Kliktači na sve strane?

Društvo

Fabrikovanje klikova – velike internet prevare

Kada je tajlandska policija upala u zakupljenu kuću u blizini kambodžanske granice, pronašla je improvizovanu metalnu platformu, opremljenu sa 500 pametnih telefona, takozvanu farmu kliktanja, koju su vodili Vang Dong, Niu Bang i Ni Venjin.

    
Foto: Screenshot/Youtube

Ovom prilikom policija je, kako izveštava Bangkok Post, zaplenila gotovo 350.000 SIM kartica, 21 čitač SIM kartica i devet računara.

Ove tajne operacije u kojoj pojedinci lažno stupaju u interakciju sa veb lokacijom kako bi podigli status klijentovog sajta, proizvoda ili usluge, pokazuju da značajan deo internet saobraćaja nije stvaran.

“Farme klikova”, koje se obično nalaze u zemljama u razvoju zbog jeftine radne snage, postoje širom Azije, dok je najveći broj situiran u Kini, Indiji, Nepalu i na Tajlandu.

Radnici su plaćeni, u proseku, jedan američki dolar za 1.000 zapraćenih osoba, dok ova usluga klijenta košta 12.95 dolara kada je u pitanju Instagram, odnosno devet dolara za isti broj kupljenih pratilaca na SaundKlaudu.

Hiljade i hiljade mobilnih telefona, koje kontrolišu ovi radnici, bez prestanka krstare internetom i stvaraju lažnu popularnost u službi velikih brendova.

Kako veliki broj potrošača poverenje nekom proizvodu ili osobi poklanja na osnovu lajkova ili pratilaca, brendovi, administratori stranica na društvenim mrežama ili vlasnici pojedinih profila često pribegavaju strategiji izgradnje velike lažne popularnosti.

Jedna od najvećih “farmi” otkrivena je 2017. godine kada je objavljen snimak takvog preduzeća na Tviter nalogu English Russia. Kako navodi nepoznati Rus, zaposleni su mu rekli da, sem izloženih, poseduju još preko 10.000 mobilnih telefona koji obavljaju isti posao.

Embedded video

English Russia@EnglishRussia1

Russian man visited Chinese click farm.They make fake ratings for mobile apps and things like this.He said they have 10,000 more phones

20.5K people are talking about this

U navodnom cenovniku, koji je otkriven 2015. godine, na jednoj kineskoj “farmi kliktanja”, za omasovljavanje skinutih aplikacije na Gugl prodavnici, klijent treba da izdvoji 11.200 dolara ukoliko želi da zauzme neko od prvih 10 mesta na listi besplatnih aplikacija. Da bi aplikacija ostala na tom mestu, potrebno je da izdvoji dodatnih 65.000 dolara svake nedelje.

Na najpopularnijem kineskom sajtu, Taobao, koji se bavi ovom vrstom manipulacije, mogu se naći brojne slične usluge.

“Farme klikova” uspevaju već godinama da razbiju kodove neke od najjačih kompanija, poput Gugl prodavnice, Amazona, Fejsbuka, Tvitera i Instagrama.

Provajderi “Plati-po-kliku”, uključujući Gugl, Jahu i MSN, uložili su značajne napore u borbi protiv prevara klikova. Kako se lažni pregledi koje stvaraju ova preduzeća razlikuju od onih koje potiču od robota, gde kompjuterske programe pišu stručnjaci za softver, velike platforme koriste algoritme koji brišu naloge sa neobičnim aktivnostima, poput “lajkovanja” previše stranica u kratkom vremenskom periodu.

U jednoj “čistki” Fejsbuka, izbrisano je 83 miliona lažnih naloga, što čini više od šest odsto od ukupno 1,3 milijardi naloga na Fejsbuku.

Prema navodima Atlanskog saveza Crne Gore, koji se bavio lažnim pratiocima na društvenim mrežama političara u martu 2019. godine, predsednik Aleksandar Vučić, kojeg je u tom trenutku pratilo 288.173 osoba, bi u sledećoj “čistki” Tvitera izgubio više od 80 odsto pratilaca koji su označeni kao lažni profili.

Međutim, kako je automatizovanom filteru izuzetno teško da otkrije ovaj simulirani saobraćaj kao lažni, jer se ponašanje posetilaca čini potpuno identičnim kao i kod pravog legitimnog posetioca, neretko se dešava da farme klikova probiju platforme.

Ova pojava donosi takođe velike gubitke firmama koje sajtove plaćaju svaki put kada neko od posetilaca klikne na reklamu, bez obzira na to da li je kupio proizvod.

Iako usluge “farme klikova” krše mnoge politike korisnika društvenih mreža, za sada ne postoje vladini propisi koji ih čine nezakonitim.

Foto: Digitalni forenzički centar Crne Gore

Povezani tekstovi

Paralelni parlament

Obradović o “paralelnom” poslaničkom klubu

Boško ObradovićFOTO: VLADIMIR ŽIVOJINOVIĆ / RAS SRBIJA

Lider Dveri Boško Obradović izjavio je danas da ne razmišlja o formiranju nove poslaničke grupe u Skupštini Srbije, ali će, kako kaže, ona biti formirana 4. maja u takozvanoj “slobodnoj zoni” u Beogradu, u kojoj će zasedati paralelni parlament.

Obradović je potvrdio da Dveri više nemaju poslanički klub jer su ih Srđan Nogo i Zoran Radojičić napustili, ali su, kaže, Marija Janjušević, Dragan Vesović, Ivan Kostić i on i dalje narodni poslanici. O tome da li će doći do formiranja nove poslaničke grupe u republičkoj skupštini trenutno ne razmišljaju, kaže Obradović i dodaje da će o tome razgovarati sa drugim kolegama iz opozicije koji su u skupštini.

– Nova poslanička grupa Dveri će biti formirana u subotu, u “slobodnoj zoni” u Beogradu – rekao je Obradović, ali nije precizirao gde će biti taj “paralelni” parlament.

Rekao da će to biti ispred “jedne od državnih institucija”.

Na pitanje da li će Dveri učestvovati na sednici o KIM koju je najavila Maja Gojković, Obradović je rekao da takva sednica nije zakazana, te da će, ako i kada bude zakazana, opozicija doneti zajednički stav.

Krpelji svuda oko nas?

