“Balvani za balvane”.

Beograd

Posečena stabla s Kalemegdana odneta pred Skupštinu (FOTO)

Predstavnici opštine Stari grad zajedno sa predsednikom opštine Markom Bastaćem stabla danas su ispred Skupštinu grada istovarili stabla koja su juče posečena na Kalemgdanu. Akciju su simbolično nazvali “Balvani za balvane”.

    
Foto: Opstina Stari grad

“Osnovni cilj ove simbolične akcije je da se ukaže na neophodnost obustavljanja uništavanja Kalemegdana, kulturno-istorijskog dobra koje pripada svim građanima naše zemlje, koje su okupirale gradske vlasti na čelu na gradonačelnikom poznatim pod nadimkom Fikus 2.0 i večitim zamenikom Goranom Vesićem”, navodi se u saopštenju.

Foto: GO Stari grad

Kako se dalje navodi ostavljanjem stabala pred Stari dvor predstavnici opštine demantuju navode po kojima je opština Stari grad na bilo koji način učestvovala u seči stabala na Kalemegdanu i gradskim ocima “prenose poruke očajnih građana koji su isprovocirani i revoltirani nastavljanjem uništavanja grada”.

“U trenutku kada je Beograd svrstan u jedan od najzagađenijih gradova na svetu, svaki park, svako drvo i svaka zelena površina su dragoceni, a dvojac koji je na čelu grada nastavlja sa štetnim i nestručnim projektima, koji su suštinski protivni interesima građana”, zaključuje se u saopštenju.

Seča stabala je nastavljena i danas.

Foto: GO Stari grad

Povezani tekstovi

    

Komentari (2)

* Sva polja su obavezna

 

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Kad smo preziveli pogubljenje onog Hrasta zbog autoputa ,prezivecemo I ovo.
    Kakve koristi ima od drveca?
    Samo zauzimaju prostor I bukvalno nista ne rade
    Samo je mrtvo drvo dobro drvo.
    Reko mi Djido Testera,on sve zna.

Seča drveća na Kalemegdanu

Društvo

Protest Jedan od pet miliona zbog seče drveća na Kalemegdanu (FOTO)

Udruženja građana „1 od 5 miliona“ organizvalo je danas u Beogradu na Kalemegdanu protest povodom seče drveća u tom parku i na suprotnoj obali kod Ušća zbog izgradnje gondole, i najavilo da će sprečiti svaki naredni pokušaj vlasti da poseče neko stablo.

    
Foto: Ivana Vitković

Jedan od organizatora protesta Srđan Marković  da je drveće posečeno bez znanja javnosti i da vlast nije dokazala da ima dozvolu za to.

„Posekli su drveće bez najave, jer su znali da će građani biti protiv toga. Nisu potvrdili da imaju dozvole i nemaju dokaze da su ih dobili“, kazao je Marković.

Foto: Ivana Vitković

Marković je dodao da je drveće posečeno zbog „skupe“ investicije koja se neće isplatiti u narednih 30 godina.

On je naveo i da će biti srušen i zid na Kalemegdanu koji je izgrađen ’30-tih godina i da se Zavod za zaštitu spomenika još nije izjasnio po pitanju gondole.

Opština Stari grad saopštila je da je na današnjoj sednici Veća donela odluku o ukidanju rešenja kojim je formalno data saglasnost za uklanjanje stabala na određenim katastarskim parcelama.

Foto: Ivana Vitković

Odluku o pravljenju žičare, kako se navodi u saopštenju Opštine Stari grad, donela je Skupština grada Beograda, a ta odluka sa sobom nosi i seču stabala.

JKP „Zelenilo Beograd“ saopštilo je ranije danas da će u četvrtak započeti sadnju 300 stabala na Kalemegdanu i u parku kod Ušća, što je duplo više od posečenog drveća.

Prvi put u Prištini

Društvo

Mladi novinari Danasa, Una i Miloš, prvi put u Prištini

Prvi put u Prištini: Niko nas nije krivo pogledao

„Šta ćeš tamo, opasno je“, „Izbegavaj da govoriš srpski na ulici, kada ste na otvorenom, međusobno pričajte na engleskom“, „Kada te pitaju ko si i odakle si, kaži da si novinar iz Poljske.“

    
Foto: M. Miljković

Ovo su, u najkraćem, bile reakcije prijatelja kada su čuli da poslom idemo u Prištinu. Iako njihovu dobru nameru i brigu nismo dovodili u pitanje, četiri dana provedena u glavnom gradu Kosova bila su dovoljna da sebi i nama dragim osobama dokažemo da je takva bojazan rezultat dugogodišnje medijske propagande, o „zlim i divljim Albancima“ koji na prvu reč srpskog serviraju štanglu u glavu. Ili nešto ozbiljnije.

