Američka vojska počela da koristi lasersko oružje na Bliskom istoku da bi obarala dronove
Locust laserski odbrambeni sistem; Foto: BlueHaloPrototipovi laserskih sistema za protivvazdušnu odbranu koje je rasporedila američka vojska uništili su neprijateljske dronove na Bliskom istoku, rekao je zvaničnik američke vojske za Forbes.
Američka vojska uložila je desetine milijardi dolara tokom pola veka u istraživanje i razvoj oružja usmerene energije. Sada ih zaista koristi u borbi. Vojska je koristila lasere za obaranje neprijateljskih dronova na Bliskom istoku, nedavno je rekao Dag Buš, načelnik nabavke vojske za Forbes.
Prvi put Ministarstvo odbrane priznalo je da je takvo oružje korišćeno u borbi. „U nekim slučajevima su radili“, rekao je Buš. „U odgovarajućim uslovima su izuzetno efikasni protiv određenih pretnji“.
Odbio je da detaljno opiše oružje, ali jedno od njih izgleda da je sistem nazvan P-HEL. Bazira se na laserskom uređaju Locust proizvođača odbrambene opreme BlueHalo – uređaj u obliku kutije kojim se upravlja putem Xbox kontrolera.
Oružje je dizajnirano da ispusti relativno slab laserski snop od 20 kilovata koji topi kritičnu tačku na dronu za nekoliko sekundi, obarajući ga s neba.
U novembru 2022. godine, vojska je počela da koristi prvi P-HEL u inostranstvu, a druga jedinica je raspoređena ove godine, prema BlueHalo, što ga čini prvim „velikim laserskim oružanim sistemom“ koji je operativno raspoređen, rekao je za Forbes izvršni direktor Džonatan Manimejker. Ali nikad ranije nije potvrđeno njegovo korišćenje u borbi.
Manimejker je rekao da je Locust imao „značajan“ broj uspešnih angažmana u kojima je spalio dronove u vazduhu. „Nije u jednom ili dva slučaja“, rekao je.
Raketom od dva miliona ruše dron od 2.000 dolara
To je prekretnica za Pentagon, koji se bori s troškovima bespilotnih vazdušnih borbi, gde cena odbrane često daleko premašuje cenu napada. Američki protivvazdušni raketni sistemi koštaju otprilike dva puta više od ofanzivnih raketa, a razlika je još veća kod jeftinih dronova koji su se namnožili na Bliskom istoku i u rusko-ukrajinskom ratu.
U Crvenom moru, američki ratni brodovi koji štite teretna plovila od napada militantnih Huta iz Jemena u poslednjih šest meseci koristili su rakete od dva miliona dolara za obaranje dronova od 2.000 dolara.
Takozvana oružja usmerene energije poput lasera i sistema visokih mikrotalasa, koji koriste elektromagnetno zračenje da bi spržili električne komponente svojih ciljeva, znatno su jeftinija. Trošak po hicu kreće se između jednog i 10 dolara za dizel gorivo potrebno za generisanje električne energije koja ih pokreće, prema izveštaju GAO iz 2023. godine.
Još jedna prednost laserskog oružja: tajnost. Zraci su nevidljivi i tihi. Zagovornici napora da se laser testira na specijalnoj avionskoj topovnjači AC-130 američkog vazduhoplovstva istakli su mogućnost onesposobljavanja motora aviona i komunikacione opreme bez saznanja neprijatelja. (Program je ovog proleća otkazan nakon godina odlaganja.)
Mali dronovi su lakši cilj za nadolazeću tehnologiju u poređenju s raketama i avionima s posadom budući da su relativno spori i lete na niskim visinama. Ali laserski sistemi su skupi za razvoj. Prvi prototipovi P-HEL-a koštali su osam miliona dolara, rekla je vojska za Forbes; prototipovi vozila sa moćnijim laserskim sistemom od 50 kilovata nazvanim DE M-SHORAD koštali su 73 miliona dolara. To je skupa investicija s obzirom na to da se mnogi skupi programi modernizacije takmiče za budžet Pentagona od 825 milijardi dolara.
