Novinari u Srbiji

  • Post category:VESTI

HRW: Novinari u Srbiji i dalje izloženi pretnjama i nasilju

13.01.2022. 13:58Read time : 8 m, 23 s

U Srbiji su novinari koji kritikuju vlast i dalje izloženi uznemiravanju, pretnjama, nasilju i zastrašivanju, ocenio je Hjuman rajts voč (Human Rights Watch) u novom godišnjem izveštaju o poštovanju ljuskih prava u svetu.

U delu izveštaja koji je objavljen 13. januara, a koji se odnosi na Srbiju, navodi se i da se tokom 2021. većina procesuiranih predmeta ratnih zločina odnosila na nižerangirane počinioce, da je postignut mali napredak u osiguranju samostalnog života osoba sa invaliditetom u zajednici kao i da su LGBT osobe i dalje izložene napadima i pretnjama koji ostaju nekažnjeni.

Kada je reč o slobodi medija HRW navodi da se novinari i dalje suočavaju sa pretnjama, uz slabe reakcije srpskih vlasti.

Navodi se da je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) od januara do kraja avgusta zabeležilo jedan fizički napad i 20 pretnji novinarima.

HRW podseća na slučajeve novinara Daška Milinovića koga su u aprilu dvojica muškaraca u Novom Sadu napala suzavcem dok je išao na posao, novinara portala Nova.rs Vojislava Milovančevića koji je u januaru je dobio preteće poruke, uključujući i pretnje smrću, kao i na pretnje smrću koje je u martu nakon onlajn kolumne u kojoj se kritikuje prisustvo osuđenih ratnih zločinaca u popularnoj kulturi u Srbiji, novinar i profesor Dinko Gruhonjić dobio putem Fejsbuka.

HRW ukazuje i da su provladini mediji u Srbiji nastavili sa kampanjama klevetanja nezavisnih novinara i medija.

Klevetnička kampanja protiv nezavisne Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) dovela je novinare ove mreže u opasnost. U martu je provladin kanal TV Pink objavio da je KRIK povezan sa kriminalnom bandom. Nekoliko provladinih tabloida ponovilo je tu izjavu. Poslanici vladajuće SNS i drugih stranaka javno su diskreditovali mrežu KRIK, optužujući ih da nisu platili porez i da predstavljaju kriminalnu organizaciju.

Dodaje se i da je ponovljeno suđenje četvorici koji su 1999. godine optuženi za ubistvo istaknutog novinara i urednika Slavka Ćuruvije, koje je počelo u oktobru 2020. godine, obeležilo nekoliko odlaganja.

U izveštaju se takođe konstatuje da je društvena mreža Tviter u avgustu naloge nekih vodećih srpskih medija označila kao naloge koji sarađuju s vladom zbog toga što država, putem direktnog ili indirektnog političkog pritiska, vrši uređivačku i finansijsku kontrolu nad njima.

Kada je u pitanju odgovornost za ratne zločine, HRW prenosi da je u periodu od januara do avgusta, Tužilaštvo za ratne zločine pokrenulo devet novih istraga protiv 11 lica i podiglo tri optužnice protiv ukupno četiri lica.

Nabrajaju se presude izrečene na sudovima u Srbiji kao i da je Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove u Hagu u junu osudio bivšeg načelnika Državne bezbednosti Srbije Jovicu Stanišića i njegovog zamenika Franka Simatovića na po 12 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja ratnih zločina koje je počinila specijalna jedinica Službe državne bezbednosti Srbije tokom rata u Bosni 1992. godine.

HRW u izveštaju navodi i da je od januara do avgusta 2021, 987 osoba izrazilo nameru da zatraži azil u Srbiji, što je veliki pad u odnosu na 2.084 koliko ih je tu nameru izrazilo u istom periodu 2020. godine.

Ocenjuje se, međutim, da je sistem azila i dalje je manjkav, a karakterišu ga poteškoće u pristupanju tražilaca azila procedurama, nizak stepen priznavanja statusa i velika odlaganja.

