Aleksej Kišjuhas

Godine umiranja

Godine umiranja 1Foto: Luca Marziale / Danas

Nova je godina. Šta mogu da znam?

Šta treba da činim?

Čemu mogu da se nadam?

Ovo su tri osnovna pitanja filozofije koja je postavio Imanuel Kant u svoje tri čuvene Kritike – čistog uma, praktičnog uma i moći suđenja još krajem 18. veka.

Dok ista pitanja u epidemiji postavljaju i gotovo svi ljudi na svetu danas.

Šta (ne) znamo, šta da radimo, i čemu da se nadamo?

Posebno nakon još jedne revolucije planete Zemlje oko svoje zvezde ili Sunca.

Jer svako je amaterski filozof posle mamurluka, prasećeg pečenja i ruske salate.

Vreme je samorefleksije i svođenja računa.

A iza nas su vreme smrti ili godine umiranja, odnosno upadljivog viška smrtnosti građana Republike Srbije od i/ili zbog kovida-19.

Smrtnost je i početak i kraj svakog filozofiranja.

I onda, šta možemo da znamo, pitao se Kant?

Pa, mrtvozorni račun je sledeći (hvala prijatelju sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu na proračunu).

Samo na osnovu zvaničnih podataka Republičkog zavoda za statistiku, a u poređenju sa desetogodišnjim prosekom, taj višak smrtnosti u našoj Republici u prošle dve godine bio je tragično vrtoglav. Umrlo je i do četiri puta više ljudi nego što ljudi umire inače.

„Višak smrtnosti“ je i krajnje pouzdan statistički podatak o raspojasanom umiranju u državama poput Srbije.

U onim državama sa više testiranja, dostupnijim zdravstvom, efikasnijom birokratijom i transparentnijom javnom upravom, ovaj podatak se gotovo poklapa sa zvaničnim brojem preminulih.

A u ovakvoj državi i društvu, imamo dramatični raskorak.

A NEMA NI DANA ŽALOSTI: Jer, ukupan višak smrtnosti u Srbiji od početka epidemije do danas (april 2020 – novembar 2021) je tačno – 44.587 ljudi.

A zvaničan broj preminulih od kovida je 12.806.

Dakle, kad saberemo sve ljude koji su umrli tokom epidemije, i još bez smrtonosnog decembra, ima ih čak 44.587 više u poređenju sa (inače stabilnim) prosekom umiranja.

Drugim rečima, jedan ceo Sombor je izbrisan sa lica (naše) zemlje zbog koronavirusa.

A i prema zvaničnim podacima, mesecima umire oko 30-40 ljudi dnevno.

Što je isto kao da se svakog dana u nekakav klanac survava ili sa autoputa izleće po jedan autobus pun ljudi.

Razmislimo o tome na tren. Jedan. Autobus. Mrtvih. Svakog. Dana.

A nema dana žalosti, niti mrske klasične muzike sa radija i televizora tim povodom.

Od koronavirusa prošle godine preminuli su i Đorđe Balašević, Dragoljub Đuričić, Sanja Ilić, Vlasta Velisavljević, Predrag Živković Tozovac, Zafir Hadžimanov, Đorđe Marjanović, Zoran Simjanović, Lane Gutović, Marina Tucaković, Nenad Nenadović, Marko Živić i drugi. Bile su to odistinske „godine opasnog življenja“, odnosno preteranog i masovnog umiranja.

Da li će i ostati?

I onda, šta treba da činimo, pitao se Kant?

Prvo i osnovno, da se vakcinišemo.

Doduše, neko i trpa Pavlovićevu mast u nos, a stočne lekove u želudac. Međutim, ono što zaista činimo u poslednje vreme jeste da naprosto – odustajemo, zar ne?

Dosadilo je i bogu i ljudima.

Umesto da ostanu udarne, i vesti o preminulima gradualno su premeštene negde između sporta i vremenske prognoze u TV Dnevniku.

Za mnoge ljude, epidemija kao da je bila i prošla.

Proslavlja se, okuplja i obeležava, grli i cmače u obraze triput, kao da sutra ne postoji.

Osim lekara, nikoga više nije briga.

Sve uprkos rekordnim brojevima novozaraženih.

I ljudski um je adaptivan poput koronavirusa, i prilagođava se novonastalom stanju, pa i nepojamnom broju mrtvih kao novoj normalnosti.

PRIRODNO ZASIĆENJE: Ljudi danas bataljuju maske, osim ako ih posao ne primorava na iste.

Prisustvo virusa uopšte nije faktor u odlučivanju o tome „šta da se radi“, kako bi rekao filozof Vladimir Iljič Uljanov.

Gotovo jedine vakcinacije su one treće ili buster doze.

Čak i mi zadrti provakcinaši odmahujemo glavom u neverici na vesti o potrebi za – četvrtom dozom.

Došlo je do prirodnog zasićenja ili do zamora mentalnog materijala.

I osim posebno tragičnih slučajeva (poput smrti trudnica), najnovije vesti o kovidu nas interesuju poput državnih udara u Mjanmaru.

Sve to sa maskama i dezinfekcijom ruku već deluje toliko dosadno i tako prokleto puritanski.

