Za Srbiju bi agenda energetske sigurnosti do 2040–2050. trebalo jasno da spoji tri cilja: sigurnost snabdevanja, prihvatljivu cenu i ubrzanu dekarbonizaciju u skladu sa novom Strategijom razvoja energetike i integrisanim energetskim i klimatskim planom (INEKP).​

Polazne tačke i rizici

• Visoka zavisnost od uvoza gasa i nafte (Rusija, pravci preko Bugarske i Mađarske) čini sistem ranjivim na geopolitičke šokove, što je jasno vidljivo kroz pitanja vlasništva i budućnosti NIS‑a.​

• Elektroenergetski sistem je i dalje značajno oslonjen na lignitne termoelektrane, sa obavezom smanjenja emisija i usklađivanja sa EU klimatskom politikom do 2050.​

• Nova strategija do 2040. sa projekcijama do 2050. i INEKP do 2030. definišu pravce, ali zahtevaju mnogo bržu realizaciju investicija u proizvodnju, prenos, skladišta i efikasnost.​

Diversifikacija uvoza i infrastruktura

• Ubrzati razvoj i korišćenje gasnih interkonekcija sa Bugarskom, Rumunijom i Severnom Makedonijom radi pristupa različitim izvorima (Azerbejdžan, LNG terminali u Grčkoj i Hrvatskoj, gas iz Rumunije).​

• Izgraditi i ojačati naftnu infrastrukturu (npr. naftovod Srbija–Mađarska, veće skladišne kapacitete) kako bi se smanjio rizik od prekida isporuka preko postojećih pravaca.​

• Povećati kapacitet podzemnih skladišta gasa i strateških rezervi nafte, uz regionalne mehanizme zajedničkih rezervi i nabavki u okviru Zapadnog Balkana.​

Transformacija proizvodnog miksa

• Realno sprovesti cilj da se do 2030. na mrežu priključi oko 3,5 GW novih vetro i solarnih kapaciteta, uz pripremu za oko 18 GW OIE do 2050. godine.​

• Istovremeno razvijati balansne kapacitete: reverzibilne hidroelektrane (npr. Bistrica ~650 MW), fleksibilne gasne elektrane, baterijska i druga skladišta energije radi stabilnosti sistema.​

• Modernizovati postojeće hidroelektrane i definisati dugoročan stav o eventualnom ulasku u nuklearnu energiju posle 2035–2040, kao jedne od opcija za klimatsku neutralnost uz sigurnost snabdevanja.​

Efikasnost, mreže i potrošač

• Strategija predviđa velika ulaganja u energetsku efikasnost u zgradarstvu, industriji i saobraćaju, što je najjeftiniji „novi izvor“ energije i ključ za smanjenje uvozne zavisnosti.​

• Ulaganja u prenosne koridore (Transbalkanski, Panonski, Centralnobalkanski) i digitalizaciju distribucije omogućavaju integraciju novih OIE, regionalnu trgovinu i smanjenje tehničkih gubitaka.​

• Podsticati razvoj aktivnih kupaca, energetskih zajednica i upravljanja potrošnjom (demand response), kako bi domaćinstva i industrija postali fleksibilni resurs, a ne samo pasivni potrošači.​

Institucionalni i geopolitički okvir

• Konsolidovati vlasničku i poslovnu strukturu NIS‑a uz smanjenje ruskog uticaja, uz uključivanje domaćih i evropskih partnera, kako bi se smanjio geopolitički rizik i osigurale investicije u modernizaciju rafinerije u Pančevu.​

• Ubrzati usklađivanje sa pravnom tekovinom EU (energetsko, klimatsko i tržišno zakonodavstvo) i coupling sa jedinstvenim tržištem električne energije EU, kako bi se koristile prednosti regionalne trgovine i balansiranja.​

• Razvijati regionalnu energetsku saradnju (Zapadni Balkan, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Grčka) kroz zajedničke projekte prenosnih pravaca, skladišta i balansnih kapaciteta, jer energetska sigurnost Srbije zavisi od šireg sistema.​

Za Srbiju bi naredni korak bio da se ova agenda pretoči u konkretan, fazni plan sa jasnim projektima, nosiocima i rokovima. U svakoj fazi treba meriti napredak kroz nekoliko ključnih pokazatelja (uvozna zavisnost, udeo OIE, fleksibilni kapaciteti, efikasnost).

Faza 1: 2026–2030

• Doneti detaljan „pipeline“ projekata: 3,5 GW novih OIE, prioritetne gasne i elektro interkonekcije, proširenje skladišta gasa i modernizacija HE.​

• Uvesti obavezne programe efikasnosti (zgrade, industrija) i regulativu za aktivne kupce, agregatore i energetske zajednice, uz digitalizaciju distribucije.

• Prioritet je zaustaviti divljanje građevinarstva širom Srbije koje nema veze sa preporukama o energetskoj efikasnosti.​

Faza 2: 2030–2040

• Dalje povećanje OIE (vetar, solar, biomasa) uz puštanje u rad reverzibilnih HE, gasnih vršnih elektrana i većih baterijskih sistema za balansiranje.​

• Strukturno smanjivanje lignita: zatvaranje najstarijih blokova, zamena fleksibilnim niskougljeničnim izvorima i većim uvozno‑izvoznim kapacitetima prema regionu i EU.​

Faza 3: 2040–2050

• Odluka o nuklearnim ili drugim „base‑load“ niskougljeničnim izvorima, ako analize pokažu da su potrebni za klimatsku neutralnost i sigurnost snabdevanja.​

• Postizanje visokog udela OIE (više od dve trećine proizvodnje) uz potpuno funkcionalno regionalno tržište i minimalnu zavisnost od fosilnih goriva iz politički rizičnih pravaca.​

Ključni indikatori uspeha

• Smanjenje uvozne zavisnosti gasa i nafte (raznovrsniji pravci snabdevanja, veća skladišta, manja ukupna potrošnja po BDP).​

• Povećanje udela OIE i efikasnosti (kWh po m² za zgrade, kWh/€ BDP, broj aktivnih kupaca i zajednica, raspoloživost balansnih kapaciteta).

• Analiza inženjera Petra Jovanovića
• Preporuke radne grupe Konventa za energetiku iz 2019 i 2020 predstavljaju predskazanje za ovo današnje stanje energetike Srbije.