Život

Ono što možda niste znali o lajmskoj bolesti i krpeljima

Šta raditi ako vas ubode krpelj?

Lajmska bolest je infektivno oboljenje čiji je uzročnik bakterija borelija burgdorferi. Zaražavanje ljudi nastaje ubodom krpelja roda Iksodes koji su prenosioci ove bakterije. Infekcija najčešće zahvata kožu, nervni sistem, zglobove i srce, ali mogu biti napadnuti i svi ostali organi i sistemi.

    
Foto: EPA/ROBIN VAN LONKHUISEN

U Gradskom zavodu za javno zdravlje u Beogradu postoji Savetovalište za lajmsku bolest, koje skreće pažnju na važne napomene.

Mogućnost sprečavanje infekcije

Krpelja treba izvaditi iz kože što pre, u toku prvih 24 časa od uboda, kako bi se smanjila verovatnoća prenosa infekcije. Skidanje treba obaviti stručno, u zdravstvenoj ustanovi, isključivo mehanički, čistom  pincetom koja je prethodno dezinfikovana alkoholom.

Pre odstranjivanja krpelja

Ne treba stavljati nikakva hemijska sredstva – eter, alkohol, benzin, aceton, lak za nokte i dr. Ova sredstva izazivaju povraćanje crevnog sadržaja krpelja u kojem se mogu naći uzročnici lajmske bolesti.

Odstranjivanje krpelja iz kože

Najsigurnije u zdravstvenoj ustanovi (ambulanti, domu zdravlja, odeljenju za kožne bolesti i dr.). Krpelj se uhvati pincetom  što bliže koži, bez gnječenja ili kidanja njegovog tela. Pinceta se najpre malo povuče na gore, koliko je dovoljno da se krpelj odigne od kože, a zatim polako izvlači iz kože. Posle odstranjivanja krpelja ubodno mesto na koži treba dezinfikovati. Ukoliko ste sami pokušali da odstranite krpelja i u tome niste uspeli u celosti, ne pokušavajte da odstranite  preostali deo već se obavezno obratite lekaru.

Ubod krpelja Foto: EPA/VALDRIN XHEMAJ

Praćenje zdravstvenog stanja osoba koje su imale ubod krpelja

Sprovodi se u trajanju 3 meseca. Kontrolne preglede obavljati jednom mesečno – ordinirajući lekar ili u Savetovalištu za lajmsku bolest.

Prepoznavanje i otkrivanje prvih simptoma i znakova lajmske bolesti

Pojava karakterističnog crvenila kože na mestu uboda krpelja – erythema migrans, uz moguću pojavu opštih simptoma i znakova infekcije : povišena telesna temperatura, glavobolja, bolovi u zglobovima i mišićima, uvećane lokalne limfne žlezde. Izuzetno je važno početi sa lečenjem što pre primenom  pravilne terapije pod kontrolom ordinirajućeg lekara, dermatologa ili infektologa.

Nejasni simptomi i znaci posle uboda krpelja

Obavezno se obratiti ordinirajućem lekaru ili lekaru u Savetovalištu za lajmsku bolest.

 

Tekst preuzet sa sajta Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu

    

Komentari (5)

* Sva polja su obavezna

 

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Nije zgoreg da se uradi i sledeće: kupite sterilnu posudu za urin u apoteci, stavite bukvalno dve kapi vode i neka vam stave izvađenog krpelja unutra, kako bi preživeo do VMA gde vam rade analizu. Ako ga ostavite na “suvom” postoji mogućnost da će uginuti.Bukvalno dve kapi vode je dovoljno.

  2. A kako to izgleda u stvarnosti, u Novom Sadu gde zivim? Za cerku se zakacio krpelj. Odem u deciju bolnicu, oni me posalju na infektivno jer oni ne znaju da izvade krpelja. Na infektivnoj kazu da oni lece od bolesti, ali da moram na hirurgiju jer oni ne krpelj ne vade. To sve u 23 casa uvece dok mi cerka spava na rukama… Kada sam im rekao ““aman ljudi““ prisla jedna sestra i rekla mi – pustite, ja cu. Cekao sam dve nedelje na rezultate da li je krpelj bio zarazen…

    Dan nakon toga vidim krpelj i na svojoj ruci. Odem u veterinarski institut, pridje mi divna zena, izvadi krpelj, stavi ga pod mikroskop i kaze mi da krpelj nije zarazen. Platio 150 dinara i na kucu mi stigao nalaz – ““pas rase mesanac““ :-). Za pse nalaze dobijemo odmah, za decu cekamo dve nedelje…..

  3. Moja reakcija je vezana za pincetu, i činjenicu da je dosta medicinskih radnika koi to nisu radili nikad. Već desetak godina imam malu spravu nalik na mali pajser: Tire-tic ( CLEMENT THEKAN ). Uz okret krpelj se vadi bez oštećenja i iritiranja stezanjem ( da izbaci pljuvačku ). Daleko lakše i bez neke obuke. Sebi i svom psu sam vadim krpelje. Savet: Neposredno posle šetnje u prirodi, tuširanjem se spere ako se zakačio.

Da li ima unutrašnjeg neprijatelja?

TIHOMIR NOVAK: Povratak “unutrašnjeg neprijatelja”

O saopštenju Generalštaba i Vučićevom lažnom predstavljanju

Priredio: Tihomir Novak
11. apr 2019

Dve stvari u saopštenju nedavno održanog kolegijuma Ministarstva odbrane i načelnika Generalštaba VS izazivaju zabrinutost.

Prva stvar je zahvalnost „vrhovnom komandantu“ na upornom i posvećenom radu na modernizaciji VS i poboljšanju maternijalnog položaja pripadnika vojske i ministarstva.

U redu je to što se poboljšava položaj vojnika i modernizuje vojska. Problem je u tome što se zahvalnost upućuje instituciji koja, osim u fikciji ministra odbrane i narcističkom samoobožavanju predsednika republike, ne postoji. Po ustavu, predsednik republike komanduje vojskom. Nikakav vrhovni komandant se u ustavu ne pominje.