Pa deder alkohola u grlo za praznike, umesto da nam jedino dlanovi vonjaju na votku.

Na delu je lažni osećaj sigurnosti, iako virus nigde nije otišao, naprotiv.

U igri je – veliko opuštanje.

Jer, dokle više?

Novi talasi i najnoviji sojevi, razne Delte i Omikroni, prozvani poput negativaca iz naučno-fantastičnih filmova.

Prisetimo se, u proleće 2020. slušali smo o nasušnoj potrebi da „zaravnimo krivu“, te izbegnemo „italijanski scenario“.

Da nam ne postrada ceo zdravstveni sistem, a ljudi ginu po hodnicima ambulanti.

Da peremo ruke i nosimo maske, jer tada nismo umeli bolje.

Početkom 2021. stigle su i spasonosne vakcine, hvaljen Fajzer i Sinofarm.

Razboriti pojedinci se pelcovaše, i nadali smo se najboljem.

Na traljavu gurku dogurali do oko 48 odsto vakcinisanih.

Malo li je na ovu skupoću, te na hronično i viralno nepoverenje prema institucijama u društvu? Međutim, sada je početak 2022.

I čak i sa vakcinama i pratećim antitelima, nova godina ne deluje ništa više ohrabrujuće od prošle.

I onda, čemu možemo da se nadamo, pitao se Kant?

Ako je verovati internet mimovima, 2022. će biti još jedna umobolna i već viđena repriza.

Novogodišnja Tesna koža iznova i iznova.

Samo još više jednog te istog. Još polugodišta ili semestara onlajn, još redova ispred pošte, banke i dragstora, još nagovaranja i moljakanja na vakcinaciju, i još teorija zavere.

I još umiranja.

Kao da nam svega nije bilo dovoljno, preko glave ili spolovila, krajem novembra se pojavila nova verzija virusa – Omikron.

Hvala Darvinu, pa virus takođe evoluira u svojoj borbi za opstanak, kao i sva živa bića u kosmosu.

Omikron se zato širi brže od prethodnih sojeva (inače već krajnje zaraznog virusa), i verovatno je da ćemo ga dobiti ili da ćemo se zaraziti ako dosad nismo.

Iako jeste manje smrtonosan od Delte, posebno za vakcinisane, veća zaraznost znači i više hospitalizacija.

Pa smo se bili vratili natrag u proleće 2020, u novu-staru potrebu da zaravnimo krivu i sačuvamo zdravstveni sistem od kolapsa. Lekari i medicinske sestre su odavno prešli svoju tačku pucanja.

A nama, srećnicima izvan crvene zone, postalo je tačno svejedno.

PROLIFERACIJA TUGE: Uzgred, mnogi su predvideli ovu nevolju.

O tome smo drobili i ovde u Fusnotama (Nema opuštanja, 31. jula 2021). Bez brze i globalne vakcinacije, svi su znali da će virus da mutira ili evoluira, da će se pritajiti i zatim pojaviti kao još brži, jači, bolji.

To je bila Delta, pa se ništa nije promenilo.

Sad je stigao još nezgodniji Omikron, i očigledno je da se ništa promeniti neće.

Možda i najopasnija društvena posledica ili nuspojava kovida-19 je spomenuto odustajanje, te kolektivna nebriga spram umiranja bližnjeg svog.

Ako ne i gubitak nade u budućnost u celini, budućnost Srbije i budućnost naše dece, i mimo vešto nazvane i gotovo permanentne kampanje partije na apsolutnoj vlasti.

Među nama je prirodno biološko oružje sproću čovečanstva – i ništa.

Ko zna, možda su nam očekivanja bila previsoka?

Nada u ljudski razum preterana?

Slika o zapuštenosti našeg društva isuviše ružičasta?

Naivno i lakoverno, smatrali smo da ukoliko preživimo one prve nedelje i mesece epidemije i zatvaranja, pa onda prvu godinu (do vakcina), ili prve dve godine (do kolektivnog imuniteta), sudija će odsvirati kraj, a mi najzad stići na neku novu obalu.

Ali kopno još uvek nije na vidiku.

I to razočarenje je izvor našeg očaja ili kurcobolje.

Na delu je proliferacija tuge.

Imali smo priliku da ukrotimo virus i nismo uspeli u tome.

Postali smo plen istih onih rizika koje smo predvideli.

A poduzimali smo mere opreza, nije da nismo, kako smo znali i umeli.

Mnoge od njih su bile preterane, poput izuvanja patika pred vratima ili ribanja tetrapaka iz prodavnice alkoholom, ali smatrali smo da delujemo u korist svog zdravlja, naših bližnjih, pa i za neko više dobro.

Nadali se sigurnosti i opuštanju koje će biti trajnije, ako ne i za stalno.

Kad ono šipak ili falus.

Čemu onda sav taj trud?

Šta ako se epidemija nikad ne završi?

Kažu da ćemo ovu kugu jednom obuzdati ili kontrolisati.

Slaba je to vajda ili uteha, pošto je čitava 2021. prošla u tragičnom dokazivanju da nećemo.

Svaki novi talas pratilo je sve manje reakcija.

Svojevremeno je SARS-CoV-2 bio novi koronavirus.

Danas već deluje drevno, trajno i beskonačno.

