Basilašvilijev meč iz snova


Basilašvilijev meč iz snova za prvo Masters finale: Besprekoran kod brejk-lopti, Tejlor bačen na kolena

Vreme čitanja: 2 minuta

Nikoloz Basilašvili (©Reuters)

Amerikanca izdao servis pred domaćom publikom

Istorija se piše u kalifornijskoj pustinji. Indijan Vels dobio je finale kojem se niko nije nadao: 26. protiv 36. tenisera sveta, sudar momaka koji nikada nisu kročili u finale turnira iz Masters 1000 serije. Kameronu Noriju se u velikom finalu pridružio Nikoloz Basilašvili – 2:0 (7:6, 6:3).

Nešto više, ali ne preterano, bilo je potrebno vremena Gruzinu da slomi otpor američkog tenisera Tejlora Frica nego što je bilo potrebno Kameronu Noriju da eliminiše Grigora Dimitrova. Četvrti put u karijeri su Nikoloz Basilašvili i Tejlor Fric stajali jedan nasprav drugog na ATP turu – zanimljivo sve mečeve odigrali su na betonu – a 36. reket je ove sezone drugi put izašao kao pobednik i više Tejlor Fric nema prednost u direktnim okršajima.

Naći će se Kameron Nori i Nikoloz Basilašvili u neobičnoj situaciji, mogu do prvog bitnijeg trofeja i teško je predvideti kako će reagovati u novonastaloj situaciji. Britanac je tukao Gruzina ove godine u Roterdamu, slavio je bez izgubljenog seta, ali je Nikoloz Basilašvili taj koji ima više odigranih finala u karijeri, i više trofeja. Sedam puta je Basilašvili na ATP turu stizao do poslednje stepenice na turniru – pet puta je podizao pehar. Dok je Britanac samo jednom osetio kako je to biti bolji od svih, i to na turniru iz serije 250.

IZBOR UREDNIKA

Zvezda se raspucavala pred Dansku: Rodić pakovao, Ivanić i Pavkov udarili domaćina kao bokserski džak! (VIDEO)

Stanojevićevi prioriteti: Titula, Evropa, pa kup… U stanju sam da suspendujem igrača ako nije motivisan

O Evroligi: Efes u kanalu kao nijedan šampion ranije, tvrdi francuski orasi i Bajernovo “zamalo“

Opšte je poznato koje je najjače oružje Tejlora Frica – servis. Uostalom kao i svim američkim teniserima. Ali, u polufinalu ga nije služio onako kako je navikao. Jeste Tejlor Fric ispalio 11 aseva, ali se isto tako mučio da ubaci prvi servis. To mu nije zagorčalo život u prvom setu, uveo ga je u taj-brejk. Gruzin je namestio glavu za 13. gem, bolje se snašao u igri živaca i razmeni mini-brejkova.

U drugom je jedan gem bio presudan. Napravio ga je Nikoloz Basilašvili u šestom gemu seta, a pritom spasao sedam brejk-lopti (zbirno u dva seta) i bio besprekoran kada ga Amerikanac satera uz zid. Drhtala je ruka Basilašviliju u ključnom gemu, tek četvrta meč lopta bila je ona po meri za Gruzina.

INDIJAN VELS – POLUFINALE

Subota

Nori – Dimitrov 2:0 (6:2, 6:4)

Fric – Basilašvili 0:2 (6:7, 3:6)

Rusija u kovid-haosu

U Rusiji više od 1000 umrlih u jednom danu, najviše od početka pandemije

U Rusiji više od 1000 umrlih u jednom danu, najviše od početka pandemije
Foto: EPA
Znate li nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu?

Pariz poboljšava klimu u gradu

Pariz će posaditi 170.000 stabala kako bi poboljšao klimu u gradu

Pariz će posaditi 170.000 stabala kako bi poboljšao klimu u gradu
Foto: 123rf
Znate li nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu?

Velika inflacija i u Njemačkoj

Velika inflacija i u Njemačkoj. Pogledajte što je sve poskupjelo i koliko

Velika inflacija i u Njemačkoj. Pogledajte što je sve poskupjelo i koliko
Foto: EPA
Znate li nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu?

