nam ohrabrivanje građana i stručnih organizacija kroz davanje mogućnosti osporavanja i konkursne dokumentacije i samog postupka javne nabavke”, rekao je.

Kako kaže, najčešći primeri zloupotreba su planiranje nabavke koja nije potrebna, mehanizmi vezani za uslove koji nisu relevantni i koji može da ispunu samo jedna firma, pa se čudimo što je konkurencija mala na tenderima.

“Na velikom broju tendera bude samo jedan ponuđač, u proseku ih ima tri. Firme polaze od toga da je posao namenjen već nekom, pa se i ne javljaju… Poverenje u sistem nedostaje, trebalo bi da se uključe svi organi koji tu imaju nadležnosti, tužilaštvo, koji bi morali da ispitaju slučajeve koji su dospeli u javnost kao sumnjivi”, rekao je Nemanja Nenadić.

KOMENTARI (3)

Dragan

Javne nabavke ,koje su sve samo ne javne, jer se posao dogovori pre objavljivanja tendera,su najveci problem.

Kostica

Dok se zbog korupcije ne bude ležalo na duže u apsani, uz oduzimanje imovine, ništa od borbe i suzbijanja. A možda ni tada.

Predrag m.

Jednostavno. Decentralizovati policiju i bezbednosni službe i omogućiti da jedni drugima duvaju u vratove, pa eto ti korupcije u tragovima. Svakako da pre toga treba otvoriti policijska dosijea.

Koje prevozno sredstvo najčešće koristite?

EKAPIJA

CRTA

Nedeljkov: Ako se ovako nastavi, izbori će biti nepotrebni

Dobro je što su se izborni uslovi vratili u fokus građana, a tome su najviše doprineli protesti, kaže programski direktor CRTE Raša Nedeljkov. Ovo je korak ka tome da se napravi konsenzus i pokuša da se pronađe rešenje, dodao je.

Jasno je da govorimo o sistematskoj razgradnji svih mehanizama kontrole, rekao je on.

Nedeljkov kaže da izborni proces nije izolovan proces sam za sebe, već je to sistem spojenih sudova, u kojem je važno kako radi sudstvo, institucije pravosuđa, parlament, REM…

Upitan da li institucije koje bi trebalo da obezbede fer i poštene izbore, poput Agencije za borbu protiv korpucije i REM-a, rade svoj posao, Nedeljkov ocenjuje da je sva prilika da te insitiucije sve manje mogu da rade svoj posao.

“Tamo sigurno ima časnih i poštenih ljudi, ali postavlja se pitanje ko ih sprečava. I uvek treba utrđivati motiv, a ovde je motiv jasan. Neko ko ima moć želi da razgradi sve mehanizme koji će mu smetati. S druge strane moć je u rukama građana, i građani treba da kažu šta je minimum koji oni mogu da tolerišu”, kaže.

Kako je dodao, ako ovako nastavimo, izbori će biti nepotrebni, a REM neće morati da postoji. Dokle god RIK, sudovi ne budu radili slobodno, ne možemo govoriti o slobodnim izborima.

Jeste kratak period da se uspostave fer uslovi za slobodne izbore, ali, kaže Nedeljkov, ima dovoljno vremena da se počne sa nekim stvarima.

“Ključna stvar jeste poverenje građana u izborni sistem. Puno može da se uradi da se podigne transparentnost”, kazao je i dodao da država mora da uradi sve da se povrati povrenje građana u birači spisak.

Revizija biračkog spiska, koja košta malo, jedna je od prvih stvari koje bi država mogla da uradi da pokaže da je spremna da se bori za fer uslove za izbore.

“Dobro je što su se izborni uslovi vratili u fokus građana i da su protesti doprineli tome. Ovo je prilika da se naprvi konsenzus makar oko prvog koraka, da sednemo svi mi koji imamo nešto da kažemo za jedan sto, da izlistamo probleme, ponudimo rešenja, složimo se oko toga, i nađemo rešenja koja će raditi u praksi”, zaključio je on.

Organizacija CRTA podnela je krivične prijave protiv odgovornih u 11 javnih preduzeća i organa iz nekoliko gradova zbog zloupotrebe položaja, jer je ustanovljeno da su tokom održavanja izbora prošle godine u Lučanima, u tom mestu, bila prisutna njihova službena vozila.

Nedeljkov je rekao da su izbori u Lučanima bili najmanje demokratični i slobodni izbori od kad ta organizacija posmatra izbore od pre nekoliko godina.

Kako je objasnio, dodatno otežava da se utvrdi ko je bio u Lučanima jer nema odgovora po zahtevima za informacije od javnog značaja. Rekao je i da se nada da će prijave Crte imati epilog.

POVEZANE VESTI

KOMENTARI (32)

Milos

Nadam se da si u pravu

Blonde

Ne pišite, ovi neće mirno otići! Zaboga, ovo je skupina alavih, nesposobnih, neukih miševa! Sloba je imao mnogo ozbiljniju službu, pa je otišao. Jeste narod podeljen, jeste strašno, jeste da ima pretnji i ucena, ali to su i dalje miševi koji se zadnjim atomima bore, ne za vlast nego za pljačku i otimanje. Ima u porodicama posvađanih, sve znam, ali ljudi ne budite deca, pa neće brat na brata, ni kum na kuma, ovde nije u pitanju ideologija, po tome smo, mislim, jedinstveni u svetu, ovde je u pitanju pljačka! Aj’ da vidim vojsku i policiju da krenu na nas? Neće, jer i oni žive bedno! Ko će da posluša Nešu, Gašića i Vulina? A, onih gologlavih navijača nema dovoljno za sve nas, to je skup mišića bez mozga! Ne tupite (eto, prosto rečeno)! A, izbori, biće, kad ode vlast!

Dete rock’n rola

Zelim i nadam se da si u pravu.

Koje prevozno sredstvo najčešće koristite?

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com