Stvari se komplikuju i time što se Aleksandar Vučić javno predstavlja kao vrhovni komandant. Lažnim predstavljanjem on podriva autoritet predsednika republike, a to nikako ne bi smeo da čini. Dodatni problem je doprinos nepostojećeg vrhovnog komandanta poboljšanju bilo čega u ovoj zemlji. Poboljšanje materijalnog položaja pripadnika vojske ne spada u opis posla predsednika republike.

Druga stvar. U redu je što vojska ne želi da bude instrumentalizovana u borbama za vlast. Međutim, o kakvoj se privrženosti legalnoj i legitimnoj vlasti može govoriti, ako vojska izražava spremnost da izvrši svako naređenje „vrhovnog komandanta“? Institucije, dakle, čije postojanje ustavom nije previđeno i o čijoj se legalnosti i legitimnosti ne može ni govoriti. Bilo bi dobro kada bi nam neko od članova gore pomenutog kolegija ponudio odgovore na ova pitanja.

Aleksandar Vučić se javno predstavlja kao vrhovni komandant Vojske RS, a tako nešto ne postoji u Ustavu RS. Lažnim predstavljanjem on podriva autoritet predsednika republike (foto: Beta)

Nakon sastanka kolegijuma, oglasio se i neizbežni Čegevara Vulin porukom da će VS poštovati ustav i zakon. To je u redu, ali gde u ustavu i zakonu piše da VS treba da izvršava naređenja „vrhovnog komandanta“, kada se on, ponavljam, u ustavu nigde ne pominje i kada njegovo postojanje nigde nije ni predviđeno?

Na trenutak, Vulin je izašao iz uloge ministra odbrane, pa je progovorio i kao zabrinuti građanin. Građanina Vulina brine nasilje, brinu ga upadi na radna mesta, prebijanja, otimanje hleba, duboko ga uznemirava i ljudski potresa strah žena i novinara koji samo rade svoj posao, ali ga ne uznemirava – ni kao građanima, a ni kao ministra – uzurpacija tuđih nadležnosti.

Na kraju, Čegevara je rekao nekoliko reči i o unutrašnjim neprijateljima. Neprijatelji su, kaže, svi oni koji bi nasiljem do cilja. Pa, ko je neprijatelj? Bit će da je to opozicija, ova okupljena u SzS.

Nije, međutim, problem samo u tome što ministar odbrane u politički život unosi kategoriju unutrašnjeg neprijatelja, za koju smo mislili da pripada prošlosti i totalitarnom režimu; problem je u tome što se neprijatelj ne može poraziti bez upotrebe nasilja. A ako to nasilje zapoveda nelegalni i nelegitimni „vrhovni komandant“, onda se neprijatelj može pojaviti i tamo gde mu se Vulin najmanje nada.

(Autonomija; foto: pixabay)

Podelite ovu stranicu!

KARIKATURA NEDELJE

STUPS: Šefica
PRETRAGA ARHIVE
PRETRAGA PO DATUMU

PRETRAGA PO KATEGORIJAMA

GOOGLE PRETRAGA

Ko je u Srbiji Zelenski?

BORIS VARGA: Ko je u Srbiji Zelenski?

Razlog podrške u Ukrajini i Srbiji cirkuzantima i lažovima je u stvari – siromaštvo

22. apr 2019

U nedelju je u Ukrajini u drugom krugu predsedničkih izbora sa impozantnim brojem glasova (više od 70 odsto) pobedio komedijaš i miljenik tajkuna Volodimir Zelenski, o kome se u medijima poslednjih nedelja mnogo pisalo.

To je kraj „revolucije dostojanstva“, kako su regionalni mediji nazivali proteste na kijevskom trgu Majdanu iz 2014. godine, u kojima je svrgnut proruski predsednik Viktor Janukovič. Ujedno je to i kraj ukrajinskog „6. oktobra“, kako bi se mogla nazvati druga revolucija u Kijevu koja, sudeće po raspoloženju birača, do kraja nije uspela da utvrdi svoj politički legitimitet.

Situacija je često do banalnosti pojednostavljena kao borba između, s jedne strane, prozapadnog Porošenka i sa druge Zelenskog, koji je projekat proruskih polit-tehnologija i neprijatelja Ukrajine.

Ali realnost je mnogo kompleksnija. Janukovič je u Rusiju proteran zbog korupcije, kleptokratije i bahatosti. Tu na prvi pogled očiglednu ključnu pouku nije na vreme izvukao Porošenko.

Da li je demokratija ozbiljna stvar?

Svetski mediji su dramu oko predsedničkog kandidata Zelenskog pokušali da predstave kao deo opšteg globalnog trenda pobuna masa protiv elite, zanos mrežocentričnih generacija medijskim zvezdama i traženje novih neiskompromitovanih lica politike.

Na prvi pogled sve se doista može podvesti pod krizu koja je tipična za zapadne demokratije. Međutim, Ukrajina je bivša sovjetska republika, sa svim svojim protivrečnostima, i u petoj godini hibridnog rata sa jednom od najvećih vojnih sila.

Dolazak šoumena na čelo takve Ukrajine pre svega znači da se državna politika seli u parlament. To će se desiti odmah nakon parlamentarnih izbora planiranih za jesen ove godine, u kojima će glavni oponenti ponovo biti političke koalicije okupljene oko Petra Porošenka i Julije Timošenko.

Da li je zaista demokratija preozbiljna stvar da bi svako u njoj učestvovao?

Međutim, delegtimisanjem „Revolucije dostojanstva“, linija suprotstavljanja seli se sa linija fronta na Donbasu među ukrajinske građane. Oni će se podeliti na one koji su dosledni tekovinama revolucije i koji su spremniji još radikalnije da taj legat brane i one koji su za povratak na status dvovektorne politike (i Brise, i Moskva), a koju su vodili predsednici Leonid Kučma i Viktor Janukovič.

Tražeći visoku filozofiju u tim prilično jednostavnim političkim procesima, posmatrajući trijumf političkog klouna neofita, mnogi s opravdanjem postavljaju pitanje iz elitističke teorije: Da li je zaista demokratija preozbiljna stvar da bi svako u njoj učestvovao?