""

Humana odluka

Slijepi pas koji je proveo 10 godina u skloništu napokon je pronašao sretni dom

Slijepi pas koji je proveo 10 godina u skloništu napokon je pronašao sretni dom
Foto: Instagram
Znate li nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu?

Pročitajte još

U Karlovcu održan izbor za najmješanca, evo tko je ponio titulu najljepšeg

Tatjana Jurić izradila improviziranu kabanicu za svog psa: Snađi se, druže

Neprocjenjiva reakcija psa nakon što je uhvaćen u krađi hrane postala je hit

Par predao prtljagu pa se šokirao: U jednom koferu sakrila se njihova čivava

Cena izlaska iz EU?

Velika Britanija hitno treba 800 mesara, ponudit će vize na šest mjeseci

Velika Britanija hitno treba 800 mesara, ponudit će vize na šest mjeseci
Ilustracija: EPA
Znate li nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu?

Portal Bebac o trudnicama

Portal Bebac: Hitno usaglasite stavove o vakcinaciji, jer nam trudnice umiru

Portal Bebac: Hitno usaglasite stavove o vakcinaciji, jer nam trudnice umiru 1Foto: EPA-EFE/ FRANCIS R. MALASIG

Portal Bebac pozvao je danas nadležne organe da pod hitno usagalse stavove o vakcinaciji protiv korona virusa, jer „trudnice umiru“.

„Trudnice su uznemirene, preplašene, pod velikim su pritiskom i stresom, jer se na njih prebacuje odluka o vakcinaciji bez jasnih smernica i jedinstva struke“, naveo je portal u saopštenju.

Saopštenje je upućeno nadležnom Kriznom štabu, Ministarstvu zdravlja i strukovnom Udruženju ginekologa i opstetičara Srbije, povodom sve učestalijih tragičnih ishoda i smrti trudnica i porodilja usled posledica korona virusa, ali i saveta od strane „neodgovornih“ lekara da se ne vakcinišu.

„Potrebno je pod hitno stati na put oprečnim mišljenjima, usaglasiti stavove struke i pred trudnice izaći sa jasnim i konkretnim informacijama i preporukama kako bi izbegli dalje umiranje trudnica i zaštitili kako njihovo zdravlje tako i zdravlje njihovih beba“, piše u saopštenju.

Trudnice sve uroženije

Ko je izneverio trudnice?

Ko je izneverio trudnice? 1Foto: Goran Srdanov

U jučerašnjem danu izgubili smo dve trudnice. Njih ukupno devet otkako je počela pandemija. Nijedna nije bila vakcinisana.

Od svih vesti u vezi sa kovidom, ove mi najteže padaju. Slome me na delove, pa ne mogu da se sastavim satima.

Razmišljam o tim bebama bez mama. O partnerima preminulih trudnica. O njihovim roditeljima. O sreći koju su osetili svi u momentu saznanja da je ćerka, snaja, sestra, prijateljica trudna.

O brizi koja se od tog trenutka javila, o strepnji da sve prođe kako treba, o poverenju sa kojim se osluškuje svaka reč lekara.

A onda pojedini lekari odluče da na osnovu čistih nagađanja trudnicama ne savetuju vakcinaciju protiv virusa koji je zaustavio svet i dosad ubio više od četiri i po miliona ljudi.

Pojedini lekari odluče da ne veruju u nauku koja im je životni poziv.

Pojedini lekari odluče da se ogluše o savete svake eminentnije zdravstvene institucije u svetu.

Pojedini lekari odluče da izdaju svoje kolege, sistem kojem pripadaju, zdrav razum.

Kada na takvo ponašanje dodate blage mere koje trenutno vladaju i čije sprovođenje niko ne kontorliše dobijate ono što je infektolog prof. dr Dragan Delić skoro opisao kao „tragediju epskih razmera čijih posledica još uvek nismo svesni“.

Čitam o istraživanjima Nacionalne zdravstvene službe u Britaniji koja apeluje na obavezno vakcinisanje trudnica jer čine čak 20 odsto najugroženijih bolesnika od kovida.

Tamo je svaka peta osoba na respiratoru trudnica, a od svih zaraženih trudnica čak 97 odsto njih je nevakcinisano.