Pa govorimo o Generaciji K, gde K označava kovid.

A ispit kod autora ovih redova, i vanrednog profesora sociologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, već je položilo na stotine studenata i studentkinja, i kojima on nikad nije video lice ispod maske.

Preostaje nam jedino da ponovimo gradivo iz istorije filozofije.

Šta mogu da znam?

Da vakcine bezbedno deluju i da su efikasne u borbi sa smrću.

Ali i da je zbog kovida-19 prekobrojno preminulo oko 45.000 ljudi u Srbiji.

Da nije korona virusa, oni bi danas bili živi.

Šta treba da činimo?

Da se vakcinišemo, pričuvamo, pripazimo, i ne opuštamo (mere) i u 2022.

Jer, biće da je ova epidemija poslovični maraton, a ne sprint.

Ali koliko ljudi imaju fizičke i mentalne snage da ga istrče? Čemu možemo da se nadamo? Pa, valjda srećnijoj novoj godini, Kanta mu poljubim. Živi bili i (pre)živeli.

NOVI REKORDI

U Švedskoj novi rekordan broj zaraženih koronavirusom

U Švedskoj novi rekordan broj zaraženih koronavirusom

ŠVEDSKA je postavila novi dnevni rekord za slučajeve covida-19, treći put ovog tjedna, zabilježivši 23.877 slučajeva 5. siječnja, pokazali su podaci zdravstvenih agencija, dok je četvrti val zahvatio zemlju i izvršio pritisak na njezin zdravstveni sustav.

Njemački izvoz značajno usporio u studenome

Njemački izvoz značajno usporio u studenome

NJEMAČKI izvoz osjetno je usporio u studenome, pokazali su u petak podaci statističkog ureda, odražavajući probleme u nabavi i nestašicu vodiča, koja je posebno teško pogodila ključnu automobilsku industriju.

7.1.2022.
Njemačka uvodi nove mjere, posebno pogođeni kafići i restorani

Njemačka uvodi nove mjere, posebno pogođeni kafići i restorani

NJEMAČKE vlasti planiraju pooštrenje mjera borbe protiv pandemije koronavirusa koje bi sadržavale daljnja ograničenja pristupa ugostiteljskim objektima, prenose njemački mediji uoči sastanka predstavnika savezne i pokrajinskih vlasti.

7.1.2022.
Facebook i Google kažnjeni u Francuskoj, kršili su uporabu kolačića

Facebook i Google kažnjeni u Francuskoj, kršili su uporabu kolačića

FRANCUSKO državno povjerenstvo za informatiku i slobode (CNIL) kaznilo je Google sa 150 milijuna eura, a Facebook sa 60 milijuna eura, zbog kršenja pravila u uporabi kolačića prilikom prikupljanju podataka o korisnicima, izvijestio je televizijski kanal BFM.

7.1.2022.
Mađarska policija pucala na kamion s ilegalnim migrantima, uhićen vozač kamiona

Mađarska policija pucala na kamion s ilegalnim migrantima, uhićen vozač kamiona

MAĐARSKA policija jučer je pucala na kamion koji je prevozio oko 30 osoba za koje se smatra da su ilegalni migranti, nakon što je kamion bez zaustavljanja prošao kroz granični prijelaz s Austrijom, rekla je policija.

7.1.2022.
Austrija želi uvesti obavezno cijepljenje. Stručnjak: Omikron će to zakomplicirati

Austrija želi uvesti obavezno cijepljenje. Stručnjak: Omikron će to zakomplicirati

PLAN Austrije da cijepljenje protiv koronavirusa postane obavezno od 1. veljače mogao bi biti na klimavim pravnim temeljima zbog pojave vrlo zarazne omikron varijante, rekao je stručnjak za dpa.

6.1.2022.
Agencija objavila listu plaća u Njemačkoj. Koliko zarađuju liječnici, prodavači...

Agencija objavila listu plaća u Njemačkoj. Koliko zarađuju liječnici, prodavači…

KAKO je u svom godišnjem izvještaju o plaćama objavila online platforma za zapošljavanje StepStone, prosječna bruto plaća u Njemačkoj iznosi 56.985 eura godišnje.

6.1.2022.
Francuski premijer protiv obaveznog cijepljenja: Donosi više problema nego koristi

Francuski premijer protiv obaveznog cijepljenja: Donosi više problema nego koristi

FRANCUSKI premijer Jean Castex izjavio je danas da uvođenje obveznog cijepljenja kako bi se obuzdao novi val covida ne bi bilo od velike pomoći.

6.1.2022.
Talijanska policija na Google Mapsu pronašla odbjeglog mafijaša, uhićen je

Talijanska policija na Google Mapsu pronašla odbjeglog mafijaša, uhićen je

TALIJANSKA policija je zahvaljujući aplikaciji Google Maps uhvatila mafijaša koji je bio u bijegu gotovo 20 godina.

6.1.2022.
Francuski parlament odobrio nove mjere protiv covida

Francuski parlament odobrio nove mjere protiv covida

FRANCUSKI parlament odobrio je danas najnovije vladine mjere u borbi protiv covida-19, među njima i covid-potvrdu.

