Gumac Radoslav Milenković

Радослав Миленковић

Из Википедије, слободне енциклопедије

Иди на навигацију Иди на претрагу

Радослав Миленковић
Радослав Миленковић.jpg

Радослав Миленковић
Пуно име Радослав Миленковић
Друга имена Рале
Датум рођења 17. фебруар 1958.(61 год.)
Место рођења Нови Сад
Социјалистичка Федеративна Република ЈугославијаФНРЈ
Занимање глумац
IMDb веза

Миленковић на постеру за представу УК “Вук”.

Радослав „Рале“ Миленковић (Нови Сад, 17. фебруар 1958) је српски филмски, телевизијски и позоришни глумац и позоришни редитељ.

Живот и рад

Радослав „Рале“ Миленковић рођен је 17. фебруара 1958. године у Новом Саду, где је завршио основну и средњу школу.[1] Године 1980. дипломирао је глуму на Академији уметности у Новом Саду у класи професора Бранка Плеше, а позоришну режију 1990. на Факултету драмских уметности у Београду у класи професора Дејана Мијача.[2]

Глумачки рад

Глумио је у великом броју филмова и позоришних представа. Своју прву позоришну улогу остварио је 1977. године у представи „Тантантадруј”, у режији Петра Зеца, у београдском позоришту Двориште, док је прва филмска улога била улога Луке у филму „Широко је лишће”, у режији Петра Латиновића.[1]

На самом почетку глумачке каријере, 1982. године, са Сретеном Мокровићем основао у Загребу Театар ММ, а од 1984. до 1987. био је члан глумачког ансамбла загребачког Театра ИТД. Од 1987. до 2005. године био је стални члан глумачког ансамбла Југословенског драмског позоришта у Београду.[2] Одиграо је и бројне улоге у другим београдским позориштима (Атеље 212, Београдско драмско позориште, Звездара театар, Народно позориште у Београду), као и у Српском народном позоришту у Новом Саду.[1]

Редитељски рад

Режирао је у бројним позориштима Југославије, а касније Србије, као и у позориштима у Мађарској, Шведској,[3] Хрватској и Македонији Од 2005. године стални је редитељ драме Српског народног позоришта.[2]

Педагошки рад

Педагошким радом на Академији уметности у Новом Саду радослав Миленковић бавио се од 1989. до 1993. године на предметима глума и дикција. Од 2009. бави се педагошким радом на Високој школи драмских уметности у Капошвару уМађарској.[2] Током маја и јуна 2005. и маја 2006. водио глумачку радионуци Altum silentium – Тишина у глумчевој уметности, одржаној у Малмеу (Шведска).[4]

Остала ангажовања на филму и у позоришту

Од 1995. до 1996. године био је директор драме Српског народног позоришта. Godine 2001. био је директор [[36. Филмски сусрети у Нишу|36 Фестивала глумачких остварења „Филмски сусрети” у Нишу. Од 2006. до 2007. био је уметнички саветник Народног позоришта „Тоша Јовановић” у Зрењанину, a од 2010. уметнички саветник Установе културе „Вук Караџић” у Београду.[2][1]

Књижевни рад

Радослав Миленковић бави се и књижевним радом. До сада је објавио две књиге поезије:

За позоришно и радио извођење драматизовао је дела Матије Бећковића, Радоја Домановића, Стевана Сремца, Ранка Маринковића, Александра Грина, Франца Кафке, Михаила Булгакова.[4]

Награде и признања

Добитник је најзначајнијих награда за глуму и режију на бројним фестивалима у Србији и бившој Југославији.