To je upravo ono što Rusija i očekuje, da se Ukrajina prikaže kao potpuno nesposoban i nepouzdan saveznik EU i NATO. Ali, ono što Zapad ni ovaj put u tranzicionom društvu nije uspeo da prepozna jesu gandijevske lekcije o dostojanstvu i siromaštvu. Naravno, Porošenko je 2014. godine na predsedničkim izborima pobedio u prvom krugu. U početku je većina u Ukrajini bila spremna na veliku požrtvovnost, odricanje i mobilizaciju…

Srbija – celodnevni rialiti šou

Srbija je za sebe poseban cirkus. Državni činovnici se poput rijaliti-zvezda na dnevnom nivou takmiče za publicitet po bilo koju cenu. Vlast gladuje protiv opozicije, ministar vojni služi vojsku, žene iz gradskih službi brane svoje šefove seksualne zlostavljače, ministarka infrastrukture lakrdijski simulira danonoći rad. Politički život se više ne odigrava u institucijama nego na ulici. Treću deceniju sindrom Gazimestana u Srbiji patološki opseda podjednako vlast i opoziciju.

Pred veliki miting SNS-a u Beogradu, u petak 19. aprila, na sajtu te stranke pojavio se spot u kojem njihovi funkcioneri zadovoljni prave sendviče dok su oko njih naslagane gomile, koje čekaju da budu podeljene demonstrantima iz raznih krajeva Srbije.

Prethodno je predsednik Vučić rekao da njemu ne smeta što ih zovu „sendvičarima“, i da on lično voli sendviče. Međutim, sagledavanje sendviča u kontekstu tri decenije političke karijere Aleksandra Vučića – daleko je od komedije.

Vojvođani, a posebno predstavnici nacionalnih zajednica, još se s početka devedesetih i raspada bivše Jugoslavije jako dobro sećaju radikalskih sendviča koje je Vojislav Šešelj u izjavama nudio manjinama za put, kada su mnogi iseljavani iz Srbije. U tim nimalo smešnim i realnim anegdotama, Hrvatima i Mađarima je nuđen po jedan sendvič jer im je navodno granica blizu, a Rusinima i Slovacima po dva, jer im je tobože do matične države trebalo putovati daleko dalje.

Da se principi lako prodaju, dokazali su bivši radikali, a sada već reformisani naprednjaci na izborima za nacionalne savete nacionalnih manjina krajem prošle godine, kada su preko pripadnika tih istih nacionalnih zajednica delili hranu, namirnice (pasulj, makarone), večere i porcije ručka onima koji su dolazili na predizborne skupove i glasali za liste bliske vlastima.

To krivično delo kupovine glasova u Srbiji prošlo je nekažnjeno. Neverovatna je groteska da su isti ti sendviči i džakovi sa hranom deljeni u žitnici Vojvodini i jednom od najbogatijih delova bivše Jugoslavije pre samo tri decenije, period u kom su lobotomirani protagonisti tih događaja dobro živeli…

Sendvič – radikalska filozofija

Razlog podrške u Ukrajini i Srbiji cirkuzantima i lažovima je u stvari – siromaštvo. Siromaštvo koje nikako ne ide sa dostojanstvom u „demokratijama“ sa dna evropskih lista primanja, u kojima je elektorat sa granice egzistencije u statistikama umanjen i prikriven.

Razlog podrške u Ukrajini i Srbiji cirkuzantima i lažovima je u stvari – siromaštvo. Siromaštvo koje nikako ne ide sa dostojanstvom

Sendviči iz radikalskih deportacija devedesetih postali su simbol i Vučićeve Srbijekoja pristaje na sve. Na potpuno prepuštanje masa manipulisanju i upravljanju životima onih koji zavise od države. Jedni zbog egzistencijalnog straha, drugi zbog podaničkog oportunizma da će dodvoravanjem na mitinzima u „vođinoj hijerarhiji“ poboljšati svoj status.

U Srbiji je poniženje prevaziđeno, piše na svom FB profilu spisateljica Jelena Anđelovska. I to mazanje sendviča u naprednjačkom spotu koji je mnoge nasmejao, nije ni blizu komedije. Iako je tema o spiskovima za naprednjačke mitinge u Srbiji opšti tabu, socijalni psiholog Dragan Popadić u izjavi za N1 primećuje da vlast u stvari ne želi da krije organizovano izvođenje kao podršku zaposlenih u državnim preduzećima, već otvoreno šalje poruku: „Ko je uz nas – ništa mu se neće desiti i niko mu ništa ne može, a ko je protiv nas – sve mu se može desiti i niko ga ne može zaštiti“.

Koliko vredi ljudski glas, toliko vredi i njegovo dostojanstvo, a prošlog vikenda značajan deo ukrajinskih i srpskih građana ga je potpuno sahranio na izborima i političkim mitinzima. Pitanje je koliko tog „dostojanstva“ uopšte ima u tim podeljenim društvima, iscrpljenim u trodecenijskoj tranziciji, ljutoj korpuciji koju je skoro nemoguće zaobići i klijentelizmu koji je već postao deo tradicije.

Srbija je država koju masovno napuštaju mladi i kvalifikovani ljudi i društvo u kojem vlada opšta sumnja u njegovu perspektivu, čime se besprekorno i jeftino hrani nacionalizam i populizam. To je društvo čije je dostojanstvo davno korozirano i potrošeno u silnim kolektivnim preletanjima iz stranke u stranku; sa mitinga za jedne, na miting za druge. Preletanjima zbog kojih su šanse za temeljne promene u politici i društvu minimalne i ostavljaju utisak da se sve ponavlja i stalno vrti u krug. Kao i u Ukrajini – od revolucije do revolucije.

(Autonomija; foto: Beta/AP)

Podelite ovu stranicu!

Brojke i prebrojavanje, da li je tačno duplo više ljudi bilo na Vučićevom nego na mitingu opozicije, trenutno je prava opsesija na sceni.

Redakcijski komentar

Nema predaha, nema predaje

Brojke i prebrojavanje, da li je tačno duplo više ljudi bilo na Vučićevom nego na mitingu opozicije, trenutno je prava opsesija na sceni.

    

Retko koji ovlašćeni posmatrač, odnosno profesor, analitičar, pisac, kolumnista, a da se nije poduhvatio cifara, poređenja, fudbalskih tribina, računa i proračuna…

U jednoj činjenici sve ipak, sve te računice doslovno slažu, a to je da je Vučićev miting bio brojniji nego opozicioni. I upravo je ta politička činjenica vrlo značajna, ako se sagleda na pravi način. Jer, dva puta tokom petomesečnih demonstracija, za koje deo javnosti insistira da se zovu građanskim, kako bi se istaklo da je to mnogo šire određenje nego „opozicioni“, Vučić je morao da pokreće svoju partijsku mašineriju. I da tu mašineriju troši.

