Imitacija ekonomije

Obrnuta ekonomija

Šta bi sa Razvojnom bankom

Dragi čitaoci, izvinite, ali što najpre, pre današnje teme, moramo da se pohvalimo.

    

I pored političkog razmimoilaženja, našu kolumnu, zaduženu za borbu protiv „obrnute ekonomije“, nadležni sve više slušaju i slede. Pre više od godine i po dana(trećeg jula 2017. godine) imali smo tekst „Leks specijalis za naše „švajcarce“, a u petak petog avgusta tekst „Rašomonijada oko Švajcaraca“. Istog dana, predsednik je, kako je i obećao, izašao sa predlogom. U dlaku sličnom našem, samo bez individualizacije krivaca. Osim naravno ĐBJ(Đilas, Boško i Jeremić). Koji su za sve krivi. Mada bi predsednik, ako je do kraja hteo da, poput drugih zemalja u okruženju, definitivno hteo da reši problem, trebao da preuzme odgovornost „svojih“. Pošto su tu, već sedam godina. Baš kada je problem švajcaraca „eskalirao“. Da su ranije doneli leks specijalis, u godinama kad su Mađarska, Hrvatska i Crne Gora rešile problem, štete bi bile manje. Sačuvali bi materijalno i psihičko „zdravlje“ mnogi dužnika. Iako su posle 10-11 godina, otplatili ceo početni glavni dug, opet duguju isto, odnosno ceo stan. Kod mnogih, izvršioci već došli, ili samo što nisu. Dežurni skeptici, kažu da predsednik ne bi slučajno svratio među „švajcarce, niti išta obećao, da nisu takve prilike. Dovoljan je „jedan od 5 miliona“. Može biti opasno, ako se pojave „drugi, treći i četvrti“. Uostalom, ubrzo ćemo videti da li će se, kada, i sa kakvim odredbama, pojaviti leks specijalis.

Prelazimo na temu dana. Pre desetak godina, kada je i Vaš hroničar „kojekude“ zalutao u Parlament, iz koga sam sedmično u „Danas“ slao kolumnu „Hajd Parlament“(gde svako priča šta, kad i kako hoće), jedna od vrućih tema bila je – Razvojna banka ili Fond za razvoj. Radikali, a kasnije naprednjaci na čelu sa sadašnjom guvernerkom su imperativno tražili osnivanje Razvojne banke. Koja će objektivno i nepristrasno, kreditirati privredne subjekte. Od početnika, do velikih kompanija. Sa akcentom na MSP(mala i srednja preduzeća). Glavna zamerka Fondu je bila prisustvo zarazne bolesti zvane Partokratija. Kredite lakše i brže dobijaju „svoji“, a sporije i teže „tuđi“. Kakav partijski dres, takav i toliki kredit. Obećali su da će, kad oni dođu, Fond hitno otići u penziju i istoriju, a na scenu stupiti Razvojna banka. Kao specijalizovana banka za povoljno tekuće i investiciono kreditiranje privrede. Koju će voditi stručnjaci, a upravljati nestranački Upravni odbor.

Dođoše, a tadašnja poslanica glavna zastupnica formiranja Razvojne banke posta guvernerka. Sve se promenilo, nema Razvojne banke. Ostao dobri, stari Fond. Koga su mnogi privrednici, pre više decenija, iz milošte prozvali „privredna majka“. Razvojnu banku više niko i ne pominje. Izgleda da je to isključivo „opoziciona“ kategorija. Čim dođeš na vlast, dobar ti je Fond. Dobri poznavaoci tvrde da je „zlatno doba“ Fonda bilo u vreme direktorovanja Olivere Božić. Da je u tim godinama Fond zaista pretežno bio „privredna“ a ne „partijsko – privredna“ banka, potvrđuje prosta činjenica, da je Olivera Božić „direktorovala“ u doba Miloševića, a potom kod postpetooktobarskih premijera Đinđića, Živkovića, Koštunice i Cvetkovića. Ko valja, toga ne menjaju. Smenjena je 2010. godine. Kada je po „partijskom ključu“, Fond pripao tadašnjem „G17 plus“(Ili kako ih je naša kolumna nazvala „G pet posto plus“. Umeli su uvek da „istrguju“ tih famoznih pet posto, za ulazak u Parlament).

Fond se promenio i politizovao, ali je i danas mnogo povoljniji od poslovnih bankama, u kreditiranju privrede. Paleta kreditnih proizvoda je zaista velika. Start up krediti za početnike sa 30 posto bespovratnih državnih sredstava, krediti za razvoj preduzetništva sa 20 posto bespovratnih državnih sredstava, redovni investicioni krediti, krediti za TOS(trajna obrtna sredstva), krediti za održavanje likvidnosti, krediti za poslovanje u nerazvijenim područjima. Sve na vrlo dugačke rokove, sa godišnjom kamatom od 1,8 posto(sa garancijom poslovne banke 1 posto). Po rokovima i kamatama – Evropa u Srbiji.

Šta nedostaje da Fond opet postane prava „privredna majka“. Prvo da se smanji partijski uticaj. Pogotovo, što se „između redova“ čuje, da nema kredita dok se“ negde ne da nešto“. Kako bi i bilo, kad su članovi Upravnog odbora sve sami ministri. Iz dve partije. Jedne velike i druge „večite“. Pa svako ima nekog svog. Plus „svojim“ partijama. Da od nečega žive. Sigurno bi bilo makar malo bolje da Upravni odbor bira Parlament, iz reda ekonomskih i pravnih eksperata i stručnjaka. Ne bi svi tako lako prodali „veru za večeru“. Znanje i struku za partije. Drugo je olakšavanje administracije. Treba podići desetine potvrda. Poreske, MUP-a, Geodetskog zavoda, suda, opština i gradova. Pa slede biznis planovi i ostala administracija. Nema druge, nego da platiš advokata. Da imaš čime, ne bi tražio kredit. Mnogi se obeshrabre i odustanu. Fond je najavio da će se ubuduće tražiti samo jedna sveobuhvatna potvrda(izjava). Hvala Bogu. Konačno, kako će početnici i firme koje imaju dobar i rentabilan program ali nemaju stalnu imovinu, obezbediti hipoteku na nepokretnostima. Najmanje 20 posto veću od traženog kredita. Tako da i za Fond često važi „kredit može da dobije samo onaj ko dokaže da mu ne treba“. Više puta smo predlagali ublažavanje sredstava obezbeđenja kod Fonda. Posebno da opštine i gradovi za početnike i privredna društva sa svoje teritorije, za koja procene da imaju realne tržišne šanse, budu solidarni jemci. Kao i da rade administraciju za one kojima je to potrebno.

    

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Share This

Share this post with your friends!

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com