Позориште – неке улоге

Позориште – неке режије

  • Матија Бећковић: „Излаз“ (Театар ММ, Загреб, заједно са Сретеном Мокровићем 1982)
  • Славомир Мрожек: „Емигранти“ (Театар ММ, Загреб, заједно са Сретеном Мокровићем 1983)
  • Домановић – Дис – Миленковић: „Наши дани“ монодрама (Театар ММ, Загреб 1984)
  • Славомир Мрожек: „Стриптиз“ ([[Српско народно позориште, Нови Сад 1985)
  • Домановић – Миленковић: „Вођа” (Казалишна радионица ДАНГА, Ријека, 1985)
  • Мјуреј Шизгал: „Тигар“ (Позориште „Добрица Милутиновић”, Сремска Митровица, 1986)
  • Семјуел Бекет: „Срећни дани“ – „Кораци“ (Позориште „Добрица Милутиновић”, Сремска Митровица, 1986)
  • Марша Норман: „Лаку ноћ, мајко“ (Југословенско драмско позориште, Београд, 1987)
  • Павел Кохоут: „Пех под кровом“ (Мало позориште „Душко Радовић“, Београд, 1989)
  • Петер Вајс: „Патње господина Мокинпота“ (Српско народно позориште, Нови Сад, 1991)
  • Павел Кохоут: „Рат у спаваћој соби“ (Српско народно позориште, Нови Сад, 1991)
  • Лаза Костић: „Међу јавом и мед сном“ (Српско народно позориште Нови Сад, 1991)
  • Алфред Жари: „Краљ Иби“ (Театар „Јоаким Вујић“, Крагујевац, 1991)
  • Роже Витрак: „Виктор или деца на власти“ (Народно позориште, Ниш, 1991)
  • Радоје Домановић – Миленковић: „Вођа” (Српско народно позориште, Нови Сад, 1992)
  • Аугуст Стринберг: „Отац“ (Атеље 212, Београд, 1993)
  • Александар Поповић: „Мртва тачка“ (Звездара театар, Београд, 1994)
  • Николај Кољада: „Мурлин Мурло“ (Српско народно позориште, Нови Сад, 1996)
  • Људмила Разумовска: „Кући“ (Атеље 212, Београд, 1997)
  • Славомир Мрожек: „Танго“ (Народно позориште „Љубиша Јовановић“, Шабац, 1997)
  • Петер Вајс: „Мара – Сад“ (Народно позориште, Сомбор, 1997)
  • Николај Кољада: „Мурлин Мурло“ (Позориште „Чики Гергељ“, Капошвар, Мађарска 1997)
  • Горан Стефановски: „Тетовиране душе“ (Народно позориште „Љубиша Јовановић“, Шабац, 1998)
  • Христо Бојчев: „Пуковник птица“ (Југословенско драмско позориште, Београд, 1998)
  • Еден фон Хорват: „Дон Жуан се враћа из рата“ (Народно позориште, Суботица, 1998)
  • Максим Горки: „Малограђани“ (Београдско драмско позориште, Београд, 1998)
  • Мартин Мекдона: „Лепотица Линејна“ (Позориште „Чики Гергељ“, Капошвар, Мађарска 1998)
  • Николај Кољада: „Кокошка“ (Народно позориште „Љубиша Јовановић“, Шабац 1999)
  • Небојша Ромчевић: „Лаки комад“ (Народно позориште „Љубиша Јовановић“, Шабац, 1999)
  • Франц Ксавер Крец: „Нагон“ (Атеље 212, Београд, 2000)
  • Жан Пол Сартр: „Прљаве руке“ (Југословенско драмско позориште, Београд, 2000)
  • Владимир Набоков: „Позив на погубљење“ (Народно позориште „Љубиша Јовановић“, Шабац, 2000)
  • Александар Галин: „Конкурс“ (Београдско драмско позориште, Београд 2001)
  • Ежен Јонеско: „Столице“ (Позориште „Добрица Милутиновић”, Сремска Митровица, 2001)
  • Николај Кољада: „Полонеза Огињског“ (Народно позориште, Ниш, 2001)
  • Олег Богајев: „Мртве уше“ (Позориште „Чики Гергељ“, Капошвар, Мађарска, 2002)
  • Молијер: „Жорж Данден“ ([[Народно позориште, Лесковац, 2002)
  • Питер Шефер: „Амадеус“ (Позориште „Чики Гергељ“, Капошвар, Мађарска 2002)
  • А. Н. Островски: „Шума“ (Народно позориште „Тоша Јовановић“, Зрењанин, 2003)
  • Жан Клод Дано: „Ручни рад“ (Народно позориште „Тоша Јовановић“, Зрењанин, 2003)
  • Едвард Бонд: „Нигде никог немам“ (Народно позориште, Сомбор, 2003)
  • Јануш Гловацки: „Четврта сестра“ (Народно позориште „Тоша Јовановић“, Зрењанин, 2003)
  • Волтер – Бернштајн: „Кандид“ (Позориште „Чики Гергељ“, Капошвар, Мађарска, 2004)
  • Антон Павлович Чехов: „Три сестре“ (Позориште „Гардоњи Геза“, Егер, Мађарска, 2004)
  • Едвард Бонд: „Нигде никог немам“ (Театар Театрон, Малме–Лунд, Шведска, 2004)
  • Милош Кречковић: „Ноћ лудака у Господској улици“ (Народно позориште, Сомбор, 2004)
  • Молијер: „Учене жене“ (Позориште „Гардоњи Геза“, Егер, Мађарска 2004)
  • Марина Кар: „Код мочваре мачака“ (Национални театар, Будимпешта, Мађарска, 2005)
  • Ерне Сеп: „Љубичасти багрем“ (Новосадско позориште, Нови Сад, 2005)
  • Марин Држић: „Дундо Мароје“ (Српско народно позориште, Нови Сад, 2005)
  • Јануш Гловацки: „У лову на бубашвабе“ (Театар Театрон, Малме–Лунд, Шведска, 2005)
  • Еден фон Хорват: „Дон Жуан се враћа из рата“ (Позориште „Гардоњи Геза“, Егер, Мађарска, 2005)
  • Молијер: „Учене жене“ (Народно позориште „Тоша Јовановић“, Зрењанин, 2006)
  • Антон Павлович Чехов: „Галеб“ (Новосадско позориште, Нови Сад, 2006)
  • Жан Клод Дано: „Ручни рад“ (Народно позориште, Куманово, Македонија, 2006)
  • Антон Павлович Чехов: „Вишњик“ (Народно позориште „Тоша Јовановић“, Зрењанин, 2006)
  • Антон Павлович Чехов: „Вишњик“ (Национални театар, Мишколц, Мађарска, 2006)
  • Славомир Мрожек: „Танго“ (Позориште „Гардоњи Геза“, Егер, Мађарска 2007)
  • Александар Галин: „Аудиција“ (Позориште „Чики Гергељ“, Капошвар, Мађарска 2007)
  • Александар Галин: „Аудиција“ (Новосадско позориште, Нови Сад, 2007)
  • Карло Колоди: „Пинокио“ (Народно позориште „Тоша Јовановић“, Зрењанин, 2007)
  • Молијер: „Братство лицемера“ (Национални театар Мишколц, Мађарска, 2007)
  • Лиц Хибнер: „Грета, страница 135“ (Театар Театрон, Малме–Лунд, Шведска, 2007)
  • Албер Ками: „Неспоразум“ (Српско народно позориште, Нови Сад, 2007)
  • Шарлота Џонс: „У пламену“ (Позориште „Гардоњи Геза“, Егер, Мађарска 2008)
  • Људмила Петрушевска: „Љубав“ (Центар за културу Панчево и Атеље 212, Београд, 2008)
  • Фредерико Гарсија Лорка: „Дом Бернарде Албе“ (Новосадско позориште, Нови Сад, 2008)
  • Михаил Афанасјевич Булгаков: „Псеће срце“ (Народно позориште, Сомбор, 2008)
  • Вилијам Шекспир: „Мера за меру“ (Национални театар Мишколц, Мађарска, 2008)
  • Роже Витрак: „Виктор или деца на власти“ (Ново позориште, Будимпешта, Мађарска, 2008)
  • Мајкл Фрејн: „Дивљи мед“ (Позориште „Гардоњи Геза“, Егер, Мађарска 2009)
  • Ежен Јонеско: „Ћелава певачица“ (Театар Театрон и Театар 23, Малме–Лунд, Шведска, 2009)
  • Антон Павлович Чехов: „Три сестре“ (Српско народно позориште, Нови Сад 2009)
  • Вилијам Шекспир: „Сан летње ноћи“ (Позориште „Гардоњи Геза“, Егер, Мађарска 2009)
  • Ференц Молнар: „Стаклена ципелица“ (Новосадско позориште, Нови Сад, 2009)
  • Мартин Мекдона: „Лепотица Линејна“ (Национални театар Мишколц, Мађарска, 2010)
  • Бранислав Нушић: „Ујеж“ (Српско народно позориште, Нови Сад 2010)
  • Молијер: „Уображени болесник“ (Национални театар Мишколц, Мађарска, 2011)
  • Сергеј Коковкин: „Мисис Толстој“ (Народно позориште, Београд, 2011)
  • Светислав Басара: „Сестре Карамазове“ (Народно позориште, Сомбор, 2011)
  • Тенеси Вилијамс: „Стаклена менажерија“ (Народно позориште, Београд, 2012);[1]

Телевизија

Филм

Референце

 

 

  1. „Radoslav Milenković, režiser i glumac – biografija”. eKapija. Приступљено 23. 1. 2018.

