Macron: EU ne treba da okleva da upotrebi svoj instrument protiv prisile
Predsednik Francuske Emanuel Makron (Emmanuel Macron) ocenio je u utorak da „nema smisla pretiti saveznicima carinama“, ali je istakao da Evropa ne bi trebalo da okleva da upotrebi svoj instrument protiv prisile.
„Ludost je da se nađemo u situaciji u kojoj bismo morali da koristimo instrument protiv prisile prema Sjedinjenim Američkim Državama“, rekao je francuski predsednik u govoru na Svetskom ekonomskom forumu, koji se ove nedelje održava u Davosu.
Makron je zatražio pokretanje evropskog instrumenta protiv prisile neposredno nakon što je američki predsednik Donald Tramp (Trump) najavio uvođenje carina pojedinim evropskim državama, jer su se javno usprotivile njegovim nastojanjima da preuzme kontrolu nad Grenlandom i poslale vojno osoblje na ostrvo u znak podrške Danskoj i prisustvu NATO-a.
O zajedničkom odgovoru na pretnje carinama iz SAD lideri 27 država članica EU razgovaraće na hitnom samitu, koji je za 22. januar sazvao predsednik Evropskog saveta Antonio Košta (Costa).
O carinama je ranije tokom dana govorila i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen), koja je najavila „nepokolebljiv, ujedinjen i proporcionalan“ odgovor na pretnje carinama.
Zašto Sjedinjene Države žele Grenland?
Međutim, već je jasno da će biti veoma teško postići konsenzus među članicama Evropske unije. Na to su već upozorili neki evropski lideri.
Premijer Hrvatske Andrej Plenković, koji je učestvovao na jednom od brojnih panela Foruma u Davosu, naglasio je da je neophodno postići saglasnost na predstojećem samitu.
On je priznao da su dešavanja u vezi sa Grenlandom donela „nove izazove“ i da su države članice EU podeljene po tom pitanju.
„Mislim da je jedini način da Evropska unija ostane snažna – da ostane što ujedinjenija. Ne razmišljaju sve vlade isto i to je naša slaba tačka. Zato bi sastanak u četvrtak trebalo da učvrsti naše veze. Moramo složno stati uz Dansku, ali istovremeno razumno i veoma oprezno pristupiti odnosima sa Sjedinjenim Državama“, rekao je Plenković.
Nedostatak jedinstva potvrdio je i belgijski premijer Bart de Vefer (Wever), koji je znatno manje diplomatski govorio o pretnjama carinama.
„Prelazi se toliko crvenih linija da morate da birate između sopstvenog samopoštovanja. Biti srećan vazal je jedno. Biti bedan rob je nešto sasvim drugo“, rekao je belgijski premijer, koji je bio panelista zajedno sa hrvatskim premijerom.
Upozorio je da bi podele među saveznicima mogle značiti kraj transatlantskog saveza.
„Ili ostajemo zajedno ili ćemo ostati podeljeni. A ako ostanemo podeljeni, kraj jedne ere — 80 godina atlantizma – zaista se približava“, upozorio je Bart de Vefer.
Odgovor EU na carine biće ‘nepokolebljiv, ujedinjen i proporcionalan’, izjavila von der Leyen
Evropska komisija poručuje da ima protivmere ako SAD uvedu carine zbog Grenlanda
Evropska komisija ima na raspolaganju protivmere ako američka administracija ostvari pretnje i nametne dodatne carine pojedinim članicama Evropske unije, izjavio je u ponedeljak portparol Komisije Olof Gil, ali i naglasio da su evropske institucije „uzdržane“ i da se zalažu za konsultacije.
„Imamo sredstva na raspolaganju i spremni smo da ih upotrebimo kako bismo zaštitili naše ekonomske interese“, izjavio je Gil, dodajući da se EU zalaže za konsultacije umesto eskalacije.
Potvrdio je da je evropska strana „u stalnim konsultacijama sa američkom stranom“, na svim nivoima, uključujući i politički, kako bi se na odgovoran način pronašlo rešenje.
Rekordne vrednosti zlata i srebra sa strahovima od trgovinskog rata SAD i EU
Potpredsednik Evropske komisije Stefan Sežurne (Stéphane Séjourné) ocenio je da je pretnja američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) o uvođenju dodatnih carina evropskim zemljama „školski primer prisile“.