U periodu od januara do avgusta, Srbija je zvanično registrovala 107 zahteva za azil, pri čemu je status izbjeglice dodelila za tri, a supsidijarnu zaštitu za šest osoba. Sredinom oktobra nijedan od pet zvaničnih kampova nije bio prenaseljen.

Do kraja septembra, srpske vlasti su registrovale 20 dece bez pratnje, u poređenju sa 37 u istom periodu 2020. godine. Srbija još nema formalne procedure za procenu uzrasta dece bez pratnje odraslih, što stariju decu izlaže riziku da se prema njima postupa kao prema odraslim osobama umesto da dobiju posebnu zaštitu, ukazuje HRW.

U poglavlju o pravima LGBT osoba HRW konstatuje da se one i dalje suočavaju sa nasiljem i diskriminacijom.

Dodaje se da je u decembru 2020. obećana izmena zakona kojom bi se istospolnim parovima dozvolilo da sklapaju građanska partnerstva, ali da nije napravljen napredak na tom planu tokom 2021, kao i da je Parada ponosa održana u Beogradu u septembru bez incidenata.

HRW u izveštaju ukazuje da su deca sa invaliditetom i dalje prezastupljena u ustanovama socijalne zaštite (73,9 odsto dece u ustanovama su deca sa invaliditetom) i nemaju pristup inkluzivnom obrazovanju i da vlada tek treba da usvoji vremenski određenu strategiju deinstitucionalizacije kako bi osobe sa invaliditetom izmestila iz ustanova i obezbedila im samostalan život u zajednici.

Posebno poglavlje izveštaja odnosi se na međunarodne aktere i u njem se podseća da je u februaru, predstavnica OEBS-a za slobodu medija, Tereza ​​Ribeiro zvaničnicima Ministarstva spoljnih poslova Srbije istakla značaj pitanja bezbednosti za novinare, nezavisnog javnog servisa i medijskog pluralizma i da je oktobarski izveštaj Komisije EU o napretku ukazao na konstantnu zabrinutost u vezi sa slobodom medija u Srbiji i naglasio potrebu za poboljšanjem opšteg ambijenta za slobodu izražavanja i rad novinara.

Dodaje se još da je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, u septembru insistiranje Evropske unije na snažnim demokratskim institucijama u zemljama kandidatima za članstvo u EU ​​i državama članicama opisao kao „džihad vladavine prava“.

HRW: Vodeći zapadni lideri ne brane dovoljno demokratiju u svetu

HRW je u izveštaju ocenio da lideri vodećih zapadnih zemalja ne čine dovoljno za odbranu demokratije i nisu dorasli brojnim izazovima sa kojima se svet suočava.

Izvršni direktor HRW Kenet Rot naveo je u uvodnom delu Izveštaja za 2021. godinu, da su ti demokratski lideri često „zaglibljeni u partijskim borbama i kratkoročnim preokupacijama“, što sprečava njihovo efikasno suočavanje sa problemima kao što su klimatska kriza, pandemija korona virusa, siromaštvo i nejednakost, rasna nepravda ili pretnje moderne tehnologije.

„Da bi demokratije prevladale u globalnom nadmetanju sa autokratijom, njihovi lideri moraju da učine više od ukazivanja na slabosti autokrata. Oni moraju da iznesu jače argumente za demokratsku vladavinu. To znači zalaganje za demokratske institucije kao što su nezavisni sudovi, slobodni mediji, snažna zakonodavna tela i jak civilni sektor, čak i kada to donosi kontrolu ili izazove izvršnoj vlasti“, rekao je Rot.

Rot je kritikovao američkog predsednika Džozefa Bajdena, navodeći da je on u januaru 2021. preuzeo dužnost uz obećanje da će mu ljudska prava biti u središtu spoljne politike, ali da je uprkos tome „nastavio da prodaje oružje Egiptu, Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Izraelu uprkos konstantnoj represiji“ u tim zemljama.

Suočen sa autokratskim trendom u Centralnoj Americi, Bajden se uglavnom bavio tim pitanjem u Nikaragvi, tradicionalnom rivalu Vašingtona, dok je u drugim zemljama prioritet davao migrantskom pitanju, a ne autokratiji, naveo je Rot.