Da li bismo vas slagali ako bismo rekli da jutro pred polazak, koleginica Una i ja, nismo osećali blagu tenziju? Bismo, a ne želimo da vas lažemo, jer to nije lepo. Ipak, svaka napetost je nestala još u kolima, a da nismo pošteno ni izašli iz Beograda. Tu, u skučenom prostoru na četiri točka, upoznali smo kolege iz TV Mreže, Slavena i Bobana, koji svoja putovanja u Prištinu odavno ne broje. Čuvši da prvi put idemo „dole“, počeli su da pripovedaju o galerijama, kafićima, mestima gde se dobro jede, zanimljivim ljudima sa kojima su se družili, sagovornicima koje su intervjuisali. Pogledali smo se i shvatili da idemo u grad „kao i svaki drugi“, među ljude koji su „kao i svaki drugi“ i tenzija usled straha od nepoznatog, pretvorila se u zdravo i otrežnjujuće uzbuđenje zbog upoznavanja sa nepoznatim.

Nakon pet sati puta, stigli smo u Prištinu. Ispred hotela nas je sačekao naš domaćin Baškim. Imali smo vremena samo da ostavimo stvari, kako bismo odmah krenuli na jedan od zakazanih intervjua. „Dobro došli u Prištinu. Kako ste putovali? Šta god da vam zatreba, obratite se meni“, bilo je prvo što smo čuli od ljubazne recepcionarke, na srpskom jeziku. Sa Baškimom smo se uputili ka Fakultetu umetnosti, kroz sam centar Prištine. Glasno smo razgovarali na srpsko-hrvatskom (Baškim već 12 godina živi i radi na relaciji Priština – Zagreb). Povremeno smo zastajali kako bi se naš domaćin javio poznanicima.

Upoznavao nas je sa njima i jedino što smo čuli bile su reči dobrodošlice.

Ta četiri dana, kao što pomenusmo, pričali smo na srpsko-hrvatskom. Baš svuda. Za četiri dana špartanja po Prištini uzduž i popreko, po ustanovama, kancelarijama, stanovima, skvotovima, teatrima, kafićima i prodavnicama, nismo imali niti jedan problem – niko nas nije krivo pogledao, a kamoli uputio pretnju ili psovku. Naprotiv – svi koje smo sreli, bili su srdačni i željni razgovora. Saveti naših prijatelja da se lažno predstavljamo kao novinari iz Poljske delovali su nam smešno, ali i tužno. Pitali smo se koliko ljudi u Srbiji, bombardovani medijskom propagandom 24/7, grad u kome smo proveli toliko lepih trenutaka za tako kratko vreme i dalje percipira kao neprijateljsku teritoriju u koju se ne zalazi.

Po povratku u Srbiju naš zadatak nije završen. Tek je počeo. Uvek i na svakom mestu, govorićemo da je grad – grad, da su ljudi – ljudi, a da propaganda ima samo jednu svrhu – da nas, obične ljude, udaljava jedne od drugih, kako bi one po čijem nam se nalogu servira cementirala na vlasti.

Povezani tekstovi

    

Komentari (19)

* Sva polja su obavezna

 

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Razumem potpuno vaše dobre namere ovim člankom i verujem da vas niko nije uznemiravo, ali zahvalite Baškimu na tome. Bio sam na Kosovu desetinu puta poslom sa kolegama i nikada, ali nikada se nismo sami kretali po mestu gde smo boravili bez nekog albanca u pratnji i to na njihovo insistiranje i savet. Niko od njih nam nije garantovao bezbednost ako na svoju ruku krenemo u prodavnicu i sl. O kafiću i da ne pomišljamo. Bili smo u Podujevu, Prištini, Istoku, Peći, Suvoj reci i da ne nabrajam dalje i uvek nam je domaćin bio pratnja i garant bezbednosti. Čak su neki od njih samih imali neprijatnosti povremeno jer su im srbi bili gosti radili kod njih. Ne kažem da nismo upoznali odlične ljude među njima od starijih do mladih koji su rođeni od rata na ovamo, ali su nas u gl. gledali kao svemirce kad čuju da smo beograđani. A o carinicima i da ne govorim, skoro sve sami veterani. Topli savet, ne idite na svoju ruku bez preke potrebe.

