Istina o Klasteru 3: Čak i kada bi Srbija htela da sustigne Crnu Goru, postavilo bi se pitanje – sa kim?

Ovako sagovornici Danasa komentarišu izjavu šefa Operativnog tima za pristupanje EU Danijela Apostolovića, datu RTS-u da je set pravosudnih zakona koje je parlament Srbije nedavno usvojio glavna prepreka za napredak u pregovorima sa Evropskom unijom i otvaranju Klastera tri.

*Apostolović tvrdi da nije problem samo sadržaj Mrdićevih zakona, već i procedura njihovog usvajanja

Apostolović je naveo da politička volja za reforme postoji, ali upravo propisi iz oblasti pravosuđa predstavljaju „kamen spoticanja“ u komunikaciji sa Briselom. Problem, kako je on objasnio, nije samo sadržaj zakona već i procedura njihovog usvajanja. Prema pravilima pristupnog procesa, Srbija je kao kandidat bila dužna da pre usvajanja zatraži mišljenje Venecijanske komisije i nacrte dostavi Evropskoj komisiji, što nije učinjeno na vreme.

Zbog toga je predsednica Narodne skupštine naknadno uputila zahtev za hitno mišljenje Venecijanske komisije, a vlasti su poručile da će postupiti u skladu sa preporukama kada ono stigne. Venecijanska komisija je saopštila da će hitno mišljenje o nedavnim izmenama pravosudnih zakona u Srbiji, koje je zatražila Brnabić, biti podneto na usvajanje na plenarnoj sednici tog savetodavnog tela Saveta Evrope u junu.

A Evropska komisija je više puta ukazala na probleme u vezi sa donetim zakonima i tražila njihovu reviziju i povlačenje.

*Klaster 3 nije blokiran spolja, već iznutra

„Ako se javno priznaje da je procedura prekršena, da Venecijanska komisija nije konsultovana na vreme i da zakoni nisu poslati Evropskoj komisiji na usaglašavanje, to nije omaška. To je obrazac. To je poruka da su pravila smetnja, a ne okvir. A EU proces počiva upravo na pravilima i procedurama“, primećuje za Dana Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove.

On napominje da Klaster 3 nije blokiran spolja, beć je blokiran iznutra.

„Formalno Srbija nije odustala od EU. U govorima i dalje traje ‘evropski put’. Ali politički gledano, vlast je donela odluku da taj put zatre, tiho i bez objave. Jer evropski put znači nezavisno pravosuđe, ozbiljnu borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, rešavanje političkih pitanja sa susedima, uključujući odnose sa Prištinom. To znači razgradnju sistema koji ih održava na vlasti“, kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, problem je i nesposobnost. Izvršna vlast je godinama punjena lojalnošću, nepotizmom i mediokritetima. SNS i SPS kamarila su istisnuli stručnost i zamenili je poslušnošću. Danas, čak i kada bi postojala iskrena politička volja da se sustigne Crna Gora, postavilo bi se pitanje: sa kim?

„Ko tačno ima znanje, integritet i autonomiju da sprovede dubinske reforme u pravosuđu, policiji, tužilaštvu, regulatornim telima? Ključne reforme su jasne kao dan. Borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. Ne deklarativno, nego kroz presude, oduzimanje imovine, političku odgovornost. Normalizacija odnosa sa susedima, uključujući Prištinu, bez igranja na dve stolice. Jačanje institucija tako da budu jače od jednog čoveka. Ali vlast je zaglibila u kriminalnu matricu. A kad ste deo problema, ne možete biti rešenje“, navodi Beširi.

On dodaje da se Vučić politički formirao i opstaje u ambijentu kontrole, konflikta i mulja, a pravila i procedure mu organski smetaju jer ograničavaju samovolju.

*I pre Mrdićevih zakona nije bilo uslova za otvaranje Klastera 3

Marko Vujačić, međunarodni sekretar Zeleno-levog fronta smatra da je priča o Klasteru 3 i navodnoj „šteti“ zbog tzv. Mrdićevih zakona čista manipulacija.