„Na ključnim samitima, delovalo je kao da je Bajden izgubio glas kada je trebalo javno osuditi ozbiljna kršenja ljudskih prava. Stejt department je povremeno protestovao zbog represije u određenim zemljama, a u ekstremnim slučajevima Bajdenova administracija je uvodila usmerene sankcije nekim zvaničnicima, ali je uticajni glas predsednika često izostajao“, napisao je Rot.

Posle sastanaka sa predsednicima Kine, Rusije i Turske, Si Djinpingom, Vladimirom Putinom i Redžepom Tajipom Erdoganom, Bajden bi naveo da su razgovarali o „ljudskim pravima“, ali je iznosio malo detalja o tome šta je rečeno ili kakve bi posledice mogle da budu ako te zemlje nastave represiju, navodi Rot.

Rot je ocenio da su i drugi zapadni lideri, od kojih je izdvojio bivšu nemačku kancelarku Angelu Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona, pokazali „sličnu slabost u odbrani demokratije“.

Vlada Angele Merkel je doprinela globalnoj osudi kineske vlade zbog zločina protiv čovečnosti u regionu Sinđijang, ali je, dok je bila predsedavajuća EU, pomogla promovisanju investicionog sporazuma Unije sa Kinom, uprkos prisilnom radu ujgurske manjine, naveo je Rot.

Francuski predsednik Makron je takođe doprineo koordinaciji osude ponašanja Kine u Sinđijangu, ali je njegova vlada zatvorila oči pred užasnim stanjem ljudskih prava u Egiptu, ocenio je Rot.

„Egipćani žive u najgoroj represiji u modernoj istoriji zemlje, ali francuska vlada nastavlja da prodaje oružje vladi Abdela Fataha El-Sisija. Makron je čak El-Sisiju dodelio Legiju časti, najviše francusko priznanje“, naveo je Rot.

Dodao je da je Makron najavio i ogromnu prodaju oružja Ujedinjenim Arapskim Emiratima, uprkos učešću vojske te zemlje u bezbrojnim nezakonitim napadima na civile u Jemenu.

Evropska unija još nije postupila po svom novom ovlašćenju i nije uslovila velike subvencije Mađarskoj i Poljskoj poštovanjem demokratije, ljudskih prava i vladavine prava od autokratskih lidera tih zemalja, ukazao je Rot.

„Nije čak ni preduzela korak da utvrdi da te vlade ozbiljno krše vrednosti ugovora EU, nakon što je pokrenuta procedura nadzora obe zemlje zbog njihovih napada na demokratsku vladavinu“, naveo je.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš pokazao je nešto više spremnosti u 2021. godini da kritikuje određene vlade zbog kršenja ljudskih prava, ali je, prema rečima Rota, opominjao uglavnom slabe vlade dok je odbio da javno osudi kinesku vladu zbog zločina protiv čovečnosti u Sinđijangu.

U uvodnom delu izveštaja, Rot je naveo i da lideri sa autokratskim tendencijama u mnogim delovima sveta, uključujući Rusiju i Kinu, nastavljaju da deluju u regionima u kojima se demokratski procesi podrivaju nezakonitim radnjama poput korupcije, sa ciljem konsolidacije autoritarne vlasti.

Rot je naveo da autokrate koriste „svojih pet minuta“ delom i zbog neuspeha demokratskih lidera, od čijih poteza u velikoj meri zavisi budućnost demokratije.

„Većina današnjeg sveta očekuje od demokratskih lidera da reše naše najveće probleme. Ali ako demokratski zvaničnici i dalje ne budu ispunjavali očekivanja, ako ne budu sposobni za vizionarsko vođstvo koje ova zahtevna era traži, oni rizikuju da podstaknu frustraciju i očaj koji su plodno tlo za autokrate“, dodao je Rot.

Izvor: Beta

Foto: HRWhjuman rajtsljudskapravanovinarimedijiLGBTinvaliditetomdecaparovi

Ostavite odgovor