6.1.2022.
Italija ima novu odluku, praktički se svi iznad 50 godina moraju cijepiti

Italija ima novu odluku, praktički se svi iznad 50 godina moraju cijepiti

TALIJANSKA vlada, koja se bori s naglim porastom broja zaraženih covidom-19, odlučila je uvesti obvezno cijepljenje za sve iznad 50 godina.

5.1.2022.

Mišel Obama i Kamala Haris

Mišel Obama i Kamala Haris uzdanice demokrata

Mišel Obama i Kamala Haris uzdanice demokrata 1Foto: EPA-EFE/DNCC

Iako je novembar 2024. i dalje veoma daleko, informativni sajt „Hil“ i marketinška agencija „HarisX“ nedavno su sproveli anketu prema kojoj se Haris nametnula kao vodeći predsednički kandidat američkih demokrata sa 13 odsto podrške, dok je Obama na drugom mestu dobila deset odsto.

Bivša američka prva dama Mišel Obama i aktuelna potpredsednica SAD Kamala Haris uzdanice su Demokratske stranke na sledećim predsedničkim izborima, tako bar pokazuje jedno od novijih istraživanja javnog mnjenja.

Ispitanici su odgovarali na pitanje za koga bi glasali na sledećim izborima za predsednika ako aktuelni šef države Džozef Bajden ne bi tražio još jedan mandat.

„Obama ne bi postao predsednik bez Mišel”

Niko od ostalih ponuđenih potencijalnih kandidata demokrata, uključujući senatore iz redova levice Elizabet Voren i Bernija Sandersa, bivšeg gradonačelnika Njujorka Majkla Blumberga, te bivšeg predsedničkog kandidata Endrua Janga, nije dobio podršku veću od pet odsto. Najviše učesnika ankete – 36 odsto – reklo je da ne zna kome bi dali glas.

Ako bi se kandidovale, Obama ili Haris bi možda izašla “na crtu” bivšem predsedniku Donaldu Trampu, koji još nije zvanično objavio da će učestvovati u sledećoj predsedničkoj trci, ali je više puta naglasio da ima takve planove, što su pre nekoliko meseci potvrdila i dva njegova bliska saradnika. Izgleda da bi imao dobre šanse da osvoji nominaciju Republikanske stranke, s obzirom na to da ankete pokazuju da uživa podršku 47 odsto republikanaca.

To što se Mišel Obama (57) ispostavila kao omiljeni potencijalni predsednički kandidat demokrata ne treba da čudi. Simpatije je zadobila još na predizbornim skupovima gde se često pojavljivala u pratnji kćerki Malije i Saše, ali i tokom boravka u Beloj kući tokom predsedničkog mandata svog supruga Baraka Obame od 2009. do 2017. Da i dalje uživa veliku naklonost svojih sugrađana svedoče i rezultati Galupovih anketa prema kojima već tri godine nosi titulu najobožavanije žene u Americi, a zauzima i prvo mesto na ovogodišnjoj listi najcenjenijih na svetu, koju objavljuje britanska kompanija „JuGov“.

Novinarka Njujork tajmsa Džodi Kantor, autorka biografije „Obame: Jedna misija, jedan brak“, u intervjuu za Gardijan pre desetak godina rekla je da smatra da „Obama ne bi postao predsednik bez Mišel jer je ona ta koja ga povezuje s drugim ljudima“, pošto je u knjizi navela da je on više intelektualni, racionalni tip koji ima teškoće da ostvari kontakt s javnošću dok je ona energičnija i odiše većom toplinom.

Prema njenim rečima, ovo je priča o ženi koja je u početku imala potpuno sporednu ulogu, ali je pronašla način da postane moćna. „Mišel je u Beloj kući prešla put od nekog ko nije imao naročitu moć do nekog sa izuzetnim unutrašnjim uticajem jer je dosta popularnija od svog supruga“, rekla je Kantor.

Sam Obama svoju životnu saputnicu opisuje kao „stenu“, izvor snage koji ga drži čvrsto na zemlji, kao pametnu, zabavnu i neverovatno šarmantnu osobu. Obrazovanje je sticala na prestižnim univerzitetima Prinston i Harvard, gde je završila prava uz pomoć stipendija, pošto potiče iz skromne porodice koja ju je odgajila u jednoj od najsiromašnijih četvrti Čikaga.

Tokom školskih dana je pohađala specijalni program za nadarenu decu i preskočila je drugi razred. Na Harvardu se borila za veću raznolikost među studentima i kao volonterka je pomagala finansijski nestabilnim domaćinstvima.

Povukla se pošto „nije milijarder“

Kažu da ima odličnu sposobnost da se poveže s publikom, naročito s mlađim generacijama. Prisutna je na društvenim mrežama, a pokazala se spremnom da dopre do javnosti i nastupima u onlajn humorističnim skečevima i na televiziji.

Pošto je pre ulaska u Belu kuću bila potpredsednica Univerzitetske bolnice u Čikagu, pojedini analitičari smatraju da bi zbog takvog iskustva mogla da bude odličan lider u borbi protiv pandemije korona virusa. I kao prva dama je pokretala inicijative u domenu zdravlja, između ostalog da se Amerikanci zdravije hrane i da se smanji gojaznost kod dece, ali i one za pomoć mladima da se više obrazuju i steknu fakultetske diplome.