Sad, to što se tvrdi da je to isto što i glasačka mašina i da pokazuje da ko uđe u autobus da ide i na miting, taj će ući i u kabinu, da na glasačkom mesto zaokruži Vučića, jeste tačno. Ali, samo donekle. Jer, šta će Vučić ako za mesec dana ponovo bude imao par hiljada opozicionih demonstranata na ulicama i ako se desi nešto što će privući veliku pažnju javnosti kao upad Boška Obradovića u RTS? Da opet pravi najveći skup ikada u Beogradu, da organizuje kampanju „Budućnost Srbije“, da pokreće svakog koordinatora SNS-a, šalje svoje glasovne poruke po lokalu, podiže šire rukovodstvo na sednicu u Centru Sava?

Iz tog ugla gledano, svaki ostanak opozicionih demonstranata na ulici, i u uskršnjoj suboti, i 4. maja, jeste dobar po opoziciju, a loš po Vučića. Brojnost nije presudna, upornost da se pokazuje nezadovoljstvo jeste. Jer, odgovor na to nezadovoljstvo više iscrpljuje vladajuću partiju i njenog predsednika nego opoziciju i građanske aktiviste.

Dokle god se jednom nedeljno ljudi okupljaju na ulicama Beograda, i makar po nekoliko stotina u drugim gradovima Srbije, Vučić ne može da proglasi potpunu pobedu. Opozicija time uspeva da održava svoju priču – da vodi borbu protiv jedne duboko autoritarne vlasti, dok Vučićeva priča trpi oštećenja, jer njegove potpune pobede nema.

Pri tome, za razliku od Protiv diktature 2017. ili Patke 2016. godine sadašnje ciklične demonstracije imaju veliku prednost. A to je dogledno vreme za izbore. Redovni su za godinu dana u proleće 2020, što znači da smo već na kraju leta u pravoj zahuktaloj kampanji. Dotle, u njenoj pripremi – i to je još nešto na šta Vučić nema odgovor: tajming.

Povezani tekstovi

    

Komentari (2)

* Sva polja su obavezna

 

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Tako je,nebitan je broj nezadovoljnih.Njih uvek izbroje unapred i to u glavu a svoje su brojali dva dana ,u glavu, ali one koji su se rastrkali po kaficima.Jad i beda vlasti a i Bora se nesto ofucao,da li i koliko je zaradio ili je postao vucicpatriota,presvukla se lutka sa naslovne strane.

    1. bolje on da uzme naše pare nego neko treći. Na mitingu su bili ljudi koji nikada ne bi dali glas Vučiću, ali imaju obavezu prema porodici da sačuvaju radno mesto. Bora je njima pevao. Nisu ti ljudi iz nekih zabiti u kojima se glasa pred komisijom, nego su to ljudi koji kada dobiju listić sa zaokreženim brojem u kabini uslikaju taj listić uz ličnu kartu, a onda zaokruže i ostale brojeve i učine listić nevažećim. Prazan listić, uz širook osmeh, predaju onima koji su im uvalili zaokružen i svi zadovoljni. Jedino što je ovde bitno jeste da se istrošeni političari sklone i da daju mogućnost novim ljudima da izvedu apstinente i razbiju naprednjake na narednim izborima.

Lični stav Saše Živića

Lični stavovi

BUSdućnost Srbije

Bio je veličanstveni miting. Zastaje dah od patriotizma i jedinstva. Svima pa i ministru sa nosnim problemima.

    

Prošlu subotu imao je ambliopiju kada je brojao opoziciju, ovaj petak vidi najmanje dvostruko! Višestruko… Pijanstvo od sreće ili esenitis – akutna opsednutost njihovim i našim? Isti oni koji redovno izgovaraju reč jedinstvo redovno nas prebrojavaju…

Autobusi su odradili svoj posao – svaka njima čast. Hiljade njih premorenih i snenih, duž beogradskih bulevara. Dovezli i uredno isporučili patriotizam.

LJudi su zakazali – veća je gužva bila ispred tržnog centra Ušće nego ispred Skupštine! E, moji Beograđani, videste li u petak na šta će ličiti vaš grad ukoliko ne podignete glas? Ukoliko 500 godina pod Turcima nije bila dovoljna lekcija, pet godina pod Aleksandrom valjda jeste?

Aleksandar se u petak (i ne samo u petak) ponašao kao Marašli Ali paša, poznati beogradski vezir, koji u doba srpskog ustanka nije tražio predaju oružja već samo pokornost. Pa je čak i jedan Marašli Ali paša, takav kakav je, predložio Sultanu da amnestira ustanike i smanji harač.

Kod Aleksandra nema amnestije. On ne želi da pregovara sa „ustanicima“ koji se ne slažu sa njim, negujući na taj način jednu posebnu vrstu jedinstva, nakaradnu i jasnu samo njemu. Aleksandar stalno uzima harač – od sirotinje raje, pravdajući to „stabilizacijom javnih finansija“, ali i od svojih podanika: svaki SNS odbornik iz Niša (a verujem da je tako i u drugim kalifatima ove sultanije) morao je da plati 14.000 dinara za dokazivanje ljubavi prema Marašliji u petak.

Mogu SNS botovi koliko žele da tvrde da imam „palanački mentalitet“, čak da me šalju „u neku od mentalnih ustanova“ (na stranu što ovakav govor mržnje po zakonu ne bi trebalo da se objavljuje, makar to bildovalo demokratski senzibilitet prestoničkog Danasa), ali je činjenica da su svi oni koji su se zaglavljivali po tržnim centrima, umesto oko Skupštine, u stvari bili primorani da dođu.

Sramno – maltretirati vlastiti narod primoravajući ga da ne bude slobodan. Na jednostavno pitanje zbog čega, nema jednostavnog odgovora. Da bi na osnovu dve gotovo potpuno identične slike – mitinga od subote, 13. aprila, i mitinga od petka, 19. aprila Marašli Ali Aleksandar utvrdio da je njegov veći? U redu je, neka bude, Aleksandrov je veći, i biće uvek veći! Kakva je to onda poruka opoziciji?

