Istorijski dogovor lidera G20

Korona virus i klimatske promene: Istorijski dogovor lidera G20 o globalnom korporativnom porezu

G20 state leaders pose during a family photo session at the start of the G20 summit in Rome, Italy, October 30, 2021.

Reuters

Lideri 20 industrijski najrazvijenijih zemalja sveta i zemalja u razvoju jednoglasno su danas podržali globalnu minimalnu korporativnu poresku stopu od 15 odsto.

Ministri finansija Grupe G20 nekoliko meseci ranije dogovorili su minimalni porez od 15 odsto i očekivalo se njegovo formalno odobrenje na današnjem samitu u Rimu.

Američka ministarka finansija Dženet Jelen ocenila je da će sporazum o novim međunarodnim poreskim pravilima, sa minimalnim globalnim porezom, „prekinuti štetnu trku do dna u oporezivanju preduzeća.“

Uspostavljanjem, po prvi put u istoriji, globalnog poreza konačno ćemo izjednačiti uslove za sve američke radnike i poreske obveznike, zajedno sa ostatkom sveta, rekao je predsednik SAD Džozef Bajden.

Ovo je prvi put da se lideri grupe G20 sastaju uživo otkako je počela pandemija.

Ipak, predsednici Kine i Rusije, Si Đinping i Vladimir Putin nisu doputovali u Rim, već su se obratili putem video linka.

Pregovori su organizovani usred sve ozbiljnijih upozorenja o neophodnosti smanjenja emisije štetnih gasova.

Grupu G20 čine predstavnici 19 država i Evropske unije.

A upravo zemlje iz G20 su odgovorne za oko 80 odsto ukupnih emisija ugljen-dioksida.

Mario Dragi, italijanski premijer, otvorio je dvodnevni samit rekavši da „samostalno delanje nikako nije opcija“.

„Moramo da činimo sve da prevaziđemo razlike“, poručio je Dragi.

Sastanak u Rimu mogao bi da odredi i ton i pravac predstojeće COP26 samita o klimatskim promenama u Glazgovu.

Očigledno je da i dalje postoje jasna neslaganja zemalja oko toga šta bi koja od njih trebalo da uradi u borbi protiv klimatskih promena.

„Multilateralno delovanje je najbolji odgovor na probleme sa kojima se danas suočavamo.

Na mnogo načina, to je najbolji mogući odgovor“, jasan je bio Dragi.

Boris Džonson, britanski premijer, rekao je za BBC da su klimatske promene „najveća pretnja čovečanstvu.“

„One predstavljaju opasnost da će civilizacija krenuti da ide unazad“, istakao je Džonson.

Ipak, on je priznao da ni samit G20 ni COP26 neće zaustaviti globalno zagrevanje, ali je dodao da bi ako budu donete prave mere, mogli da ograniče rast temperature na planeti.

Prema navodima Rojters agencije, sačinjen je nacrt dokumenta u kojem se ističe obećanje grupe G20 da će raditi na ograničenju rasta temperature na 1,5 stepeni.

„Za to će biti potrebne razumni i učinkoviti potezi svih država“, navodi se u nacrtu.

U dokumentu se ističe da je potrebno da razvijene države pronađu 100 milijardi dolara godišnje, iz privatnih i javnih izvora i da tim novcem pomognu manje razvijenim zemljama u borbi protiv klimatskih promena.

Tako obećanje su prvi put najrazvijenije zemlje dale 2009, ali ga nisu ispunile do danas.


Analiza

Džejms Lendejl, dopisnik iz oblasti diplomatije

Poslednjih nekoliko godina brojne zemlje su pokušavale da postanu lideri.

Proizvodile su sopstvene vakcine, uspostavljale trgovinska ograničenja i stavljale privredni rast kao prioritet u odnosu na klimatsku krizu.

Poruka Marija Dragija je da to mora da prestane.

Italijanski premijer kaže da lideri G20 žele da uspore globalno zagrevanje, spreče nejednakost u raspodeli vakcina i donesu svetu privredni oporavak.

Zato moraju da počnu da razmišljaju u pravcu multilateralizma.

A to ne znači samo da dođu na samit.

Ponekad to podrazumeva da se globalni interesi stave iznad nacionalnih.

To je veliki izazov jer može političarima da odnese glasove.

Za sada nijedan od svetskih lidera ne deluje da je spreman da uradi tako nešto.

Šta su još teme samita?

KOVID: Nejednaka raspodela vakcina je prva što liderima mnogih država pada na pamet.

Mario Dragi, italijanski premijer, rekao je da „moralno neprihvatljiva“ činjenica da je samo tri odsto od ukupno šest milijardi izdatih doza vakcine stiglo u najsiromašnije zemlje.

On je pozvao ostale državnike „da zajedno urade sve što je moguće da se vakciniše 70 odsto svetskog stanovništva do polovine sledeće godine.“

POREZ: Očekuje se da svetski lideri podrže globalnu minimalnu korporativnu poresku stopu od najmanje 15 odsto. Takav predlog već je podržalo 140 zemalja.

U nacrtu dokumenta poziva se da ona bude uvedene tokom 2023. Navodno, postoji širi načelni dogovor zemalja.

IRAN: Džo Bajden, američki predsednik, trebalo bi da se sastane sa Borisom Džonsonom, britanskim premijerom sa idejom da se oživi nuklearni sporazum sa Iranom.

Planirani su i Bajdenovi sastanci sa Emanuelom Makronom, predsednikom Francuske i Angelom Merkel, odlazećom nemačkom kancelarkom. Novi razgovori sa Teheranom trebalo bi da počnu sledećeg meseca.


Pogledajte video: Kako nastaje kolektivni imunitet

Kako nastaje kolektivni imunitet
The British Broadcasting Corporation

korona virus

BBC
Banner

BBC

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Share This

Share this post with your friends!

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com