Takođe stoji iza inicijative za registraciju birača, što je podstaklo na hiljade građana da aktivno glasaju. Pružila je i podršku grupama koje se bore za prava LGBTQIA+ populacije.

Međutim, uprkos velikoj popularnosti, bivša prva dama SAD je za sada izričita u tome da ne želi da se kandiduje za predsednika, što je potvrdio i njen suprug jer, kako je rekao, „ona ne voli politiku“.

„Ne, nikako“, „to nije za mene“, „nije to nešto što me interesuje i što bih ikada uradila“, uglavnom su njeni odgovori na pitanje da li bi učestvovala u izbornoj trci. „Ne bih tražila od svoje dece da ponovo to urade jer kada se kandidujete za visoku funkciju, ne kandidujete se samo vi, već i vaša cela porodica“, rekla je jednom prilikom.

S druge strane, potpredsednica SAD Kamala Haris (57) je sigurno spremnija da uđe u izbornu utakmicu s obzirom na njena dosadašnja iskustva. Već je učestvovala u borbi za demokratsku nominaciju demokrata i čak je na početku unutarstranačkih nadmetanja važila za jednog od glavnih Bajdenovih rivala, ali se povukla zbog nedostatka finansija jer, kako je rekla, „nije milijarder“.

Ipak, nedavno joj se ostvarila želja da bude predsednik SAD, doduše na samo sat i 25 minuta koliko je trajala Bajdenova medicinska intervencija pre koje je potpredsednicu privremeno ovlastio da upravlja zemljom. Ona je tako postala prva žena s predsedničkim ovlašćenjima u istoriji SAD.

A osim što je i prva žena potpredsednica SAD, epitet „prva“ ju je pratio i na nekim od ranijih funkcija – prva žena okružni tužilac u San Francisku, prva žena i prva Afroamerikanka na poziciji državnog tužioca Kalifornije i prva žena indijskog porekla i tek druga tamnoputa u Senatu SAD.

Kćerka je imigranata – otac je s Jamajke, a majka rođena u Indiji. Pošto su joj roditelji bili aktivisti za ljudska prava, kao malu su je vodili na skupove pokreta za građanske slobode, što je, kako je rekla, uticalo na to da se u životu bori protiv nepravde.

Na formiranje njene ličnosti, opet prema sopstvenom priznanju, uticale su i studije političkih nauka i ekonomije na Hauard univerzitetu koji tradicionalno pohađaju pretežno Afroamerikanci. Doktorsku disertaciju iz pravnih nauka je odbranila na Univerzitetu Hejstings u Kaliforniji.

Opada joj popularnost

Kao senatorka bila je poznata po oštrom i žestokom ispitivanju zvaničnika tadašnje Trampove administracije, između ostalih i tadašnjeg državnog tužioca SAD Džefa Sešnsa u vezi sa navodima o mešanju Rusije u izbore 2016. Pojedini analitičari smatraju da bi bila idealna za ispitivanje Trampa povodom optužbi za rasizam, mizoginiju i korupciju.

Tokom nadmetanja za demokratsku nominaciju s Bajdenom se sukobila oko rasnih pitanja, te je kritikovala njegovu saradnju sa segregacionistima u Senatu od pre nekoliko decenija, kao i njegov stav o prevozu afroameričke dece školskim autobusima 1970-ih i 1980-ih, ali je naglasila da ne misli da je rasista.

Nakon ubistva Džordža Flojda i protesta protiv policijske brutalnosti, bila je jedan od vodećih zagovornika preispitivanja rada policije. Haris je kritikovala i Trampovu imigracionu politiku i zalagala se za zaštitu od deportacije imigranata bez dokumenata, kao i za to da tzv. „sanjari“ koji su u SAD došli kao deca dobiju državljanstvo.

Međutim, kao potpredsednica SAD se nedavno našla na meti kritika kada je reč o pitanju imigracije nakon što je tokom posete Gvatemali rekla da bi htela da „bude jasna ljudima u regionu koji razmišljaju da krenu na opasan put do granice SAD i Meksika“, te im je poručila: “Ne dolazite, ne dolazite!“ Njena stranačka koleginica i kongresmenka SAD Aleksandrija Okasio Kortez je rekla da je zvučala „okrutno“ i „konzervativno“, a republikanci su je optužili da nedovoljno pažnje posvećuje obezbeđivanju granica.

Pored pitanja imigracije, povereni su joj i drugi teški zadaci, uključujući reformu policije i pitanje biračkih prava. Kada ju je imenovao za kandidatkinju za potpredsednika SAD, Bajden je Harisovu predstavio kao „neustrašivog borca za malog čoveka“.

Ipak, komentatori pišu da ova pitanja koja su po prirodi komplikovana i teška stavljaju Harisovu u nezavidnu poziciju jer ne stvaraju prostor za velike i lake pobede, pošto republikanci opstruišu napore za usvajanje predloga zakona koja se njih tiču u Kongresu. Zbog njih je, kako tvrde, i laka meta napada koja se koriste za mobilizaciju republikanaca.

