Каква је улога угљен-диоксида у климатским променама?

Каква је улога угљен-диоксида у климатским променама?

Климатске промене

od Petar od 

0SHARES

Климатске промене: Шта је хватање угљеника и може ли да спасе планету

  • Нидали Абу Мрад
  • ББЦ Светски сервис

Пре 5 сати

Scientist collecting a sediment core to measure carbon levels absorbed by mangroves
Потпис испод фотографије,Уклањање угљен-диоксида је неопходно уколико желимо да спасимо планету, кажу научници

Ако свет жели да избегне најгоре последице климатских промена, емисије гасова који узрокују ефекат стаклене баште морају да се приближе нули пре 2050. године – што значи да ћемо уклонити онолико угљеника из атмосфере колико смо у њу унели.

Ово тврде водећи научници Уједињених нација, који упозоравају да смо тренутно на добром путу да премашимо предвиђени светски раст температуре од два степена Целзијуса.

Због тога ће живот бити тежак на многим местима на планети.

Они тврде да ће решења која обухватају природу – као што је сађење дрвећа – и технологија попут хватања и складиштења угљеника, бити кључна за избегавање најгорих последица климатских промена.

Али за неке стручњаке који се баве заштитом животне средине, то није прави пут.

Како функционише хватање и складиштење угљеника?

Од сађења дрвећа до уношења промена у земљорадничке праксе којима се угљеник уноси у земљу, решења за извлачење угљен-диоксида из атмосфере заснована на природи често се представљају као прости и јефтини начини за контролисање угљен-диоксида.

Још од седамдесетих године, појављују се нови, бржи технолошки путеви, као што је технологија Хватања и складиштења угљеника, илити ЦЦС.

„Постоје разне опције, а најчешћа је хватање угљен-диоксида из индустријских извора који раде на фосилно гориво – потом га превезете кроз гасовод или бродовима”, каже Саманта Мекалах, која предводи јединицу за Хватање и складиштење угљеника (ЦЦС) при Међународној агенцији за енергетику.

Овај поступак подразумева убризгавање емисија у такозвани упијач који садржи растварач.

Угљен-диоксид се скупља, док се други гасови испуштају.

За раздвајање растварача од угљен-диоксида, научници користе топлоту.

Растварач се потом рециклира, а прочишћени угљен-диоксид се складишти дубоко у земљи у стеновитом тлу.

„Други начин хватања угљен-диоксида је његово уклањање из атмосфере директно из ваздуха.

„У сваком случају, ви га похрањујете у дубоким геолошким формацијама да бисте га извукли из угљеничног циклуса који доприноси загревању планете”, додаје она.

Presentational grey line

Каква је улога угљен-диоксида у климатским променама:

https://www.bbc.com/ws/av-embeds/cps/serbian/cyr/svet-61170539/p08ghfxc/sr-cyrlПотпис испод видеа,Како настају климатске промене

Presentational grey line

Дозвола за извлачење више нафте

Али неки стручњаци који се баве заштитом животне средине су скептични.

Они се брину да поступак хватања угљеника скреће пажњу оних који емитују фосилна горива на брзо решење уместо на смањење емисија.

Међународна климатска организација Глобал витнес је 2021. године спровела истраживање како би проценила да ли ова технологија може да помогне остварењу циља да раст температуре остане испод 1,5 степени Целзијуса.

Њихов закључак био је да се „на њу не може ослонити да на време постигне смањење глобалне емисије, али се истовремено користи за извлачење више нафте”, каже Доминик Иглтон из Глобал витнеса.

A solar power station is seen under the shadow of peach blossoms in Zaozhuang, East China
Потпис испод фотографије,Investing in carbon capture technology slows down the transition to renewables, some environmentalists say

Према његовом мишљењу, „најбољи начин за заустављање емисија је заустављање сагоревања фосилних горива”.

„Неки еколози такође верују да би новац који се троши на проширење операције хватања угљеника требало да се потроши на убрзавање коришћења чистих енергија”, каже Пијера Патрицио, научна сарадница за климу са Империјалног колеџа у Лондону.

„Али имајући у виду временски оквир који имамо на располагању, уклањање угљеника је неизбежно, а став да нам не треба ЦЦС је нереалан”, додаје она, „

Неизбежно решење на путу до нулте емисије

Научници тврде да све док добијање енергије из обновљивих извора не буде ширих размера, ЦЦС остаје важан елеменат у преласку на свет лишен фосилних горива.

Они овај аргумент поткрепљују позивајући се на најновији документ Међувладиног панела о климатским променама (ИПЦЦ) објављен почетком овог месеца.

„Први пут у априлу, ИПЦЦ је предложио употребу технологије за уклањање угљен-диоксида”, каже Патрицио.

Други тврде да је уклањање угљен-диоксида заправо једно од неколико решења за смањење емисија у тешким индустријама, попут оних у којима се користе челик, цемент и хемикалије – где смањење емисија може да се постигне само револуционарним новим технологијама као што је ЦЦС.

Mother and daughter planting on field
Потпис испод фотографије,Сађење дрвећа је природан начин да се зароби угљен-диоксид

„Ови процеси често захтевају високе температуре.