    1. Naravno da niko nije dirao „mlade novinare“ kada Albancima odradjuju propagandu, treba samo procitati clanke koje su potpisali ti „mladi novinari“ i o kakvoj promociji albanske paradrzave i albanske „istine“ se tamo radi. Niko nije dirao ni neke nemacke ili britanske novinare za vreme Slobe, bili su i vise nego dobrodosli, jeli pili, svirali im na uvce u Skadarliji, i to zato sto su pisali afirmativno i o Slobici, i o tadasnjem rezimu u Srbiju.

    2. Treba da shvatite da pandan srpskoj valsti je kosovaska vlast koji se megjusobno odrzavaju..da nema Vucica ne bi bilo i primitivnog Tacija ..nama albancima „ne treba da govore“ da ne idemo u Srbiju jer se to podrazumeva..sve dok je kriminalni nivo skolstva na Kosovu bit ce Taci i obrnuto dok je nivo skolstva bit ce Vucic koji su oba uvreda za ova dva naroda..

  2. Koja glupost! Idite neki put na Kosovo ali bez Baskima,pa nam onda ispricajte vasa iskustva ,ako budete uopste mogli da ih ispricate.Ovo pricam kao neko ko je ziveo dugo vremena tamo i uopste nisam subjektivan u oceni.

  3. E hebi ga niste razumeli suštinu. Oni su se srdačno ophodili sa vama iz krajnje niskih pobuda, da bi baš ovakav tekdt napisali o njima. No manimmo se šale, Naravno da su albanci zadovoljni razvojem situacije i ne žele nikakvim nepotrebnim ekscesom da je dovedu u pitanje. Ali ne treba ni u jednom trenutku posumnjati da bi, u slučaju eventualnog pokušaja da se vojnom skcijom vrate u ustavno – pravni sistem Srbije, njihov odgovor bio jedinstven.

  4. Dvoje mladih aktivista je posetilo Pristinu, aktivista koji btw. rade vrlo predano na sirenju albanskih nacionalistickih stavova i zamislite, niko ih nije dirao. Wau. I to je dokaz za sta? Iz te iste Pristine je proterano 40.000 Srba, kada se vecina njih vrati i kada budu mogli normalno da zive ili kada najzad oni proterani iz Djakovice uspeju da udju u svoju crkvu i odu na groblje, tada ce se moci govoriti o nekakvom normalnom stanju i prijateljskim Albancima a ovo je samo epizodica iz providne agit-prop akcije „Druga strana Kosova“ i nista vise.

    1. Kojih 40 hiljada u Pristini pre rata nije bilo vise od 5 hiljada srba, prema zvanicnim podacima pre rata na Kosovo je zivelo oko 190.000 hiljada srba a vi pricate o 250.000 hlijada proteranih i oko 100.000 hiljada kojih je ostalo da jos zive na kosovu nesto se duboko ne poklapaju cifre .

  5. „Pitali smo se koliko ljudi u Srbiji, bombardovani medijskom propagandom 24/7, grad u kome smo proveli toliko lepih trenutaka za tako kratko vreme i dalje percipira kao neprijateljsku teritoriju u koju se ne zalazi.“

    A mozda bi umesto bombardovanja jeftinim NVO marketingom, bilo delotvorno da nam nadjete, prevedete sa albanskog i objavite istu ovakvu prijateljsku reportazu iz pristinskih medija, napisane tokom posete dvoje mladih siptarskih novinara Beogratu i njenim stanovnicima?
    Ne bi smo rekli da bi ih beogradjani pretukli na licu mesta, … pre ce biti da su za razliku od vas, potpuno nezainteresovani za davanje bilo kakve
    podrske toleranciji i legitimitetu Srba i Srbije, potpuno u liniji sa zadrtim ispolitizovanih stavovima svoje nacije, zemlje i politicke elite koja sa nama ne zeli nista da ima (osim priznanja i betonske granice).