Спољашње везе

Мени за навигацију

Jovo Bakić , izvodi iz Vikipedije

Јово Бакић

Рођен је 1970. у Београду, где с мањим прекидима живи од 1985. године. Живео је у Нишу, Призрену, Сарајеву, Подгорици. Стручно се усавршавао на универзитетима у Оксфорду, Хелсинкију и на Универзитету Масачусетс у Амхерсту. Осим студије “Југославија – разарање и његови тумачи” и низа краћих студија у научној периодици, 2004. објавио је и књигу Идеологије југословенства између српског и хрватског национализма 1918–1941. Заинтересован је за историјску социологију политике и социологију сазнања, а посебно за теорије нације и национализма, различите идеологије, бившу Југославију и њене државе-наследнице.[1]

Бакићеве главне области интересовања и истраживања су социологија политике, нација и национализам.

Образовање и стручно усавршавање

  • 1996 – основне студије – Филозофски факултет у Београду
  • 2002 – магистарске студије – Филозофски факултет у Београду (тема: Идеологије Југословенства између два светска рата)
  • 2009 – докторске студије – Филозофски факултет у Београду (тема: Развој тумачења процеса настајања Југославије)

Научно наставна звања

  • 2009 – доцент – Филозофски факултет у Београду (ужа научна област: социологија)
  • 2002 – асистент – Филозофски факултет у Београду (ужа научна област: социологија)
  • 1998 – асистент – приправник – Филозофски факултет у Београду (ужа научна област: социологија политике)

Управљачке функције и чланство у стручним организацијама и часописима

  • 2008 – Часопис “Социологија” (чланство)
  • 2011 – 2012 – Главни и одговорни уредник часописа Социологија (чланство)
  • 2009 – Социолошко удружење Србије и Црне Горе (чланство)
  • 2009 – 2013 – Српско социолошко друштво Етички одбор ССД (чланство)

Учешће у научно-истрашивачким пројектима

  • 2006 – 2010 – Друштвени актери и друштвене промене у Србији 1990-2010; Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета (Истраживач и научни сарадник)
  • 2011 – 2014 – Изазови нове друштвене интеграције у Србији: концепти и актери; Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета (Научни сарадник)

Књига Југославија – разарање и његови тумачи

Две деценије након распада Југославије још увек се воде полемике и пишу студије о разлозима њеног разбијања, а библиографија научних и публицистичких радова на ову тему из године у годину расте. У овој обимној, темељно писаној и синтетички начињеној студији социолог Јово Бакић даје критички и систематичан преглед постојећих тумачења распада земље и узрока југословенских ратова. У уводу књиге он наводи основне циљеве које је себи поставио при њеном писању. Први је да понуди социолошкоисторијско објашњење процеса нестајања СФРЈ и њеног коначног разбијања, и то у контексту повезивања спољних и унутрашњих чинилаца који су до разбијања довели, односно такмичења за хегемонију на нивоу међународних односа током и нарочито по завршетку хладног рата, са једне стране, и такмичења за хегемонију и ривалитет националистичких идеологија на нивоу вишенационалне федерације, са друге стране. Други задатак ове књиге односи се на анализирање, односно на теоријскометодолошку и сазнајносоциолошку критику студија које су за циљ имале било разумевање и објашњење распада Југославије, било објашњење појединих догађаја које су потом уследили, а које је немогуће заобићи у анализи нестанка СФРЈ, као што су рат у Босни и Херцеговини, етнички прогони током ратова за југословенско наслеђе, напад НАТО на Савезну Републику Југославију и слично. Трећи задатак ове студије био је да укаже да се и на нивоу интерпретација, односно сазнајносоциолошке анализе нестанка СФРЈ, ради о такмичењу са циљем остваривања идеолошке хегемоније у тумачењу, било да је реч о различитим српским, хрватским или бошњачким погледима на распад земље, или о различитим варијантама неоимперијалистичких или антиимперијалних објашњења нестанка СФРЈ. За све које ова тема занима, ова темељна и свеобухватна студија Јове Бакића представља драгоцено и незаобилазно штиво.

Библиографија

  • Бакић, Јово. Extreme-right ideology, practice and supporters : case study of the Serbian radical party. Journal of contemporary European studies, ISSN 1478-2804, 2009, vol. 17, no. 2, pp. 193-207. [COBISS.SR-ID 518643351]
  • Бакић, Јово. Нова Европа : између пречанског интегралног и хрватског минималног југословенства. У: Недић, Марко (ur.), Матовић, Весна (ur.). Нова Европа : 1920-1941 : зборник радова, (Историја српске књижевне периодике, 21). Београд: Институт за књижевност и уметност, 2010, pp. 107-122. [COBISS.SR-ID 519947415]
  • Бакић, Јово. Осврт на србоцентрично виђење распада СФРЈ у делу Џејмса Гауа. Теме, ISSN 0353-7919, 2010, год. 34, бр. 1, pp. 389-394. [COBISS.SR-ID 519615127]
  • Бакић, Јово. Да ли је западна јавност у Србима препознала непријатеља : анализа садржаја “тањуг пресс црвених билтена” : (јануар 1991 – децембар 1993). Социолошки преглед, ISSN 0085-6320, 1998, год. 32, бр. 1, pp. 3-29. [COBISS.SR-ID 67964418]

Референце

  1. Бакић, Јово. Левица и десница : покушај теоријског одређења и искуствене примене на случају Србије (1990-2014) = Left and Right : a theoretical definition and its empirical application in the case of Serbia (1990-2014). Sociologija, ISSN 0038-0318, 2015, vol. 57, no. 1, str. 46-71. http://www.sociologija.org/books/, http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/sociologija/LVII_1/03/show_download?stdlang=ser_lat Архивирано на сајту Wayback Machine (јануар 5, 2016) (на језику: енглески), doi: 10.2298/SOC1501046B. [COBISS.SR-ID 525507735]

Спољашње везе

Ugalj je najveći zagađivač?