Harisovoj inače opada popularnost, pa je u anketi s početka novembra koju je objavio Ju-Es-Ej tudej i Univerzitet Safolk, samo 28 odsto ispitanika pozitivno ocenilo njen rad. Nedavno je rekla da Bajden i ona još nisu razgovarali o izborima 2024.

Do novembra 2024. svakako ima još dosta vremena, te ostaje da se vidi da li će se Obama i Haris upustiti u izbornu kampanju i da li će uopšte za tim imati potrebe. Jer i aktuelni predsednik Džo Bajden najavljuje moguću kandidaturu, “ako ga zdravlje posluži”. Još ukoliko mu protivkandidat ponovo bude Tramp…

Kolumna Marije Ratković o zlostavljanju

Da, dobacivanje na ulici je oblik seksualnog uznemiravanja

BIG STORIES

Da, dobacivanje na ulici je oblik seksualnog uznemiravanja

 Vladana Jokić
Zabluda je da žene ćute, samo nema dovoljno nežnih ušiju u koje bi se te reči zabole - kolumna Marije Ratković o verbalnom nasilju

BIG STORIES

Zabluda je da žene ćute, samo nema dovoljno nežnih ušiju u koje bi se te reči zabole – kolumna Marije Ratković o verbalnom nasilju

 Marija Ratković
Verbalno nasilje u partnerskim odnosima ostavlja posledice isto kao i fizičko - stručnjaci savetuju kako da ga pobedite

BIG STORIES

Verbalno nasilje u partnerskim odnosima ostavlja posledice isto kao i fizičko – stručnjaci savetuju kako da ga pobedite

 Ivan Radojčić
Avon kampanja povodom 16 dana aktivizma protiv nasilja - Reci NE nasilju nad ženama!

LIFESTYLE

Avon kampanja povodom 16 dana aktivizma protiv nasilja – Reci NE nasilju nad ženama!

 Promo

SRAMOTA I MIZERIJA

Sramota ministarke Kisić Tepavčević koja je izvređala reditelja Gorana Markovića: on je umetnički impotentan

KONTRA

Sramota ministarke Kisić Tepavčević koja je izvređala reditelja Gorana Markovića: on je umetnički impotentan

 Bojana Mirić
Dok žene dele priče o torturi koju trpe, Đuka je feministkinje optužio da su nasilnice, a trebalo je makar jednom da ućuti

KONTRA

Dok žene dele priče o torturi koju trpe, Đuka je feministkinje optužio da su nasilnice, a trebalo je makar jednom da ućuti

 Noizz
Umesto da saslušaju, ljudi ostavljaju gadne komentare na ispovesti žena žrtava nasilja

KONTRA

Umesto da saslušaju, ljudi ostavljaju gadne komentare na ispovesti žena žrtava nasilja

 Noizz

NISAM PRIJAVILA ?

NISAM PRIJAVILA

#nisam prijavila

Сродне претраге

nisam prijavila twitter

Навигација по страници

Линкови у подножју

Pomor koala

Australija i životinje: Pomor koala – vlasti krivično gone osumnjičene za okrutnost

A koala bear

Getty Images
Koale su zaštićena vrstalj u australijskoj državi Viktorija

Australijski sudski organi podigli su optužnice po više od stotinu tačaka za okrutnost prema životinjama zbog smrti desetina koala u državi Viktorija.

Životinje su pronađene mrtve na delimično posečenoj plantaži eukalitpusa u Kejp Bridžvoteru prošle godine.

Više njih je kasnije uspavano zbog dehidracije i povreda zadobijenih tokom seče drveća.

Vlasnik zemljišta i firma za građevinske radove optuženi su da su raščišćavanjem područja naneli štetu životinjama, a neke i usmrtili.

Protiv vlasnika i firme podignute su optužnice od po 126 tačaka.

Još jedna firma, koja je bila podugovarač, optužena je za okrutnost prema životinjama i uznemiravanje koala.

Optuženi tek treba da se izjasne o krivici.

Kancelarija za zaštitu prirode australijske države Viktorija nije otkrila imena optuženih.

Svaka optužba može da nosi veliku novčanu kaznu ili maksimalnu kaznu od 12 meseci zatvora, javlja BBC dopisnica iz Sidneja Šaima Kalil.

Stabla eukaliptusa, važno stanište koala, posečena su sa plantaže i ostalo je svega nekoliko šumovitih džepova.

Neke koale su umrle od gladi na preostalom drveću.

Druge su najverovatnije poginule pod gusenicama buldožera.

Australijska televizija ABC prenosi da je pronađena 21 uginula koala, a 49 je uspavano.

U državi Viktorija, gde su koale zaštićena vrsta, procenjuje se da je nastradalo 200 koala.

Stanovnica države Viktorija Helen Oukli naišla je na mrtve životinje i objavila snimak na kojem jeca dok saopštava tužnu vest.

Snimak je poslužio kao povod za pokretanje istrage.

Oukli je za ABC rekla da je „ushićena“ što je tužilaštvo pokrenulo postupke.

„Ne prođe ni dan da ne pomislim na koale“, rekla je.


Hod po krošnjama za spas ugroženih životinja

Naučnici su osmislili način da pomognu javanskom lenjem loriju, ali i poljoprivrednicima
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Siromaštvo ubija

Životarenje na jugu Srbije

Životarenje na jugu Srbije 1Foto: Privatna arhiva

Lokalne samouprave na jugu Srbije, kao i većina u drugim delovima države, usvojile su svoje budžete za narednu godinu.