  6. Proci ce jos 80 godina pre nego sto se stvari normalizuju na jedan ili drugi nacin.
    Pa ni u Hrvatskoj nije bezbedno za turiste ili sportiste.
    I sami poznanici Hrvati mi isto kazu.
    Moze se napisati jos 500 propagandnih clanaka ovog tipa ali to nece promeniti realnost na terenu.

  7. U medjuvremenu na RTSu prica o zeni koja zivi sama u nekom selu na Kosovu i koja retko izlazi iz kuce jer joj Doduse ni nju niko nije lose pogledao ali s druge strane niko iz sela ni ne komunicira s njom tako da… Lepo je sto ste se lepo proveli u poseti Kosovu ali da li bi bas tako bilo da odlucite da zivite tamo. I ne u Pristini vec u nekom manjem mestu kao na primer ta baka.

  8. Dobar tekst i realan.
    Bio sam ja sto puta ljubazni su iako što ne znaju srpski ali engleski svaka osoba zna perfektno.
    Prištinu i druge gradove koju naše tv predstavljaju kao neke iz prošlog veka je laž jer se na kosovo 300% bolje živi nego u Srbiji.

    1. Za svakoga ko je bio tamao, isto i u Albaniju, mnogo lako mozes naci nekog ko zna engleski.
      Verovatnoca da naigjes na idijota, ne a na „albanca“ podjednako je kao i kod nas.
      Sve mi se cini, da iako mislis da ih provociras necim, neces uopste biti ugrozeni, ali podsmejani sigurno ce te biti, i to samo blagim osmehom.
      I to u stilu „Ovom Japancu jos nije zavrsio drugi svetski rat“

  9. Na slici je Mexican restoran u njemu osim sto se jede dobro u njemu svi konobari pricaju Srpski i Engleski i to je mesto u kojem cesto borave ne Srbi i nikad nikome nije nista hvalilo iako taj restoran drzi bivsi borac OVK.Ovakvih mesta ima puno i nikome nije problem da cuje nekog da govori Srpski uostalom i nasi poslanici-ministri su tu bili masu puta i nikad nikakav incident.

Vesti iz Bujanovca

SKUPŠTINA: VLAST ISPUNILA OBEĆANJE OPOZICIJI

Piše: N. Stevanović

Bujanovac, 11. mart 2019. -Na sednici SO Bujanovac, koja je u toku, opoziciji će biti predstavljeni izveštaji o trošenju novca iz budžeta na ime subvencija u privredi i poljoprivredi, sportu, kulturi i drugim oblastima u 2018. godini.

Naime, nakon ranijeg obećanja predsednika opštine Šaipa Kamberija, da će se na prvoj narednoj sednici skupštine raspravljati o svim izveštajima koje odbornici opozicionih stranaka, prvenstveno SNS, smatraju spornim, ova tačka je uvrštena u dnevni red, ali bez izveštaja o tri kapitalna projekta na kojima insistira odbornik iz koalicije oko SNS Miodrag Milković.

“Tražim da se u dnevni red uvrste izveštaji i informacije vezane za projekat transfer stanice, uređenja korita Trnovačke reke i izgradnje puta Zarbince-Muhovac”, zatražio je Milković.

Nakon obrazloženja zamenika predsednika Stojanče Arsića, da su ti izveštaji povučeni iz tehničkih razloga – “zbog sprečenosti određenih ljudi da prisustvuju sednici” i novog obećanja da će na narednoj sednici sigurno biti na dnevno mredu Milković je povukao svoj predlog.

Arsić je ranije Bujanovačkim rekao da će raspravi o trošenju novca na pomenutim projektima prisustvovati predstavnici Instituta “CIP”, kako bi pružili sve potrebne informacije, kao nadzorni organ na sva tri projekta.

Kako smo nezvanično saznali, “sprečenost” je posledica nedavnog hapšenja jednog od radnika ČIP-a osumnjičenog za primanje mita na projektu izgradnje jeftinih stanova zapripadnike bezbednosnih službi u Vranju, koji je bio nadzorni organ i na nekim projektima u Bujanovcu.

 

 



Tereza Mej poražena

Novi debakl Mejove, parlament ponovo protiv sporazuma o Bregzitu

Britanski parlament ponovo nije izglasao sporazum koji je premijerka Tereza Mej dogovorila sa Evropskom unijom po pitanju Bregzita.