Protest protiv klimatskih promena u Nemačkoj, aktivisti ušli u rudnik

Hiljade ljudi protestovale su na zapadu Nemačke zbog klimatskih promena, u blizini jednog od najvećih rudnika lignita u toj zemlji, a stotine aktivista uspele su da probiju policijski kordon i uđu u rudnik.

Foto EPA-EFE/SASCHA STEINBACH

Stotine policajaca su raspoređene u i oko sela Hohnojkirh, kako bi sprečile demonstrante da blokiraju ogroman rudnik i obližnje elektrane, ali su aktivisti bili odlučni da skrenu pažnju na hitnost borbe protiv klimatskih promena, pošto lideri EU nisu postigli dogovor o eliminaciji ugljenika do 2050.

Policija je naredila aktivistima da napuste rudnik. Agencija Dpa je javila da su neki policajci povređeni, ali nije navela druge detalje. U blizini rudnika je održano više različitih protesta, uglavnom mirnih, a stotine demonstranata uspele su tokom dana i da privremeno blokiraju prugu kojom se transportuje ugalj.

Rudnik lignita je prethodnih godina bio mesto okupljanja aktivsta za zaštitu životne sredine, pošto je kompanija koja upravlja njime planirala da poseče obližnju šumu kako bi proširila rudnik.

Grupa aktivista Bund je saopštila da je na demonstracijama bilo je više od 8.000 ljudi.

U Nišu održana četvrta slobodna zona

U Nišu večeras održana četvrta slobodna zona

Građani zastrašeni, fale nam samo žute trake

U centru Niša večeras je održana četvrta Zona slobode, u okviru koje su građani mogli da razgovaraju sa predstavnicima opozicionih organizacija koje su potpisnice niškog Sporazuma sa narodom „1 od 5 miliona“.

Foto: Danas

Ipak, primetno veći broj Nišlija bio je u okolnim kafićima i u šetnji nego što je prilazio stranačkim štandovima ili se odlučio da sedne na postavljene stolice kako bi izneo svoje probleme, kritike i predloge.

– Ljudi se plaše i da stanu da popričaju sa nama. Danas je u Srbiji bavljenje opozicionom politikom izjednačeno sa kriminalom. Ko odluči da se suprotstavi ovom nakaradnom režimu izložen je najrazličitijim vrstama pritiska- fale nam samo žute trake. Stiče se utisak da veću hrabrost i svest da nešto treba menjati imaju osnovci nego ljudi koji jedva preživljavaju- rekao je Branislav Jovanović, član Predsedništva Stranke slobode i pravde (SSP) i gradski odbornik, na improvizovanoj konferenciji za novinare.

Foto: Danas

Jovanović je kazao da je od dolaska Srpske napredne stranke na vlast i sam trpeo ozbiljne pristiske, među kojima su četiri suđenja po različitim osnovama, pa čak i pritvor od dva meseca u „montiranom procesu“, u kojem je na kraju pravosnažno oslobođen. Niko iz vlasti zbog toga nije odgovarao, kazao je on.

Dejan Ilić, predsednik regionalnog odbora južne Srbije Udruženih sindikata „Sloga“, ocenio da postoji ozbiljan strah kod ljudi i da se sindikalno aktiviraju, a pre svega strah od gubitka posla i egzistencije. On je kazao da se i menadžmenti „mnogih“ javnih preduzeća i ustanova, kao i stranih kompanija koje su došle u Niš i Srbiju, suprotstavljaju formiranju „Sloginih“ sindikalnih organizacija.

– Neuspešno smo pokušali da formiramo naš sindikat u Juri, Juri Šin Von, Atlasu… U nekim javnim preuzećima i ustanovama radnici su bili voljni da ga formiraju, ali su posle nekog vremena odustajali jer su imali probleme. U Kliničkom centru Niš smo bar desetak puta probali da napravimo organizaciju, ali su zaposleni koji su to inicirali odustajali pod pritiskom- rekao je Ilić.

Organizatori niške Zone slobode su Savez za Srbiju, Pokret slobodnih građana, Nove stranke, kao i Pokret mladih „Za Niš bez straha“, koji je bio formalni organizator protesta „1 od 5 miliona“. U niškom Savezu za Srbiju su Demokratska stranka, SSP, Narodna stranka, Srpski pokret Dveri, Pokret za preokret, Zdrava Srbija, Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ i  Udruženi sindikati Srbije „Sloga“.

 

(Kraj)

 

Počelo je?

Tramp: I dalje razmatram vojnu akciju protiv Irana

Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je danas da i dalje razmatra vojnu akciju protiv Irana pošto je prethodno opozvao odluku o napadu na tu zemlju zbog obaranja američke bespilotne letelice.

Tramp Foto: Beta/AP/Manuel Balce Ceneta

Tramp je rekao da je takva akcija još „uvek na stolu“ dok to pitanje „ne bude rešeno“. Predsednik SAD je juče kazao da je u četvrtak zaustavio planirani napad na Iran pošto je saznao da bi 150 ljudi poginulo.„Ne želim da ubijem 150 Iranaca. Ne želim da ubijem 150 bilo kojih ljudi ako nije apsolutno neophodno“, rekao je Tramp danas novinarima.

On je dodao da SAD „veoma mnogo cene“ odluku Revolucionarne garde Irana da ne obori američki špijunski avion u kojem je bilo više od 30 ljudi.

Naveo je i da je obaranje američkog drona u četvrtak ujutru bilo „verovatno namerno“, što je u suprotnosti s njegovom izjavom od prekjuče, kada je rekao da je možda u pitanju greška nekog ko je prosto „nemaran i glup“.

Revolucionarna garda Irana saopštila je u četvrtak da je oborila „američku špijunsku bespilotnu letelicu“ koja je povredila vazdušni prostor Irana, dok SAD tvrde da je dron oboren iznad međunarodnih voda, a ne unutar iranskog vazdušnog prostora.

Demokratska stranka saopštila je danas da energično protestuje zbog nedopustivog odnosa prema univerzitetskoj javnosti

DS: Osuđujemo verbalno nasilje nad profesorom Radonjićem

Demokratska stranka saopštila je danas da energično protestuje zbog nedopustivog odnosa prema univerzitetskoj javnosti, kritičkom mišljenju, odgovornim i umnim pojedincima, stvaralaštvu i intelektualno snazi društva koja ne pristaje na svrstavanje, jednomnje  i orobljenost svesti, a koje promoviše, podstiče i zagovara Aleksandar Vučić, vređajući kompetentne, istaktnute, hrabre, dostojne, dokazane u poslu i nauci.