Verovatno da je besmisleno igrati na terenu gde je naš Paša apsolutni gospodar. Pobeđuje onaj koji broji, tako da će uvek izmanipulisati da je njegov veći. A u manipulaciji ume da se unervozi i napravi i incident, kakav je onaj od poslednje subote kada je pušten saobraćaj na šetače. Da zaključim: teško je ulicom tući uličare.

Šta dalje?

Šandor Maraj, vidoviti mađarski pisac, govorio je: „Dolazi takav svet u kome će svako biti sumnjiv: ko je lep, ko je talentovan i ko ima karakter. Lepota će biti uvreda, talenat provokacija a karakter atentat. Jer dolaze oni: ružni, nesposobni i beskarakterni“!

Stoga da pređemo na teren karaktera, kada već tvrdi da ga brojnošću ne možemo pobediti. Skoro dve hiljade univerzitetskih profesora potpisalo je podršku protestima „Jedan od pet miliona“. Podršku pravu na sopstveni izbor. Na individualizam. Skoro dve hiljade univerzitetskih profesora se složilo da ne moramo biti jedinstveni u besmislu. Da ne moramo slušati Boru Čorbu i Acu Lukasa kao njegovu predgrupu.

Skoro dve hiljade univerzitetskih profesora se složilo da je patriotizam izgaranje na poslu, a ne ispred Skupštine. Da je potrebno „ginuti“ na radnim mestima – u bolnicama, sudovima, univerzitetima, a ne isključivo na Košarama. Da nas ne moraju snimati dronovima i prisluškivati ne bi li ustanovili da li volimo Srbiju. Da se ne ljutimo na Reportere bez granica što su objavili da je Srbija pala čak za 14 mesta na listi slobode medija, nego da mi građani Srbije budemo bez granica u svojim glavama.

Da bez granica, a ne bez pameti budu Pink, Hepi, Informer, Alo i ostala neSNoSna glasila. Da se neSNoSno ne raduju tuđoj nesreći kao svojoj sreći (primer požara u Notr Damu).

Skoro dve hiljade univerzitetskih profesora potpisalo je podršku slobodi. Pobedimo konformizam kod Froma i u sebi. Budimo slobodni i okupimo se u Beogradu na platou ispred Filozofskog fakulteta u subotu, 11. maja, tamo gde je sve počelo i gde je red da se i završi. Isključivo miting profesora.

Tu ne može imati veći. Osim nastavnika i profesora može nam se pridružiti jedino još i Sveti Vasilije Ostroški, ako pristigne dan ranije nego je njegov godišnji silazak.

Ukoliko ne može u Beogradu, znam da može ispred Filozofskog fakulteta u Nišu. „Ni kad je neko mlad, neka ne okleva da se bavi filozofijom, ni kad je star, neka ne sustaje u filozofiranju. Jer ni za koga nije suviše rano i ni za koga suviše kasno da se stara za zdravlje svoje duše“, rekao je Epikur, a kao moto prihvatio niški Filozofski fakultet.

Ako je potreban moj kontakt, ima ga redakcija Danasa, a verovatno i prehlađeni ministar – onaj što nas sve broji „u glavu“. Onda poznaje i moju s obzirom da sam redovno prisutan na protestima u Nišu i Beogradu. Ukoliko ostvarim kontakt preko ministra sa nosnim problemom, eto prvog koraka u pacifikaciji društva i prevazilaženju jaza između vlasti i opozicije, patriote i fašiste (nisam za SNS, a kako sigurno nisam tajkun onda, po definiciji vlasti željne jedinstva, ostaje jedino da sam fašist).

Marašlija Savamalski zaustavio je u petak u radno vreme Srbiju da bi pokazao veličinu. Izvukao je svoj poslednji adut. Slikali su se. Nema dalje, koliko god duvali njihova se pištaljka više nikada neće čuti.

Kolege profesori, iskažimo karakter i okupimo se 11. maja – samo da Vulin i Vesić zbog toga ne počnu da štrajkuju glađu. U ludosti im nema premca. Neka počne takmičenje u karakteru.

Autor je redovni profesor Medicinskog fakulteta u Nišu

Šokira će vas nova hajdučija?

Ekonomija

Porez na imovinu stiže na kućne adrese

Rešenje o utvrđenom porezu na imovinu u Beogradu je počelo da se dostavlja na kućne adrese obveznika, piše portal Kamatica.

    
Foto: Pixabay/stevepb

U Petrovcu na Mlavi dostava počinje od ove nedelje, dok će Topola i Paraćin poreska rešenja na kućne adrese početi da šalju posle praznika. U Petrovcu na Mlavi, Topoli i Paraćinu kažu da su cene identične kao i prošle godine, i da ništa nisu menjali. U Sekretarijatu za javne prihode grada Beograda potvrđuju za Kamaticu da su se cene za prethodnu godinu menjale od jedan do dva procenta pri čemu manji rast cena imaju stanovi i garaže, jer u prometu nepokretnosti ima dosta novih objekata. Cene za poslovni prostor i kuće za stanovanje imaju tendenciju blagog pada.

Naplata godišnjeg poreza na imovinu za prvi kvartal 2019. godine u odnosu na isti period 2018. godine beleži rast od oko 10 procenata, što je rezultat aktivnosti sekretarijata za javne prihode na povećanju obuhvata i ažuriranju baza poreza na imovinu i kontinuiranog preduzimanja mera naplate“, kažu u beogradskom sekretarijatu za javne finansije. 

Na ažuriranju baze podataka poreza na imovinu u prethodnoj godini radilo se u celoj Srbiji. U 44 opštine, kroz projekat švajcarske vlade „Reforma poreza na imovinu“ bilo je angažovano 325 popisivača koji su išli od vrata do vrata i proveravali da li se stvarno stanje nekretnina na terenu slaže sa onim koje građani plaćaju u poreskoj prijavi.

U Topoli su sredinom 2018 godine povećali naplatu poreza na imovinu za 10 miliona dinara, a u ovoj godini očekuju povećanje od još 10 procenata. U Vlasotincu u bazu podataka o nekretninama nisu uneli još sve promene koje su popisali na terenu, ali već sada očekuju da to povećanje bude između 15 i 25 procenata.