1

Objavljeno: 12. 03. 2019 – 20:31Promjenite veličinu teksta:AAA
Novi debakl Mejove, parlament ponovo protiv sporazuma o Bregzitu

S obzirom na to da sporazum ponovo nije izglasan, Mejova će – kako je i obećala–  u sredu dati na glasanje odluku o izlasku iz Unije bez dogovora.

Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker ranije je poručio Britaniji da mora da napusti EU do evropskih izbora 23-26. maja ili će u protivnom morati da bira svoje poslanike za Evropski parlament.

Građani su 23. juna 2016. godine izglasali izlazak Britanije iz EU posle 43 godine članstva. Najveću podršku Bregzitu tada su dali Engleska i Vels.

Možete ostaviti svoj komentar kao Anonimni ili registrovani korisnik. Anonimno komentarisanje je direktno, uz upis anti-spam koda u lijevom prozoru.

Šetnja za Zorana Đinđića

Završena šetnja za Đinđića, učesnicima nije bio dozvoljen ulazak u dvorište Vlade

Beta pre 6 minuta
Beta

Učesnici memorijalne šetnje u znak sećanja na premijera Zorana Đinđića stigli su nešto posle 19 časova do Vlade Srbije, ali nisu pušteni da uđu u dvorište zgrade i zapale sveće na mestu na kojem je ubijen pre 16. godina.

“Došli smo da odamo počast prvom demokratski izabranom premijeru, ali oni ne žele da nas puste unutra da zapalimo sveće i ostavimo cveće na mestu gde je bio pogođen”, kazao je okupljenim građanima jedan od organizatora Miodrag Simović.

On je rekao da je Đinđić imao viziju društva koja se nije ostvarila i da je prošlo više od decenije od njegovog ubistva, a da se ništa nije promenilo.

“Mi nedeljama šetamo u pokušaju da nešto promenimo, ali ovaj put ne smemo stati, jer pitanje je da li ćemo imati i treću šansu da nešto promenimo”, kazao je Simović.

Građani su palili sveće i ostavljali cveće ispred kapije dvorišta Vlade.

Na ogradi je ostavljna parola koju su učesnici šetnje nosili – “Ako danas se uspemo, jedini razlog smo mi sami”.

Emitovanje Đinđićevih citata je završeno porukom – “Srbija se nije predala, tek je počela da pobeđuje”.

Neposredno pre dolaska građana, predsednik Udruženja kidnapovanih i ubijenih na KiM Simo Spasić držao je govor u kojem je naveo da su DS i DOS “oslobodili albanske terorite iz zatvora”.

Obezbeđenje je onemogućilo eventualni kontakt  Spasića i građana koji su protestvovali zbog njegovog postupka.

Pre 16. godina dok je ulazio u zgradu Vlade na sastanak, ubijen je Zoran Dinđić.

To je bilo vreme kada je vlada planirala konačni obračun sa organizovanim kriminalom.

Da je Đinđić bio svestan opasnosti svedoče njegove reči nepsoredno pred ubistvo – “Ako neko misli da će zaustaviti sprovođenje zakona tako što će mene ukloniti grdno se vara, jer ja nisam sistem”.

Za njegovo ubistvo osuđenji su oficiri ratne jedinice Državne bezbednosti njen penzionisani komadant Milorad Ulemek Legija, Zvezdan Jovanović kao neposredni izvršlac koji su osuđeni na maksimalne kazne od 40. godina zatvora i pripadnici Zemunskog klana.

Sud je utvrdio da je premijer ubijen nakon demokratskih promena kada je većina građana verovala da za Srbiju dolaze bolji dani, rekla je predsednica sudskog veća Nata Mesarović prilikom izricanja presude.

Američki nedeljnik Tajm u septembru 1999. uvrstio je Đinđića među 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma.(Beta, 12.03.2019)

Uvek ažurne informacije, zapratite naš Twitter nalog

Boinga 737 maks8

EU zabranila letove modela osam i devet Boinga 737 maks

EU zabranila letove modela osam i devet Boinga 737 maksIzvor: Printscreen

Evropska agencija za bezbednost vazdušnog saobraćaja (EASA) izdala je danas direktivu da se prizemlje svi modeli aviona Boing 737 maks osam i devet, posle dve nedavne smrtonosne nesreće.