„Za vojsku je zaista teško da priušti sistem usmerene energije koji košta koliko i F-35“, rekao je Buš, koji se nada da će cene pasti na četvrtinu prosečne cene od 82,5 miliona dolara koliko košta nevidljivi lovac.
Trenutna generacija laserskih prototipova takođe se suočava s pitanjima o njihovoj efikasnosti. Laseri su ometeni peščanim olujama, kišom, maglom i dimom. Čak i tokom vedrog dana, turbulencija vazduha može ih dekoncentrisati i oslabiti. I moraju ostati fokusirani na jednu tačku nekoliko sekundi, što nameće pitanje da li jedan laser može da se nosi s rojem dronova.
Ali zagovornici kažu da sistemi za protivdronove ne moraju da rade u svim uslovima da bi bili korisni. Loše vreme takođe smanjuje efikasnost oružja kojem treba da se suprotstave, primetio je Tomas Kar, koji je bio prvi direktor Pentagonove kancelarije zadužene za koordinaciju istraživanja usmerene energije od 2018. do 2020. godine. „Ofanzivni dron takođe neće lepo leteti po peščanoj oluji.“
Buš je rekao da bi laseri bili samo jedan deo višeslojnog sistema za odbranu od bespilotnih letelica, koji uključuje kinetičke presretače poput raketa, Kojot kamikaza dronovo (120.000 dolara po komadu) ili višecevno oružje poput C-RAM-a.
„Ako bi spasili 10% do 20% presretača koje bi inače morali da ispalimo, to je i dalje veoma dobar povrat ulaganja“, rekao je.
Snovi iz Ratova zvezda
Razvoj oružja usmerene energije privlači Pentagon još od 1960-ih godina, ali je decenijama bio sprečen delimično zbog preambicioznih projekata poput Inicijative za odbranu svemira iz ere Regana.
Ismevan kao Ratovi zvezda sve do njegovog ukidanja 1993. godine, ovaj program potrošio je oko 30 milijardi dolara na razvoj sistema koji je uključivao svemirske lasere za uništavanje brzih sovjetskih balističkih raketa sa razdaljine od više hiljada kilometara.
Još jedan poznati neuspeli pokušaj da se unište interkontinentalne balističke rakete bio je program Airborne Laser od pet milijardi dolara, predstavljen kao američki prvi svetlosni mač, koji je ugašen 2012. godine. Istraživači su se borili s problemima veličine i težine, jer je bilo potrebno montirati laserski sistem od megavata, koji pokreću bučni kontejneri sa opasnim hemikalijama, na avion Boing 747.
Do 2010. godine, istraživanje se fokusiralo na mnogo manje ambiciozni cilj pogađanja manjih ciljeva poput artiljerijskih granata i pretnje sporih dronova, sa udaljenosti od samo nekoliko kilometara ili manje. „Tehnologija ne mora da dostigne ovaj veoma stresan nivo i ne treba vam toliko snage, ne treba vam toliko preciznosti“, rekao je Kar.
Pentagon troši milijardu dolara godišnje na istraživanje usmerene energije od 2020. godine, prema izveštaju GAO-a. „U rangu niskih dvadeset“ određeni broj sistema raspoređen je s vojnim jedinicama radi testiranja na terenu i dostupni su komandantima za korišćenje, rekao je Frak Peterkin, glavni direktor Odeljenja odbrane za usmerenu energiju. To uključuje četiri DE M-SHORAD-a, čiji laser je napravila kompanija RTX, i montirani su na oklopna transportna vozila Strajker. Raspoređeni su u Iraku ovog proleća radi testiranja na terenu. (Jedan fokus je na to koliko dobro laseri izdržavaju udarce i vibracije dok se kreću.)
Od 2019. godine, mornarica je na osam razarača instalirala laserski „bljesak“ nazvan ODIN; dizajniran je da poremeti optičke ili infracrvene senzore neprijateljskih dronova. Potom je 2022. godine mornarica na drugom razaraču, Preblu, uvela 60-kilovatni laser nazvan HELIOS, koji je sposoban da uništi dronove i vanbrodske motore na malim čamcima.