U prethodnih šest meseci u Ćupriji je radilo šest popisivača koji su povećali površinu koja se sada oporezuje za oko 23 procenta u 2018 godini, u odnosu na prethodnu. Povećan je i iznos poreskog zaduženja, sa 80 na 99 miliona dinara, kao i naplata za 25 odsto. U Vranju je radilo 16 popisivača koji su obišli 16 mesnih zajednica. Podnete su 5.840 novih poreskih prijava, a ukupna novoupisana kvadratura je 426.850 metara kvadratnih.

U Sjenici je šest popisivača povećalo obuhvat naplate poreza na imovinu za 24 procenta, dok je finansijsko povećanje preko 20 odsto.

„Najveći procenat novih kvadrata koji su upisani i koji će se od sada oporezivati su zapravo nadogradnje. Odnosno, u velikom broju opština smo primetili da su građani imali kuće od 100 ili 150 kvadrata, a porez plaćali na 50. Problem kod naplate poreza na imovinu je i taj što je do sada stalno postojao neki reprogram za one koji nisu redovno plaćali. Tako da, neplatiše zapravo nikada nisu bile kažnjene. Mi radimo i na tome da se ta loša praksa, kroz zakonsku regulativu, izmeni“, kaže Aleksander Grunauer, direktor švajcarskog programa „Reforma poreza na imovinu“.

Pet najboljih opština u Srbiji, koje su najviše povećale obuhvat poreza na imovinu, početkom juna podeliće bespovratnih milion franaka, poklon vlade Švajcarske.

Pregovori su neminovni?

Politika

Član opozicionog tima za dijalog sa vlašću za Danas

Stojanović: Vučić će morati da pregovara o izbornim uslovima

Mogu da zamislim da zaista sednem sa predstavnicima vlasti za sto i pregovaram o izbornim uslovima i slobodi medija, ali naravno pitanje je kada, odgovara Boban Stojanović, doktorand političkih nauka, na pitanje Danasa da li može da zamisli okolnosti u kojima kao član opozicionog tima za dijalog sa vlašću, istinski seda za sto i ispunjava funkciju koja mu je dodeljena.

    
Foto: Medija centar

Stojanović ističe da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kako vreme bude proticalo, morati da odgovori na zahteve za pregovore i razgovore oko izbornih uslova.

– Posebno, ukoliko se protesti nastave. Dijalog o izbornim i medijskim uslovima jeste forma koja može da pokrene stvari sa mrtve tačke. Svi međunarodni izveštaji (Freedom House, RWB…) govore da postoje ozbiljni problemi sa izborima i medijskim uslovima. Kroz dijalog se mora doći do poštovanja pravila i poštovanje pravila vezanih za Radio-televiziju Srbije i REM, kao i u pogledu izbora, i u tom smislu bismo videli da li dijalog daje rezultate. I da li je vlast tu samo radi forme – ocenjuje sagovornik našeg lista.

Upitan šta bi mu u slučaju da se takav scenario obistini bila garancija da ceo proces nije samo predstava za javnost i svojevrsni cirkus, Boban Stojanović odgovara: „Moj utisak je da smo mi posrednici u ovom dijalogu i ako je već nemoguć dijalog između vlasti i opozicije, ovo može da bude model u kome bismo došli do poštenih i fer izbora i slobodnih medija“.

– Meni je bila društvena obaveza da prihvatim poziv, smatram da je to društveno odgovorno. Da, ako ukazujem na probleme, onda moram i da ponudim rešenja i da, ako mogu da pomognem na sve moguće načine kako bi se došlo do slobodnih i fer izbora i demokratije – zaključuje Boban Stojanović za Danas.

Podsetimo, na protestu „Jedan od pet miliona“, u subotu, u Beogradu, glumac Branislav Lečić, saopštio je imena tima potpisnika dogovora sa narodom za eventualni dijalog sa vlastima, koji čine: profesor FPN Čedomir Čupić, profesorka FPN Snježana Milivojević, docent na FPN-u Dušan Vučićević, dr političkih nauka Jovanka Matić, politikolog Boban Stojanović, reditelj Srđan Dragojević, novinar Vukašin Obradović, Zoran Gavrilović ispred BIRODI-ja. NUNS i Asocijacija nezavisnih i elektronskih medija će, takođe, učestvovati u dijalogu, ukoliko do njega dođe.

Povezani tekstovi

Ne filozofirajte,već čuvajte institucije sa tradicijom

Politika

Direktor Instituta za filozofiju i društvenu teoriju za Danas povodom imenovanja partijskih kadrova u Upravni odbor

Petar Bojanić: Vlada pokušava da zatvori Institut

Naučno veće Instituta za filozofiju i društvenu teoriju oštro je reagovalo protiv odluke i rešenja Vlade Srbije o imenovanju novog Upravnog odbora Instituta, prema kojem je za predsednika imenovan dr Zoran Avramović, predavač na Fakultetu za kulturu i medije Megatrend univerziteta iz Beograda, kao i nove članove, poput Dragana Simeunovića, profesora na Fakultetu političkih nauka, takođe iz Beograda.

    

List Danas dobio je na uvid pismo Naučnog veća Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, koje je Institut uputio na četiri adrese: kabinetu predsednika Srbije, predsednici Vlade, ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i rektorki Univerziteta u Beogradu.

Na hitnoj sednici Naučnog veća Instituta, koja je održana 12. aprila, usvojena je sledeća odluka, koja se navodi u pismu upućenom na adrese četiri ključne državne institucije: „Protivimo se Rešenju kojim Vlada Republike Srbije kao članove Upravnog odbora Instituta imenuje za predsednika: Prof. dr Zoran Avramović, Fakultet za kulturu i medije, Megatrend univerzitet, Beograd; a za članove: Prof. dr Dragan Simeunović, Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu; Prof. dr Zoran Jevtović, Filozofski fakultet, Univerzitet u Nišu; Nina Mudrinić Milovanović, Centar za savremenu umetnost, Beograd“; Ne davimo Beograd; Udruženi pokret slobodnih stanara iz Niša; Lokalni front iz Kraljeva; Lokalni front iz Valjeva; Građanski front iz Vlasotinca; Samo jako iz Mladenovca; Kritična masa iz Kule; Lokalna alternativa iz Vrbasa; Pokret jasno i glasno iz Požarevca; Građanski preokret iz Zrenjanina; Samo lokalno iz Bečeja; Inicijativa za Požegu; Bez straha iz Apatina.