Foto: Demokratska stranka/Ds.org.rs

Prema njihovim navodima, predsednik države koji je najodgovorniji za ubrzano rastakanje  i raspadanje države, gradova, infrastrukture, privrede, medija, nastoji klevetničkim istupima da fokus javnosti i težinu krivice prevali na odgovorne pojedince spremne i umne da imenuju i ocene ono što vidimo i što nas udaljava od normalnosti, dostojanstva i kulture.

„Predsedniku Srbije nikada nisu zasmetali mediokritetski programi, štetne poruke, degradirajući sadržaji kojima se građani drže u pokornosti neznanja i neinformisanosti, jesu svi nosioci ideja i zalaganja za nepristajanje  na samoukidanje savesti i pameti. Krotko podnošenje nije odlika intelektualaca. Nije ideal modernog društva. Ne sme predstavljati obrazac ponašanja. Istina nema ideološku normu. Ona jeste ili nije. Njeno sprečavanje ima jasnu poruku i motiv – zastrašivanje“, navodi se u saopštenju DS.

Profesor Filozofskog fakulteta Ognjen Radonjić, dodaju, zbog utemeljene i argumentovane kritike ništavila koje postaje obeležje društvene svakodnevice, pretrpeo je niz uvreda, doživeo kompromitaciju i profesionalnu degradaciju, od strane predsednika Republike. Javno u direktnom prenosu.

„Svako ko ne želi da popije svojevoljno dozu laži za dozu ropstva žrtva je brutalne odmazde u cilju da prostor i vreme postoji samo za nerad, neznanje i nepoštenje. Svesni smo da napad na profesora dr Ognjena Radonjića nije slučajan, sporadičan ispad, nehotična šteta. Unižavanje lažima praksa je koju koristi predsednik države. Opasno je što ih on izgovora, kršeći Ustav i moralne norme i što ih zaklanja iza neiskrene potrebe da govori u ime slobode, istine i dobra ljudskog. Mi sedam godina živimo na tlu gde je laž – zvanična verzija“, ističu u DS.

Nasilna retorika, kako napominju, prati svako novo sužavanje slobode.

„Reči i postupci  Aleksandra Vučića svesno i namerno su odricanje od društvenog dijaloga. Oni otkrivaju nameru predsednika Republike da ukine demokratske standard, slobodu mišljenja i pravo na različitost. Svakodnevno vređanje neistomišljenika i šepurenje u trivijalnim programima govore o suštini vlasti kojoj su potrebni konflikti, nesigurnost i autoritet sile za održavanje tiranije neistina“, saopšteno je iz DS.

DS dalje navodi da beskrupuloznost, surovost i primitivizam koji se sruči na svakog neistomišljenika režima Aleksandra Vučića snaži potrebu za solidarnom, javnom odbranom ugroženih prava i borbom za punu i pravu slobodu u Srbiji.

„Ne želimo da ćuteći čekamo da Vučić označi bilo koga od nas kao sledeću metu. Pamtimo i znamo da svako njegovo crtanje nije bila infantilna zabava i dokoličarstvo, već skiciranje političke akcije u kojoj nevini stradaju. Nećemo dopustiti da stubovi društva: nauka i kultura  bivaju uzdrmani zbog zagrebane sujete autokrate na vlasti“, zaključeno je u saopštenju.

Povezani tekstovi

Postanite član Kluba čitalaca Danas i na taj način podržite nezavisno novinarstvo.

Danas postoji sa ciljem pravovremenog i istinitog izveštavanja dostupnog svim građanima. Kupovinom Danasa, pretplatom ili članstvom u Klubu čitalaca omogućavate nam da ostanemo samostalni i potvrđujete da u Srbiji ima mesta za slobodno novinarstvo!

Više od dve decenije nismo poklekli pred trendovima opšte tabloidizacije, senzacionalizmom i komercijalizacijom sadržaja. Bili smo zabranjivani i prozivani. Ništa nije moglo da nas spreči da objektivne vesti objavljujemo svakog dana. Nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici.

Zato želimo da se oslonimo na vas, naše čitaoce.

Ukoliko želite da i ubuduće nastavimo sa radom kao i do sada i još kvalitetnije, kupite Danas i postanite deo Kluba čitalaca Danasa za 990,00 dinara mesečno!

Komentari (7)

* Sva polja su obavezna

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Ако би неко могао да ми каже, имали на свету будале да је неко икада уразумио?

  2. Vi ste kompletni idioti ali kompletni, kao da nikada u školu niste išli ali taj profesor se verovatno školovao kao stranac .

Odbrana profesora Radonjića

Zelenović osuđuje verbalno nasilje Vučića nad profesorom Radonjićem

Predsednik Zajedno za Srbiju Nebojša Zelenović najoštrije je danas osudio verbalno nasilje predsednika Srbije Aleksandra Vučića nad profesorom Filozofskog fakulteta Ognjenom Radonjićem.

Foto: Beta/Dragan Gojić/MO

„Vučić je na primitivan i predsedniku nedostojan način na televiziji sa nacionalnom frekvencijom izvređao profesora Radonjića koji se usudio da javno progovori o siromaštvu u Srbiji i manipulisanju egzistencijalno najugroženijih od strane režima. Napad Vučića na profesora Radonjića je napad na celokupny akademsku zajednicu i još jedan dokaz da Vučić govori jezikom mržnje i netolerancije iza koga se krije strah od gubitka vlasti“, naglasio je predsednik Zajedno za Srbiju Nebojša Zelenović.

„Početak kraja svake autokratske vlasti je kada počnu napadi i nasilje nad najumnijim ljudima i pokušaji da se zabrani građanima da čak i slobodno misle. Nema te sile koja će sprečiti da se gnev celokupne javnosti usmeri u pravcu promene Vučićevog režima. On to dobro zna i zato je ovako nervozan“, naglasio je Zelenović.

„Pozivam akademsku zajednicu i sve slobodnomisleće građane da javno podrže profesora Radonjića. jer sutra Vučićeva meta može biti bilo ko drugi ko se osmeli da javno govori o njegovoj štetočinskoj vlasti“, zaključio je predsednik Zajedno za Srbiju.

Povezani tekstovi

Postanite član Kluba čitalaca Danas i na taj način podržite nezavisno novinarstvo.