Zabrana letova tih modela odnosi se na ceo vazdušni prostor Evropske unije. U Etiopiji se u nedelju srušio Boing 737 maks osam Etiopijan erlajnsa, ubrzo po poletanju iz Adis Abebe za Najrobi. Poginulo je svih 157 putnika i članova posade.

Pet meseci ranije, takodje nekoliko minuta posle poletanja, u padu istog modela aviona indonežanske kompanije Lajon er poginulo je 189 ljudi. EASA je u hitnoj direktivi navela da se u početnoj fazi najnovije istrage ne može isključiti mogućnost da su “slični uzroci možda doprineli” padu oba aviona.

Agencija je dodala da kompanije mogu da izvedu jedan nekomercijalni let tih modela kako bi vratile letelice na lokaciju gde one mogu da budu proverene.

Pre objavljivanja direktive EASA, brojne kompanije prizemljile su svoje flote Boing 737 maks osam, a neke zemlje, medju kojima su Velika Britanija, Nemačka i Francuska, zatvorile su svoj vazdušni prostor za taj model.

TAGOVI:

Око 44.900 резултата (0,28 секунде/и)

Da li je tačno?

Američki ambasador za verske slobode: Situacija u Sinđijangu užasna

Američki ambasador za verske slobode: Situacija u Sinđijangu užasnaIzvor: Shutterstock

us zastava

Američki ambasador za verske slobode Sem Braunbek ocenio je da je oko milion interniranih muslimana u kineskoj oblasti Sinđijang u “užasnom položaju”.

“Jasno smo rekli da je situacija u Sinđijangu užasna”, rekao je Braunbek u telefonskoj konferenciji za novinare, na kraju trodnevne posete regionu.

Američki zvaničnik je apelovao na sprovođenje nezavisne istrage u vezi sa zatvaranjem pretežno muslimanskih pritvorenika.

U Sinđijangu je, prema navodima eksperata i organizacija za ljudska prava, više od milion muslimana zatočeno u centrima za političku reedukaciju. Peking te navode negira.

Braunbek je rekao da Kina nije učinila ništa da bi otklonila zabrinutost SAD i drugih zbog zatvaranja pripadnika turkijskih naroda Ujgura i Kazaha, kao i pripadnika drugih muslimanskih manjinskih zajednica.

U oblasti Sinđijang godinama tinja napetost, a bila je i poprište nemira 2009. godine, kada je poginulo oko 200 ljudi.

POVEZANE VESTI

KOMENTARI (1)

Bahamut

Ovo kao nema veze sa Huaveijem,taksama i carinama.

Pridružujemo se kampanji u borbi protiv nasilja

Društvo

Ksenija Radovanović, aktivistkinja Inicijative “Ne davimo Beograd”, za Danas o napadu koji je doživela na dodeli nagrada BeFem

Dečake da učimo da nasilje nije OK

Ovo iskustvo je obeležio najpre odlazak i napadača i njegovih prijatelja sa lica mesta, pre dolaska policije.

    
Foto: Medija centar

Zatim komentari o tome koliko se povreda vidi i da li je pitanju „samo šamar“ ili je u pitanju „zaista napad“, kao i komentari sa pitanjem „da li je muškarac bio isprovociran“ kao da se podrazumeva da ukoliko je žena bila neposlušna, da nju treba vaspitati i da vaspitni šamari nisu udarci. Ja bih volela da mogu da vam prenesem kako se zaista osećam sada, ja koja sam dobila „samo šamar“, a ne želim da zamislim kako se osećaju žene koje sa pretnjom većim nasiljem žive i koje ga svakodnevno doživljavaju – ističe za Danas Ksenija Radovanović, aktivistkinja Inicijative „Ne davimo Beograd, koju je nepoznati muškarac udario nakon BeFem dodele nagrada za doprinos feminizmu za 2018. godinu.

Ksenija kaže za naš list da je napadač grubo prošao između nje i drugarice i da ih je tom prilikom odgurnuo. Ona ga je zamolila da obrati pažnju, ali se on nasmejao i otišao.