„Ono što doživljavamo jeste školski primer prisile. Možda je prvi korak za Evropsku komisiju da prepozna da se trgovinski instrument, u ovom slučaju carine, koristi kako bi nas se ucenilo da odustanemo od Grenlanda. Ovo je danas školski slučaj, a definicija prisile je vrlo jasna u evropskim tekstovima“, rekao je Sežurne za francuski radio.
Pokretanje evropskog „instrumenta protiv prisile“ zatražio je francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) neposredno nakon što je američki predsednik najavio da će uvesti carine pojedinim evropskim državama jer su se javno usprotivile njegovim nastojanjima da preuzme kontrolu nad Grenlandom i poslale vojno osoblje na ostrvo u znak podrške Danskoj i prisustvu NATO-a.
Reč je o instrumentu Evropske unije u oblasti trgovinske i spoljne politike koji omogućava EU da odvraća, reaguje i suprotstavi se ekonomskoj prisili trećih zemalja prema celoj Uniji ili njenim državama članicama. Instrument je stupio na snagu u decembru 2023. godine, ali do sada nijednom nije aktiviran.
Na meti američkog predsednika nalazi se osam evropskih država: Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Holandija, Norveška, Švedska i Velika Britanija.
Te zemlje su 18. januara izašle sa zajedničkim saopštenjem u kojem su ocenile da „pretnje carinama potkopavaju transatlantske odnose i nose rizik opasne silazne spirale“.
O krizi u odnosima EU i Sjedinjenih Američkih Država zbog Grenlanda šefovi država i vlada raspravljaće na hitnom samitu koji je sazvao predsednik Evropskog saveta Antonio Košta (Costa), a koji će biti održan u četvrtak, 22. januara.
EU ima na raspolgaanju paket protivmera
U slučaju da diplomatija ne urodi plodom, Evropska unija bi mogla da oživi paket kontracarina u vrednosti od 93 milijarde evra, usmeren na listu američkih industrijskih i poljoprivrednih proizvoda obuhvaćenih hitnim merama – od jahti do soje.
Paket je pripremljen prošlog proleća, nakon što je američki predsednik u aprilu predstavio sveobuhvatne carine. Te mere su privremeno suspendovane nakon što su američki predsednik Donald Tramp i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) postigli dogovor o trgovinskim odnosima.
Portparol Evropske komisije potvrdio je u ponedeljak da suspenzija paketa automatski ističe 6. februara, što znači da će kontracarine stupiti na snagu narednog dana, osim ukoliko EU ne odluči da suspenziju produži.
Nemački ministar finansija Lars Klingbajl (Klingbeil) poručio je da Evropljani neće dozvoliti da budu ucenjivani i upozorio da Evropska unija ima „širok spektar opcija“ za odgovor na Trampove pretnje.
„U Evropskom parlamentu imamo carinski sporazum koji mora biti ratifikovan i o kojem tek treba da se odluči. Za sada je na čekanju. U Evropskoj uniji smo usvojili protivmere koje ne mogu biti produžene i koje bi mogle stupiti na snagu početkom februara“, izjavio je nemački ministar finansija uoči sastanka ministara nadležnih za ekonomska i finansijska pitanja.
Zašto Sjedinjene Države žele Grenland?
On je istakao da se mere sada moraju analizirati i pripremiti u slučaju da predsednik Tramp uvede carine, ali je dodao da i dalje veruje u dijalog sa Sjedinjenim Američkim Državama.
„Ne želimo eskalaciju, ne tražimo eskalaciju, ali smo spremni za trenutak kada do nje dođe“, poručio je Klingbajl.
Nemački ministar obratio se novinarima zajedno sa francuskim kolegom Rolandom Leskirom (Roland Lescure), koji je ocenio da Evropljani danas žive „na nepoznatoj teritoriji“.
„Nikada ranije nismo bili svedoci onoga što se sada dešava. Saveznik i prijatelj star 250 godina razmatra uvođenje carina. Ne volimo carine, ali nam se naročito ne dopada njihova upotreba kao geopolitičkog oružja“, rekao je francuski ministar.
On je dodao da Evropa mora biti snažna i obezbediti da iznete pretnje ne postanu stvarnost.
„Da bismo to postigli, moramo pokazati da smo spremni da koristimo sve instrumente koji su nam na raspolaganju – bilo da su to carine, trgovinski sporazumi ili mere protiv ekonomske prisile“, naglasio je Leskir.
Francuski ministar je potvrdio da se intenzivno radi sa ostalim državama članicama uoči samita zakazanog za 22. januar, kako bi Evropska unija izašla sa jedinstvenim stavom o američkim tarifama.