„Čak i pre tih zakona, uslovi za otvaranje klastera 3 nisu se stekli. Više država članica EU jasno je stavilo do znanja da pre otvaranja bilo kog narednog klastera Srbija mora značajnije da uskladi spoljnu politiku sa EU (uključujući i sankcije Rusiji), što je obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a tome se dodaje i formiranje Saveta REM-a i sređivanje biračkog spiska. Nijedan od tih uslova nije ispunjen. Dakle, tvrdnja da je klaster 3 ‘blokiran’ isključivo zbog proceduralnog propusta oko Venecijanske komisije predstavlja pokušaj da se javnosti ponudi jednostavno objašnjenje za mnogo dublji problem, a to je izostanak suštinskih reformi. Ukratko, čak i da se sporni zakoni stave van snage ili izmene, ne postoji nijedna ozbiljna indikacija iz Brisela da bi klaster 3 bio automatski otvoren“, objašnjava Vujačić.

Iz EU je, kako objašnjava, više puta poručeno da će tempo pregovora zavisiti od napretka u vladavini prava, normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, usklađivanju sa spoljnom politikom. Tome je pridodato i pitanje demokratije i slobodnih izbora jer je u EU sazrela svest da režim u Srbiji krade izbore. Oni to ne kažu tako, ali se u skladu sa tim ponašaju.

„Otvaranje klastera, dakle, nije tehničko pitanje jedne procedure, već politička odluka država članica, koje procenjuju ukupno stanje demokratije i usklađenosti Srbije sa evropskim vrednostima i politikama. Zato su režimski spinovi poput ovog pokušaj bacanja peska u oči, da se prikaže formalna aktivnost kao napredak na evropskom putu, dok se ključni politički uslovi i dalje ignorišu“, ocenjuje naš sagovornik.

* I okrnjeno članstvu u EU zahteva ispunjavanje svih kriterijuma

Branka Latinović, potpredsednica Foruma za međunarodne odnose podseća da odavno poznati uslovi koje Srbija treba da ispuni. Usvajanjem Mrdićevih zakona, kako kaže, kojim se podriva nezavisnost pravosuđa, Srbija je sama otežala put da se pitanje otvaranja Klastera 3 ponovo nađe na dnevnom redu.

„Svi oni koji su uključeni u proces evropskih integracija znaju ili bi trebalo da znaju da je poštovanje acquis communautarie, ili pravnih tekovina EU nezaobilazni činilac, uslov bez kojeg se ne može, kao i da je sastavni deo procedure usvajanja novih zakona pribavljanje predhodnog mišljenja Venecijanske komisije. Bez tog pribavljenog mišljenja i njegovog inkorporiranja u tekst zakona, nije preporučljivo usvajati zakone“, navodi Latinovićeva.

Prema njenim rečima usvajanje Mrdićevih zakona i problemi sa kojim se sada Srbija suočava su tipičan primer da je politika nadvladala pravnu struku. Da li su i u kom stepenu ministri pravde i za ekonomske integracije predočili da usvajanje Mrdićevih zakona, bez mišljenja Venecijanske komsije, nije u skladu sa pravnim tekovinama EU javnost nije saznala.

„Sada se čitava priča, od strane vlasti, pokušava relativizovati pričom da je Srbija spremna da postane članica EU uz odricanje prava na veto. I to trajno. Pri tome se zaboravlja da bi i takvo ‘okrnjeno’ članstvo zahtevalo da država-kandidat ispuni sve kriterije, uključujući i onaj najvažniji acquis communaitarie“, navodi Latinovićeva.

*Zadatak Operativnog tima je da „ostavi utisak“ na Brisel

Duško Lopandić, potpredsednik Srbija centra ocenjuje da je apsolutni prioritet Vučića i SNS – opstanak na vlasti, a tome treba da posluži i novi talas pritisaka na pravosuđe, dalje gušenje medijskih sloboda, nove manipulacije sa izbornim zakonima kao i predizborna kampanja i demagogija kojom smo zasipani svaki dan.

„Tek sekundarno je simuliranje pristupanja EU, čemu služi takozvani Operativni tim kome je zadatak da ‘ostavi utisak’ u Briselu. Tako i treba razumeti i igrokaz Operativnog tima koji ima zadatak da zamajava Brisel i našu javnost i skreće pažnju, dok Vučić nastavlja politiku represije revanšizma i batinanja. Vučić računa da će u geopolitičkim promenama, Brisel nastaviti tolerantan odnos prema stabilokratiji u Beogradu koja se pretvara u despotiju pod uslovom da on ponavlja da će Srbija ostati na putu EU, makar to ništa suštinski ne značilo“, zaključuje Lopandić.