– Posle nekih 15 minuta, pogledala sam u pravcu grupe ljudi sa kojima je stajao, a među njim je bio i Sergej Trifunović. Kako sam se okrenula, taj muškarac mi je rekao „šta gledaš ćorava“. Zamucala sam rekavši mu „kako to misliš ćorava“, pošto sam imala naočare. Ponovio je „šta je bilo, šta gledaš ćorava“ i uneo u mi se u lice, pretećim glasom. Nisam znala šta da radim, imala sam u čaši malo vode pa sam ga polila iznad glave a on me je onda udario u glavu. Naočare su mi odlete dva metra, ja bar metar. On je potom pobegao, a ja sam potražila naočare. I Sergej Trifunović je otišao za njim, da bi se nakratko vratio da vidi šta se desilo. Pokušala sam od njega da dobijem ime muškarca koji me je napao, ali on je odbio da kaže. Ja sam pozvala policiju, ali je Sergej otišao pre nego što je policija došla, priča Ksenija Radovanović za Danas šta se desilo u KC Gradu.

– Nažalost, iskustvo pokazuje da se ovakve reakcije javnosti dešavaju po istom šablonu u svim slučajevima i fizičkog i seksualnog i psihičkog nasilja. Zbog toga mislim da je bitno da učimo jedni druge da ne postoji manje i veće nasilje, da oni koji nasilju prisustvuju ili za njega čuju nemaju pravo da zatvaraju oči već odgovornost da stanu uz žrtvu, da suprotstavljanje nasilju mora da bude bezrezervno a ne uslovljavano veličinom modrica i jačinom pesnice. Moramo da učimo dečake da nasilje nije ok, a devojčice da imaju pravo da na nasilje reaguju. I da nisu same, ukazuje Radovanović za naš list.

Podsetimo, nju je „bahati gost“ prvo verbalno vređao, da bi je nakon toga i udario i povredio. Policija je izašla na lice mesta, ali napadač još nije uhvaćen. Samo nekoliko sati ranije, Ksenija se nalazila na pozornici na kojoj je, zajedno sa ostalim članicama Inicijative „Ne davimo Beograd“, primila nagradu za „Podršku feminističkim politikama“.

Povezani tekstovi

    

Komentari (11)

* Sva polja su obavezna

 

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Zasto ne kazes da devojcice treba uciti da je psihicko nasilje kojem lepsi pol cesto pribegava daleko gore nego fizicko koje takodje nije dobro?
    Zasto se ne bunis protiv toga da u vise od 90% slucajeva razvoda braka zene dobijaju starateljstvo nad decom?
    Zasto se ne bunis kad vidis na televizoru reklame gde se propagira zensko nasilje nad muskarcima i tzv. muska nesposobnost u vezi brige o porodici?

    Gde si da sve ove teme izneses u javnost?

    1. O tome Ksenija (trenutno) ne priča, u konkretno ovom času, jer je neposredan povod upravo nasilje nad njom, kao nad fizički slabijom osobom ženskog pola. Iz istih razloga trenutno nije pričala ni o problemu ozonskih rupa, ekološkoj katastrofi i istrebljenju nekih ugroženih životinjskih vrsta. Takvi kao ti nikako da nauče da – priča protiv jedne vrste nasilja, ne opravdava druge vrste nasilja.

      1. Smisao besmisla. Taština praznine. Ima li pilota u vazduplohovu. Sve ovo ima veze sa političkom korektnošću, mantrom modernoga doba, mode koja ne izlazi iz glava žena koje ne raspoznaju sve fenomene u društvu, nego se odluče da eto feminizam ima prođu, jer je „in“.

  2. ne znam sta se desilo u konkretnom slucaju, ali smo svedoci porasta nasilja, a manjka komunikacije i resavanja problema razgovorom. Iz licnog iskustva mogu da kazem da sam platio prekrsajnu kaznu deset hiljada dinara, a da nisam udario zenu koja me je psovala i vredjala. Ona je zatim otisla kod lekara, kome je platila da dobije lazni lekarski izvestaj i podnela tuzbu za nasilje i remecenje javnog reda i mira. na sudu nije ni bilo suocavanja dve strane, sudiju je samo zanimalo da uzme novac od kazne…

  3. Meni je samo zanimljivo zasto se stalno potencira da je bio u drustvu Sergeja Trifunovica kada se u stvari radi o grupi ljudi medju kojima je bio i Sergej.Sto nije pitala i te druge ljude da li poznaju siledziju, nego bas odmah Sergeja, Mislim na toj manifestaciji je bilo sto ili dvesta ljudi zasto je samo Sergej bitan?Mislim da je rec o nekoj namestaljci.