Između ostalog, navodi se da su nadležne državne institucije kasnile sa imenovanjem novih članova UO, kojima je prošle godine istekao mandat. Ističe se da su ignorisani predlozi članova Instituta, dostavljani u zadatim rokovima, kao i kašnjenje u imenovanju UO ometali redovni rad Instituta. Zaključuje se da je konačnim izborom članova UO Institut zapravo kažnjen.

– Odgovorno tvrdimo da je namera UO u novom sastavu da, bez saglasnosti istraživača i istraživačica Instituta, nedemokratski utiče na kreiranje kadrovske politike, radikalno menja programsku orijentaciju našeg akademskog rada, kao i da poništi sve dosadašnje napore kojima smo pozicionirali Institut kao važan centar u naučnoj i istraživačkoj zajednici u Srbiji, regiji, Evropi i svetu – ističe se u pismu članova Instituta.

U svojoj reakciji, Institut se poziva na Odluku o utvrđivanju liste konkurentskih visokoškolskih ustanova, usled koje ne postoji recipročna mogućnost da kolege sa Univerziteta Megatrend mogu obavljati najodgovornije funkcije u odlučivanju i kadrovskom profilisanju naše ustanove.

– Neprihvatljivo je da se u našu radnu sredinu uključuju partijski kadrovi čiji akademski rezultati ne opravdavaju njihovu funkciju i čiji je javni rad u potpunoj suprotnosti sa našim javnim angažmanom. U skladu s navedenim stavovima Naučno veće Instituta za filozofiju i društvenu teoriju donosi sledeće odluke: Članovi UO iz redova Instituta se neće odazvati na poziv da prisustvuju konstitutivnoj ili bilo kojoj drugoj sednici, ili bilo kojoj vrsti rada novoimenovanog UO Instituta ukoliko ne dođe do promene u njegovom sastavu. Od direktora Instituta se zahteva da ne zakazuje konstitutivnu sednicu UO, te da odbije svaki oblik saradnje sa ovako imenovanim UO – ističe se u pismu Naučnog veća Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.

Direktor Instituta, Petar Bojanić, kaže za Danas da Odlukom o Upravnom Odboru u ovakvom većinskom sastavu, Vlada i Ministarstvo prosvete, pokušavaju da zatvore Institut koji je pre 45 godina okupio disidente, profesore izbačene s Filozofskog fakulteta.

– Dobar deo onih koji su u ovoj zemlji bili nepodobni, alternativni ali i odbačeni radili su u Institutu, kretali su iz Instituta. Neki predsednici, savetnici predsednika, šefovi vlada, šefovi partija, državni sekretari dolazili su iz instituta. Kada Vojislav Šešelj izlazi iz zatvora pre mnogo godina, LJuba Tadić ga pravo sa železničke stanice dovodi u Institut. Kad nekome treba da se skloni, tu je Institut. Kada se Đinđić vratio s doktoratom iz Nemačke, tu je Institut. Poslednjih godina, Institut zapošljava veliki broj ljudi s doktoratima iz inostranstva. U trenutku kada je Institut jedan od najboljih i najdinamičnijih instituta humanističkih i društvenih nauka u Evropi, kada je postao članom velikih međunarodnih konzorcijuma, započinje se s procesom razgradnje u vidu političkog disciplinovanja. Mi i Institutu nemamo vremena za to. Imamo puno posla i projekata pred nama – zaključuje Petar Bojanić.

Inače, kako Danas saznaje, prvi put u istoriji Instituta, novi članovi Odbora izabrani su uz potpuno zanemarivanje aktuelnog direktora i Naučnog veća. Postavljene su osobe koje pripadaju srpskim strukturama moći. Novoimenovani predsednik Upravnog odbora, recimo, bio je dugogodišnji zvaničnik Srpske radikalne stranke a zatim i član predsedništva Srpske napredne stranke, sa direktnim vezama ne samo sa ultrakonzervativnim akademskim krugovima, već i tajnim službama i najodanijim ešalonima vladajućeg režima. Većina članova Instituta za Danas navodi da su se obistinile njihove strepnje – ovakva odluka je ništa drugo do kaznena mera zbog kritičkih i društveno angažovanih aktivnosti, od kojih je najskorija bila pismo podrške mirnim građanskim protestima koji se od decembra 2018. godine odvijaju u 80 mesta u Srbiji. U tom pismu, međutim, Institut nije podržao nijednu stranku niti političara, već princip da „sve građanke i građani ravnopravno učestvuju u formulaciji i donošenju političkih odluka“.

Profesor ne zna o čemu je reč

Profesor Dragan Simeunović je kratko za naš list rekao da mu nije poznato o čemu se radi, da nikakvo obaveštenje niti je dobio niti je zainteresovan za članstvo u upravnim odborima i programskim savetima. Dodao je i da ako to „njima stvara neki problem“, onda on ne želi da u tome učestvuje. P. D.

Autonomija dosad uvažavana

U obrazloženju se navodi da je Institut za filozofiju i društvenu teoriju ustanovljen 1992. izdvojivši se iz Instituta društvenih nauka kako bi kao samostalni član bio pripojen Univerzitetu u Beogradu. „Božidar Jakšić, Zagorka Golubović, LJubomir Tadić, Svetozar Stojanović, Dragoljub Mićunović, Nebojša Popov, Laslo Sekelj, Kosta Čavoški, Vesna Pešić, Zoran Đinđić i Vojislav Koštunica samo su neka od imena istraživača koji su bili okupljeni oko te ideje i na kraju je realizovali. Kao jedini društveno-humanistički institut koji je član Univerziteta u Beogradu, Institut za filozofiju i društvenu teoriju aktivnostima potvrđuje svoju akademsku autonomiju i odgovornost prema akademskoj zajednici i građanskom društvu. Od početka rada Instituta, ta autonomija je bila uvažavana, budući da su sve Vlade Srbije, kao i Ministarstva prosvete i nauke, odluke o svojim članovima UO Instituta usklađivale sa naučnim i projektnim ciljevima Instituta“, piše u pismu Instituta.

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com