Još jednom je taj dokument, koji mnogi nazivaju najvažnijim, definisao životarenje u opštinama i gradovima na jugu. Izvršna vlast ga je kao i svake godine predstavljala ponosno, sa ushićenjem i nadom, ali suština je da osim za plate zaposlenih u javnom sektoru, po koju ulicu, zakrpljenu rupu, socijalna davanja i neka sića za kulturu i sport, ničeg velikog i važnog za građane u ovim dokumentima nema.

Nijedna opština na jugu nije najavila, na primer, izgradnju ni novog vrtića, ni nove škole, bolnice ili pozorišta, ali zato jesu akva-parka, stadiona i bazene. To su predstavljali kao velike ideje i kapitalne investicije u narednoj godini. Izbornoj godini.

Pa opet, i za te investicije, biće izdvojeno manje novca nego za plate zaposlenih u javnom sektoru. Sume koje se daju za ovu namenu, u zavisnosti od opštine i grada, kreću se od petine, pa čak do polovine budžeta, kakav je slučaj recimo u Prokuplju.

Čovek bi pomislio da su ovi što rade po upravama i javnim preduzećima baš bogati kad ih već toliko plaćamo, ali onda gradonačelnica Niša izađe sa informacijom da službenici imaju platu od 35.000 dinara, a pravnici od 50.000. Ni republički prosek. To je tek pravi pokazatelj koliko su budžeti zapravo mali i siromašni. Životarenje.

I tako već više od 10 godina. Ni korak napred, ni korak nazad. Ovi što su mislili da idu brže, jače, bolje sada će navesti brdo razloga i dokaza da promena ima. Jedna od njih jesu i veći budžeti u ukupnoj sumi u odnosu na pre 10 godina, ali i oni su „pojedeni“ poskupljenjem života uopšte. Jer paralelno sa rastom budžeta, pa i plata, rasle su i cene, a da nismo ni na „nuli“ pokazuju i budžetski planovi vlasti koji se i dalje svode na isto – red predizborne reklame, red plata.

Doprinelo je takvom stanju i partijsko zapošljavanje iako je bilo kakvo zapošljavanje godinama unazad već formalno zabranjeno. Ali ako jedan direktor EPS-a može četiri godine da bude nezakonito na v. d. funkciji, što onda neko sa urednom partijskom knjižicom ne bi mogao da živi od narodnih para „na određeno“ ili preko agencije?

Zbog životarenja se i ulaže u infrastrukturne projekte lake zabave. Gde će čovek bolje da skrene misli nego gledajući u „lenju“ reku novog niškog akva-parka? Ili u derbi Srpske lige Istok na novoizgrađenom stadionu u Leskovcu.

Predsednik Aleksandar Vučić je nedavno posetio Nišavski okrug, obećao pomoć države iz budžetskih rezervi, ali i izgradnju pruge do Beograda. Pa kaže, biće pruga za dve i po do tri godine, ali će stadion u Nišu biti mnogo pre, pa možete tamo lepo, kako reče, da odete sa decom. U toplo, da ne kisnete, navijate i zabavite se.

Zabava je odnedavno i u centru, na Trgu kralja Milana, gde je njegov portret na fasadi hotela „Ambasador“. Svojevrsna atrakcija, jer se ni u jednom evropskom gradu nije desio veći portret nekog političara u savremenoj istoriji.

Malo brčkanja, pa utakmice, onda pogled u predsednika, a može i glas na predstojećim izborima. Budžeti hrane javni sektor, pokrpe neku rupu i čuvaju socijalni mir, a svi mi čekamo te dve i po, najviše tri godine. I tako već deceniju.

A ona ushićenja, nade i obećanja sa govornica lokalnih parlamenata, ušla su u službene crne „škode“ i odjezdila o našem trošku. Do sledećeg decembra i novog, prepisanog budžeta.

Autor je novinar iz Niša

“SAVRŠENA OLUJA”

“SAVRŠENA OLUJA” ZA KATASTROFU Hladna zima, male zalihe i cene koje skaču u nebo: Evropa strepi od energetskog KOLAPSA

FOTO: MAXIM MALINOVSKY / EPA;

Cena gasa u Evropi vrtoglavo je skočila i juče popodne je prvi put u istoriji premašila nivo od 2.000 dolara za 1.000 kubnih metara. To je 200 dolara više nego dan ranije i 300 dolara više nego u ponedeljak.

Cena gasa je skočila nakon što je operator za transport gasa Gaskejd saopštio da su počele rezervne isporuke gasa preko gasovoda Jamal-Evropa iz Nemačke u Poljsku nakon što je Gasprom odbio da rezerviše za utorak kapacitete za pumpanje gasa.

Poskupljenje stručnjaci povezuju sa tim što ruski Gasprom u ponedeljak ponovno nije rezervisao kapacitete za jučerašnji tranzit prirodnog plina kroz Poljsku gasovodom Jamal-Evropa. Protok gasa tim gasovodom, koji je glavna tranzitna ruta za ruski gas u Evropu, zaustavljen je nakon pada količine isporuka od subote, a u utorak je zbog toga fizički tok plina kroz gasovod išao u obrnutom smeru – iz Nemačke prema Poljskoj.