    1. Zato sto je to politicki stav a tih sto-dvesta ljudi ne vode PSG. Nas, koji podrzavamo pokret, interesuje ko je taj covek i da li Sergej hoce to da nam kaze?

  4. Predlažem da se na trgu Nikole Pašića napravi eksperiment. Politi čašom vode svakog prolaznika (muškog i ženskog) i uraditi analizu u koliko agresivnom društvu živimo, gde su svi gradjani na ivici živaca. Popisati broj muških i ženskih psovki, šamara, uvreda, a na kraju analize opredeliti da li ovo ima veze sa rodnom ravnopravnošću, kao i agresivnošću u zavisnosti od pola osobe.

      1. Bravo, upravo tako! I to pitanje treba postaviti svako prolazniku i videti reakciju oba pola! Baš i jeste u tome stvar da li imamo kulturu u obraćanju i kako se ponašamo.

Vodič za bezednost dece

Društvo

Telenor predstavio digitalni vodič za bezbednost dece na internetu

Kompanija Telenor Srbija predstavila je danas prvi digitalni vodič za bezbednost dece na internetu za uzrast od četiri do osam godina koji je namenjen roditeljima, vaspitačima i učiteljima.

    
Foto: Wikipedia

Vodič pod nazivom „Deca i internet-pametno od početka“, deo je projekta „Bezbedan internet za celu porodicu“, a pokrenuli su ga Dečji fond Ujedinjenih nacija (UNICEF) i Telenor, a sprovode ga Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije i Užički centar za prava deteta.

Direktorka UNICEF-a u Srbiji Redjina de Dominićis rekla je da deca počinju da koriste digitalne uredjaje i internet u sve ranijem dobu, a da roditelji, učitelji i vaspitači nemaju dovoljno znanja i veština da ih usmere kako da ih koriste bezbedno i na konstruktivan način.

„Ovaj digitalni vodič im nudi mnoštvo konkretnih saveta, rečnik za digitalno doba, edukativne crtane filmove, kao i mogućnost da kroz kviz provere svoje znanje iz digitalne pismenosti“, rekla je Redjina de Dominićis.

Generalni direktor Telenora Srbija Majkl Mišel rekao je da je bezbednost dece na internetu prioritet za tu kompaniju.

„U Telenoru se strateški bavimo temom bezbednog korišćenja interneta i digitalnih tehnologija od strane dece i mladih i od 2012. godine edukovali smo više od 35.000 dece za bezbedno ponašanje na internetu“, rekao je Mišel.

Dodao je da je i sam roditelj troje dece i da će mu vodič omogućiti da nauči kako da usmeri decu u korišćenju interneta na bezbedan način.

Vodič, kako je rekao, pruža praktično znanje i dostupno je svakom detetu, roditelju i učitelju „preko nekoliko klikova“.

Prema rečima pomoćnice ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje Vesne Nedeljković, Ministarstvo je 2017. godine izradilo dokument „Okvir digitalnih kompetencija nastavnika“ koji služi za rad na osnaživanju digitalnih kompetencija nastavnika.

„U ovom našem digitalnom svetu naš izazov je dvostruk: kako pružiti maksimalnu korist interneta za svako dete i ublažiti štetu koja može nastati zbog nasilja na internetu“, rekla je Nedeljković.

Istakla je da je jedan od prioriteta Ministarstva razvoj digitalne pismenosti i digitalne kompetencije dece kako bi bila informisana, angažovana i bezbedna na mreži i kako bi koristila digitalne tehnologije na kvalitetan način i za učenje.

Predstavnica Užičkog centra za prava deteta Jelena Žunić Cicvarić rekla je da prava deteta, garantovana Konvencijom UN o prvima deteta važe i u digitalnom svetu.

„Vodič koji smo razvili doprinosi zaštiti i ostvarivanju prava deteta koja su u četvrtoj digitalnoj revoluciji u velikom izazovu“, rekla je Žunić Cicvarić.

Pravo je deteta, kako je rekla, na zaštitu od nasilja i diskriminacije, štetnih i neprimerenih sadržaja i privatnosti.

Žunić Cicvarić je rekla da je pravo deteta i na slobodno izražavanje, kvalitetno obrazovanje, igru i kulturne aktivnosti.

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com