Danas postoji sa ciljem pravovremenog i istinitog izveštavanja dostupnog svim građanima. Kupovinom Danasa, pretplatom ili članstvom u Klubu čitalaca omogućavate nam da ostanemo samostalni i potvrđujete da u Srbiji ima mesta za slobodno novinarstvo!

Više od dve decenije nismo poklekli pred trendovima opšte tabloidizacije, senzacionalizmom i komercijalizacijom sadržaja. Bili smo zabranjivani i prozivani. Ništa nije moglo da nas spreči da objektivne vesti objavljujemo svakog dana. Nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici.

Zato želimo da se oslonimo na vas, naše čitaoce.

Ukoliko želite da i ubuduće nastavimo sa radom kao i do sada i još kvalitetnije, kupite Danas i postanite deo Kluba čitalaca Danasa za 990,00 dinara mesečno!

Komentari (6)

* Sva polja su obavezna

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Opozicija je prava zločinačka. Nasiljem ništa ne postiže već radom, a građani su upoznati sa svim Vašim profesorima koji su se školovali u inostranstvu pa žele da prodaju priče protiv Srbije.

  2. Da li gospodin moze da objasni kakvo je to nasilje sprovedeno jer mi obicni gradjani ga stvarno nismo videli niti culi?

  3. Jos jedna u nizu igara opozicije.Kako nemaju pravi plan i program pokusavaju da diskredituju vlast na gnusne nacine.

Povratak Basare

Lanac neodgovornosti

Kao što juče rekoh, Jovo Bakić je bio dibidus u pravu skrenuvši pažnju srpskoj opoziciji da se u studija nacionalnih televizija ne upada bez dugih cevi, ali tu ima nekoliko kobnih „ali“.

„Ali“ prvo. U studija nacionalnih televizija sa dugim cevima se ulazi tek post festum – kada je deinstalacija trirjanske (ili češće demokratske) vlasti završena – da bi se to priopćilo narodima i senatima, duge cevi tu služe samo da bi se „pojačao utisak“.

„Ali“ drugo. To se sve ređe radi – ili se više uopšte ne radi – ni u zemljama Podsaharske Afrike i Latinske Amerike, kao što se više nigde ne podižu revolucije. Prošla su ta vremena. Rasula i meteži – nota bene – nisu revolucije, daleko im lepa kuća. A rasulo i metež već imamo, samo smo se u tom metežu skuvali kao one poslovične žabe, pa to doživljavamo kao (relativno) normalno stanje, koje (trenutno) remete samo Vučić & Co. Za poslednjih trideset godina imali smo nekoliko takvih remetilačkih faktora, a biće ih još.

Takođe sam sklon mišljenju bogohulnom za Euromahalu da Vrhovni Vučič – kao i njegovi prethodni avatari – ne samo da nema apsolutnu, nego nema nikakvu moć i da njegova prividna svemoć počiva na lancu neodgovornosti. Moć nekog državnika – bio on tirjanin ili demokrata, sasvim svejedno – počiva na moći države kojom upravlja, nipošto na opštenarodnim ljubavima i mržnjama.

Možda se pitate šta bi to mogao biti i kako funkcioniše „lanac neodgovornosti“. Stvar je postavljena ovako. Ti ćeš (upisati ime) mene slepo voleti i bezrezervno podržavati me u svemu, a ja ću tebi dozvoliti da masovno guziš po Brusu ili da masovno mažnjavaš pare na kojekakvim tenderima. Takva postavka političkih stvari izvesno vreme deluje kao kosmodisk, ali pre ili kasnije – budući zasnovana na pokvarljivim ljudskim osećanjima i prevrtljivim čulima – neslavno propada, lanac neodgovornosti puca i sve završava trirjaninovim strmopizdom i još većim metežom i rasulom.

Osim što je Vrhovo Biće, Vučić je – kako juče napisah – i uveličavajuće staklo koje je učinilo vidljivim sve lažljivosti i halucinantnosti, sve slabosti i sve truleži aritmetičkog skupa individuuma koje se naziva „naš narod“.

Tu, do nedavno, JexS-u Tadiću sam prebacivao zašto nije govorio i radio onako kako sada govori (ali ne radi) u vreme dok je bio „vlastan“, ali sam nedavno dokonao da bi – sve i da je tako govorio i radio – džaba krečio . OVO nije od juče – ima mu više od 150 godina – i iz TOGA neće proizaći nikakvo bolje ONO sve dok OVO načisto ne satruli i pride fermentira.

Ni završetak procesa truljenja, međutim, neće biti nikakva garancija da će stvari krenuti na bolje, inercija je jedna od najjačih sila u fizici, a najjača u psihologiji. Zato molim N,. S. Irineja da se moli da se u „našem narodu“ rodi ličnost kalibra Petra Velikog ili Ataturka. Drugačije to neće ići.

Komentari (6)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Inercija je svojstvo materije a ne sila. Za savladjivanje inercije (promenu stanja materije) je potrebna sila jer kao sto bi rekao stari Njut „sila masi daje ubrzanje da se masa ubrzano krece.“. Ovo sam sam sve izvadila iz malog mozga. Ali sta da radim kada sam bila streberka, peticarka, vukovac ili vukovica, djak generacije ….. znaje se natalozilo i povremeno izbija u vidu erupcija mudrosti.

  2. Jovo Bakić je u krivu. U studio nacionalne televizije u Srbiji se ne ulazi bez dugih gaća ili još bolje – sa kožnim.

  3. Imaš problem – Lapcus mozga . N. S. Irinej izmolio je i izahvalio se Gospodu što nam je poslao ličnost kalibra Vrhovnog. Nama je potrebna ličnost kalibra Tita ili Mila da rasteraju pseudomitologičare kao mačke sa jebila.

  4. Mi smo našeg (potencijalnog) Ataturka ucmekali. Danas saučesnici u tom smaknuću šetaju u „ucveljenim“ povorkama glumeći reformske naslednike, a ustvari proveravaju ko im je prilika za novo združivanje oko podele (već izgriženog ali nepojedenog) kolača …

  5. Izgleda da su se testovi iz fizike za malu maturu provaljivali i ’68 pa su neki od tadasnjih osmaka uspeli da upisu gimnaziju Posle su otisli u pisce. Sreca po fiziku. 🙂

  6. OVO nije od juče, ovo je tekst od pre 150 nedelja. Uzgred, ne može u maloj Srbiji Pjotr da bude veliki ali apsolutizmu se u zube apsolutno ne gleda. U Srbiji ima 140 opština i nešto na područjima srpske liste, verujem da bi Bakić pokušao a u 10% slučajeva uspeo da ima tribinu u opštinskim centrima, što je sigurno izvesnije nego da dobije sat vremena u Upitniku npr. Zar to ne bi bio mali kulturološki šok?