„Такође, око једне четвртине индустријских емисија потиче од хемијских реакција и стога не може да се избегне пребацивањем на алтернативна горива”, каже Саманта Мекалах из Међународне агенције за енергетику.

Сађење нових шума или обнављање старих обично је прихваћеније зато што се доживљава као мање штетно по животну средину.

„Али то није делотворно на дуге стазе.

„Способност дрвета да изолује угљеник само је привремена, јер кад оно достигне зрелост, исто тако престаје да уклања угљеник уколико не одржавате читаву шуму”, објашњава она.

Додаје да технички начини уклањања угљен-диоксида немају овај проблем.

„Уз помоћ ЦСС-а, угљен-диоксид се трајно складишти у геолошке локације намењене за то”, наводи,

Заговорници ЦЦС-а такође објашњавају да у неким земљама услови за улагање у све типове чисте енергије нису доступни.

А у онима са високим емисијама фосилних горива, ЦСС би могао да буде нужност.

Ту су и такозване области мешаних емисија.

„Имамо просторе на којима се налазе велики извори емисија из широког дијапазона сектора, било да су то рафинерије, железаре, цемент или енергија.

„У таквим областима високих емисија, можете да развијете тражену инфраструктуру за складиштење што више угљен-диоксида, а то се показује као успешан модел”, каже Мекалах.

Млада и скупа технологија

Fans draw air into Climeworks' direct air capture plant in Zurich, Switzerland
Потпис испод фотографије,Технологијом која хвата угљен-диоксид директно у ваздуху, он се складишти под земљом

„Али то је још увек млада технологија”, каже Кристоф Ботлер, оснивач Клајмворкса, првог комерцијалног погона за извлачење угљен-диоксида директно из ваздуха.

„Наш посао је да направимо вентилаторе који ће уклонити угљеник из атмосфере и трајно га похранити у земљи”, објашњава он.

За разлику од погона који су директно повезани са изворима фосилних горива, Клајмворкс прочишћава ваздух око погона.

„Седиште нам је на Исланду, али оно што ми радимо утиче на нивое угљен-диоксида свуда.

„ЦЦС хвата емисије пре него што уђу у атмосферу. Ми хватамо оно што је већ на небу”, додаје Ботлер.

An illustration of a fan that's being used to suck CO2 from the air
Потпис испод фотографије,Вентилатори се користе да усисају ваздух и издвоје угљен-диоксид

Директно хватање из ваздуха, илити ДАЦ, доживљава се као мање контроверзно јер није директно повезано са загађивачима.

У случају Клајмворкса, погон ради на обновљиву енергију, што представља одрживо решење за хватање угљеника.

Али као и у случају сваке технологије у повоју, све док не почне да се примењује на ширем плану, није најјасније колико је тачно корисна.

За сада је подложна спекулацијама и нема одговора на питања о њеном потенцијалу и проширењу.

„Главни изазов код хватања угљеника је цена.

„Оно захтева позамашна улагања, не само у погоне за хватање, већ и планирање и улагање у инфраструктуру превоза и складиштења угљен-диоксида.

„Уверили смо се у напредак, али смо још увек у раној фази”, каже Саманта Мекалах.

Амбициозни пут

A young woman holds a sheet 'There is no Planet B' during a climate march in Toulouse, France, in 2021
Потпис испод фотографије,Неки кажу да спасавање планете захтева коришћење свих доступних начина смањења гасова стаклене баште

Присталице ЦЦС-а кажу да чак и ако успемо да обновимо наше енергетске системе и смањимо нове емисије до 2030. или 2040. године, стари угљен-диоксид и даље остаје у атмосфери.

На то мисле стручњаци кад кажу да историјски угљеник мора да се уклони.

Расправља се и о приоритетима.

Да ли да се краткорочно усредсредимо на обновљиву енергију или да прво уложимо више у хватање угљеника? Неки верују да оба треба да се раде паралелно.

„Зар ЦЦС ионако не чини нашу планету зеленијом? Представљање оних који подржавају његову употребу непажљивим према биодиверзитету није истинито.

„Ми заправо веома водимо рачуна”, каже Патрицио са Империјалног колеџа у Лондону.

Најновија анализа о хватању угљеника Међународне агенције за енергетику ставља приоритет на приступ који у обзир узима „читав дијапазон опција, све заједно употребљене истовремено”, објашњава Мекалах.

Она додаје и да морамо да имамо амбициозну трансформацију онога како користимо, превозимо и производимо енергију да бисмо се нашли на путу до нулте емисије пре 2050. године.

„За то је свету потребан читав пакет решења.

Он обухвата обновљиву енергију, енергетску ефикасност, већу примену технологије која се користи водоником, а у свему томе хватање угљеника игра велику улогу”, наводи.

Presentational grey line

Старе навике за решавање модерних проблема

https://www.bbc.com/ws/av-embeds/cps/serbian/cyr/svet-61170539/p0b38g4w/sr-cyrlПотпис испод видеа,Животна средина и екологија: Старе навике за решавање модерних проблема

Presentational grey line

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

,

Leave a Reply

Your email address will not be published.