Ali ova oružja su primetno odsutna iz borbi u Crvenom moru, gde bi mogla biti efikasna protiv nekih oružja Huta, rekao je u januaru potpredsednik mornaričkih pomorskih snaga, admiral Brendan Meklejn. On je nazvao sporost u razvoju laserskog oružja „frustrirajućom“.
Momci koji „prže“
Visokopropusno mikrotalasno oružje ne ometaju vremenski uslovi, ali obično ima kraći domet. Kalifornijska startap kompanija Epirus isporučila je četiri prototipa sistema Leonidas vojsci u okviru ugovora vrednog 66 miliona dolara.
Glavni izvršni direktor Epirusa Endi Loeri rekao je za Forbes da može baciti „zid“ energije stotinama metara izvan perimetra baze kako bi oborio više dronova istovremeno, funkcionišući kao poslednja linija u složenoj protivvazdušnoj odbrani, poput „hokejaškog golmana“.
Za odbranu prosečnog aerodroma bilo bi potrebno šest sistema, rekao je Loeri. Četiri prototipa koštaju 13 miliona dolara po komadu, saopštila je vojska.
Loeri kaže da je Leonidas bolje radio nego što je očekivao tokom proba vojske prošlog meseca na oružanom poligonu Čajna lejk u Kaliforniji. To je uključivalo testove sposobnosti vojnika da brzo poprave sistem, kao i da odgovore na napade većeg broja dronova. Loeri se nada da će Leonidas uskoro napredovati ka terenskom raspoređivanju u inostranstvu i da bi do 2027. godine Epirus mogao da osvoji sveti gral za proizvođače oružja: budžet za kupovinu oružja Leonidas u velikom broju.
To bi moglo biti u skladu s planom vojske za upotrebu usmerenog energetskog oružja. Buš je rekao da služba trenutno priprema planove budžeta za period od 2026. do 2030. godine u kojima ispituje „kako bismo zapravo mogli da dođemo do nabavke ovih stvari“.
U međuvremenu, Odeljenje odbrane finansira rad na moćnijim laserima, uključujući sisteme od 300 kilovata kompanija poput Lokid Martina, Dženeral Atomiksa i Enlajta koji bi mogli da se suoče s većim i bržim metama poput krstarećih raketa. Rukovodilac Odeljenja odbrane za usmerenu energiju Peterkin rekao je da se nada da će ti biti spremni za testiranje s jedinicama na terenu u roku od pet godina.
SAD takođe ulažu u intrigantan izraelski poduhvat. Vojni paket pomoći Izraelu koji je Kongres usvojio prošlog meseca uključuje 1,2 milijarde dolara za finansiranje razvoja Iron Beam-a (gvozdenog zraka). Laser od 100 kilovata izraelskog odbrambenog izvođača Rafael dizajniran je da uništi rakete i dronove. Izrael se nada da će ga imati do kraja naredne godine, a Pentagon bi mogao biti zainteresovan za to kao alternativu sistemima koje razvija, rekao je Buš novinarima prošle godine.
Ako Pentagon odluči da na terenu rasporedi bilo koji od trenutnih laserskih prototipova u velikom obimu, to može potrajati dok odbrambeni proizvođači ne razviju masovnu proizvodnju. Samo nekoliko kompanija proizvodi ključne komponente poput optike, upozorio je Institut za razvijanje tehnologija, koji je deo udruženja industrije odbrane. Kritikovao je Ministarstvo odbrane za „manjak posvećenosti“ tehnologiji i što nije poslalo jasniji signal potražnje industriji da investira kako bi se pripremila.
Buš je rekao da je to više pitanje ograničenog finansiranja i postojanja više drugih prioriteta.
„Sve se takmiči sa svime“, rekao je Buš. „Ali ono što bi moglo da pomakne skalu je ozbiljna pretnja. I ako pokažemo da ovi sistemi mogu da funkcionišu protiv trenutnih pretnji s kojima se suočavamo na Bliskom istoku, to bi moglo da promeni temu razgovora u Pentagonu“.
Džeremi Bogajski, novinar Forbes