Vidojkovića ne napušta optimizam?

Intervju na mreži – pisac i jedan od autora emisije “Dobar loš zao”

Vidojković: Očekujem talas za talasom novih protesta

Ovde se preko leta, tradicionalno, ne dešava ništa posebno. Očekujem talas za talasom novih protesta sve dok ti talasi ne odnesu đubre koje nam se nagomilalo na obali.

Foto: S. Kosorić

Ovako je u ovonedeljnom “Intervjuu na mreži” na Fejsbuk strani lista Danas pisac i novinar Marko Vidojković izneo viđenje budućnosti protesta uz opasku da se nada da povodi za proteste neće biti sve krvaviji.

Kako je istakao, u vreme Slobodana Miloševića bio je anonimni student, jedan iz mase, a sada mu je odgovornost mnogo veća pošto je jedan ispred mase.

– Po vokaciji sam pisac, novinar i muzičar, samim tim javna ličnost što mi nameće odgovornost za kritiku svega što ne valja u društvu. Kritikovao sam loše poteze svake vlasti, a razlika je jedino u tome što neke je vlasti prihvataju a neke te zbog kritike ugnjetavaju, dodao je naš sagovornik.

Na pitanje građana “Kakva je naša generacija?” kazao je da je to rastegljiv pojam.

– Uzmimo da je reč o generaciji koja se devedesetih borila protiv režima Slobodana Miloševića. Nepravedno je očekivati od iste generacije da iznosi na svojim leđima tri ili četiri građanske revolucije. Jednostavno, neki ljudi bi da odžive i nešto od svog ličnog života a ne samo od društvenog, objasnio je ovaj pisac.

Na konstataciju građana da su protesti “1 od 5 miliona” otišli u pogrešnom smeru zvog opozicije, naglasio je da se sa tim ne slaže.

– Čini mi se da su protesti otišli u pogrešnom pravcu zato što građani nisu razumeli da je petak, odnosno subota, posle podne njihov novi radni dan u trajanju od nekoliko sati i da su protesti jedini način da se nekako kontroliše razularena naprednjačka vlast, smatra Vidojković.

Građani su naivno mislili, istakao je, da će šetajući jednom nedeljno srušiti Vučića a to je zapravo bio tek početak.

– Ja ne pravim neku posebnu razliku između SzS, PSG, Građanskog fronta i neformalnih grupa na protestima, dodao je on ocenjujući da bi kada i oni ne bi pravili međusobne razlike mnogo brže stigli do cilja.

Građane je zanimalo i da li će “ludilu u Srbiji” doći kraj.

– Nigde ne piše da je ludilu ograničen rok trajanja, naročito u Srbiji. Ne treba gajiti iluziju da ovde postoji neka tiha većina koja samo čeka da skoči i reši sve probleme. Mi tu većinu moramo da napravimo, a ako ne uspemo ludilo će trajati večno, naveo je u “Intervjuu za mrežu” Vidojković.

U odgovaranju je konstatovao da se nada da će građani Srbije biti tvorci sopstvenog spasa, a ne nebeske sile. Na njegovo učešće na protestima ne gleda kao na hrabrost: “Hrabrost je hodati po žici razapetoj između dva solitera, a ovo što ja radim potpuno je normalno”.

Produženje vrste je jedino što ljudskoj vrsti ne treba

“Produženje vrste je jedino što ljudskoj vrsti ne treba tako da je pravljenje potomstva duboko intimna i lična stvar, a pre svega odgovornost prema tom budućem potomstvu, a dupla odgovornost ako ga praviš u ovakvoj zemlji”, istakao je u odgovaranju na pitanja građana Marko Vidojković.

Povezani tekstovi

Postanite član Kluba čitalaca Danas i na taj način podržite nezavisno novinarstvo.

Danas postoji sa ciljem pravovremenog i istinitog izveštavanja dostupnog svim građanima. Kupovinom Danasa, pretplatom ili članstvom u Klubu čitalaca omogućavate nam da ostanemo samostalni i potvrđujete da u Srbiji ima mesta za slobodno novinarstvo!

Više od dve decenije nismo poklekli pred trendovima opšte tabloidizacije, senzacionalizmom i komercijalizacijom sadržaja. Bili smo zabranjivani i prozivani. Ništa nije moglo da nas spreči da objektivne vesti objavljujemo svakog dana. Nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici.

Zato želimo da se oslonimo na vas, naše čitaoce.

Ukoliko želite da i ubuduće nastavimo sa radom kao i do sada i još kvalitetnije, kupite Danas i postanite deo Kluba čitalaca Danasa za 990,00 dinara mesečno!

Komentari (21)

* Sva polja su obavezna

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Svako po nešto očekuje a narod sve bolje uslove za odlazak iz zemlje, ne države, baš zemlje. Iseljena Srbija se uvećava, povlače jedni druge iz ove balkanske kolumbije.

    1. Bravo Marko, cenim ljude kao sto si ti, ljude koji se ne libe da glasno kazu svoje misljenje, pogotovo protiv ovakvih sposoba koja ne trpe kritiku i spremne su na sve, da ti brane da radis i time direktno udaraju na egzistenciju i zivot. Lepo si i ono primetio kad bi sve te stranke i pokreti ne bi medju sobom pravili tolike razlike, brze bi stigli do cilja. Ali sta je tu je, ovo ce biti duga borba, maratonska trka, svi koji nisu spremni da pomognu, ne bi trebalo da odmazu. Izadjite na ulicu gradjani, sramota je ostati kod kuce i ne buniti se

  2. heheh gledam ovog babrcka i bas mi ga je nakako zao.. nekada me je nervirao, sada mi ga je zao… tinejdzer od 13 godina zarobljen u telu odraslog coveka…

    1. Taj „tinejdzer“ ima i sme da kaze svoj stav i misljenje za razliku od najvisih pripadnika ove vlasti, koje AV tretira kao budale, al’ mozda si ti u pravu, bolje biti tretiran kao stoka, sa mogucnoscu da krades drzavne pare nego castan i slobodno misleci covek.