FOTO: OLIVER BUNIĆ / RAS SRBIJA

Gasprom nije rezervirao ni dodatne kapacitete za tranzit prirodnog plina kroz Ukrajinu u januaru, a rezervisao je i tek 21,6 posto predloženog kapaciteta za tranzit kroz Poljsku gasovodom Jamal-Evropa.

U utorak je rasla i cena struje. Na evropskom tržištu je dostigla 400 eva za megavat časova, dok je cena gasa na 1.700 dolara za hiljadu kubnih metara gasa.

Kako pokazuju podaci sa berze struje Nord Pool, prosečna cena u Nemačkoj je iznosila 431,98 evra za megavat časova, u Francuskoj 442,88 evra, u Holandiji 429,84, u Belgiji 432,99, u Austriji 434,34.

Podsetimo, prošle godine su cene struje bile 4-4,5 puta niže. Na primer, u Nemačkoj su iznosile 94,57 evra, u Francuskoj, 105,95 evra.

Evropa je u strahu od kolapsa energetskog sistema, pojedine zemlje već najavljuju ozbiljne restrikcije.

– Imamo spremnu odredbu o sporazumnom prekidu isporuke električne energije velikim industrijskim potrošačima – kazala je francuska ministarka za ekološku tranziciju Barbara Pompili, objašnjavajući mere koje Vlada Francuske preduzima kako bi obezbedila sprečavanje eventualnih širih restrikcija za stanovništvo ove zemlje.

Ona je izjavila da je zatražila od izvršnog direktora Francuska elektroprivrede da nuklearne reaktore restartuje ranije nego što je planirano.

Posledica su svesne i Norveška, Poljska i Bugarska koje su već preduzele mere kako bi pomogle građanima od novih udara.

Stručnjaci ne predviđaju skoro stabilizovanje situacije, posebno ako zima bude oštra.

U dokumentu Evropske komisije u koji je “Rojters” imao uvid, navedeno je da su u prethodna dva meseca isporuke ruskog gasa u zemlje EU smanjene za 25 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Neizvesna je i budućnost gasovoda Severnog toka 2, pošto je Nemačka suspendovala sertifikaciju tog gasovoda. Evropska komisija planira uspostavljanje sistema po kojem će članice EU zajednički kupovati gas i formirati strateške rezerve tog energenta, ali to je dogovor koji bi se mogao realizovati tek sledeće zime, dok je izvesno da će ovu obeležiti brojni izazovi.

Međunarodni monetarni fond upozorava da se mogu očekivati nova poskupljenja tokom grejne sezone, a da bi do stabilizacije moglo doći tek na proleće. Prekidi struje i velika poskupljenja su najgori scenario koji bi mogao da se ostvari ukoliko dođe do hladne zime u severnoj hemisferi sa rastom tražnje energije, a uz to ostane nerešen problem sa poremećajima u lancima proizvodnje.

Prema prognozama stručnjaka Saksa banke, vrlo je izvesno da će ova kriza biti nalik onoj iz 1973. godine, a oni predviđaju da bi mogla biti i gora. Direktor za investicije Sakso Banke Stin Jakobsen je nedavno izjavio da veruje kako ćemo ove zime svedočiti vrhuncu energetske krize.

– Nisam meteorolog, naravno, ali posmatrajući dugoročne prognoze onda postoji velika verovatnoća da će zima biti veoma hladna. U tom slučaju će cene prirodnog gasa, nafte i tečnog prirodnog gasa početi da rastu, jer su zalihe veoma male. Ovo je neka vrsta savršene oluje – rekao je.

FOTO: CLEMENS BILAN / EPA;

Podsetimo, energetska kriza je zahvatila Evropu u oktobru kada su prvi put smanjen isporuke gasa iz Rusije. Predsednik te zemlje Vladimir Putin tada je optužen u Briselu da energent koristi kao sredstvo pritiska na EU, a naročito na Nemačku od koje je hteo da ubrza proces sertifikacije zajedničkog gasovoda Severnog toga 2.

Direktne isporuke ruskog gasa u Nemačku preko gasovoda Jamal-Evropa nastavljene su 8. novembra, a odmah nakon te vesti pale su i cene gasa. Međutim, početkom ovog meseca opet je došlo do problema sa isporukama ruskog gasa, baš u vreme kada su nemački regulatori saopštili da konačne odluke o sudbini Severnog toka 2 neće biti doneta barem do leta 2022.

Govoreći prošlog četvrtka na konferenciji za novinare, predsednik nemačkog regulatora “Bundesnecagentur” Johen Homan podsetio je da je proces sertifikacije zaustavljen dok operater Severnog toka 2 AG sa sedištem u Švajcarskoj ne dostavi dokumente o prenosu imovine na novu nemačku kompaniju.

Nakon Homanovih komentara čini se verovatnim da će Severni tok 2, koji ruski plin preko Baltika dovodi u Nemačku, biti u funkciji najranije sledećeg leta, što je drastično povećalo pritisak na evropske cene gasa.

BONUS VIDEO Amerika minira Severni tok 2

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com