Britanski stručnjaci upozoravaju da aktuelni soj virusa posebno napada trudnice.

Srpski stručnjaci su sa njima saglasni. Podsećaju da su sva velika svetska udruženja akušera i najveći autoriteti iz domena akušerstva u potpunosti saglasni da je vakcinacija najbolji način zaštite trudnica od kovida. Ističu da su trudnice u čak 70 odsto većem riziku od fatalnog ishoda. Ističu, apeluju, ali teško da ih iko čuje.

Osećaj nemoći me razdire. Da ga ikako ublažim delim svoje zgražavanje aktuelnom situacijom na društvenim mrežama.

Javlja se trudnica koja je vakcinisana i kod koje je sve sjajno prošlo. Javlja se još jedna. I još jedna. Javlja se na desetine njih.

Poruke zapravo stižu i u momentu dok pišem ovaj tekst. Delim ih dalje sa nadom da će makar neka od njih umiriti druge uplašene trudnice koje su potpuno sluđene kontradiktornim zaključcima svojih lekara.

Pišu mi o tome kako su vraćane sa punktova za vakcinaciju bez ikakvog valjanog argumenta sem ponovo istih onih nagađanja.

Javljaju mi kako su se dovijale krijući stomak ili lažući da nisu trudne samo kako bi bile vakcinisane.

Javljaju mi kako su im lekari specijalisti potvrdili da bi bilo najbolje da se vakcinišu, a kako su ih sestre u domovima zdravlja ubeđivale da to ne rade.

Neretko bi njihovu odluku glasno komentarisale čudeći se „šta rade svom detetu“.

Javljaju mi se žene koje su i po pet puta odbijane za vakcinaciju iako su imale uredni nalaz ginekologa.

Isto se dešavalo i sa dojiljama koje su na kraju takođe bile primoravane da ne prijave da doje bebu samo kako bi zaštitile sebe i dete.

Tek u ovom momentu shvatam nivo konfuzije koji vlada među onima koji nemaju ili ne znaju za način da sebe bolje informišu.

Prepušteni su problematičnim medijima i ništa boljim pojedincima.

Otud ne čudi što uz one prethodne poruke stižu i one u maniru „A što ne napišeš koliko je trudnica umrlo, a bile su vakcinisane?“.

I ma koliko da imam razumevanja za manjak informacija, ne mogu a da se ne posramim pred rečima koje čitam. Sramim se pred spoznajom da ima ljudi kojima očigledno devet mrtvih trudnih ili tek porođenih žena ne predstavlja problem.

Problem je apel za vakcinaciju jer „hej, koliko je mrtvih a vakcinisanih trudnica?“. Nijedna. Eto vam ga odgovor. Nijedna trudnica koja je preminula nije bila vakcinisana.

Hoće li vam sada makar malo biti žao zbog ovih koje jesu preminule ili ćete nastaviti da sejete svoju antivaksersku propagandu zanemarujući broj žrtava do kojih ista dovodi?

U grupu pitanja pred kojima sam se posramila na tuđ račun bilo je i ono: „Što se ti toliko boriš za vakcinaciju? Kakva je tvoja korist od nje?“.

Sva tuga ovog društva slila se u ta dva pitanja. Jedino nas korist pokreće. Jedino nju razumemo. Pa jedino kroz nju analiziramo i tuđe postupke.

Da spomeneš empatiju, kolektivno dobro, osećaj odgovornosti gledali bi belo i bili ubeđeni da lažeš. Da ne pričamo o veri u nauku i istinske stručnjake.

Kada nam se sve ovo desilo? To pitanje sebi ovih dana neprekidno postavljam.

Kada smo postali gluvi i nemi za tuđu bol?

Za tuđu patnju?

Za smrt.

Kada smo odlučili da zanemarimo sve razumno, racionalno, naučno potvrđeno i preporučeno?

Kada smo postali oličenje neznanja i arogancije da se tim neznanjem razmećemo?

Dugo sam verovala da su negativne karakteristike koje su pripisivane mentalitetu mog naroda samo sijaset predrasuda i stereotipa.

Više nisam sigurna da verujem da su samo to. Bojim se da prvi put verujem da su istina.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com