    1. Lepo je što misliš da misliš, ali bi bilo još lepše da se suzdržiš od pisanja. Stvarno, nema razloga za tvojim pisanjima, osim sendviča, naravno

    1. Pa ne „protestvuju“, ljudi u Srbiji protestuju. Ne zbog kise, nego zbog kise lopova koja je otela zemlju od postenih ljudi koji nemaju od cega da zive i kupe hranu za svoju decu.

Đilas na protestu u Kragujevcu

Đilas na protestu u Kragujevcu: Nastavnici i profesori, branite decu od tabloida (VIDEO, FOTO)

U Kragujevcu je večeras održan miting „Srbija na nogama“, na kome su govorili lideri opozicije Dragan Đilas, Boško Obradović, Zoran Lutovac, kao i Sergej Trifunović, Srđan Milivojević i Vladimir Gajić.

Foto: S. O.

Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas podsetio je da Srbija danas ima istu politiku koju je sprovodio Vojislav Šešelj pre 30 godina. Naš odgovor na to je vizija kakva Srbija treba da bude u budućnosti.

Zamislite tu Srbiju u kojoj svako dete koje ide u školu ima besplatan obrok i udžbenike, u kojoj svaki lekar kad završi školu ima platu najmanje 1.000 evra a nastavnik 600, zamislite zemlju u kojoj su kriminalci u zatvoru. Takvu Srbiju mi hoćemo i takvu Srbiju mi možemo da napravimo, rekao je Đilas.

Foto: SSP – Informativna služba

On je rekao da su ljudi koji vode političke organizacije svakodnevno na naslovnim stranama tabloida, ali da su se već navikli na to, ali da je problem kad na naslovnim stranama završe deca od 15 godina, kada se laže o njima da su navodno sa fantomkama na glavi palili nečije slike.

Đilas je pozvao profesore da brane decu, a predsednika Srpske akademije nauke i umetnosti (SANU) da objasne narodu šta se u ovoj zemlji dešava. Ako ne na ulici, onda u zgradi SANU da kažete gde je danas Srbija. Branite vašeg akademika Matiju Bećkovića kome Goran Vesić pripisuje da želi rat i hoće Srbiju da vrati u srednji vek. Pokrenite se i kažite istinu, branite decu i profesora Radonjića koji je hrabro rekao da se u Srbiji drži narod u siromaštvu kako bi se njime manipulisalo, rekao je Đilas.

Predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac je rekao da građani protestima poručuju da ne pristaju na nasilje i laži. Svaka izgovorena reč Aleksandra Vučića znači upravo to. On poručuje drugima da je nasilje dozvoljeno, nasilje nad svima onima koji ne misle kao on.

U ovoj zemlji postoji nasilje nad institucijama, nad vladavinom prava, nasilje nad ljudima i ono najgore, nasilje nad zdravim razumom, rekao je Lutovac. Govoreći o jedinstvu opozicije, on je istakao da se mora voditi računa šta je njen zajednički interes, a ne razlike. Nismo se mi okupili oko razlika nego oko onog što je zajedničko a to je da hoćemo normalnu Srbiju. Imaćemo vremena za razlike kad Srbiju učinimo normalnom, rekao je Lutovac.

Lider Pokreta Dveri Boško Obradović je rekao da je rešenje krize dijalog vlasti i opozicije, da se dođe do slobodnih medija, fer i poštenih izbora i normalnog parlamenta. Ali, ako vlast neće normalan dijalog, ako ne želi da razgovara sa opozicijom i ako ignoriše naše zahteve onda ta vlast nije normalna i onda će toj vlasti suditi ulica, kazao je Obradović, dodajući da će u tom slučaju sa njima „drugačije razgovarati“.

On je pozvao „Tviter intelektualce“ da „siđu“ sa Tvitera navodeći da prvo pozivaju na revoluciju, „a onda kad uđemo u RTS, kažu da je to nasilje“. Odlučite se da li hoćete revoluciju ili hoćete Vučića da smenite na Tviteru. Ako imate program i viziju, siđite sa Tvitera, poručio je Obradović.

Foto: S. O.

Bivši član Otpora Srđan Milivojević podsetio je da su pre nekoliko dana i deca od 15 godina izašla da protestuju i da iskažu svoje nezadovoljstvo. Izašli su da kažu nećemo da nam mladost iscuri kao pelene u „Juri“.

Mi se učimo da budemo časni i pošteni. Ne mogu kupci znanja i diploma da odlučuju o sudbini ove dece. Jedan čovek je u ovoj zemlji kupio diplomu i postao predsednik države. Drugi je falsifikovao doktorat i postao ministar, rekao je Milivojević, dodajući da su komunisti tvrdili da su zatvori njihovi univerziteti i obećao da će svi napredni kupci diploma ići u zatvor „na specijalizaciju i magistraturu“.

Advokat Vladimir Gajić, govoreći o tome šta treba da se uradi nakon smene sadašnjeg režima, rekao da nije dovoljno promeniti vlast, već treba promeniti sistem. Prvo da pokrenemo postupak pred Ustavnim sudom Srbije radi zabrane rada Socijalističkoj partiji Srbije, Srpskoj naprednoj stranci i Srpskoj radikalnoj stranci i zabrane obavljanja bilo kakvih funkcija u javnom životu svih njihovih vodećih ljudi, kazao je Gajić.

Predsednik Pokreta slobodnih građana Sergej Trifunović ocenio je da je narod u Srbiji „toliko ponižen i ubijen u pojam“ da ne shvata da sve počinje od njega kao pojedinca.

On je rekao da režim nije problem, već da je problem u narodu koji ga je izabrao. Mi smo problem što smo dozvolili da se to desi. Ta noć koja traje od 5. oktobra, 19 godina, noć je koju smo mi prespavali. Mi smo krivi za te prespavane godine, rekao je Trifunović.

On je kao ilustraciju takvog stanja naveo sve manji broj ljudi na protestima u Srbiji koji ne shvataju da imaju pravo da protestuju i iskazuju svoje nezadovoljstvo, pozvavši ih da slobodno izađu na trgove i ulice svojih gradova. Okupljanje učesnika počelo je kod Skupštine grada, odakle je kolona građana krenula u protestnu šetnju centralnim gradskim ulicama do Đačkog trga gde su im se obratili opozicioni lideri.

Šetnja i miting protekli su bez incidenata, a građanima je omogućeno da pisanim putem postavljaju pitanja na koja će im telefonom odgovarati lideri opozicije.

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com